Category: Uncategorized

Radomir Saičić, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umjetnosti i predstavnik Studentske liste, u intervjuu za NIN govorio je o tome šta se očekuje u prvih 100 dana nove vlade. Kako je istakao, program postoji, a njegovo ispunjavanje biće mjerljivo.

Saičić je naglasio da u formatu novinskog članka nije moguće iznijeti cjelovit prikaz planiranih aktivnosti. Zato se, kako je rekao, zadržao na ekonomiji, jednoj od tema koje vjerovatno najviše zanimaju čitaoce.

Prvih 30 dana: stabilnost i energija

Prema njegovim riječima, u prvih mjesec dana nove vlade biće osigurana stabilnost kursa dinara, redovne isplate plata i penzija, kao i snabdijevanje energijom. To obuhvata naftu, gas i funkcionisanje Elektroprivrede Srbije.

Radi ugovaranja dugoročnijih aranžmana, delegacije Studentske liste obaviće razgovore u Vašingtonu i Moskvi. U Vašingtonu će tema biti istek odluke OFAC-a o privremenoj suspenziji sankcija NIS-u, a u Moskvi gasni aranžman.

Saičić je najavio i da će biti utvrđen i usvojen budžet za 2027. godinu. Kako je kazao, u njemu će biti napravljen zaokret u trošenju sredstava, uz veću transparentnost.

„U prvih 30 dana osiguraće se stabilnost kursa dinara, redovne isplate plata i penzija, kao i snabdijevanje energijom, što obuhvata naftu, gas i funkcionisanje Elektroprivrede Srbije“, rekao je Radomir Saičić.

Sto dana: „dekriminalizacija države“

Za period od 100 dana Saičić je najavio mjere usmjerene ka „dekriminalizaciji države, restrukturiranju i profesionalizaciji upravljanja“.

Prema njegovim riječima, to podrazumijeva reviziju projekata od javnog značaja, restrukturiranje državnih institucija i firmi, profesionalizaciju upravljanja, novi sistem podsticaja te strogo praćenje i kažnjavanje korupcije.

Firme koje su nezakonito stekle položaj biće zatvorene. Biće riješeni i privredni sporovi koje je prethodna vlast, kako je naveo, stvorila neodgovornim ponašanjem, kao i sporovi nastali usljed kriminalnih radnji. U istom periodu, dodao je, realizovaće se povraćaj nezakonito stečene imovine funkcionera i stranačkih finansijera.

Reformski zakoni u roku od godinu dana

Saičić je najavio da će u roku od godinu dana biti doneseni reformski zakoni. Kao primjere naveo je zakonska rješenja za telekomunikacije, osiguranje, avio-saobraćaj, bankarske provizije i maloprodaju, zatim poreske i antikorupcijske zakone te zakon o hartijama od vrijednosti.

U tom periodu rješavaće se i pitanja investicija i digitalizacije. Za kasniju fazu planirano je uključivanje vrhunskih naučnika i preduzetnika iz dijaspore.

Planira se i otvaranje visokotehnoloških kompanija sa centrima za istraživanje i razvoj. Cilj je, kako je rekao, razvoj privrede zasnovane na znanju, u skladu sa visokim standardima 21. vijeka.

Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić obišao je kasarnu „Nikola Pašić“ u Zaječaru, u kojoj su okončani radovi na obnovi i prilagođavanju objekta za smještaj budućih vojnika. Informaciju je objavilo Ministarstvo odbrane, a prenio ju je portal Espreso 6. oktobra 2026. godine.

Posjeta dolazi u trenutku kada se u Srbiji sve češće govori o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka. Zato mnoge građane, posebno mladiće i njihove porodice, zanima kako bi takav sistem mogao izgledati u praksi.

ta je tačno urađeno u Zaječaru

U kasarni „Nikola Pašić“ završena je rekonstrukcija objekta namijenjenog smještaju vojnika koji će služiti vojni rok. Radovi su obuhvatili uređenje spavaonica, učionica i kancelarija, kao i prostora za sušenje i odlaganje opreme.

Obnovljeni su i sanitarni čvorovi te drugi sadržaji neophodni za svakodnevni boravak i rad vojnika. Smještaj, prostor za učenje i higijenski uslovi osnovni su dio svake vojne obuke, bez obzira na to kako je sistem služenja organizovan.

