Author: ollo

Ikona muzičkog takmičenja “Ples sa zvezdama” Džulijan Benson umro je nakon hrabre borbe sa cističnom fibrozom.

Australijski koreograf (54) stekao je ime kao sudija na irskom izdanju hit emisije zahvaljujući svojim izuzetnim plesnim i koreografskim veštinama.

Poznat po svojoj raskošnoj i blistavoj odeći, Džulijan – koji je rođen u Adelaidi od roditelja Iraca pre nego što se vratio u Dablin – od milja su zvali “Kapetan Sparkl”.

Džulijan se ceo život borio sa hroničnom bolešću, a njegova porodica je u subotu objavila tužnu vest o njegovoj smrti.

– Sa dubokom tugom objavljujemo smrt našeg voljenog Džulijana Bensona. Džulijan je preminuo mirno, okružen ljubavnom porodicom i najbližim prijateljima, nakon hrabre borbe sa cističnom fibrozom.

Voditeljka i manekenka preminula je 16. aprila u Beogradu. Do samog kraja se borila protiv opake bolesti, trudeći se da živi zdravo, nažalost, bitku je izgubila, a njena smrt potresla je mnoge koji su voleli i poštovali njen lik i delo.

Danas je na večni počinak ispraćena voditeljka i bivša manekenka Daniela Boračeva koja je preminula pre pet dana nakon borbe sa teškom bolešću. 

Na Lešće su pri stigli Danielin suprug Petar i mlađa ćerka Nikol, a potom i starija ćerka Miroslava koja je pala u zagrljaj svoje sestre. 

Na poslednji ispraćaj Boračeve stigli su i voditelj Dejan Pantelić, pevač Stevan Anđelković, pevačica Goca Tržan sa suprugom Rašom Novakovićem, kao i voditeljka Dnevnika Pink televizije Maja Manojlović koja je svojim pojavljivanjem privukla pažnju svih prisutnih. Maja Manojlović / Izvor: Antonio Ahel/ATAImages

Naime, Maja je na kremaciju poznate voditeljke došla u jarko crvenom odelu ispod kojeg je imala belu majicu i crnim visokim štiklama. Na licu je imala glomazne sunčane naočare. Iako bi u prvi mah mnogi pomislili da nije primereno nositi crvenu boju na nečiju sahranu, kako piše “Grand”, Maja se baš za ovu boju odlučila jer je bila Danielina omiljena, o čemu svedoči i fotografija koju je ćerka nosila, a gde je Daniela u crvenoj haljini… Daniela Boračeva / Izvor: Antonio Ahel/ATAImages

Iako je Manojlovićeva možda “prekršila” običaj nošenja tamnih boja na sahranama, ona je zapravo ovim potezom odala počast preminuloj prijateljici i koleginici, što je za svako poštovanje. 

Papa Franja je preminuo na Uskršnji ponedeljak, 21. aprila 2025. godine, u 88. godini života, u svojoj rezidenciji u vatikanskom Domu Svete Marte (Casa Santa Marta).

Sa svojih 88 godina, bio je najstariji papa u poslednjih više od jednog veka. Patio je od raznih zdravstvenih problema i tokom poslednjih godina prošao je kroz nekoliko ozbiljnih kriza, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa njegovom izdržljivošću i sposobnošću da obavlja svoje dužnosti, pisao je The Catholic Herald.

U svojim memoarima “Život: Moja priča kroz istoriju”, objavljenim prošle godine, papa Franjo je rekao da nikada nije razmatrao da, poput svog prethodnika Benedikta XVI, abdicira – odluka koju je nazvao “sudbonosnom” i koja je “prekinula tabu dug šest vekova”, kako je naveo The Times. Ipak, potvrdio je da je po dolasku na mesto pape 2013. godine potpisao izjavu da će dati ostavku ako mu zdravlje ne bude dozvoljavalo da vrši svoju službu.

Dok mu je stanje u poslednje vreme delovalo stabilno, u Vatikanu su se, diskretno i iza zatvorenih vrata, odvijale pripreme za period tranzicije koji katoličku crkvu čeka nakon njegove smrti.

Kako se bira novi papa?

Rituali oko izbora novog pape potiču iz prošlih vekova, ali su u novije vreme modernizovani. Tim katoličkih novinara i istraživača napravio je digitalni vodič kroz svakog kardinala koji će birati novog poglavara crkve.

