Četrnaestoro dece uzrasta od 11 do 14 godina uhapšeno je nakon što je dečak Lejton Kar (14), čiji je nestanak prijavljen prošle nedelje, pronađen mrtav u Engleskoj nakon velikog požara.
Prema izveštajima Gardijana, Bi-Bi-Sija i Tamjsa, telo malog Lejtona je otkriveno nakon što je izbio veliki požar u zgradi industrijskog parka u Gejtšedu, na istoku Engleske, samo nekoliko sati nakon što je prijavljen njegov nestanak u petak, 2. maja.
Čak 11 dečaka i 3 devojčice, uzrasta od 11 do 14 godina, uhapšeni su i sumnjiče se za ubistvo i nehata, ali su pušteni na slobodu uz kauciju. Policija je izašla na lice mesta, zajedno sa vatrogascima, u petak nešto posle 20 sati. Požar je ubrzo lokalizovan, ali je nakon toga pronađeno telo mališana u izgoreloj zgradi.
Još nije poznato ni kako je došlo do požara, niti kako su privedeni maloletnici povezani sa smrću dečaka. Prema rečima glavne policijske inspektorke Luize Dženkins, smrt malog Lejtona je okarakterisana kao “izuzetno tragičan incident u kojem je dečak, nažalost, izgubio život”.
– Naše misli su sa Lejtonovom porodicom – rekla je ona.
Meštani su rekli za lokalne medije da je industrijski park napušten i propada poslednjih godina, a tu su se, prema njihovim rečima, često skupljali tinejdžeri i družili se.
– Užas, tragično je ono što se dogodilo, ali to je moglo da se izbegne. Neko je trebalo da spreči decu da uđu u tu napuštenu zgradu – rekao je jedan stanovnik za Tajms.
Direktor škole koju je stradali tinejdžer pohađao napisao je na Fejsbuku da je Lejton bio omiljeni u društvu i da će svima nedostajati. Policija je zamolila svakoga ko ima informacije o ovom incidentu da ih kontaktira koristeći putem društvenih mreža ili putem njihove veb stranice.
Pre mnogo godina, jedan brutalan zločin je uznemirio građane Beograda. Usred centra grada došlo je do krvne osvete, a priča o njoj ledi krv u žilama.
Naime, Dušanu Sretkoviću, stanaru zgrade broj 40 u Ulici generala Ždanova u Beogradu (današnja Resavska) učinilo se tog 27. januara 1975. oko 20 časova, dok se polako peo stepeništem prema svom stanu, da je muški glas dole u parteru, pozvao njegovog komšiju Jakšu od koga tek što se rastao ispred ulaza zgrade.
Jakša Vuletić je uhvatio kvaku svog stana u prizemlju kad je čuo to dozivanje. Svetlo u hodniku danima već nije radilo i verovatno da osim obrisa prilike koja mu je dolazila sa desna i naglo se približila na korak-dva, on ništa drugo nije mogao da vidi. Niti je stigao da nešto drugo čuje.
Ali svi ostali u zgradi su čuli: jedan za drugim, šest revolverskih pucnjeva. Pod teretom tela koje se rušilo, vrata stana broj 2 širom su se otvorila i Savica Vuletić ugledala je muža kako sav u krvi leži na pragu.
Jakša Vuletić, šezdesetogodišak, kapetan I klase JNA u penziji i ratni vojni invalid ubijen je na mestu, serijom kuršuma kalibra 9 milimetara.
U tim prvim časovima, tragična smrt Vuletića, sama po sebi nikom nije pružala objašnjenje.
Doduše, sudeći po tome što je žrvtu pozvao po imenu, ubica je verovatno poznavao. Ali, zar je moguće – pitali su se prijatelji – da je iko od ljudi koji su poznavali Jakšu imao razloga i obraza da digne ruku na ovog čoveka, jednog od najaktivnijih dobrovoljnih društveno-političkih radnika beogradske opštine Savski venac.
Da digne ruku na penzionisanog borca, nosioca mnogih visokih odlikovanja: ordena vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Republike sa srebrnim vencem, zasluga za na rad i medalje za hrabrost… Zaista, svaka se pretpostavka u tom prvom trenutku činila besmislenom, ubistvo je protumačeno kao strašan nesporazum.