Iz Ministarstva odbrane poručuju da je cilj stvaranje kvalitetnijih uslova za obuku. Žele i da se osigura da postojeća infrastruktura odgovori budućim potrebama sistema odbrane.

Ulaganje u infrastrukturu kao preduslov

Tokom obilaska ministar Gašić naglasio je da je ulaganje u vojnu infrastrukturu jedan od ključnih preduslova za povećanje kapaciteta za prijem i obuku budućih vojnika.

Prema njegovim riječima, povratak obaveznog služenja vojnog roka zahtijeva da kasarne budu spremne za nove zadatke. One bi vojnicima trebalo da osiguraju odgovarajuće uslove za boravak i obuku.

Gašić je posebno istakao da će Ministarstvo odbrane nastaviti s ulaganjima u obnovu postojećih vojnih objekata, kako bi se njihovi kapaciteti iskoristili u najvećoj mogućoj mjeri. Rekonstrukciju kasarne u Zaječaru opisao je kao dio šireg procesa unapređenja vojne infrastrukture u Srbiji.

Ko je prisustvovao obilasku

Ministru se u obilasku pridružilo nekoliko visokih predstavnika resora odbrane. Među njima su bili državni sekretar Ministarstva odbrane Mile Jelić, zamjenik komandanta Kopnene vojske brigadni general Nebojša Nedeljković i načelnik Uprave za infrastrukturu potpukovnik Miloš Peruničić.

Zašto ova tema izaziva toliko pažnje

Obavezni vojni rok u Srbiji suspendovan je 2011. godine, nakon čega je služenje vojske postalo dobrovoljno. Od tada se vojska oslanja na profesionalne pripadnike.

Zbog toga svaka vijest o mogućem povratku ranijeg modela privlači interesovanje, naročito među mlađim generacijama koje obavezno služenje nikada nisu iskusile. Pitanja o tome ko bi bio pozvan, koliko bi služenje trajalo i kako bi se organizovalo ostaju otvorena dok nadležni organi ne objave konačne odluke.

Šta ovo znači za mlade u Srbiji

Obnova vojnih objekata pokazuje da se nastavljaju infrastrukturne pripreme za planirani povratak obaveznog vojnog roka. To je važan korak ako se u budućnosti donese odluka o ponovnom uvođenju služenja, jer vojnici moraju imati gdje da spavaju, uče i borave.

Ipak, važno je razlučiti šta ova vijest jeste, a šta nije. Sama rekonstrukcija kasarne ne znači da je obavezno služenje vojske već počelo. Ovim saopštenjem nisu utvrđeni ni novi datumi pozivanja građana.

Drugim riječima, riječ je o pripremi prostora, a ne o objavi početka regrutacije. Mladići i njihove porodice zato ne bi trebalo da donose zaključke samo na osnovu informacija o radovima na objektima.

Na šta treba obratiti pažnju

Za konkretne informacije o tome ko će biti obuhvaćen obavezom, koliko će služenje trajati i kada bi pozivi mogli početi, potrebno je pratiti zvanične odluke nadležnih institucija. Do tada su sva nagađanja samo nagađanja, a provjerene podatke donose isključivo službena saopštenja.

U praksi to znači da je najbolje oslanjati se na zvanične stranice Ministarstva odbrane, saopštenja Vlade Srbije i službena glasila u kojima se objavljuju zakoni i uredbe. Poruke koje kruže društvenim mrežama mogu navoditi datume ili rokove bez ikakvog pokrića, pa ih je preporučljivo provjeriti prije nego što se podijele dalje.

Poruka Ministarstva odbrane jeste da se pripreme nastavljaju. Obnovljeni objekti trebalo bi da omoguće prihvat i obuku budućih generacija vojnika.

Hoće li i kada obavezni vojni rok zvanično početi da se primjenjuje, zavisit će od daljnjih odluka nadležnih organa Srbije. Dok se one ne donesu, kasarna u Zaječaru ostaje primjer onoga što Ministarstvo odbrane opisuje kao dio dugoročnog unapređenja vojne infrastrukture.

