Category: Uncategorized

Ana Bekuta: Muzička Ikona i Inspiracija za Generacije

Ana Bekuta nije samo ime koje se povezuje s izvanrednom muzikom; ona je simbol snage, hrabrosti i posvećenosti. Ova talentovana pjevačica, koja je u muzičkom svijetu prisutna više od tri decenije, svojim umjetničkim radom uspijeva zasjeniti mnoge. Njen glazbeni opus, obilježen emotivnim baladama i snažnim tekstovima, dodaje dubinu njenoj umjetničkoj ličnosti. Ispod sjaja muzičke slave krije se priča o upornosti, disciplini i unutrašnjoj snazi, koja ju je oblikovala kao osobu i umjetnicu. Ana se kroz godine razvijala ne samo kao pjevačica već i kao ličnost koja utjelovljuje vrijednosti koje su važne za svaku generaciju.

Ana Bekuta također postavlja važne standarde kada je u pitanju briga o zdravlju i mentalnom blagostanju. U današnjem društvu, kada su fizički izgled i površne vrijednosti često u prvom planu, ona naglašava važnost zdrave svakodnevnice. Na svojim društvenim mrežama, posebno Instagramu, dijeli savjete o ishrani i zdravim životnim navikama, podstičući svoje pratioce na promjene koje vode ka boljem zdravlju. Njene objave uključuju ne samo recepte, već i savjete o fizičkoj aktivnosti, meditaciji i mentalnom zdravlju. Jedan od njenih omiljenih recepata, salata od kinoe i avokada, postao je pravi hit među njenim fanovima, dok su rezultati njenog truda vidljivi i u njenoj energiji i prisutnosti na sceni. Ana često ponavlja: “Zdravlje je najvažnije, a ljepota dolazi iznutra.”

Ono što dodatno ističe Anu Bekutu jeste njen put kroz majčinstvo. Postala je majka u ranoj dobi, što je bio značajan izazov koji je promijenio njen život. “Hrabrost i ljubav prema djetetu su bili moji pokretači,” često naglašava u intervjuima. Umjesto da je trudnoća udaljila od njenih muzičkih snova, ona je pronašla novu inspiraciju i motivaciju, postajući uzor mnogim mladim ženama. Njena poruka da “snažne žene rađaju snažne naraštaje” postala je vodič za mnoge majke koje se bore s predrasudama i izazovima savremenog društva. Ova njena posvećenost majčinstvu i karijeri dodatno je naglašena kroz njene javne nastupe, gdje ponekad uključuje svoju djecu, pokazujući da je moguće imati uspješnu karijeru i porodicu.

S obzirom na to da se često suočavala sa predrasudama prema mladim majkama, Ana je svoj uspjeh pretvorila u simbol otpornosti i snage. Njena sposobnost da balansira između karijere i porodičnih obaveza ukazuje na to da se snovi mogu ostvariti čak i kada su životne okolnosti teške. Ove inspirativne poruke ona redovno dijeli na svojim koncertima, gdje otvoreno govori o ličnim borbama i trijumfima, podstičući mnoge da se ne predaju. Ana je često isticala kako je važna podrška porodice i prijatelja, ali i kako svaka žena mora pronaći vlastiti put do uspjeha, bez obzira na prepreke koje se mogu pojaviti.

U posljednje vrijeme, Ana je postavljena kao glas mentalnog zdravlja. Otvoreno govori o svojim ličnim gubicima i borbama, razbija stigmu vezanu za mentalne poremećaje. U društvu gdje se često izbjegava razgovor o psihičkim problemima, ona snažno zastupa ideju da je briga o mentalnom zdravlju znak hrabrosti. Na svojim društvenim mrežama često dijeli kontakte stručnjaka za mentalno zdravlje, podižući svijest o važnosti potražnje pomoći kada je to potrebno. Ana često podsjeća svoje pratioce da nije sramota potražiti pomoć i da su mentalni problemi, baš poput fizičkih, dio svakodnevice mnogih ljudi.

Najmanje 16 ljudi je poginulo kada se putnički autobus prevrnuo na autoputu.

U saobraćajnoj nesreći putničkog autobusa na glavnom indonežanskom ostrvu Java, neposredno posle ponoći u ponedeljak, poginulo je najmanje 16 ljudi, saopštili su zvaničnici.