Foto: Screenshot YT
Ipak, nekoliko ljudi je naslućivalo nešto drugo. Oni su o tome razgovarali sa islednicima beogradskog SUP-a. I, bili su u pravu. Još par dana i izvršilac bi bio privreden da nije odlučio da istragu preduhitri i sam se preda vlastima u mestu svog službovanja, Titogradu, današnjoj Podgorici.
Bio je to Branko Keković, viši inspektor Službe državne bezbednosti. Od časa zločina pa do predaje i priznanja proteklo je više od četiri dana i ovaj čovek imao je vremena i strpljenja da, svoje najbliže, a preko njih i javnost, obavesti o razlozima koji su ga naveli na ovaj korak.
Pošto je ispalio šaržer u Vuletića, seo je u taksi i već sutradan 28. januara osvanuo u Titogradu. Okupio je oko sebe majku, sestru, sinove, braću od stričeva i objasnio:
– Osvetih Veljka!
Onda je seo i sastavio pismo u kojem je pokušao da motive svoje odmazde objasni prijateljima.
Priča koja je svoj tragičan rasplet dobila u centru Beograda, počela je 30 godina ranije, tačnije 1942. usred Drugog svetskog rata.
Veljko Keković, bio je napredni student prava, oduševljeni komunista, jedan od organizatora narodnog ustanka u svom kraju i politički komesar komansko-zagaračke udarne čete, koji je stradao u sukobu sa crnogorskim četnicima 22. februara 1942.
U toku bitke na brdu Hum kod sela Vinića, dok je pokušavao da ce sa svojom jedinicom probije kroz četničke redove u dolinu Zete, i krene u napad na put od Podgorice prema Nikšiću, bio je ranjen i živ zarobljen. Dva borca su poginula pokušavajući da ga izbave.
Tek kasnije, u predvečerje istog dana, partizanski odredi su potisli četnike Baja Stanišića i napredujući naišli na osakaćeno telo svog komesara.
Ko ga je masakrirao, nikada se pouzdano nije saznalo. Živih svedoka među partizanima nije bilo.
Ipak, posle pune 33 godine jedan relativno mlad čovek (42), uprkos tom ćutanju, stavlja sve na kocku: ugled, odgovornu dužnost koju mu je društvo poverilo, svoj život i, najzad, budućnost porodice u kojoj je bio jedini zaposlen. Sve to da bi, stotinama kilometara daleko od mesta u kome živi i radi, nasilno prekinuo jedan ljudski život ubeđen da tako čini pravedno odmazdu nad čovekom koji mu je svojevremeno možda ubio brata.
Pričalo se u Crnoj Gori dugo da je Jakša Vuletić sve do pada Italije 1943. bio na suprotnoj strani, odnosno, u četnicima, i da je tek onda došao među partizane i priključio se Drugom zetskom odredu.
Foto: Screenshot YT
Kraj rata je dočekao kao potporučnik NOV i POJ. U jednom trenutku posle rata 1947. odveden je iz Svetozareva (Jagodina), gde je službovao i 15 dana proveo u vojnom zatvoru u Nišu. Razlog je bilo ispitivanje o smrti Veljka Kekovića. Oslobođen je usled nedostatka dokaza. Sumnja nije prerasla u istinu, ali je – ostala sumnja.
Branko Keković je presudio Vuletiću, pošto sud nije imao dokaze, a njegova borba koju je vodio sa samim sobom trajala je više od dve godine.
Prelom u glavi Kekovića je došao kada je Savezu boraca SO Danilovgrad stigao dopis iz Beograda iz kojeg se videlo kako je jednoj Crnogorki, nastanjenoj u glavnom gradu, priznat borački staž i penzija na osnovu potpisa dvojice svedoka. Ime jednog (neki Sarajlija) nije kazivalo ništa. Drugo je bilo ime Jakše Vuletića. Uskomešali su se ljudi iz boračke organizacije u Danilovgradu:
– Zar Jakša nekom da priznaje borački staž? Pa on je više od pola rata proveo među okupatorima i izdajnicima!
I pozledile su se stare rane. Neko se tada možda, setio sumnji i u ljutini uzviknuo:
– On ubi i Veljka Kekovića!
To je došlo do Branka Kekovića, i život mu se okrenuo naopako. Naišli su dani krize savesti i svesti. Ni obnovljena istraga koju je na svoju ruku preduzeo nije, međutim, dovela do sigurnih podataka o bratovljevoj pogibiji. Presudno je, izgleda, opet bilo usmeno predanje. On je sve češće odsusustvovao sa posla, došao u Beograd, raspitiivao se i saznao adresu i broj Vuletićevog telefona.