College of Cardinals Report – „moderan, interaktivan sajt“, prema portalu Crux – sadržao je informacije o svih 252 kardinala, uključujući njihov stav o važnim temama poput zaređivanja žena za đakone, blagosiljanja istopolnih zajednica i ukidanja obaveznog celibata.

Od ukupno 252 kardinala, 137 ih je bilo mlađe od 80 godina, što ih je činilo podobnim za učešće u konklavi – papinskim izborima.

Nakon smrti pape, kardinali se okupljaju u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, gde polažu zakletvu o ćutanju i bivaju izolovani od spoljnog sveta. Otvoreno lobiranje nije dozvoljeno, ali je proces i dalje bio izrazito politički.

Glasanje se sprovodilo putem tajnog izjašnjavanja, a za izbor je bila potrebna dvotrećinska većina. Glasovi su se spaljivali nakon svake runde glasanja. Crni dim značio je da papa još nije izabran, dok je beli dim najavljivao izbor novog poglavara.

Ko je birao papu?

Kardinali koji su činili konklavu nazivali su se „najmoćnijim biračkim telom na svetu za svoju veličinu“, prema Financial Timesu. Papa Franjo je značajno uticao na to ko će birati njegovog naslednika. Od 138 kardinala mlađih od 80 godina, veliku većinu je on imenovao.

Većina kardinala nije imala mnogo informacija o potencijalnim kandidatima, jer se kandidatura ne sprovodi kao u političkim izborima. Mali broj kardinala dolazio je iz Rimske kurije, dok su ostali bili nadbiskupi iz raznih krajeva sveta.

Franjo je „revolucionisao“ sastav kardinalskog kolegijuma, birajući predstavnike iz manjih i siromašnijih zemalja, čime je crkvu usmerio ka periferiji.

Ko su bili favoriti za naslednika?

Spekulacije o nasledniku često su smatrane neukusnim dok je papa bio živ, ali pažnja javnosti ipak je bila usmerena na tzv. papabile – kardinale sa najviše šansi da postanu papa.

Kardinal Pjetro Parolin (Italija): Papa Franjin državni sekretar, poznat kao vešt diplomata.

Kardinal Luis Antonio Tagle (Filipini): Harizmatični Azijat, blizak Franjinim socijalnim stavovima.

Kardinal Peter Turkson (Gana): Liberalan i s velikim iskustvom, ali bez široke podrške.

Kardinal Peter Erdö (Mađarska): Konzervativniji, viđen kao mogući kandidat kompromisa.

Kardinal Mikola Bičok (Ukrajina): Najmlađi favorit, poznat po svom govoru o ratu u Ukrajini.

Konačni izbor ipak je bio poznat samo Duhu Svetom – koji, kako se često govorilo, “voli iznenađenja”.

Najbliži su se okupili da upute poslednji pozdrav voljenoj Danieli.

Voditeljka Daniela Boračeva, koja je izgubila bitku sa teškom bolešću u 56. godini života, danas će biti kremirana na groblju Lešće, u skladu sa svojom poslednjom željom. 

Porodica će joj tu želju ispuniti baš u Beogradu, gradu koji joj je bio druga kuća, mesto kome je bila bezrezervno privržena.

Njeni najbliži okupili su se da je isprate u tišini i boli, među njima i suprug Petar i ćerke Nikol i Miroslava. Porodica je na groblje stigla ranije – Petar i Nikol prvi, a nešto kasnije im se pridružila i Miroslava, sa svećom u ruci i suzama u očima. 

U trenutku kada se bacila u zagrljaj mlađoj sestri i zajedno su plaka, okupljeni su zanemeli zbog ovog potresnog i emotivnog prizora.

Daniela Boračeva / Izvor: Instagram printscreen/daniboracheva

Među prijateljima koji su došli da se oproste bila je i pevačica Goca Tržan, dugogodišnja prijateljica pokojne voditeljke. Stigla je sa suprugom Rašom, noseći cveće i sveću, a tugu je pokušala da sakrije iza tamnih naočara. 

Na Lešće su došli i koleginica Maja Manojlović i pevač Željko Vasić, kako bi odali poslednju počast.

Iz Bugarske je doputovao i Danielin otac, da ćerku isprati na njen poslednji put.