Autobus sa 34 putnika izgubio je kontrolu na naplatnom putu, udario u betonsku ogradu i potom se prevrnuo na bok, izjavio je Budiono, načelnik Agencije za potragu i spasavanje, koji, kao i mnogi Indonežani, koristi samo jedno ime.

Međuprovincijski autobus saobraćao je iz prestonice Džakarte ka drevnom kraljevskom gradu Jogdžakarti, kada se prevrnuo prilikom ulaska na zakrivljenu izlaznu rampu naplatnog puta Krapjak u gradu Semarang, u centralnoj Javi.

– Snažan udar izbacio je nekoliko putnika i ostavio ih zarobljene uz karoseriju autobusa – rekao je Budiono.

Policija i spasilačke ekipe stigle su na mesto nesreće oko 40 minuta kasnije i pronašle tela šest putnika koji su preminuli na licu mesta. Još deset osoba umrlo je na putu do bolnice ili tokom lečenja, naveo je Budiono. Među 18 povređenih koji su zbrinuti u dve obližnje bolnice, pet je u kritičnom stanju, a 13 sa teškim povredama.

Televizijski snimci prikazali su žuti autobus prevrnut na bok, okružen pripadnicima Nacionalne agencije za potragu i spasavanje, policijom i prolaznicima, dok su ambulantna vozila odvozila povređene i stradale sa mesta nesreće.

Svedoci su rekli vlastima da se autobus kretao velikom brzinom pre nego što je vozač izgubio kontrolu, izjavio je načelnik policije centralne Jave Ribut Hari Vibovo u Opštoj bolnici ”Dr Kariadi” u Semarangu, gde su tela identifikovana. Vozač je bio zamena, zadobio je teške povrede, ali je mogao da komunicira tokom medicinskog zbrinjavanja.

– Još uvek istražujemo uzrok nesreće i ispitujemo povređenog vozača-zamenu – rekao je Vibovo, dodajući da policija planira da testira vozača na prisustvo zabranjenih supstanci, uključujući drogu.

Dvije osobe, prema prvim informacijama brat i sestra, nastradali su večeras od strujnog udara u doljevačkom selu Orljane u Srbiji.

Prema prvim informacijama riječ je o vlasniku tamošnje kafane „Alas“ i njegovoj sestri. Nesretna žena doživjela je udar struje dok se kupala, dok je brat poginuo kada je pokušao da je spasi. On je razvalio vrata kupatila i kada je pokušao da je oživi, struja je udarila i njega i ubila ga na licu mjesta.

Kako prenosi Telegraf, niška policija je potvrdila da je prijavu o pronalasku dva beživotna tijela primila večeras u 21.50 sati te da se najverovatnije radi o smrti od strujnog udara. Uviđaj je u toku.

Finalna noć takmičenja „Nikad nije kasno“ donela je posebnu atmosferu – spoj muzike, emocija, nostalgije i tuge. Po prvi put od kada se emituje emisija, publika i takmičari suočili su se sa činjenicom da među njima nije bilo Žike Jakšića.

Njegovo odsustvo zbog zdravstvenih problema osećalo se u svakom trenutku večeri. Publika nije mogla da sakrije tugu, a ni takmičari nisu krili koliko im nedostaje figura koja ih je svih ovih godina bodrila i vodila kroz muzičko putovanje. Njegova energija, toplina i podrška bili su neraskidiv deo šarma emisije.

Dragana Katić kao domaćin večeri

Ulogu voditelja preuzela je Dragana Katić, koja je svojom smirenošću i toplim obraćanjem ublažila prazninu. Već na samom početku obratila se publici rečima: „Naš dragi Žika večeras nije sa nama, ali nas sigurno gleda“. Te reči izazvale su suze i snažnu reakciju svih prisutnih, jer su podsetile na čoveka čiji pečat i dalje živi u svakom segmentu emisije.

Tokom večeri, Žika je uprkos fizičkom odsustvu održavao kontakt sa ekipom – uključivao se putem telefona, razgovarao sa Draganom i Sašom Miloševićem Maretom, a takmičarima je slao poruke podrške. Njegov glas u studiju bio je podsetnik da je prisutan makar duhom.

