Author: ollo

Jelena Karleuša objavila je prepisku sa pokojnom koleginicom Lanom Toković koja je danas kremirana.

Jelena Karleuša oglasila se na svom Instagramu i emotivnim rečima se oprostila od Lane Toković. Pevačica je istakla da je muzičarka, koja je danas kremirana, zaslužila da bude u Aleji velikana.

– Danas, kada se sahranjuje Lana Toković, nije ni bitno da li znate ko je ona, da li znate njene pesme ili ne. Ona je bila žena koja se borila kao i mnoge u Srbiji – sama. Bez zaštite, bez pomoći, podrške, para…, ali uvek ponosno, uvek nasmejano – napisala je Jelena i nastavila:

POSLEDNJA PORUKA PREMINULE PEVAČICE: Karleuša objavila koju poruku je dobila od nje pre smrti

– Priča života mnogih žena. Društvo je bilo okrutno, nju je nepravda bolela. Gladna ljubavi i pažnje, kao svaka žena.

Jelena je dodala i da je Lana bila zahvalna do groba.

– Takvim ženama, kada pružite ruku, daju vam čitav svet. Takve žene ne očekuju ništa, a zahvalne su do groba. U ovom našem društvu, okrutnom prema ženama, gde je čak i žena ženi vuk, jedna lepa reč može da promeni čitam univerzum. Molim vas ovaj dan ima puno minuta, potreban je samo jedan da jednoj ženi date lepu reč, podršku, pažnju, ruku… Volite, branite i poštujte žene.Počivaj u miru, Lana, u Aleji velikana gde si prerano zaspala. Saučešće porodici – napisala je Karleuša i objavila poruku koju je njoj Lana poslala pre dve godine:

Draga, hvala ti puno što si me odbranila sinoć. Sad su mi javili, pa sam premotala snimak. Svaka ti čast! Lana Toković.

Izvor: informer.rs

Pevačica Marija Šerifović iza sebe ima pet u nizu uspešnih koncerata, a pred njom ih je još tri. Snagu da toliko peva i sprema se daje joj lično sin Mario, koji je prati na koncerte.

Marija Šerifović ne krije da joj samo jedan zagrljaj sa Mariom dođe kao relaksacija i da zahvaljujući njemu lako “napuni baterije”.

Marija Šerifović ne krije da joj samo jedan zagrljaj sa Mariom dođe kao relaksacija i da zahvaljujući njemu lako “napuni baterije”.

– Verica ga je dovodila i to mi je mnogo značilo. Pravio mi je društvo na sceni kad se završi tehnička proba, a pre nego što publika uđe u salu. Posle bi još malo bio u bekstejdžu, a onda je odlazio na spavanje. Koncerti u Beogradu su moji nastupi koje je uživo ispratio – rekla je ponosno Marija Šerifović.

Ona je dodala i to da je još rano da se govori o Mariovoj budućnosti, ali da ne izuzima mogućnost da i on krene stopama mame i bake.

– Rano je za takve priče, ali sve je moguće. Ipak, mislim da Verica već prepoznaje rođeni talenat, pa mu je kupila mikrofon sa stalkom – sumirala je Marija za Hello.

Marija Šerifović otkrila bez kojih pesama njen sin Mario ne može da zaspi

Pop zvezda Marija Šerifović otkrila je da njen sin Mario ne može da zaspi dok ne posluša neku njenu pesmu.

On ne može da zaspi dok se ne pusti… Sluša on svašta, voli na primer Olivera Dragojevića ali nema šanse da zaspi dok se ne pusti moja pesma. Bilo koja. Nema šanse – započela je priču pevačica, te objasnila i zašto je tako:

– Ja sam išla, putovala za ovih godinu dana i bilo je logično da dete sluša mene i moj glas… Šta će da sluša nekog tamo da… Ciu, piu… Tako da je tako naviknut od trećeg-četvrtog meseca. Ne postoji ni najmanja šansa da Mario Šerifović zaspi dok se ne pusti neka moja pesma – zaključila je Marija.

