Author: ollo

Rekonstrukcija nestanka dvogodišnje Danke Ilić, u okviru proširenja istrage protiv radnika JKP “Vodovoda”, osumnjičenih za njeno ubistvo, izvršena je u Banjskom polju, a u narednim danima će se sprovesti analiza prikupljenog materijala za koju se očekuje da bi mogla trajati oko dve nedelje.

Veliki broj ljudi, među kojima su policajci, tužioci, okrivljeni, advokati, roditelji nestale Danke Ilić, učestvovao je u rekonstrukciji kobnog 26. marta, kada je Danka Ilić poslednji put viđena u dvorištu kuće njenog dede u Banjskom polju. 

Rekonstrukcija je urađena po nalogu Apelacionog suda u Nišu u okrivu proširenja istrage protiv dvojice osumnjičenih, imajući u vidu da je optužnica kojom se terete za ubistvo devojčice ocenjena kao nepotpuna.

Rekonstrukcija je trebalo da preslika dan kada je Danka poslednji put viđena, pored prisustva istih osoba koje su tog dana bile u Banjskom polju. Trajala je osam sati, izvršena je u ulici u kojoj se nalazi imanje i na deponiji za koju se verovalo da bi moglo biti mesto na kom je Dankino telo ostavljeno nakon zločina.

– Sledeći korak su analize svog materijala koje će stručnjaci obaviti u različitim gradovima u Srbiji. To pratkično znači da će se pregledati svaki detalj, upoređivaće se izjave svih učesnika događaja, vremenske odrednice o kojima su govorili. Saslušana je i devojčicina majka i njen iskaz će biti od posebne važnosti imajući u vidu da je ona poslednja videla Danku – objašnjava izvor portala Nova S upoznat sa slučajem.

Tako analizirani materijal će biti dostavljen Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru koje vodi istragu. Branilac oca osumnjičenog za kog sumnjaju da je pomogao u sakrivanju tela devojčice koje do danas nije pronađeno, već je najavio primedbe. Kao jednu od njih naveo je vremenske uslove koji su bili tog 26. marta i sada.

– Kritični događaj se desio 26. marta, u proleće, a rekonstrukcija u junu, po vrelini, kada je dan mnogo duži – rekao je Petković u razgovoru za Nova.rs. 

Podsećanja radi, kobnog dana kada je devojčica nestala, bio je oblačan dan, znatno hladniji nego što je to sada bio slučaj. Takođe, Petković je izneo i primedbe koje se odnose na tok rekonstrukcije, ali i visine lutke koja je korišćena tokom rekonstrukcije.

– Kretanje Danke je rekonstruisano uz pomoć lutke koja je visoka oko 60 centimetara, dok je devojčica, prema rečima majke, bila visoka 85 santimetara. Čekamo zapisnik sa rekonstrukcije i tada ćemo izneti primedbe. Uglavnom, sve navodi na zaključak da dete nije lišeno života, makar ne na način koji se navodi u optužnici – objašnajva branilac.

Majka Danke Ilić ponovo saslušana

O tome šta se kobnog dana događalo u Banjskom polju, još jednom je govorila i majka nestale devojčice. Ona je već saslušana u okviru istrage gde je dala detaljne vremenske odrednice o tome kada je krenula iz stana u Boru, kada je sa decom stigla na imanje u Banjskom polju, šta se događalo u dvorištu, kada je poslednji put videla ćerku i šta se događalo nakon što je ustanovila da je nema.

Detalji njenog novog iskaza nisu poznati, ali je advokat Petković otkrio da je u jednoj određenoj meri promenila iskaz, rekavši da je distanca između nje i Danke, neposredno pre nestanka, bila značajno veća.

Optužnica bez bioloških tragova

Optužnica kojom Više javno tužilaštvo u Zaječaru tereti radnike JKP “Vodovod” za ubistvo devojčice, zasnovana je u većoj meri na njihovom priznanju da su počinili krivično delo. Osim njih, priveden je bio i brat jednog od osumnjičenih.