Pobednik sezone – Marko Janković Blek 

Veče je obeležila pobeda Marka Jankovića Bleka, koji je poneo titulu pobednika sezone. Njegova reakcija bila je iskrena i emotivna: „Ne da nisam očekivao ovu pobedu, nego me je potpuno iznenadila“. Zahvalio je publici, žiriju i kolegama, naglašavajući da se oseća počašćeno što je deo ovakvog muzičkog iskustva. Njegova skromnost i autentičnost osvojile su i publiku i žiri.

I ostali kandidati poneli su priznanja. Kire Naunovski iz Makedonije dobio je najveći broj glasova putem društvenih mreža, dok je Marijana Soldat Bogojević pobedila u SMS glasanju. Time je pokazano da je publika bila snažno uključena i da je svaki takmičar imao svoj krug vernih simpatizera.

Snaga emisije i Žikin pečat

Medijski izveštaji istakli su da je finale, iako emotivno drugačije, dokazalo snagu emisije da inspiriše i okuplja ljude. Atmosfera je bila posebna jer je svako prisustvo podsećalo na Žikinu ulogu – otkrivanje talenata, podršku i toplinu koju je unosio. Bez njega, emisija bi izgubila deo jedinstvenog šarma.

Dragana Katić uspela je da održi dostojanstvenu atmosferu, dok su nastupi takmičara bili protkani emocijama. Publika je, iako svesna praznine, uživala u pesmama koje su potvrdile da talenat u regionu nikada ne presušuje. Muzika je prevazišla granice takmičenja i postala simbol zajedništva.

Više od emisije 

Marko Janković u završnom govoru istakao je: „Svi mi smo pobednici jer smo imali priliku da delimo muziku i emocije“. Njegove reči sažele su suštinu programa – „Nikad nije kasno“ je više od takmičenja, to je fenomen koji inspiriše i povezuje ljude.

Ova emisija odavno je prerastala u simbol druge šanse, dokaz da ljubav prema muzici ne poznaje godine. Finale bez Žike bilo je podsećanje da emisija živi kroz ljude, njihove priče i pesme, ali i da njegovo ime ostaje zauvek utkano u njen identitet.

Na kraju, „Nikad nije kasno“ još jednom je pokazalo da nije reč samo o muzičkom nadmetanju, već o slavlju života, ljubavi i umetnosti. Dok se gledaoci nadaju Žikinom povratku, svaka nova pesma i svaka emocija u studiju podsećaće na njega – čoveka koji je izgradio most između takmičara i publike i ostavio neizbrisiv trag.

U incidentu je poginuo jedan rudar, dok je sedam evakuisano od strane spasilačkih timova

 Sličan incident dogodio se danas u rudniku Murcki-Stažič, gde su povređena četiri rudara

Jedan rudar poginuo je danas u potresu koji je pogodio rudnik uglja na jugu Poljske, saopšteno je iz kompanije JSW u čijem vlasništvu se nalazi rudnik.

Potres, nešto jači od dva stepena, dogodio se na dubini od 850 metara u ponedeljak uveče, a u vreme incidenta u toj zoni nalazilo se osam rudara, prenela je agencija PAP.

Njih sedam uspešno je evakuisano, a u operaciji spasavanja učestvovalo je 26 timova koji su pokušali da uspostave kontakt sa preostalim rudarom, ali je on pronađen mrtav.

Dva incidenta u jednom danu

Pet rudara, koji su nakon evakuacije bili hospitalizovani, već su napustili bolnicu.

U međuvremenu, sličan incident se danas dogodio u rudniku uglja Murcki-Stažič u gradu Katovice, takođe na jugu Poljske, kada je registrovan manji potres i tom prilikom lakše su povređena četiri rudara, prenela je poljska agencija.

Duboko ispod površine zemlje, u mračnim i uskim galerijama rudnika “Morava” kod Aleksinca, život je ugašen za 90 rudara u samo jednom trenutku.

Dana 17. novembra 1989. godine, u rudniku “Morava” kod Aleksinca, usled požara izazvanog nestručnim varenjem, stradalo je 90 rudara, što je najveća rudarska tragedija u istoriji Srbije.