Poslednji put u Beograd je doputovao nedelju dana pre zločina. Najviše vremena provodio je u parku kod “Manježa”, ispod SKC-a, gledao kuću broj 40 u Ulici generala Ždanova. I motreći tako, raspitujući se izokola, saznao je kako izgleda Jakša Vuletić.
Konačno, 27. januara uradio je poslednju proveru: telefonirao je u stan Vuletića i predstavio ce kao službenik PTT-a i pod izgovorom neplaćenog telefonskog računa tražio domaćina. Rekli su mu da nije tu i da će doći najdalje za sat. Jakša Vuletić je naišao kroz pola sata.
Vraćao se sa sednice delegata interesne zajednice vojnih osiguranika. Komšiji Dušanu Sretkoviću poželeo je laku noć i uhvatio se za kvaku, a tada je iz pomrčine kročio Branko. Sretkoviću koji se već popeo do prvog sprata samo se učinilo da je glas rekao “čika Jakša!”, a ustvari je rekao: “Čekaj, Jakša”!
Branko Keković bio je osuđen na izuzetno dugu zatvorsku kaznu.
Preminula je ključna ličnost češkog skautizma i književnosti za mlade, koja je ostavila dubok trag u srcima mnogih. Njegovo životno delo, koje je obuhvatilo književnost, skautske časopise i prevode, i dalje živi kroz dela koja je stvorila, a njen doprinos kulturi i radu sa mladima ne može se zaboraviti.
Miloš Zapletal, poznati češki skaut, spisatelj literature za mlade i prevodilac, preminuo je 8. maja u svom domu u Liberci u 95. godini života.
Njegova smrt je potresla mnoge, a vest je potvrdio Skautski institut, koji je istakao njegov neprocenjiv doprinos skautskom pokretu i književnosti.
Zapletal, koji je bio poznat po nadimku Zet, bio je ključna ličnost u skautizmu druge polovine 20. veka. U 70-im i 80-im godinama prošlog veka, njegova dela kao što su “Sedmička”, “Stezka odvahy” i “Ostrov přátelství” postala su kultna među mladim čitateljima, često poređena s radom Jaroslava Foglara, za čijeg se nastavitelja smatrao. Skauti ga i danas pamte kao jednog od najvažnijih predstavnika češkog skautizma.
Miloš Zapletal je bio i urednik skautskih časopisa “Junák” i “Skauting”, a njegov uticaj nije stao samo na književnom stvaralaštvu. Osim toga, osnovao je skautsku izdavačku kuću u Liberci i bio je autor mnogih knjiga, uključujući Veliku enciklopediju igara, koja je postala nezaobilazni vodič za skautske aktivnosti.
Pored toga, Zapletal je bio prevodilac i sa engleskog jezika je preveo dela Ernesta Tompsona Setona, kao i deo eseja i priča nobelovca Rabindranata Takura.
Za svoje brojne zasluge u oblasti rada s mladima, Zapletal je 2016. godine dobio Počasnu nagradu Libereckog kraja, a 2020. godine je dobio Stříbrnou medailu predsednika češkog Senata.
Nakon njegove smrti, Skautski institut i porodica dogovoriće se o načinu na koji će se trajno očuvati sećanje na ovu izuzetnu ličnost, koja je oblikovala generacije mladih u Češkoj i šire.
Marijana Akers (44) iz Čatama, Ilinois, koja je u ponedeljak popodne uletela vozilom u zgradu YNOT vanškolskog kampa, udarivši četiri učenice, imala je napad pre nesreće. Žrtve su identifikovane kao: Ejnsli Džonson (8), Ketrin Korli (7), Alma Bunerkemp (7) i Rajli Briton (18).
Akers je vozila crni džip kada je, prema prvim informacijama, skrenula sa puta, prošla kroz polje i udarila u zgradu. Vozilo je prvo udarilo više ljudi ispred objekta, a zatim je prošlo kroz zgradu, udarivši još nekoliko osoba, među kojima su bile i četiri devojčice koje su poginule.
Policija je potvrdila da su četiri žrtve, dve sedmogodišnjakinje, osmogodišnjakinja i osamnaestogodišnjakinja, poginule na licu mesta. Šestoro drugih dece je povređeno i prevezeno u bolnicu, a jedno je i dalje u kritičnom stanju.