BEOGRAD, 1. novembar 2026. – Nakon zatvaranja biračkih mesta u Srbiji počeli su da pristižu prvi rezultati ponovljenih parlamentarnih izbora, a podaci sa pojedinih lokacija već pokazuju velike razlike u podršci izbornim listama.

Glasanje je danas ponovljeno na ukupno 53 biračka mesta, a građani su imali priliku da ponovo odlučuju nakon što su rezultati prethodnog izbornog procesa na tim lokacijama poništeni ili nisu mogli da budu utvrđeni.

Prvi objavljeni rezultati pokazuju da je Studentska lista na pojedinim biračkim mestima ostvarila značajnu prednost, dok je na drugim više glasova osvojila lista Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija.

Iako je reč o relativno malom broju biračkih mesta u odnosu na ukupan broj u Srbiji, rezultati ponovljenog glasanja važan su deo završne faze izbornog procesa. Nakon njihovog uključivanja u ukupne podatke biće moguće utvrditi konačan rezultat parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra.

Prve brojke privukle veliku pažnju

Posebno se izdvaja rezultat sa biračkog mesta broj 20 u Ljigu, gde je Studentska lista osvojila 157 glasova, dok je lista Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija dobila 37 glasova.

To predstavlja razliku od čak 120 glasova na samo jednom biračkom mestu.

Od ukupno 412 upisanih birača, na glasanje je izašlo približno polovina građana sa pravom glasa.

U Velikom Golovodu kod Kruševca Studentska lista osvojila je 138 glasova, dok je lista SNS-a dobila 118 glasova. Socijalistička partija Srbije na ovom biračkom mestu dobila je 31 glas.

Od 611 upisanih birača glasala su ukupno 292 građanina.

Međutim, potpuno drugačija slika zabeležena je u selu Stubla, u opštini Bojnik, gde je SNS osvojio 174 glasa, a Studentska lista 70.

U Maloj Sugubini kod Trstenika SNS je dobio 36 glasova, Studentska lista 18, dok je SPS osvojio tri glasa.

Ovi podaci ukazuju na značajne razlike u podršci među pojedinim lokalnim sredinama, zbog čega se rezultati sa jednog biračkog mesta ne mogu automatski preslikati na celu Srbiju.

Zanimljivi rezultati i iz Novog Pazara

Na biračkom mestu broj 81 u Novom Pazaru najviše glasova osvojila je lista Rasim Ljajić – Ljudski, ukupno 214.

Odmah iza nje našla se SDA Sandžaka sa 210 glasova, dok je Stranka pravde i pomirenja dobila 176 glasova.

Studentska lista osvojila je 108 glasova, a lista Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija 48.

Na ovom biračkom mestu bilo je upisano 1.838 birača, a glasalo je njih 766, odnosno 41,7 odsto. Od tog broja, 761 glasački listić bio je važeći, dok je pet bilo nevažećih.

Razlika između dve prvoplasirane liste iznosila je svega četiri glasa, što pokazuje koliko mali broj glasova može da odluči o redosledu izbornih lista na pojedinačnom biračkom mestu.

Glasanje je u Novom Pazaru ponovljeno zbog nepravilnosti koje su se odnosile na kontrolni listić, zbog čega prethodni rezultati nisu mogli da ostanu na snazi.

Zašto su izbori morali da budu ponovljeni?

Republička izborna komisija donela je odluku o ponavljanju glasanja nakon što je utvrđeno da na određenim biračkim mestima nije moguće prihvatiti rezultate prethodnog izbornog dana.

Na 31 biračkom mestu rezultati nisu mogli da budu utvrđeni, dok je na dodatna 22 biračka mesta glasanje poništeno odlukama nadležnih komisija.

Ponovljeno glasanje organizovano je u više delova Srbije, uključujući pojedine lokacije u Beogradu, Kruševcu, Novom Pazaru, Aleksincu, Ljigu, Trsteniku i drugim opštinama.

Pravo glasa imala su ukupno 24.438 građana, a biračka mesta bila su otvorena od sedam časova ujutru do 20 časova.

Kolika je bila izlaznost?

Prema podacima posmatračke misije CRTA, izlaznost do 19 časova iznosila je 43,6 odsto.

Tokom dana objavljeno je nekoliko preseka izlaznosti. Do 10 časova glasalo je 9,4 odsto birača, do 13 časova 23,7 odsto, dok je do 16 časova izlaznost dostigla 35 odsto.