Tako je zaječarsko tužilaštvo ostalo bez i jednog faktora koji bi pravno održao optužnicu, posebno imajući u vidu da više od 500 analiza nije pokazalo nijedan biološki trag devojčice na licu mesta, niti na službenom automobilu kojim su je, prema istim optužbama, udarili, a potom golim rukama ugušili.

Podsetimo, majka Danke Ilić, ponovo je saslušana. Ona je promenila svoj iskaz i otkrila je nov detalj u odnosu na prvo saslušanje o nestanku ćerke, navodi Mondo. 

Ona joj je bila sve.

Mlada muzička zvezda Arijana Grande suočila se sa velikim gubitkom i tugom te je na društvenim mrežama podelila tužnu vest da je njena voljena baka Mardžori “Nona” Grande, preminula je u 100. godini.

Ona je podelila vest na Instagramu, prenoseći u celosti poruku svoje majke Džoan:

– Naša voljena majka preminula je mirno, u svom domu, okružena porodicom i voljenima do poslednjeg trenutka. Zahvalni smo vam na ljubavi, podršci i poštovanju naše privatnosti dok tugujemo i slavimo njen izuzetan život – napisala je Arijanina majka.

Inače, pevačica je imala izuzetno blisku vezu sa svojom bakom Nonom a često je prepisivala njoj to što je kročila u svet muzike i pozorišta. Za ulogu Eni u lokalnoj pozorišnoj produkciji za koju se Arijana svojevremeno prijavila zaslužna je upravo ona. To je pevačici kasnije promenilo život i preusmerilo put.

Nona Mardžori godinama je pratila Arijanu na crvenim tepisima i dodelama nagrada, od VMA do American Music Awardsa, a prošle godine ušla je i u istoriju, kao najstarija osoba ikad koja se pojavila na Billboard Hot 100 lestvici, zahvaljujući sudelovanju na Arijaninoj pesmi “Ordinary Things”. Na kraju pesme, Nona s ljubavlju govori o svom pokojnom suprugu Frenku, koji je preminuo 2014. godine.

U toj dirljivoj naraciji Nona iznosi i životni savet:

– Nikad ne idite na spavanje bez da se poljubite za laku noć.

Arijanin brat Frenki Grande takođe se oprostio od bake emotivnim postom na Instagramu:

– Kako da ti zahvalim za sve lekcije koje si mi utkala u srce? Naučila si me da volim bezuslovno, kako da dominiram za kartaškim stolom, kako da se nikad ne slikam loše, kako da budem oslonac porodici – napisao je on.

Shvatio je da je estrada njegov istinski poziv, pa je bez previše razmišljanja odlučio da napusti sigurnost stalnog zaposlenja i uplovi u neizvesne, ali uzbudljive vode muzičkog sveta.

Popularni folker Miloš Bojanić danas uživa u plodovima svoje uspešne muzičke karijere, koja mu je donela i zavidno bogatstvo, ali malo ko zna da je pre nego što se posvetio estradi, imao sasvim drugačiji životni i profesionalni put, koji uključuje i zavidno obrazovanje.

Naime, Bojanić je najpre vanredno završio srednju Saobraćajnu školu, pokazujući već tada upornost i posvećenost obrazovanju. Njegova želja za učenjem nije se tu zaustavila – odlučio je da nastavi školovanje i upisao je Saobraćajni fakultet, koji je uspešno završio. 

Nakon diplomiranja, započeo je profesionalnu karijeru u struci, radeći kao direktor novosadskog javnog preduzeća „Parking“. Na toj poziciji imao je stabilan posao i odličnu platu, ali je sudbina ipak imala drugačiji plan za njega.