• Milan je poreklom sa naših prostora, rođen i živi u Sloveniji
• Doživeo je moždani udar u 41. godini i postao invalid, a onda ga je napustila supruga

Milan, poreklom sa naših prostora, rođen je i živi u Sloveniji. U susednoj zemlji se i oženio i osnovao svoju porodicu. Imao je skladan brak u kojem je dobio troje dece. U 41. godini doživljava strašnu nezgodu i tada mu se tok sudbine menja iz korena.

Milan je, pre nego što će doživeti moždani udar, radio na građevini. Od svoje osamnaeste godine provodio je dane pod užarenim suncem, noseći džakove cementa, mešajući beton i podižući zidove za tuđe domove, kako bi za sebe obezbedio bolju budućnost. Nije ga bilo sramota ništa da radi, samo da je u pitanju pošten posao.

Njegove ruke bile su ispucale od maltera, a leđa povijena od teškog rada. Ali nikada se nije žalio. Porodica i deca su bili njegova snaga i vetar u leđa da ide dalje i sanja velike snove.

Živeo skromno sa suprugom i troje dece

Živeo je u skromnoj kući na obodu Ljubljane sa suprugom Sanjom i troje dece – devetogodišnjom Ivanom, sedmogodišnjom Milicom i petogodišnjim Lazarom. Sanja je radila povremene poslove, uglavnom po prodavnicama, ali većinu prihoda donosio je Milan.

Njegova plata nije bila velika, ali je bila dovoljna za pristojan život. Ništa im nije falilo, uvek su odlazili na letovanje i zimovanje, a Milan se nadao da će se njegov trud jednog dana još više isplatiti.

Šlog – kao grom iz vedra neba

Međutim, pre 14 godina, dok je radio na temljeu nove zgrade, osetio je strašan bol u glavi i trnjenje ruke. Celo gradilište mu se okrenulo i samo se srušio u pesak. Kolege su odmah pozvale hitnu pomoć, a lekari su konstatovali odmah – šlog.

Kad se probudio u bolnici, leva strana tela mu je bila gotovo nepokretna, a deo usana iskrivljen. Morao je ponovo da uči da hoda, da koristi kašiku, da izgovara reči. Svaki pokret bio je borba.

Sanja ga je posetila nekoliko puta, ali bila je drugačija. Povučena, hladna. Kada su ga pustili iz bolnice, više nije bila ista žena. Pomagala mu je minimalno, decu je zapostavljala, bila je zamišljena i povučena. Nakon malo više od mesec dana, rekla mu je u lice:

“Ne mogu ovako”.

“Ne mogu da živim s invalidom”

Te večeri mu je rekla da ne može da živi s invalidom, spakovala je stvari i otišla, ostavljajući Milana sa decom.

Milan nije imao vremena da očajava. Morao je da brine o Milici i Lazaru. Teško je ustajao, ruka mu je i dalje bila slaba, čekala ga je rehabilitacija. Tada mu je sestra najviše pomogla. Preuzela je najvećim delom brigu o deci, dok je on bio u banji.

Kada se vratio nakon tri nedelje, nije imao vremena da očajava, shvatao je da tri nedužna bića zavise od njega. Činilo mu se kao da su preko noći odrasli, upravo dve ćerke i sin bili su mu najveća podrška.

Prvih meseci pomagali su mu komšije i rođaci, donosili su mu hranu, vodili decu u školu. Ali on je želeo da bude samostalan.

Naučio je da kuva jednom rukom, da sa štapom hoda do prodavnice, da deci pomaže oko domaćih zadataka. Posle godinu dana, već je mogao da se sam obrije i obuče, iako sporo, ali zdravstveno stanje mu se poboljšavalo.

Ubrzo je ponovo otišao na građevinu. Ne da radi kao pre – to više nije bilo moguće – već da pomaže majstorima savetima. Stari kolega mu je dao posao nadzornika na gradilištu, s obzirom da je imao bogato iskusto. Zarada nije bila velika, ali je bila dovoljna da prehrani decu.

Svojoj deci je Milan simbol hrabrosti

Milica, Lazar i Ivana, su rasli, gledajući oca kako se bori, nikada ne odustajući. Naučili su šta znači hrabrost, rano su počeli da obavljaju sve kuće poslove i ništa im nije padalo teško. Najviše su voleli kada se svu okupe za sto i pričaju sa ocem. Za njih Sanja kao da više nije ni postojala.