Uzrok nesreće bio je varničenje pri neadekvatnom zavarivanju koje je izazvalo požar u transportnom hodniku, u severnom reviru na dubini od 700 metara.

Sudski proces je doneo zatvorske kazne za četiri odgovorna radnika, dok su direktor i dispečer oslobođeni optužbi zbog nedostatka dokaza.

Rudnik je zatvoren, porodice stradalih dobile su simbolične nadoknade, a sećanje na tragediju i dalje živi u zajednici kroz godišnje komemoracije i spomenik.

Izašli su poslednji put na svetlost dana…

Bilo je jutro 17. novembra 1989. godine kada su rudari prve smene sišli u okno “Morava” rudnika mrkog uglja kod Aleksinca. Naizgled običan radni dan počeo je bez ikakvih naznaka katastrofe koja će tog dana uslediti.

Njih 90, iz Aleksinca i okolnih sela, ali iz cele Jugoslavije, obukli su radna odela, proverili opremu i krenuli liftom ka dubini od skoro 700 metara, gde su se nalazile radne galerije. Rudnik “Morava”, poznat po bogatim ležištima mrkog uglja, bio je srce lokalne ali i jugoslovenske privrede, ali i često mesto teških i rizičnih uslova rada.

Tog dana, međutim, u jednoj od najdubljih jama, desilo se nešto što je zauvek promenilo ne samo rudnik već i čitavu zemlju.

Varničenje prilikom zavarivanja šinskog spoja izazvalo je fatalan lanac događaja koji je kulminirao strašnim požarom.

Od vatre i dim izazvanih varničenjem prilikom zavarivanja šinskog spoja život je izgubilo 90 rudara, što predstavlja najtežu rudarsku tragediju u istoriji Srbije. Ovaj događaj zauvek je promenio sudbinu Aleksinačkog Rudnika i duboko obeležio ovaj region, ostavljajući neizbrisiv trag bola i tuge.

Plameni talas proširio se velikom brzinom kroz ventilacione tunele, ostavljajući za sobom mrak, pepeo i mrtve. U tom trenutku, svetla u oknu su se ugasila, komunikacija je prekinuta, a dim je ispunio svaki pedalj rudarskih galerija.

Oni koji su bili najbliže površini pokušali su da pobegnu, ali većina je bila predaleko. Prvi izveštaji koji su se pojavili u medijima govorili su o nesreći sa mogućim žrtvama, ali niko još nije mogao da sagleda razmere tragedije.

Tek kasnije će se saznati da niko od 90 rudara koji su bili pod zemljom nije preživeo

Grupa oko pedesetak ljudi verbalno se sukobila sa Žarkom Đokićem (44), predsednikom Opštine Kosjerić, njegovim sinom A.Đ. (20), kao i sa S.Đ. (46) ispred ugostiteljskog objekta u Karađorđevoj ulici u Kosjeriću, saopštio je MUP.

– Noćas oko 00.30 časova policijski službenici Policijske stanice Kosjerić, prilikom obavljanja redovne patrolne delatnosti, ispred ugostiteljskog objekta u Karađorđevoj ulici uočili su okupljenu veću grupu lica koja se verbalno raspravljala, a među kojima su bili predsednik Opštine Kosjerić Žarko Đokić (1981), njegov sin A. Đ. (2005) i S. Đ. (1979) s jedne strane i oko 50 osoba s druge strane – naveli su u MUP-u.

“Vređao policijskog službenika”

Kako kažu, policajci su razdvojili okupljene i upozorili ih na ponašanje kako ne bi došlo do narušavanja javnog reda i mira, nakon čega je M. M. (1996), tokom postupanja, vređao policijskog službenika.

– Nakon toga, u jedan sat posle ponoći, u prostorije PS Kosjerić, pristupio je sin predsednika Opštine Kosjerić A. Đ. i prijavio da mu je više nepoznatih lica pocepalo majicu u ugostiteljskom objektu, dok su policijski službenici pozvali njegovog oca Žarka Đokića i S. Đ. da dođu u stanicu i daju izjavu. Potom je ispred PS Kosjerić došao S. V. (2004) kako bi se navodno raspravio sa S. Đ. u čemu ga je policija sprečila. Prilikom odlaska psovao je zaposlene u PS, šutnuo kantu za smeće i na jednoj kući oštetio oluk – saopštili su u MUP-u.