Ljubav prema muzici, koja je godinama tinjala u njemu, konačno je prevagnula nakon što je snimio svoj prvi album. Shvatio je da je estrada njegov istinski poziv, pa je bez previše razmišljanja odlučio da napusti sigurnost stalnog zaposlenja i uplovi u neizvesne, ali uzbudljive vode muzičkog sveta.

– Imao sam dobru platu, odličan posao, ali je ljubav ka muzici prevagnula, te sam nakon snimljenog prvog albuma napustio posao i upustio se u svet muzike. Nije bilo u redu prema ostalim kolegama iz „Parkinga“ da često odsustvujem sa posla zbog pevačkih angažmana – ispričao je Bojanić jednom prilikom za domaće medije.

I dok mu je karijera beležila uspon, Miloš je u privatnom životu morao da se suoči sa velikim gubitkom koji ga je zauvek obeležio. Naime, njegova mlađa sestra Cvijeta, koju je porodica od milošte zvala Lela, preminula je iznenada u 48. godini. Ta tragedija ostavila je dubok trag u Bojanićevom srcu, a njegova majka, kako je rekao, nikada se nije oporavila od tog gubitka.

– Imao sam velikih tragedija u porodici i familiji, sestra mi je umrla u 48. godini, to me posebno pogodilo. Samo je pala kao pokošena i to je bio veliki šok za moju porodicu, moja majka se nikada više nije nasmejala otkad se to dogodilo. Ljubav sestre prema bratu je nešto najlepše na svetu – prisetio se kroz emocije pevač.

Bol zbog prerane smrti voljene sestre ne jenjava ni decenijama kasnije, a Miloš je pronašao način da joj odaje počast i čuva uspomenu na nju – svaki brod koji poseduje nosi njeno ime. Iako joj je pravo ime bilo Cvijeta, nadimak Lela bio je duboko ukorenjen u krugu porodice, pa je tako i Bojanićev brod simbolično nazvan „Lela“. Taj brod, iz luke u Baošićima, svake godine isplovljava – kao tiha, ali snažna posveta ženi koju nikada nije prestao da voli i koja zauvek živi u njegovom srcu.

Postavljala je standarde gotovo nedostižne, a nužne kao orijentire.

Narodna umetnica Rusije, Natalija Tenjakova preminula je u 81. godini života. Vest o njenoj smrti potvrdio je čuveni MHAT (Moskovski hudožestveni teatar), čija je bila članica od 1988. godine.

„Ona je postavljala standarde — kako u umetnosti, tako i u životu. Standarde gotovo nedostižne, ali nužne kao orijentir“, navodi se u saopštenju čuvenog pozorišta.

Život posvećen pozorištu

Natalija Tenjakova rođena je 1944. godine u Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu). Završila je Lenjingradski državni institut za teatar, muziku i kinematografiju, gde je studirala na klasi poznatog pedagoga Borisa Zona.

Svoju karijeru započela je u Lenjingradskom Lenkom teatru, a potom je prešla u Veliki dramski teatar Georgija Tovstonogova. Godine 1978, nakon što je njen suprug, glumac Sergej Jurjski, pao u nemilost tadašnjih vlasti, bračni par se preselio u Moskvu.

Iako je planirano da zaigraju u MHAT-u, Ministarstvo kulture je tada zabranilo njihov prijem u ansambl. Narednih godina suočavali su se sa zabranama i preprekama — pokušaj prelaska u Lenkom bio je blokiran 1978, da bi ih Moskovski teatar Sovjeta konačno primio 1981. godine. Tenjakova se 1988. priključila MHAT-u, gde je ostala do kraja života.

Nezaboravne uloge i građanska hrabrost

Za razliku od mnogih kolega, Natalija Tenjakova retko se pojavljivala na filmu. Najpoznatija joj je uloga babe Šure u kultnom ostvarenju „Ljubav i golubovi“ reditelja Vladimira Menjškova.