Papa Francisko preminuo je u 88. godini, saopštio je Vatikan.

Papa Francisko , koji je bio biskup Rima i poglavar Rimokatoličke crkve, postao je papa 2013. nakon što je njegov prethodnik Benedikt podneo ostavku.

Poslednjih godina njegovo papstvo obeležilo je nekoliko poseta bolnici i zabrinutost za njegovo zdravlje.

Papa je 14. februara primljen u bolnicu na lečenje bronhitisa.

Zbog svih tih priča, mnogi se na putu do mora odlučuju da posjete Ostrog, ali su oni koji tamo ostanu da prespavaju u manjini – zbog vremena, gužve, žurbe…

Sada vam u detalje prenosimo kako to izgleda, iz ugla jedne Beograđanke koja se nedavno vratila iz Ostroških planina.

– Prvo moram da vam kažem jedno – ako ste nekad čuli da na Ostrog ne možete da pođete kad vam je volja, već kad vas Sveti Vasilije pozove, ja sam tu da vam potvrdim da je to čista istina.

Posle višemjesečnog planiranja i dogovaranja oko odlaska, svaki plan je propao. Ili nema novca, ili nema autobuskih karata, ili nema vremena, ili je loše vrijeme… Uvijek nešto. Kada sam na kratko odustala, u utorak je stigao poziv kao grom iz vedra neba

– Hoćeš u petak na Ostrog? Besplatno je, noćimo tamo, krećemo u petak uveče, vraćamo se u nedjelju uveče?

Naravno da hoću! I eto ga – idem, konačno, novac mi i ne treba, a slobodan vikend se sam namjestio!

Noćno putovanje prošlo je brzo, i odjednom poslije 8 ili 9 godina, više se i ne sjećam, ponovo u daljini ugledah obrise Ostroških planina. Osmijeh mi se sam razvukao na lice, i dok je naš mini-bus lagano vijugao putem punim krivina, polako je se i velika, bijela svetinja ušuškana u skoro sam vrh krševite planine polako nazirala između drveća.

Povremeno su mi pažnju skretali komentari vozača (Majko mila, šta je ovo, sletjećemo!) i mojih saputnika koje je hvatala mučnina od visine i krivudanja. Htjela sam da im kažem na sav glas: Hej ljudi, pa ovde ne može ništa da vam se desi!

Konačno, uspenjali smo se do donjeg manastira posvećenog Presvetoj Trojici. Odatle, reče vođa puta, ko želi, može pešice, ko neće – vozimo do gornje kapije. Naravno, pješice!

I da znate – strmo je, visoko, ima dosta da se hoda, naporno je – naročito onima koji kao ja pretežno sjede u kancelariji. Ipak, moje dvije divne pratilje, koje sam na ovom putovanju i upoznala, i ja na kraju smo žive i zdrave stigle, savladavši kamenito i nestabilno improvizovano stepenište kojim se kroz šumu dolazi do Gornjeg Manastira.

U porti manastira – bar 300 ljudi! Jedva smo uspjele da pronađemo strunjače i ćebad i smjestimo se među stotinama ljudi koji su se tiskali na prostranom betonu ispred konaka, samo da bi uspjeli da prespavaju jednu noć pod velikom svetinjom.

Sačekasmo red za cjelivanje moštiju – punih 2 sata. Kolona se vrlo polako kretala uskim stepeništem koji vodi do pećine u kojoj se čuvaju mošti Svetog Vasilija. Sunce je upeklo u stijene, a mene strašno zaboljela glava.

Pitala sam se hoću li izdržati, kada su mi se misli same izgubile i otišle Svetom Vasiliju. U tren oka (vjerovatno mnogo više), našla sam se u pećini i poklonila se svečevim moštima.

O, kako me je čudesno prošla glavobolja! Vjerujte, nemojte da vjerujete, meni je svejedno, ja znam!

Poslije večernje molitve, prošetala sam sa novim prijateljicama, i otkrile smo koliko su monasi i djevojke koje dobrovoljno pomažu na Ostrogu divni, požrtvovani i koliko im je stalo da svima izađu u susret, da svakome daju besplatnu svetu vodu i osveštano ulje, da svakog ko želi ispovijede, prime da cjeliva mošti…

Preumorne od puta, mislile smo da legnemo već u 8 – na kraju, ja sam sebe uhvatila kako se po mrklom mraku ponovo penjem prema pećini, a jedna od mojih saputnica čeka red za ispovijest.