Godine su prošle, a Milan je nastavio dalje. Teško, ali ponosan. Nije imao mnogo, ali je imao ljubav svoje dece. I to je bilo vrednije od svega.

Deca su mu bila najveći oslonac i razlog da nastavi dalje. Učio ih je životnim vrednostima, govorio im da je rad najvažniji, da ne beže od problema i da nikada ne ostavljaju one koje vole.

Sanja se vratila posramljena

Sa druge strane, Sanja se prvih nekoliko godina nije se ni javljala. Otišla je sa drugim muškarcem, želeći lakši život. Ali sudbina joj nije donela ono čemu se nadala. Taj novi čovek, za kog je mislila da će joj pružiti sve što Milan nije mogao, pokazao se kao grub i neodgovoran. Kada ju je napustio, pokušala je da se vrati u Milanov i dečji život.

Došla je jednog popodneva, stidljivo stojeći ispred kuće u kojoj je nekad živela. U dvorištu je zatekla bivšeg muža.

Uprkos svemu što mu je učinila, nikada nije želeo da staje između majke i dece, ali njihovi naslednici bili su već odrasli ljudi. Njen odlazak kao da je ugasio sve emocije u njima prema njoj.

Milica, Ivana i Lazar su izašli iz kuće. Stajali su ispred nje, gledajući je bez suza, bez prevelike radosti.

– Što si došla sad? – pitao je Lazar.

Sanja je ćutala. Očekivala je suze, zagrljaje, oproštaj, ali ih nije dobila.

– Mi smo dobro – rekla je Milica i dodala:

 Tata je bio tu kad je bilo najteže, sada nam nisi potrebna.

Milan ih je samo posmatrao. Nije osećao mržnju, ali ni potrebu da je vrati u svoj život.

Sanja je otišla posramljena, shvativši da je prokockala ono najvrednije – porodicu.

Milan je nastavio da živi za svoju decu. Vremenom je uspeo da osnuje malu firmu za nadzor građevinskih radova i zaposli par radnika. Bio je srećan, ne zbog bogatstva, već zbog saznanja da je, uprkos svemu, pobedio.

Sada kada su se i njegova deca osamostalila, želi da pronađe novu ljubav pored koje će biti srećan.

U velikom požaru u bolnici u istočnom dijelu Nju Delhija, sedam beba je stradalo, a pet je spaseno i prebačeno u drugu bolnicu, saopštile su lokalne vlasti.

Vlasnik bolnice za bebe u kojoj je u subotu izbio požar nalazi se u bjekstvu, saopštila je policija, a prenosi “Times of India”. 

U velikom požaru u bolnici u istočnom dijelu Nju Delhija, sedam beba je stradalo, a pet je spaseno i prebačeno u drugu bolnicu, saopštile su lokalne vlasti.

Vlasnik bolnice za bebe u kojoj je u subotu izbio požar nalazi se u bjekstvu, saopštila je policija, a prenosi “Times of India”. 

U velikom požaru u bolnici u istočnom dijelu Nju Delhija, sedam beba je stradalo, a pet je spaseno i prebačeno u drugu bolnicu, saopštile su lokalne vlasti.

Vlasnik bolnice za bebe u kojoj je u subotu izbio požar nalazi se u bjekstvu, saopštila je policija, a prenosi “Times of India”. 

Vlasti su saopštile da će svi za koje se utvrdi da su odgovorni biti najstrože kažnjeni.

Drama je svuda gde se ona nađe.

Tokom sinoćnje žurke u rijalitiju “Elita 8,” došlo je do veoma emotivnog trenutka kada je aktuelna učesnica Ena Čolić prolila more suza, vidno potresena nečim što ju je pogodilo. 

Dok su se ostali učesnici veselili, ona je utonula u svoje misli i emocije, ne uspevajući da sakrije tugu koja ju je obuzela.