U pozorištu je briljirala u velikom broju uloga, među kojima se ističu: Madlena Bežar u „Kavali licemera“ u režiji Adolfa Šapira, Ranjevska u „Višnjiku“ pod rediteljskom palicom Sergeja Dančenka, Marija Antonovna u „Revizoru“ u režiji Georgija Tovstonogova.

Društveno aktivna

Tenjakova nije ostajala nema na društvena pitanja. Gostovala je na talasima Radija Sloboda, a 2012. godine potpisala je javno pismo u znak podrške članicama grupe Pussy Riot, tada uhapšenim zbog performansa u hramu Hrista Spasitelja. Tokom 2022, nakon što je režiser Kirill Serebrenikov uklonjen sa pozorišnog repertoara usled političkih pritisaka, Tenjakova je sa scene izgovorila njegovo ime — gest koji je odjeknuo u kulturnoj javnosti.

Postavljala je standarde gotovo nedostižne, a nužne kao orijentire.

Narodna umetnica Rusije, Natalija Tenjakova preminula je u 81. godini života. Vest o njenoj smrti potvrdio je čuveni MHAT (Moskovski hudožestveni teatar), čija je bila članica od 1988. godine.

„Ona je postavljala standarde — kako u umetnosti, tako i u životu. Standarde gotovo nedostižne, ali nužne kao orijentir“, navodi se u saopštenju čuvenog pozorišta.

Život posvećen pozorištu

Natalija Tenjakova rođena je 1944. godine u Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu). Završila je Lenjingradski državni institut za teatar, muziku i kinematografiju, gde je studirala na klasi poznatog pedagoga Borisa Zona.

Svoju karijeru započela je u Lenjingradskom Lenkom teatru, a potom je prešla u Veliki dramski teatar Georgija Tovstonogova. Godine 1978, nakon što je njen suprug, glumac Sergej Jurjski, pao u nemilost tadašnjih vlasti, bračni par se preselio u Moskvu.

Život posvećen pozorištu

Natalija Tenjakova rođena je 1944. godine u Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu). Završila je Lenjingradski državni institut za teatar, muziku i kinematografiju, gde je studirala na klasi poznatog pedagoga Borisa Zona.

Svoju karijeru započela je u Lenjingradskom Lenkom teatru, a potom je prešla u Veliki dramski teatar Georgija Tovstonogova. Godine 1978, nakon što je njen suprug, glumac Sergej Jurjski, pao u nemilost tadašnjih vlasti, bračni par se preselio u Moskvu.

U tihom polumraku bolničke sobe, šahovski majstor poslednji put je posetio svoju voljenu ćerku, noseći naslovne strane knjiga koje su zajedno stvarali.

Potnati publicista Dimitrije Bjelica podelio je duboko emotivnu priču o poslednjem susretu sa svojom ćerkom, književnicom Isidorom Bjelicom, koja je preminula 5. avgusta 2020. godine u 53. godini života. 

U trenutku kada je posetio bolnicu „Sveti Sava“, Bjelica je sa sobom poneo naslovne strane tri knjige koje su tek bile završene 

– „Videli smo ceo svet 2“, „Tri magične Isidore“ i „Njegoš i crnogorske princeze“. Želeo je da sa ćerkom podeli radosnu vest o zajedničkom stvaralaštvu, ali Isidora, nažalost, više nije bila svesna. Isidora Bjelica, Lav Pajkić / Izvor: Srbija Danas

– Poslednjeg dana boravka u bolnici “Sveti Sava” poneo sam naslovne strane tri nove naše knjige “Videli smo ceo svet 2”, “Tri magične Isidore” i “Njegoš i crnogorske princeze”. Ljubazno osoblje mi je dozvolilo da uđem, medicinska sestra je pokušala da je probudi. Rekla je: “Isi, došao ti je tata da vidiš vaše nove knjige od preko 200 knjiga.” Nije se probudila. Zbogom, najbolja ćerko na svetu! Tvoj tata Bjeli, sa kojim si obišla svet celi – napisao je Dimitrije. 