Posmatrači CRTA-e pratili su izborni proces od otvaranja biračkih mesta, uključujući glasanje, prebrojavanje glasova i objavljivanje zapisnika.

Konačna izlaznost i zvanično potvrđeni rezultati biće poznati nakon završetka obrade izbornog materijala.

Šta pokazuju rezultati parlamentarnih izbora od 25. oktobra?

Podsetimo, prema ranije objavljenim preliminarnim podacima Republičke izborne komisije, Studentska lista je na parlamentarnim izborima održanim 25. oktobra osvojila približno 53 odsto glasova, dok je lista Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija dobila približno 39 odsto.

Ovi podaci objavljeni su pre završetka ponovljenog glasanja i predstavljaju osnovu za utvrđivanje ukupnog izbornog rezultata.

Izbori od 25. oktobra održani su uz učešće 18 izbornih lista, od kojih je devet imalo status lista nacionalnih manjina.

Ipak, večerašnji rezultati sa pojedinačnih biračkih mesta nisu konačni zbirni rezultati i ne mogu se posmatrati kao ukupni rezultat ponovljenog glasanja.

Za pouzdanu sliku potrebno je sačekati obradu svih zapisnika, proveru podataka i zvaničnu potvrdu nadležnih izbornih organa.

Šta se sada očekuje?

Nakon završetka ponovljenog glasanja, lokalne izborne komisije imaju rok od 96 sati da utvrde zbirne rezultate. Republička izborna komisija potom ima dodatni zakonski rok za objavljivanje ukupnog izveštaja i konačne raspodele poslaničkih mandata.

To znači da se izborni postupak ne završava samim zatvaranjem biračkih mesta, već tek nakon kompletiranja i potvrđivanja propisanih rezultata.

Posebno će biti važno utvrditi konačan broj glasova za sve izborne liste i način na koji će oni biti uključeni u ukupne rezultate parlamentarnih izbora.

Građani će na taj način dobiti potpunu informaciju o sastavu budućeg saziva Narodne skupštine, uključujući tačan broj poslaničkih mandata koji pripada svakoj izbornoj listi.

Srbija je tako ušla u završnu fazu izbornog procesa, a prvi večerašnji rezultati pokazali su da su birači u različitim sredinama pružili veoma različitu podršku učesnicima izbora.

Konačan odgovor o ukupnom rezultatu ponovljenog glasanja i zvaničnoj raspodeli mandata daće Republička izborna komisija nakon završetka svih predviđenih procedura.

Veljko je podelio snimak iz serije “Vratiće se rode”

Bokser Veljko Ražnatović redovno je aktivan na društvenim mrežama, gde sa pratiocima deli detalje iz porodičnog života, ali i citate koji mu privuku pažnju i ostave poseban utisak.

Cecin naslednik je poslednjom objavom pokazao koliko mu znače lojalnost, dobrota i prave životne vrednosti, naročito kada je reč o vaspitanju i odrastanju deteta. Veljko je podelio snimak iz serije “Vratiće se rode”, u kojem otac ispraća sina u školu i kroz razgovor ga uči koliko je važno da bude dobar drug i čovek.

Razgovor između njih je tekao ovako:

– Nemoj da cinkariš drugove vaspitačima tamo.

– Gde tamo? Ovde.

– Nemoj da budeš tužibaba nisam te tako učio, nemoj ni one što su ti drugovi a nemoj ni one smradove, nemoj ni njih. Jel jasno?

– Dobro neću.

– I nemoj da se ku*čiš nad ovim slabijima, a ovim jačima da se uvlačiš u b**u.

– Ko su jači, ko su slabiji

– To ćeš sam da vidiš – rekao mu je otac.

Podsetimo, Veljko Ražnatović neće dobiti nacionalnu penziju za osvojenu bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu, uprkos spekulacijama koje su se pojavile na društvenim mrežama nakon njegovog sportskog uspeha.

Direktor i vlasnik Pink Media Group Željko Mitrović večeras je ispratio lidera opozicije Aleksandra Vučića u studio Verice Bradić. Kako je istakao, u pitanju je njegov veliki prijatelj, i to je morao da uradi.