Dodali su da je o “događaju obavešteno Osnovno javno tužilaštvo u Požegi koje se izjasnilo da se od učesnika uzmu izjave i da se potom tužilaštvu dostavi izveštaj, kao i da se protiv M. M. i S. V. podnesu prekršajne prijave po Zakonu o javnom redu i miru.

– Policija, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom, nastavlja dalji rad na utvrđivanju svih činjenica i okolnosti u vezi s ovim događajem – zaključili su u MUP-u.

Dr Pavlović bio je cenjen stručnjak izuzetnog znanja

Posle kraće i teške bolesti, u 52. godini života, danas je preminuo Milivoje Pavlović, hirurg–endokrinolog, saopštili su rukovodstvo i kolektiv Opšte bolnice “Studenica” u Kraljevu.

Dr Pavlović bio je cenjen stručnjak izuzetnog znanja, ali pre svega lekar koji je svoj poziv obavljao sa retkom posvećenošću, odgovornošću i dubokim osećajem za čoveka. Svojim radom i odnosom prema pacijentima odavno je pomerio granice profesionalnog i ljudskog, ostavljajući snažan trag ne samo u svojoj ustanovi, već i u širem zdravstvenom sistemu Srbije.

Zbog neposrednosti, topline i razumevanja, bio je izuzetno poštovan i voljen, kako među pacijentima, tako i među saradnicima i kolegama. Njegova smrt predstavlja nenadoknadiv gubitak za Opštu bolnicu “Studenica”, građane Kraljeva i celu Srbiju.

Vreme i mesto održavanja komemorativne sednice i sahrane biće naknadno saopšteni.

Po komentarima onih koji su imali sreću da ga poznaju, kao i ljudi koje je lečio, jasno je koliki je trag dr Milivoje Pavlović ostavio za sobom, dotičući živote mnogih. Komentari koje su mnogi prethodnih dana, moleći se za njegovo ozdravljenje, ostavljali na društvenim mrežama, ali i oproštajne poruke na vest o njegovom preranom odlasku, snažno oslikavaju ono što je dr Pavlović za mnoge bio:

Oni navode da je otišao doktor, ali pre svega čovek, onaj koji je znao da sluša, da razume i da leči – ne samo telo, već i strah. Onaj čije su ruke spasavale živote, a čije su reči vraćale nadu:

“Teško je prihvatiti da više nije među nama neko ko je za mnoge bio poslednja linija spasa.

Njegovo znanje bilo je veliko, ali srce još veće.

U vremenu brzine i ravnodušnosti, on je birao čoveka. Uvek.

Otišao je prerano, ali nije otišao prazno. Ostavio je iza sebe živote koje je dotakao, sudbine koje je promenio i sećanja koja će trajati duže od vremena.

Neki ljudi ne umiru. Oni nastave da žive u svakom ‘hvala’, u svakom udahu koji su nekome omogućili, u svakom sećanju koje greje i boli u isto vreme. Počivaj u miru, dobri čoveče.Tvoj trag ostaje. Zauvek.” (S. Š.)

Naoružani napadači ubili su desetoro ljudi, a ranili još deset u napadu u naselju nedaleko od Johanesburga u Južnoj Africi, saopštila je policija u nedelju. Ovo je druga masovna pucnjava u Južnoj Africi tokom decembra. 

Vidi galerijuPucnjava kod Johanesburga – 10 mrtvih, isto toliko ranjenih Foto: EMMANUEL CROSET / AFP / Profimedia

Motiv napada u Bekersdejlu, oko 40 kilometara jugozapadno od Johanesburga, za sada nije poznat, rekli su policijski izvori agenciji Frans pres.

– Neke žrtve su nasumično upucane na ulicama od strane nepoznatih napadača – navodi se u policijskom saopštenju.

Napadači, koji su bili u dva vozila, “otvorili su vatru na goste u taverni i nastavili da pucaju nasumično dok su bežali sa mesta događaja”, saopštila je policija.

Među poginulima je i vozač jedne taksi-službe, koji se nalazio ispred bara, izjavio je pokrajinski policijski komesar, general-major Fred Kekana, za televiziju SABC. 