Bol i sećanje na Isidoru deli i njen sin Lav Pajkić, koji je u nekoliko navrata govorio o poslednjim mesecima života svoje majke. 

– Poslednja tri meseca njenog života su nam svima u porodici najteže pala. Ali ona je bila veliki borac i heroj i uspela je da izgura maksimalno. Nastavićemo po njenoj želji da širimo ljubav, koju je i sama promovisala. Verovatno neke stvari neću moći da radim kao ranije, koje sam radio dok je bilo nje, ali mi je rano da govorim o tome, jer se sve tek desilo – rekao je Lav kroz suze. 

Dimitrije Bjelica je svojoj ćerki posvetio i posebnu pesmu u formi akrostiha, izražavajući duboku ljubav, bol i poštovanje. Ovaj literarni omaž još jednom oslikava snažnu povezanost oca i ćerke, ali i trajnu inspiraciju koju je Isidora ostavila iza sebe. 

Isidora Bjelica, spisateljica, kolumnistkinja i javna ličnost, ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti i kulturi, a sećanje na nju živi kroz reči, knjige i srca njenih najmilijih.

Pojavio se novi snimak superćelijske oluje koja je pogodila Podgoricu.

Na snimku se jasno vidi pristup gradu sa strane Dinosa, dok se nad Podgoricom nadvija superćelijska oluja. Kamera beleži dramatične promene vremenskih uslova kako se vozilo približava centru grada.

U pojedinim delovima najvećeg grada u Crnoj Gori zabeležani su obilna kiša i grad.

Deo grmljavinskog sistema sručio se sa Lovćena, donoseći obilne padavine i grmljavinske oluje na šire područje Boke Kotorske. Najteže će biti pogođen Kotor, dok će oluja sa pljuskovima i grmljavinom sa Rumije zahvatiti delove primorja u okolini Bara i Sutomora.

Pored Crne Gore, grmljavinsko nevreme tokom ovog popodneva zahvatilo je i mnoge delove Hercegovine, posebno šire oblasti oko Mostara i Trebinja. Očekuje se da će se vremenski uslovi postepeno smirivati pred kraj dana, odnosno u večernjim časovima, piše Telegraf.

Rekonstrukcija nestanka dvogodišnje Danke Ilić, kojoj se svaki trag gubi 26. marta prošle godine u Banjskom Polju, trajala je više od šest i po sati. Na terenu su bili majka nestale devojčice, kao i osumnjičeni za njenu smrt. Umesto deteta, korišćena je lutka, što je izazvalo pažnju prisutnih i otvorilo pitanja o verodostojnosti celog procesa.

Mogućnost da saznaju više detalja imali su gledaoci “Crne hronike” u ekskluzivnom intervjuu sa advokatom Milinkom Jovanovićem, braniocem jednog od osumnjičenih, Radoslava Dragijevića.

Vidi galerijuRekonstrukcija Danka Ilić Foto: Petar Aleksić

– Rekonstrukcija ima pre svega za cilj da proveri dokazne radnje, dokaze koji su izvedeni u dosadašnjoj fazi postupka. Smatram da je mnogo doprinela da se utvrdi da bukvalno ni jednim jedinim dokazom nije dokazano da je bilo ko od okrivljenih, a ne samo moj branjenik Radoslav, izvršio bilo koje krivično delo – rekao je Jovanović.

Govoreći o lutki koja je korišćena kao zamena za dete, advokat je istakao:

– Jeste, bila je lutka. Iako je lutka neodgovarajuće veličine, po meni to nije mnogo bitno.

Na pitanje o ponašanju majke nestale Danke, Ivane Ilić, Jovanović je rekao da ga je iznenadilo.