– Izgleda da imam dva gosta večeras! – rekla je verica Bradić kada je ugledala Mitrovića.

Prijateljstvo nije uvek laka stvar! To i jeste poenta! Prijateljstvo može da udvostruči sreću, tako što ponekad podeli tugu! Što je više onih koji podele tugu, faktor sreće je prisutniji! Drži se matorane moj, ovo je just život! P.S. Ovu pesmu sam ti posvetio jos pre nekoliko godina, pa ću je večaras ponoviti! – napisao je Mitrović ispod video snimka koji je objavio nakon susreta sa Vučićem.

– Ja sam insistirao da ga lično uvedem! Mog prijatelja. Ovih dana kažu da sma svuda, to je magija, čovek može biti na više mesta u jednom momentu… I u Majamiju sam, Moskvi… A istina je da sam do pre sat i po bio u Čačku. Žurio sam da se vratim, bili smo zajedno u Gimnaziji. On mi je prijatelj 40 godina. Prijateljstva su važna u ovakvim situacijama. Lako je biti prijatelj kad sunce sija, ptice cvrkuću – rekao je Željko Mitrović.

O navodima da će biti uhapšen, Mitrović je bio jasan:

– Znaš šta… Toliko smo pričali o institucijama, a sve se svelo na to da državom upravljaju Tviter i Instagram nalozi. Da bi neko bio uhapšen, mpraju da budu neki razlozi…Ja ništa nisam ukrao, nikoga nisam ubio, prevario… Osećam se konforno, plaćam 20 miliona evra poreza državi godišnje. Osim, ako krivično delo nije neko partijanje, tu bih mogao da padnem… Sve ostalo, “welcome” – dodao je Željko.

– Najavljuju gašenje Pinka, a imamo ih 80. Televizija je program, a ne njena robna marka…Nije to tako lako… – dodao je Željko.

Mitrović je potom najavio susret sa Donaldom Trampom.

– Biću stvarno odsutan na 3 dana, idem u Ameriku, biću gost predsednika Trampa, i sledećeg vikenda sam tu. Biću u njegovoj privatnoj rezidenciji 3 dana – naveo je Željko.

Foto: TV Pink Printscreen

Za mog prijatelja ide pesma “Osloni se na mene”, posvetio sam mu je pre 3 godine kada su krenuli prvi protesti, rekao je Željko a onda napustio studio.

Autor: D.B.

Direktor beogradskog Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi na društvenim mrežama podsjetio je da je bivši ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Nenad Nešić glasao na izborima u Srbiji u decembru 2023. godine, i to u Novom Sadu. Njegova objava ponovo je otvorila pitanje Nešićevog prebivališta u tom gradu, ali i porijekla imovine koju on i njegova porodica posjeduju u Srbiji.

Beširi je naglasio da je Nešić u vrijeme izbora obavljao funkciju ministra sigurnosti BiH, a da je ipak glasao u susjednoj državi.

„Da se prisjetimo ovog lika iz Bosne i Hercegovine koji je glasao na izborima u decembru 2023. i to u Novom Sadu gdje ima fora prijavljenu adresu, a ministar je susjedne države“, napisao je Beširi.

Snimak glasanja i prijavljeno prebivalište

Nešić je 17. decembra 2023. godine i sam javno objavio snimak glasanja u Novom Sadu. Tom prilikom potvrdio je da u tom gradu ima prijavljeno prebivalište.

Slučaj je sada ponovo privukao pažnju u kontekstu političkih promjena u Srbiji i najava strožijih mjera protiv nezakonito stečene imovine. Od Nešićevog glasanja u Novom Sadu prošlo je gotovo tri godine.

Šta je CIN otkrio o Nešićevim nekretninama

Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) ranije je objavio da Nešić u izjavi o imovinskom stanju, koju je popunio prije preuzimanja ministarske funkcije, nije prijavio stan i kuću u Novom Sadu. Riječ je o nekretninama koje posjeduje sa suprugom Majom.

Radi se o stanu od 98 kvadratnih metara u centru Novog Sada i kući u blizini Petrovaradinske tvrđave.

CIN je utvrdio i da Nešić i njegova porodica posjeduju nekretnine u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Njihova ukupna vrijednost mjeri se milionima maraka.