Policija je pokrenula opsežnu potragu za osumnjičenima. Ranjeni su prebačeni u bolnice, naveli su zvaničnici.

Siromašno područje blizu rudnika zlata

Pucnjava se dogodila u blizini neformalnog bara u Bekersdejlu, siromašnom području u blizini nekih od najvećih rudnika zlata u Južnoj Africi.

Južna Afrika se suočava sa duboko ukorenjenim kriminalom i korupcijom, koje podstiču organizovane kriminalne mreže. Pucnjave su česte i povezane sa nasiljem bandi i rivalstvom u kriminalnim poslovima, što doprinosi jednoj od najvećih stopa ubistava u svetu.

Raniji masakr kod Pretorije

Ranije ovog meseca, 6. decembra, naoružani napadači upali su u hostel u blizini glavnog grada Pretorije i ubili dvanaest ljudi, među kojima i trogodišnje dete. Policija je saopštila da se pucnjava dogodila na lokaciji na kojoj se ilegalno prodavao alkohol.

(Kurir.rs/The Guardian/Preneo: V.M.)

Neposredno nakon smrti Saše Popovića, na njegov grob stigla je misteriozna žena, izazivajući iznenađenje i šok kod javnosti. Njeno prisustvo, pre dolaska supruge i dece, probudilo je brojne spekulacije i pitanja, a priča o tome brzo je privukla pažnju medija. U nastavku otkrivamo detalje ovog neobičnog događaja…

U ranim jutarnjim časovima groblje na kojem počiva Saša Popović bilo je tiho, ali daleko od toga da je bilo potpuno prazno. Domaći mediji su zabeležili dolazak misteriozne žene, koja je stigla u društvu još dvoje ljudi, neposredno pre nego što su na groblje pristigli supruga Suzana Jovanović i njihova deca. Ova žena, koju izvori navode kao Jelenu Marjanović, odmah je privukla pažnju. Njen dolazak nije bio spektakularan, ali postupci koje je preduzela pokazali su da je prema preminulom imala duboko poštovanje.

• Bez pompe i suvišnih kamera, Jelena je pristupila uređenju groba. Pažljivo je očistila nadgrobnu ploču, zamenila staro i uvelo cveće, a na grob donela svež vijenac koji je uredno postavila. Prema informacijama portala „Kurir“, tokom ovog čina promenjena je i fotografija na spomeniku, što dodatno govori o želji da se sačuva urednost i dostojanstvo mesta počivališta. Taj jednostavan, ali iskren gest pokazuje koliko je Pošović bio cenjen i koliko je Jelena želela da oda ličnu počast.

Nakon što je završila sa uređenjem, Jelena je ostala na groblju i započela razgovor sa Suzanom Jovanović. Susret je bio miran i bez ikakvih tenzija, ali ostalo je otvoreno pitanje ko je zapravo Jelena i kakav je njen odnos sa Sašom Popovićem i njegovom porodicom. Javnost je odmah počela da nagađa – da li se radi o dugogodišnjoj prijateljici, koleginici ili možda nekome ko je sa Popovićem delio značajan deo života.

• Kako prenosi „Blic“, ovakvi prizori nisu retkost tokom četrdesetodnevnog pomena. U pravoslavnoj tradiciji, ovaj dan ima posebno značenje – veruje se da duša preminule osobe tada završava svoje putovanje između zemaljskog i nebeskog sveta. Zato porodice i prijatelji posebno vode računa da grob bude uredan i da atmosfera bude dostojanstvena. Ipak, prisustvo osobe koja nije deo najuže porodice često izazove medijsku pažnju, naročito kada je u pitanju ličnost koja je bila javno poznata i voljena.

Saša Popović je tokom svoje karijere izgradio mrežu prijateljstava i profesionalnih veza koja je nadilazila granice muzičke industrije. Njegov rad i angažman ostavili su trag u životima mnogih ljudi, pa ne čudi što se na njegovom grobu pojavljuju i lica koja javnost ne poznaje. Njegova porodica, prijatelji i kolege nastavili su tog dana da se okupljaju, prisjećaju se i dele uspomene. Grob je ostao uredan, sa svežim cvećem i novom fotografijom – kao tihi podsjetnik na čoveka koji je obeležio živote mnogih.