Foto: Petar Aleksić

– Njeno ponašanje je za mene zapanjujuće i začuđujuće iz prostog razloga. Ukoliko je majci, koja je pre svega mlada, dete navodno ubijeno, da ga nema, da se vodi postupak, mislim da majka treba biti u takvoj žalosti da ne zna za sebe. U konkretnom slučaju, prilikom saslušanja 16. maja i danas kad je bila rekonstrukcija, majka se ponašala sasvim normalno, kao što vi i ja sada vodimo ovaj razgovor.

Otac nestale devojčice, prema rečima Jovanovića, nije bio prisutan na rekonstrukciji.

– Video sam ga u automobilu. Inače na rekonstrukciji nije bio prisutan. Ja sam predložio da i on bude prisutan i da da izjavu i pokaže šta je i kada video, ali nije učestvovao.

Foto: Kurir Televizija

Govoreći o ponašanju osumnjičenih, Radoslavljevog sina i Srđana Jankovića, Jovanović je naveo da su delovali sigurno i dosledno.

– Oni su se ponašali samouvereno, logično, kada su davali iskaze i kada su pokazivali na licu mesta ko je gde bio i šta je radio. Bili su toliko samouvereni da im čovek treba verovati, jer nema apsolutno odstupanja. A bili su u odvojenim ćelijama, nisu imali šanse da se dogovore.

Prema njihovim iskazima, kako navodi advokat:

– Pokazali su da su došli ispred Dankino dvorišta i kuće njenog deke i bake. Okrenuli su tu automobil i urinirali su jedan i drugi. Nakon toga su seli u auto i nastavili put. Negirali su bilo kakvu povezanost sa nestankom deteta. Logično bi bilo da se izađe, da se uzorkuje zemlja, da se izvrši analiza i utvrdi od koga potiče urin i da li su zaista urinirali. Strahovito veliki propusti su učinjeni i zbog toga ovaj postupak dugo traje.

O daljim koracima, Jovanović kaže:

– Treba i drugi deo rekonstrukcije da se obavi na Starobanjskom putu. Nakon toga će javni tužilac odlučiti šta će uraditi. Da li će nastaviti sa dokaznim radnjama, ostati pri optužnici koju je podigao ili izvršiti neke izmene, mi branioci to ne možemo da znamo.

Kurir.rs

Dečak tinejdžerskog uzrasta iznenada je preminuo nakon što se probudio sa simptomima brzo napredujuće bolesti. Vilijam Hend, koji je imao samo 14 godina, bio je “poznat po svom zaraznom smehu” i “duhovitim šalama”, navodi se u čitulji. Njegov otac, takođe po imenu Vil Hend, napisao je na Fejsbuku:

“Danas nas je probudio pre pet ujutru, bilo je jasno da mu nije dobro. Sve se brzo zakomplikovalo i Bog ga je pozvao sebi.”

Vilijam iz Grinvila, Južna Karolina, preminuo je od “ozbiljne bakterijske infekcije” poznate kao meningokokcemija.

Meningokokcemija je retka, ali opasna po život

Bakterija koja je izaziva, Neisseria meningitidis, uništava krvne sudove kada dospe u krvotok.

“To sprečava krv da dopre do organa i tkiva, što izaziva simptome poput hladnih ruku i stopala, jakih bolova u mišićima i bledila ili promene boje kože”, navodi Klinika Mejo.

Ozbiljne bolesti izazvane ovom bakterijom spadaju u invazivne meningokokne bolesti i mogu dovesti do meningitisa (zapaljenja mozga i kičmene moždine), sepse ili oba istovremeno (meningokokne sepse).

Vil, strastveni košarkaš, imao je meningokoknu sepsu, potvrdila je njegova majka Megan za Fox Carolina.

Nisu opisani svi njegovi simptomi, ali tipično uključuju: visoku temperaturu, povraćanje, glavobolju i osip koji može biti crvene ili ljubičaste boje.