Međutim, ono što su svi primetili jeste da se od nje nije odvajao Danijel Dujković Munjez. On je sve vreme bio uz Enu, pokušavajući da je uteši i pruži joj podršku u trenucima kada joj je očigledno bilo najteže. Njegova briga bila je više nego očigledna – pratio ju je, razgovarao s njom i trudio se da je oraspoloži, ne želeći da je ostavi samu u takvom stanju.

Kako je veče odmicalo, Munjez je odlučio da učini poslednji pokušaj da je uteši, pa ju je u garderoberu zamolio za zagrljaj. Bio je to gest kojim je želeo da joj pruži utehu, pokazavši joj da nije sama i da može da računa na njega. Međutim, Ena je, i pored sve njegove upornosti, ostala dosledna svom stavu i odbila da mu uzvrati zagrljaj.

U vezi s tim, ekipa portala Pink.rs stupila je u kontakt s njenim ujakom Dejanom Đokovićem, koji je na početku razgovora komentarisao Enin odnos sa Danijelom Dujkovićem Munjezom. Takođe, osvrnuo se i na njen odnos sa Jovanom Pejićem Pejom, a nije izostavio ni njen sukob sa Aneli Ahmić, o čemu je imao šta da kaže.

– Nije nešto novo što se njih tiče. On je zaljubljen u nju, ima tu neke hemije koju on oseća prema njoj i on misli da je takav tip da, kao što vidimo, ide od jedne do druge devojke. Vidim da je plakala, da je mnogo nervozna kada nije sa Jovanom. To se odražava na ono što ona izgovara. Nema ništa od Munjeza i od toga, rekla je da zagrljaj ne dolazi u obzir. Ja mislim da Ena ni sa kim neće biti u rijalitiju, osim sa Jovanom – rekao je Dejan, a onda se osvrnuo na uvrede koje je Ena uputila Aneli tokom jučerašnje svađe na Debati:

– Opet je preterala! Devojčica je mala, lepa je devojčica, te uvrede…Opet je prevršila svaku meru. Osećam se kao da dugujem neko izvinjenje. Čuo sam da me pozdravlja, hvala joj…Morbidno je to za nas. Ne slažem se sa tim što izgovara, i dalje ne mogu da shvatim. Kada je u odnosu sa Jovanom, ona je mirna, čim nisu dobro, iz nje izlazi taj đavo i tada preteruje.

Na današnji dan pre godinu dana nestala je dvogodišnja Danka Ilić.

Protiv dvojice osumnjičenih podignuta je optužnica za ubistvo.

Prema rečima Dankine majke, ona je otišla da donese svom sinu vodu iz ove kuće, a Danka Ilić je ostala na istom mestu da čeka majku. Po njenom povratku, Danke više nije bilo. Prema izveštajima policija, Danka je svoju putanju usmerila iz dvorišta ka pravcu gde se nalazi ulica Vojvode Radomira Putnika, gde je, prema rečima Ministarstva unutrašnjih poslova, udarena službenim automobilom Fijat panda, koji su vozili okrivljeni.

Tada je deset dana nakon nestanka, prvi put u javnosti, izneta činjenica, da je devojčica nastradala od strane dvoje navedenih lica. Od tada uhapšeno je i jedno i drugo lice, ali i brat i otac jednog od okrivljenih. Prema rečima optuženog, on je, nakon što je devojčica udarena automobilom, uzeo je i stavio preko alata, a potom je i zadavio. Nakon toga je telo devojčice, zajedno sa drugim, odneo na obližnje mesto na starom putu, gde ga je kasnije prebacio na drugu lokaciju. Policija je nakon toga, obišla čak 50 mesta, ali telo Danke Ilić nije pronađeno. Takođe, podignuta je i optužnica, međutim ta optužnica do danas nije mogla da stupi na snagu jer je apelacioni sud više puta vraćao u nadležno tužilaštvo.

Reporterka i voditeljka Kurir televizije, Slađana Nedeljković otišla je kod oca jednog od optuženih, a on je razgovarao za emisiju “Crna Hronika”.

Na samom početku je istakao da mu je na poligrafu bilo izuzetno neprijatno, te da se godinu dana nakog nestanka devojčice, ne viđa sa komšijama i prijateljima.