Kada sam se konačno smjestila na svoj dio strunjače, zaspala sam istog trena. Ranije tog dana slušala sam ljude koji govore kako ćemo se posmrzavati, kako nema dovoljno ćebadi, kako duva vetar, hoće kiša… I pala je, nakratko, ali nismo odustale – pokrile smo stvari i čekale da stane.

Da se vratim na noć. Ležala sam na mokrom dušeku i ništa mi nije smetalo. Ne znam ni sama koliko sam već spavala, kada me je probudila iznenadna hladnoća. Jedva sam otvorila oči i vidjela nešto što mi se toliko urezalo u dušu da ću vjerovatno pamtiti do kraja života.

„Monah je stajao iznad moje glave, smješkao se, mislila sam da sanjam. A onda se spustio do dušeka, stavio mi ruku na glavu i upitao – ti pišeš pjesme? Rekla sam da pišem, ne znam kako je znao, sam je naslutio. To sam radila za svoju dušu i baš niko nije znao…

Rekao mi je – hajde da čujem jednu tvoju pjesmu.

Istina je da sam u posljednje vrijeme pisala baš pjesme za svoju dušu, a najviše me pogodio razvod, od tad su pjesme za mene bile okalšanje duše…

Počela sam da recitujem jednu prulično mračnu i tešku pjesmu, riječi su se kidale od mojih usta i nekako sam je mehanički izgovarala.

„Monah se nasmijao, pa počeo da mi čita molitvu“…

Trebao mi je trenutak da se sjetim gdje sam. Pogledala sam u daljinu. U sredini stijene – ikona Svetog Vasilija, čiji lik kao da me je gledao pravo u oči. Više nje, veliki bijeli krst koji sija. A ne znam od čega sija, tu nema svjetla. Nažalost, u momentu mi nije ni palo na pamet da fotografišem.

Hladnoća je nestala, opet mi je bilo toplo. Znala sam da me ogromna stijena čuva, i mene i sve koji su mirno spavali oko mene.

Htjela sam nekome da kažem. Sa osmijehom sam pogledala u Jelenu – mirno je spavala. Zatim u Nevenu – sanjala je poput bebe.

Sa istim osmijehom ponovo sam legla, a tonući u san, čula sam nešto što bih mogla da opišem kao tiho kuckanje i lagani bat koraka. Nisam htjela da otvorim oči. Vjerujem ko je to bio. Znam ko je to bio.

I otkrila sam zašto mi je bilo hladno – vjetar je sa mene zgrnuo do struka tanano ćebe kojim sam se pokrivala. Bila sam mu zahvalna što me je probudio da vidim tu ljepotu, tu tonu naizgled suvog i beživotnog kamenja sa blještavim ukrasom na vrhu, koji preko noći postaje gordi, snažni, nepokolebljivi čuvar, koji vas ne da ničemu i nikome.

A na planini koju čuva Sveti Vasilije moguće je sve – pa čak i da iz grube, oštre i strme stene niknu ljubičice i neko predivno roze cvijeće koje sam prvi put u životu vidjela, prenosi Kurir.

Dragana Katić se nedavno nije pojavila na jednom od posljednjih snimanja emisije „Nikad nije kasno“, a razlog tome u bile neodložne obaveze.

Naime, ona je morala da posjeti sina u Njemačkoj, te je Žika Jakšić emisiju morao da vodi sam.

Kako su se svi zabrinuli jer su odmah primjetili da voditeljke nema, Žika je morao da se oglasi, te je potvrdio da je sa njom sve u redu.

– Emisiju sam vodio sam, Dragana je otišla u Njemačku da obiđe sina. Jedan njen sin tamo studira – rekao je Žika u emisiji, te je tako stavio tačku na tračeve koji su počeli da se šire, prenosi Alo.rs.

Sedam osoba je poginulo, a više od 53 ih je povrijeđeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila rano jutros u provinciji Pračin Buri, na jugoistoku Tajlanda, kada je turistički autobus udario u zadnji dio kamiona dok se kretao nizbrdo.