Prema ranijem istraživanju CIN-a, Nešić je najmanje milion KM uložio u kupovinu nekretnina pred kraj i neposredno nakon mandata na čelu Javnog preduzeća „Putevi Republike Srpske“. Nešić je ranije tvrdio da nije znao da u izjavi o imovinskom stanju mora navesti i imovinu supruge.

Istraga zbog sumnje na korupciju

Nešić je krajem 2024. godine uhapšen zbog sumnje na koruptivna krivična djela povezana s periodom kada je rukovodio preduzećem „Putevi Republike Srpske“. Predmet Tužilaštva BiH obuhvata sumnje na primanje mita, zloupotrebu položaja i pranje novca.

U januaru 2025. godine Nešić je podnio ostavku na funkciju ministra sigurnosti BiH.

Važno je naglasiti da navodi iz krivičnog postupka ne predstavljaju dokaz da je njegova imovina u Srbiji nezakonito stečena. Riječ je o odvojenim pitanjima: prebivalištu i glasanju, prijavljenoj imovini te krivičnom predmetu koji se vodi u Bosni i Hercegovini.

Najavljene provjere porijekla imovine u Srbiji

Dodatnu pažnju izazvale su najave predstavnika Studentske liste o strožijem postupanju prema imovini za koju se utvrdi da je nezakonito stečena. Radomir Saičić, predstavljen kao kandidat Studentske liste, govorio je o mogućnosti privremenog zamrzavanja, a potom i oduzimanja takve imovine.

„Novac uvijek ostavlja trag“, izjavio je Saičić.

Iz izvora ne proizlazi da se te najave odnose konkretno na Nešića. One su, međutim, dio šireg konteksta u kojem je njegov slučaj ponovo došao u fokus javnosti.

Reakcije na društvenim mrežama

Beširijeva objava izazvala je reakcije korisnika društvenih mreža. U komentarima su se ponovo otvorila pitanja prijavljenog prebivališta i prava glasanja osoba koje žive izvan Srbije.

Pojedini komentatori zatražili su i provjere porijekla imovine političara iz Bosne i Hercegovine koji posjeduju nekretnine u Srbiji.

Tako je slučaj Nenada Nešića, gotovo tri godine nakon njegovog glasanja u Novom Sadu, ponovo dospio u javnost. Hoće li najavljene mjere u Srbiji imati bilo kakve posljedice po imovinu političara iz susjedstva, iz dostupnih informacija nije moguće zaključiti.

Ponovljeni izbori na 53 biračka mesta u Srbiji doneli su različite rezultate. Saznajte kako su građani glasali i ko je pobedio.

Vanredni parlamentarni izbori ponovljeni su na 53 biračka mesta, odnosno na mestima na kojima je konstatovano da se ne mogu utvrditi rezultati glasanja i na kojima je poništeno glasanje na izborima za narodne poslanike 25. oktobra.

Ponovljeno glasanje na biračkom mestu u Ljigu – SL 157 glasova, SNS 37

Na ponovljenom glasanju na biračkom mestu broj 20 u Ljigu, najviše glasova osvojila je Studentska lista – 157, dok je lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” dobila 37 glasova.

Preostalih pet izbornih lista osvojilo je po jedan glas.

Od ukupno 412 upisanih birača, na ponovljeno glasanje izašlo je blizu 50 odsto građana sa pravom glasa.

Rezultati ponovljenog glasanja u Beranju – SNS 66, SL 35 glasova

Na ponovljenom glasanju na biračkom mestu broj 3 u Beranju, najviše glasova osvojila je lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” – 66, odnosno 57,39 odsto, dok je Studentska lista dobila 35 glasova ili 30,43 odsto.

Prema objavljenim rezultatima, lista “Ivica Dačić – Faktor stabilnosti!” osvojila je 13 glasova (11,30 odsto), dok je lista “Rasim Ljajić – Ljudski” dobila jedan glas (0,87 odsto).

Od ukupno 449 upisanih birača, pravo glasa iskoristilo je 115, što predstavlja izlaznost od 25,61 odsto.

Svih 115 glasačkih listića bilo je važeće, a nevažećih nije bilo.