– Tri puta sam bio na poligrafu. On me je terao da lažem i mislio da sam glup i da ne vidim. Pitali su me da li je devojčica bačena u jezero, koji putem smo išli. Nisu me pustili na sahranu kod sina, dok moju ženu jesu. U mom naselju se sve promenilo, ako imam tri, četiri komšija sa kojim sam dobar. Izbegavam da ikog primam u kuću, nekad mi donesu hranu ako se sete. Jedna žena iz Požarevca mi je nudila novac za život, pročitala je preko Fejsbuka kakav sam čovek – rekao je.

Opisao taj koban dan, kao i gde je bio njegov sin i njegov kolega u momentu nestanka devojčice.

– Oni su bili da provere stanje vode tad, e sad ovi sumnjaju da su udarili dete sa kolima. Koliko god da voziš polako, mora da ostane neki trag ili dnk. On je posle menjao iskaz jer nije kriv. Oni su pisali jednu optužnicu, pa vratili na razmatranje. Sada treba drugu, ali ne mogu da potvrde jer nemaju dokaze. Nijedan dokaz ne postoji – rekao je i istakao da njegov sin nikada ne bi tako nešto uradio:

– Moj sin ne bi bio u stanju da tako nešto počini, on ni nema dosije. Pričali su da sam ja otišao da pomognem sinu, ja da idem van? Pa nisam šašav. Izgubio sam ženu i sina u kratkom roku, ali samo su me pustili da ženi zapalim sveću, kod sina nisam smeo, da me ne okrive nešto, da sam sarađivao. 

Po njegovim rečima, poslato mu je pismo iz Sarajeva, sa novim detaljima Dankinog nestanka, on je istog trenutka predao pismo sudu.

– Ja sam dobio pismo od nepoznate žene iz Sarajeva, napisala je sve o tome, dao sam i sudijama i advokatima u Boru. Ona sumnja da je Danka viđena tamo…

Srbija Danas/Kurir

Kada je učiteljica na početku školske godine stala ispred odeljenja petog razreda, sa osmehom se obratila učenicima i rekla im da ih sve voli podjednako, kao i sve učiteljice. Ali iznutra nije bila iskrena – postojalo je jedno dete koje joj se nije dopalo, dečak po imenu Tedi Stodard.

Pratila ga je prethodne godine i primetila da se nikada ne igra sa drugom decom, da su mu ruke i odeća uvek prljavi, da je neuredan i da ne pokazuje nikakvu radost. Njegovo ponašanje ju je iznerviralo i uživala je ispravljajući njegove papire crvenom olovkom, označavajući ih velikim „X“ i na vrhu stranice upisujući „neuspeh“.

U školi u kojoj je radila važilo je pravilo da učitelj na početku godine pregleda dosijee svojih đaka. Kada je stigla kod Tedija, bila je iznenađena onim što je pronašla.

Njegov učitelj prvog razreda je napisao: “Tedi je pametan dečak, veseo i uvek spreman da pomogne. Uređen je i ima dobre manire. Pravo je zadovoljstvo imati ga na času.”

Učitelj drugog razreda je napisao: „Tedi je odličan učenik, popularan među vršnjacima, ali je postao zabrinut i depresivan jer mu je majka teško bolesna. Njegov život kod kuće postaje sve teži.

Učitelj trećeg razreda je napisao: “Tedijeva majka je preminula. On se trudi, ali mu je teško. Otac mu ne poklanja dovoljno pažnje. Ako se nešto ne uradi, ovo dete će se povući u sebe i njegovo obrazovanje će patiti.”

Učitelj četvrtog razreda je napisao: “Teddi je povučen i nezainteresovan za školu. Nema prijatelja i ponekad spava na času.”

Nakon čitanja ovih izveštaja, učiteljica je osetila stid i kajanje.

Kada su učenici doneli svoje poklone za Novu godinu, svi su bili lepo upakovani, osim Tedijevog. Njegov poklon je bio nespretno umotan u smeđi papir. Učiteljica ga je otvorila i unutra pronašla staru ogrlicu sa nekoliko kamenčića koji nedostaju i poluiskorišćenu bočicu parfema. Neki učenici su se smejali, ali ona je odmah stavila ogrlicu oko vrata i poprskala se parfemom.