“Zovemo to petehijalni osip jer izgleda kao da su kapilari pukli ispod kože. To nije osip kakav biste inače imali kod virusnih infekcija. Ako pritisnete prstom na njega, osip ne nestaje.” rekla je doktorka.

Oko jedan od deset ljudi nosi bakteriju N. meningitidis u grlu bez ikakvih simptoma. Međutim, nosioci je mogu preneti bliskim kontaktom, poput kijanja, kašljanja ili ljubljenja.

Prema podacima organizacije Meningitis Research, “samo mali broj ljudi koji su izloženi meningokoknoj bakteriji zaista i oboli od meningitisa”.

Foto: Facebook/Will Hand

Bolest najčešće pogađa decu i mlade

Postoje vakcine koje štite od nekih vrsta meningitisa, pri čemu je virusni meningitis najčešći, dok je bakterijski meningitis ređi, ali opasniji. Dr Burč je upozorila na to koliko brzo bolest može da se razvije:

“Infekcija se razvija jako brzo, i kada jednom krene, ponekad je izuzetno teško spasiti osobu zaraženu bakterijom.”

Vilijam — koji je imao troje braće i sestara: Emi Ris (15), Logana (12) i Redigera (8) — ostaće upamćen kao dečak sa “raspuštenom kosom, velikim osmehom i sportskim duhom”.

Foto: Shutterstock

U čitulji piše:

“Njegov odlazak ostavlja prazninu koju ništa ne može ispuniti, ali njegov vedri duh, brzi osmeh i zarazna energija živeće zauvek u srcima svih koji su ga poznavali, čak i nakratko. Vil je bio svetla tačka u danu mnogih ljudi — podjednako sportista, zabavljač, ljubitelj muzike i veran prijatelj. Njegovi saigrači, treneri i drugari znali su ga kao osobu koja uvek pokreće atmosferu — spreman sa pričom, često malo ulepšanom, uvek uz osmeh.

Vil je bio poznat kao đak sa svim peticama, što je dokaz njegove inteligencije, radoznalosti i povremenih naleta koncentracije između šala.

Van učionice i sportskog terena, bio je poznat po svom zaraznom osmehu, duhovitim dosetkama među prijateljima i neponovljivom daru da obične trenutke pretvori u nezaboravne uspomene.”

(Ona.rs/TheSun)

Preminuo poznati šahista i pisac.

Dimitrije Bjelica, otac Isidore Bjelice, preminuo je u 89. godini.

Dimitrije je bio poznati šahista, novinar i pisac.

U Ginisovoj knjizi rekorda se nalaze dva njegova rekorda: šahovska simultanka na 312 tabli, održana u Subotici 1997. godine i simultanka na slepo koju je odigrao iste godine u mestu Herceg-Novi u Crnoj Gori.

Dimitrije Bjelica bio je jedan od najplodnijih šahovskih pisaca na svetu. Autor je više od 80 knjiga koje su doživele čak 180 izdanja, kao i više od 70 video i CD izdanja. Pored toga, osmislio je i realizovao pet televizijskih serija posvećenih šahu.

okom svoje bogate karijere, Bjelica je objavio na hiljade članaka u raznim novinama i časopisima, pišući o svim aspektima šahovskog sveta. Bio je stalni dopisnik brojnih uglednih međunarodnih listova, među kojima se izdvaja londonski “Times”. Intervjuisao je gotovo sve najznačajnije svetske šahiste, a više od pola veka prisustvovao je najvažnijim šahovskim događajima širom Evrope.

Godine 1967. na Majorci, zajedno sa Horheom Puigom, pokrenuo je inicijativu za dodelu Šahovskog Oskara. Nakon Puigove smrti, Bjelica je preuzeo vođenje ove prestižne nagrade. Najčešći dobitnici tzv. “Belog (zlatnog) Oskara” bili su Anatolij Karpov i Borislav Ivkov.

(Informer)