Rezultati glasanja na pojedinim biračkim mestima u Rasinskom okrugu

Na ponovljenom glasanju na nekim mestima u Rasinskom okrugu, Studentska lista osvojila je najviše glasova u Velikom Golovodu kod Kruševca, dok je Srpska napredna stranka dobila najveću podršku u Maloj Sugubini, na teritoriji opštine Trstenik.

U Velikom Golovodu, na teritoriji grada Kruševca, od 611 upisanih birača glasala su 292. Studentska lista osvojila je 138 glasova, Srpska napredna stranka 118, dok je Socijalistička partija Srbije dobila 31 glas.

U Maloj Sugubini, u opštini Trstenik, od 163 upisana birača na glasanje je izašlo 59. Najviše glasova osvojio je SNS – 36, Studentska lista dobila je 18, a SPS tri glasa. Dva glasačka listića bila su nevažeća.

Rezultati glasanja na jednom biračkom mestu u Novom Pazaru

Na ponovljenom glasanju na biračkom mestu broj 81 u Novom Pazaru, najviše glasova osvojila je lista “Rasim Ljajić – Ljudski”, koja je sa 214 glasova za četiri glasa bila ispred liste SDA Sandžaka.

Prema zapisniku biračkog odbora, SDA Sandžaka osvojila je 210 glasova, Stranka pravde i pomirenja (SPP) 176, dok je za Studentsku listu glasalo 108 birača. Lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” dobila je 48 glasova.

Od 1.838 upisanih birača, na glasanje je izašlo 766, odnosno 41,7 odsto. Zabeležen je 761 važeći i pet nevažećih glasačkih listića.

Glasanje na tom biračkom mestu ponovljeno je zbog nepravilnosti u vezi sa kontrolnim listićem, zbog čega su rezultati prethodnog glasanja poništeni.

Ponovljeno glasanje u Bojniku – SNS osvojio 174 glasa, SL 70

Na ponovljenom glasanju na biračkom mestu broj 10 u selu Stubli, na teritoriji opštine Bojnik, najviše glasova osvojila je Srpska napredna stranka (SNS) – 174, dok je Studentska lista dobila 70 glasova.

Od ukupno 478 upisanih birača, na glasanje je izašlo nešto više od 50 odsto.

Stubli su jedino mesto u Jablaničkom okrugu u kojem je danas ponovljeno glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima.

Rezultati glasanja na pojedinim biračkim mestima u Koceljevi

U opštini Koceljeva ponovljeno je glasanje na pet biračkih mesta, u selima Bresnica, Draginje, Zukve, Mali Bošnjak i Subotica, na kojima je ukupno upisano 847 birača. Objavljeni su rezultati sa tri biračka mesta.

Na biračkom mestu broj 32 u selu Subotica, od 176 upisanih birača glasalo je 68,75 odsto. Srpska napredna stranka osvojila je 60 glasova, Studentska lista 54, a Socijalistička partija Srbije četiri glasa.

U selu Zukve, na biračkom mestu broj 14, izlaznost je bila 52,4 odsto od 145 upisanih birača. SNS je dobio 44 glasa, Studentska lista 31, a SPS jedan glas.

Na biračkom mestu broj 10 u selu Draginje, od 232 upisana birača glasalo je 69,8 odsto. Najviše glasova osvojila je Studentska lista – 89, dok je lista “Ujedinjena Srbija” dobila 68 glasova. SPS je osvojio dva glasa, a liste Zukorlića i Autentična desnica po jedan glas.

Rezultati ponovljenog glasanja u selima Bresnica i Mali Bošnjak još nisu objavljeni.

Tržni centar “Ada Mall” na Čukarici hitno je evakuisan, a na lice mesta stigli su pripadnici policije, piše Telegraf.

Kako Telegraf prenosi, posetiocima i zaposlenima je naloženo da odmah napuste zgradu.

Za sada nema zvaničnih potvrda o razlogu intervencije, niti informacija o tome da li je reč o dojavi o sumnjivom predmetu, vanrednoj bezbednosnoj proveri ili operativnoj akciji.

Kako Telegraf prenosi, posetiocima i zaposlenima je naloženo da odmah napuste zgradu.

Za sada nema zvaničnih potvrda o razlogu intervencije, niti informacija o tome da li je reč o dojavi o sumnjivom predmetu, vanrednoj bezbednosnoj proveri ili operativnoj akciji.