Tedi joj je tada prišao i tiho rekao: “Danas mirišeš na moju mamu.” Te noći učiteljica je satima plakala.

Od tog dana prestala je da bude samo učiteljica koja uči čitanje, pisanje i matematiku – postala je učiteljica koja uči decu. Počela je da obraća posebnu pažnju na Tedija. Kada ga je ohrabrila, on je napredovao. Što ga je više motivisala, to je više uspevao. Na kraju školske godine postao je jedan od najboljih učenika u odeljenju.

Prošle su godine, a ona je dobila pismo od njega: „Draga učiteljice, ti si najbolji učitelj kojeg sam imao u životu.

Šest godina kasnije, dobila je još jedno pismo: “Završio sam srednju školu kao treći u svom razredu. I dalje si najbolji učitelj kojeg sam ikada imao.”

Četiri godine kasnije, novo pismo: „Stvari su bile teške, ali nisam odustajao. Uskoro završavam fakultet sa najvišim odlikama. Još uvek si najbolji učitelj u mom životu.“

Četiri godine kasnije još jedno pismo: „Odlučio sam da nastavim školovanje i postanem lekar. Hvala vam što ste verovali u mene.”

I konačno, stiglo je poslednje pismo: „Upoznao sam divnu devojku i ženim se. Otac mi je preminuo pre dve godine i voleo bih da na venčanju sedneš umesto moje majke.”

Učiteljica je sa suzama u očima prihvatila poziv. Na venčanju je nosila istu ogrlicu koju joj je Tedi poklonio pre mnogo godina i stavila isti parfem.

Kada ju je ugledao, doktor Tedi Stodard ju je zagrlio i šapnuo: „Hvala vam što ste verovali u mene i što ste mi pomogli da postanem ono što jesam.”

Učiteljica mu je kroz suze odgovorila: „Ne, sine, naučio si me kako da budem pravi učitelj.” Nikada ne znamo sa kakvim se borbama neko bori u životu. Ljubaznost, razumevanje i podrška mogu promeniti nečiji život. A nastavnici, roditelji i svi koji rade sa decom imaju moć da ih inspirišu i podstaknu da ostvare svoj puni potencijal.

Instruktor joge koji je prošlog meseca otišao na sastanak na slepo pronađen je mrtav.

Telo Markusa Frajbergera (45) iz Arizone otkriveno je u kamenolomu u Feniksu, oko 10 milja od međunarodnog aerodroma, 19. marta.

Treba napomenuti da Frajbergerov telefon i novčanik nisu pronađeni kod njega, saopštile su vlasti.

Frajbergerova sestra, Tina Hol, objavila je vest o smrti svog brata u utorak u objavi na Fejsbuku.

– Teška srca delim tragičnu vest da Markus više nije sa nama, napisala je ona i zahvalila se svima na ljubavi i podršci.

Njegovo telo identifikovano je u ponedeljak. Prijatelj instruktora joge rekao je da je moralo da se identifikuje pomoću otisaka prstiju preko baze podataka FBI-a.

U toku je istraga o smrti, saopštila je policija, a uzrok i način još uvek nisu poznati.

Romantični sastanak se tragično završio

Frajberger je nestao od odlaska na sastanak na slepo 21. februara. Prijatelji su shvatili da nešto nije u redu kada su pronašli njegovog dvogodišnjeg psa, koji je danima bio sam u stanu.

Policija je obaveštena o njegovom nestanku 14. marta i predala je podatke o nestaloj osobi u državnu i nacionalnu bazu podataka.

Ovaj 45-godišnjak je poslednji put viđen u svom automobilu.

Policija još nije otkrila da li je pronašla vozilo ili sa kim se sastao na tom sastanku.

Otac neutešan

Njegov otac, Rodžer Frajberger opisao je svog sina kao “zgodnog, mladog, ambicioznog i voljenog”.

– Samo želimo da znamo šta se dogodilo. Markus je bio sjajno dete. Mnogo ljudi ga je zaista volelo. Ako odete i pročitate komentare na Fejsbuku, neverovatno je koliko ljudi je poznavalo Markusa, ​​rekao je ožalošćeni tata.