Policija i spasioci tvrde da su kočnice autobusa otkazale, zbog čega je vozač izgubio kontrolu, objavio je lokalni list „Thairath“.

Nesreća se dogodila jutros oko 2.00 sata, kada je autobus silazio nizbrdo sa brda Sala Pu Ton.

Prema prvim izvještajima, vozilo je izgubilo kontrolu jer su mu otkazale kočnice i udarilo je u prikolicu sa kamionom.

U trenutku sudara, autobus je naišao i na dva druga kamiona koji su prevozili brašno, nakon čega je izbio požar.

U požaru su četiri osobe poginule na gornjem spratu autobusa, dok su tri stradale na donjem spratu.

Nakon više od 30 minuta gašenja vatre, spasioci su uspjeli da izvuku tijela poginulih i povrijeđene putnike.

Od ukupno 53 povređene osobe, 39 ih je prevezeno u bolnicu Nadi, dok je 13 povrijeđenih prebačeno u bolnicu Kabin Buri.

Jedan putnik je transportovan u bolnicu Kasemrad.

Istraga o uzrocima nesreće je u toku, prenosi Tanjug.

Nekadašnja manekenka i voditeljka pre pet dana izgubila je životnu bitku. Dani je iza sebe ostavila supruga i ćerku Nikol, a neutešna porodica, prijatelji i saradnici će je danas ispratiti na večni počinak.

Voditeljka Daniela Boračeva biće kremirana danas, 21. aprila na groblju Lešće. Njen suprug i neutešna ćerka primaće izjave saučešća u kapeli od 9 časova, nakon čega će ispuniti njenu poslednju želju. 

Muž i ćerka poznate voditeljke juče su sigurno proveli najteži Uskrs ikada, prvi bez svoje voljene supruge i majke.

Danielina ćerka Nikol se juče oglasila na svom Instagramu i tužnom porukom obratila svojoj mami koja je otišla prerano. Ona je objavila poruku koju joj je nedavno poslala majka, poručivši koliko joj nedostaje.

 – Voli te mama najviše – napisala je tada Dani svojoj ćerki uz emotikone srca. 

 – Nedostaješ mi – napisala je sada Nikol. objava Nikol Boračeve / Izvor: Instagram printscreen/nikolboracheva

Podsetimo, ćerka čuvene voditeljke otkrila je javnosti da će Daniela biti kremirana. 

– Ispraćaj će biti u ponedeljak, 21. aprila u 10:00 na grobiju Lešće – napisala je Nikol u četvrtak.

Ko je bila Daniela Boračeva?

Publika je najviše pamti kao autorku i voditeljku emisije “Desetka” koja je emitovana na “Grandu”, ali i po knjizi “Moj manekenski kuvar” gde je spojila svoje dve ljubavi, modu i hranu. 

– Moj život nikad nije išao pravim redosledom. Ja sam sve radila naopako, počela da radim pre nego što sam završila školu, to je tada bilo skoro nezamislivo. Imala 1 iz vladanja zbog nepoštovanja pravila ( nisam htela da nosim obaveznu uniformu uvek se “modirala”). Ja sam buntovnik i avanturista po prirodi i to je obeležilo ceo moj život, pa i dolazak u Beograd. Došla sam ovde prativši tadašnjeg partnera, zaljubila se u ovaj divan grad, u mentalitet i toplinu srpskog naroda i poželela da ostanem ovde zauvek – pričala je svojevremeno Daniela Boračeva.

Voditeljka i bivša manekenka preminula je u svojoj 56. godini nakon kraće i teške bolesti. 

Nakon pucnjave koja se večeras dogodila na benzinskoj pumpi na Voždovcu, isplivali su novi detalji o ovom obračunu.

Prva informacija bila je da je nepoznati čovek, odnosno više ljudi, pucao iz jednog vozila u drugo, a da su se potom oba vozila udaljila s lica mesta i da je potraga u toku.

Najnovija vest jeste da je pronađen automobil iz kojeg su meci ispaljeni! U piranju je “lančija” iz koje je ispaljeno više hitaca.

Žrtve napada bili su mladići u “fordu” koji su, kao što je već rečeno, takođe pobegli. Srećom, niko nije povređen.

U toku je istraga, a prema saznanjima na uglu Darvinove i Zaplanjske ulice, gde se dogodila pucnjava, ima više kamera koje su zabeležile incident.