Toksikološki testovi koje je prošla Marijana Akers nisu pokazali prisustvo alkohola ili droga u organizmu. Njeni advokati navode da je ona pre nesreće imala napad, što se smatra kao mogući uzrok tragičnog incidenta. Iako istraga još uvek traje, istražitelji veruju da Akers nije namerno udarila u zgradu.
Nakon nesreće, Akers je prebačena u bolnicu, a trenutna situacija se još uvek istražuje. Mesto tragedije i dalje je pod istragom, a porodicama žrtava pruža se psihološka podrška.
Kamp nudi rekreativne i obrazovne programe za decu, a sve potrebne usluge podrške dostupne su porodicama pogođenim ovom nesrećom.
Guverner Ilinoisa, J.B. Pritzker, izrazio je saučešće porodicama žrtava, ističući kako prati razvoj situacije.
Srpska radikalna stranka s velikom tugom obaveštava javnost da je osnivač i potpredsednik Stranke Milorad Mirčić preminuo u Novom Sadu u šezdeset i devetoj godini, saopšteno je iz ove stranke.
Milorad Mirčić je bio gradonačelnik Novog Sada, ministar za dijasporu u vladi Mirka Marjanovića, narodni poslanik u više skupštinskih saziva, pokrajinski poslanik i odbornik u Skupštini Grada Novog Sada.
Milorad Mirčić bio je veran član i istaknuti funkcioner Srpske radikalne stranke kojoj je ostao odan do poslednjeg dana. Obavljao je razne stranačke funkcije od predsednika Gradskog odbora Novog Sada, predsednika Južnobačkog okružnog odbora do potpredsednika Srpske radikalne stranke.
Srpski radikali će se sećati Milorada Mirčića kao pouzdanog i iskrenog saradnika i prijatelja, a o mestu i vremenu sahrane naknadno ćemo obavestiti javnost.
Srpska radikalna stranka s velikom tugom obaveštava javnost da je osnivač i potpredsednik Stranke Milorad Mirčić preminuo u Novom Sadu u šezdeset i devetoj godini, saopšteno je iz ove stranke.
Milorad Mirčić je bio gradonačelnik Novog Sada, ministar za dijasporu u vladi Mirka Marjanovića, narodni poslanik u više skupštinskih saziva, pokrajinski poslanik i odbornik u Skupštini Grada Novog Sada.
Milorad Mirčić bio je veran član i istaknuti funkcioner Srpske radikalne stranke kojoj je ostao odan do poslednjeg dana. Obavljao je razne stranačke funkcije od predsednika Gradskog odbora Novog Sada, predsednika Južnobačkog okružnog odbora do potpredsednika Srpske radikalne stranke.
Srpski radikali će se sećati Milorada Mirčića kao pouzdanog i iskrenog saradnika i prijatelja, a o mestu i vremenu sahrane naknadno ćemo obavestiti javnost.
Incident je eskalirao iz verbalne prepirke u masovnu tuču gde je korišćen nož.
Celi slučaj je predat Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru na dalje postupanje.
U četvrtak u večernjim satima, nešto posle 22 časa, u novopazarskom naselju Rasadnik 3, došlo je do ozbiljnog incidenta u kojem su učestvovali maloletnici rođeni 2010. godine, koji su prilikom sukoba koristili nož.
Prema informacijama iz istrage, sukob je počeo verbalnim prepirkama između dece, ali se situacija ubrzo otela kontroli, i nastala je masovna tuča. U jednom trenutku, jedan od učesnika potegao je nož i ubo drugog dečaka I.M. u predelu tela. Srećom, prema prvim procenama lekara, reč je o lakšim telesnim povredama.
Brzom intervencijom pripadnika Odeljenja kriminalističke policije (OKP) svi učesnici tuče su locirani i privedeni. Maloletni izvršioci, identifikovani kao I.A. i S.B., privedeni su u prisustvu svojih roditelja ili staratelja, i dali su izjave nadležnim organima. Celi slučaj predat je Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru na dalje postupanje.
Građani Rasadnika su i dalje potreseni.
“Ovo nije samo tuča, ovo je poziv u pomoć. Ako deca od 15 godina nose noževe i ubadaju se među sobom, kao društvo smo zakazali”, rekao je jedan uznemireni stanar.