– Ne znam da li je imao problema; nisam siguran šta je dovelo do nestanka. Veoma je čudno. Nadamo se da će istražiti, rekao je otac i dodao da je njegov sin ranije imao problem sa drogom i novcem.

– Čak i da je odlučio da ode negde, barem bi pozvao svog prijatelja da odvede Tomasa (psa). To me tera da zaista mislim da se ovde dešava nešto više, neka vrsta prljave igre, zaključio je otac.

Iako su već ranije krenule spekulacije o tome ko je prvi dao otkaz, Brena je sada rešila nedoumice.

Pevačica Lepa Brena napravila je neočekivan potez i posle 16 godina rešila da prekine saradnju sa svojim bendom.

Iako su već ranije krenule spekulacije o tome ko je prvi dao otkaz, Brena je sada rešila nedoumice.

Kako je navlela ona je našla novi orkestar.

– Svi vi znate da sam ja počela svoju karijeru sa “Slatkim grehom” i tada je nakon 9 godina fantastične saradnje bilo vreme za promene. Tako je i sada došlo vreme za rastanak sa bendom sa kojim sam radila 16 godina. Nekada su za nove vizije i uspehe potrebne promene. Moram da naglasim da smo se mi rastali u lepoj atmosferi. Samo, jednostavno dođe vreme za promene kako u mojoj, tako i u njihovim karijerama. Novi bend je spreman za nastupe i koncerte koji slede i radujem se što ćemo vam uskoro pokazati sve na čemu smo radili. Očekuju nas velike stvari kao što je moja publika i navikla od mene – rekla je muzička diva i osvrnula se na spektakle koje je nedavno održala u Zagrebu:

– Veći akcenat stavila bih na to da smo u Zagrebu održali dva sjajna koncerta i priredili ponovo spektakl za pamćenje. Ponosna sam na ceo svoj tim. Bend, produkciju, dizajnere, bjuti tim, plesače i sve koji su učilinili da imamo pet fantastičnih koncerata u Areni Zagreb, a 23.10.2026. nas očekuje šesti koncert u Zagrebu i naravno još puno sjajnih nastupa i koncerata. Show must go on! – zaključila je Brena, prenosi Kurir.

Ona ga je najpre saterala u ćošak nožem

Srbin (80), koji se suočava sa optužbama za ubistvo pred Višim regionalnim sudom u Cirihu, priznao je u utorak da je smrtno pucao u ženu svog unuka. Međutim, tvrdio je da je “morao da se brani od žene”.

Kako se navodi, žena njegovog unuka ga je “saterala u ćošak nožem”.

– Nisam mogao više nigde. Morao sam da pucam – rekao je optuženi, kome je bila potrebna nega i koji je bolovao od demencije.

– Ali nije trebalo da je ubijem – dodao je.

Šest hitaca

Penzioner je ušao u Švajcarsku u februaru 2021. sa revolverom i nenajavljeno posetio ženu svog unuka u njenom stanu u Vinterturu. Zaključao je vrata i ubio je sa šest hitaca. Bila je prisutna tada 19-mesečna praunuka.

Tužilaštvo ga tereti da je ubio ženu jer je želela razvod. U njegovim očima, ona je time ukaljala čast porodice. Niži sud, Okružni sud Vintertur, osudio ga je na 20 godina zatvora.

– Nisam mogao više nigde. Morao sam da pucam – rekao je optuženi, kome je bila potrebna nega i koji je bolovao od demencije.

– Ali nije trebalo da je ubijem – dodao je.

Šest hitaca

Penzioner je ušao u Švajcarsku u februaru 2021. sa revolverom i nenajavljeno posetio ženu svog unuka u njenom stanu u Vinterturu. Zaključao je vrata i ubio je sa šest hitaca. Bila je prisutna tada 19-mesečna praunuka.

Tužilaštvo ga tereti da je ubio ženu jer je želela razvod. U njegovim očima, ona je time ukaljala čast porodice. Niži sud, Okružni sud Vintertur, osudio ga je na 20 godina zatvora.