• Portal „Nova.rs“ ističe da je Popović, uprkos ogromnoj popularnosti, uvek naglašavao važnost privatnosti i zaštite porodice od nepotrebnog medijskog pritiska. Zbog toga mnogi veruju da bi, da je živ, ovu situaciju posmatrao sa razumevanjem, bez želje da od bilo čijeg dolaska na grob pravi senzaciju. Ipak, činjenica da je bio javna ličnost i da je ceo život proveo pod budnim okom medija, čini gotovo nemogućim da se ovakvi momenti ne primećuju.

Dok se nagađa ko je Jelena Marjanović i kakav je bio njen odnos sa Sašom Popovićem, ono što je jasno jeste da je njen čin bio topao, ličan i pun poštovanja. U vremenu kada medijske priče često skreću ka skandalima ili negativnim tonovima, ovakvi tihi gestovi podsećaju javnost da iza svakog javnog lica postoje iskreni, stvarni i ljudski odnosi.

• Četrdesetodnevni pomen Popoviću protekao je u atmosferi koja je spojila tugu, sećanje i neizbežnu radoznalost javnosti. Njegovi najbliži, prijatelji i saradnici, prisetili su se zajedničkih trenutaka, a urednost i pažljivo sređen grob postali su simbol poštovanja prema svemu što je on učinio za ljude oko sebe. Ovaj događaj pokazuje i koliko duboko može da ostavi trag život jednog čoveka – ne samo kroz svoj rad, već i kroz odnose sa ljudima koji su ga poznavali i cenili.

Na kraju, jasno je da Saša Popović i nakon smrti okuplja ljude – bilo da su članovi porodice, dugogodišnji prijatelji ili poznanici iz prošlih vremena. Njegov uticaj na domaću muzičku scenu i dalje je prisutan, a ovakvi trenuci potvrđuju koliko je bio cenjen i poštovan. Tihi gestovi poput Jelene Marjanović podsećaju nas da iza javnog lika postoji mreža iskrenih i toplih odnosa, koji ostaju trajni, čak i kada kamera i reflektori nestanu.

Dete, putnik u “pasatu”, preminulo je na licu mesta usled ozbiljnog udara

Zbog smrti dve osobe, među kojima je jedno četvorogodišnje dete, na optuženičku klupu Opštinskog suda u Slavonskom Brodu uskoro će sesti 29-godišnja M.K, zaposlena u brodskoj Ustanovi za upravljanje sportskim objektima.

Optužena je da je 16. marta ove godine oko 22:30 “pasatom” izazvala saobraćajnu nesreću. Sa njom je u vozilu na zadnjem sedištu bio sin uzrasta za vrtić. Policijskim uviđajem na mestu nesreće utvrđeno je da se u kobnom trenutku nalazila u traci za skretanje levo i da je, započevši skretanje ka pristupnom putu, oduzela prvenstvo prolaza A. K. (34).

On je upravljao BMW-om 525 zagrebačkih tablica pod vidnim uticajem alkohola i brzinom većom od dozvoljene. Od siline udara dete je ispalo iz automobila i na mestu preminulo, a vozač drugog vozila je odmah podlegao teškim povredama.

Žena je, pak, nakon nesreće bila u potpunom šoku i kada bude sela na optuženičku klupu brodskog suda, s obzirom na to da je optužnica protiv nje potvrđena, suočiće se sa teretom optužbe da je iz nehata izazvala smrt dve osobe.

Svedoci nesreće su, pak, opisali da je BMW dolazio velikom brzinom.

– “Pasat” je počeo da skreće ulevo, a iz drugog pravca sam video da nailazi drugi auto. Video sam da će doći do direktnog sudara pa sam odmah skrenuo desno da i ja ne nastradam. Sudar je bio silovit, izašao sam napolje da pomognem.

U crnom BMW-u sam video muškarca za volanom u teškom stanju, a u belom “pasatu” teško povređenu ženu. Pružio sam pomoć koliko sam mogao i znao, a moja devojka je zvala Hitnu pomoć – prisetio se jedan očevidac.

Drugi vozač koji je naišao rekao je da je povređeni vozač zapomagao, dok je žena bila bez svesti.

– Tek kasnije sam primetio dete koje leži između dva vozila – objasnio je još jedan svedok.