“Ulica i igrališta, umesto da budu bezbedna zona za decu, sve više postaju mesta sukoba, nasilja i nebrige. Ovaj incident treba da bude alarm ne samo za roditelje, već i za škole, policiju, socijalne službe i celo društvo.”
Ovo je drugi jači zemljotres koji je pogodio ovo područje u toku dana
Zemljotres magnitude 3.1 stepeni Rihtera zabeležen je oko 14.45 časova u blizini Kosova i Methije.
Prema raspoloživim podacima, epicentar potresa lociran je u blizini Novog Pazara, na oko 16.9791 kilometara od njegovog centra, pri geografskim koordinatama širine 43.06 i dužine 20.693.
Zemljotres/Ilustracijafoto: Nebojša Mandić
Hipocentar zemljotresa, prema podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, smešten je na dubini od približno 4 kilometara ispod površine zemlje.
Ovo je drugi jači zemljotres koji je pogodio ovo područje u toku dana. Zemljotres magnitude 3 stepeni Rihtera zabeležen je u 10:21 časova.
Za sada nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenima, a nadležne službe prate situaciju.
Ogromne štete na imanjima, ljudi ne smeju da izađu u voćnjake i na njive.
Silovito nevreme praćeno jakim gradom oko 13 časova zahvatilo je veći deo Šumadije. Prema prvim informacijama padao je u opštinama Topola, Aranđelovac, Rača, Smederevska Palanka a brojna sela su bela od grada kao da je pao sneg.
– Jak grad padao je u utorak popodne, šteta je već bila ogromna danas je dokusurio ovo što je ostalo. Vidite i sami to je sve belo kao da je pao sneg, ovo gde je prošlo tu više ništa nije ostalo. Mnogo teška godina i mnogo loša za seljaka, prvo mraz obrao pola voća sad grad ovo što je ostalo i mi smo uništeni skroz, kaže za RINU meštanin sela Kloka kraj Topole koje je danas pretrpelo i najveću štetu.
Gradonosni oblaci praćeni jakom kišom pogodili su i susedne opštine Rača i Smederevska Palanka.
– Naše selo Baničina je većinski proizvođač višanja u Srbiji sada nije ostalo ništa, pšenica je legla do zemlje, voće, povrtarske biljke sve je uništeno, kaže voćar iz Smederevske Palanke.
Kolika je zapravo šteta od grada i olujnog nevremena znaće se u narednim danima nakon izlaska komisije i popisivanja štete.
Nije poznato za sada, sa koliko raketa je dejstvovala protivgradna zaštita na ovoj teritoriji.
Kako su saopštile vlasti, Larisa Tale Leonsio Rodrigez, koja je bila instruktorka pilatesa u Brazilu, saznala je za prevaru supruga kada je pronađena mrtva 22. marta
Larisa (37) ubijena je kada ju je svekrva otrovala jer je snaja navodno otkrila da je muž vara, kao i da ima ljubavnicu i da se sprema da napusti porodicu.
Kako su saopštile vlasti, Larisa Tale Leonsio Rodrigez, koja je bila instruktorka pilatesa u Brazilu, saznala je za prevaru supruga kada je pronađena mrtva 22. marta.
Povodom slučaja uhapšeni su njen suprug, Luiz Antonio Garnika, i njegova majka, Elizabete Arabaka, koji se terete za ubistvo nakon trovanja. Prema policiji, koja se poziva na toksikološke nalaze, 37-godišnjakinja je preminula usled trovanja pesticidom koji joj je dala svekrva.
Sumnje policije izazvalo je, između ostalog, ponašanje njenog supruga. Naime, on je pronašao telo svoje supruge već ukočeno, a onda je odlučio da očisti mesto zločina “kao da je pokušavao da uništi dokaze“.
Prema optužnici, suprug je tvrdio da je 22. marta došao kući i zvao suprugu, ali da mu ona nije odgovorila. Kako kaže, on ju je tražio po kući i napokon ju je pronašao u kupatilu, ali onesvešćenu.
foto: Facebook
Takođe je tvrdio da je, kao hirurg, podigao Larisu sa poda i preneo je u njihov krevet kako bi joj pružio prvu pomoć. Kada nije uspeo, pozvao je hitne službe. Sumnje policije dodatno su pojačane nalazima obdukcije, koji su pokazali oštećenja na plućima i srcu žrtve, kao i “penastu gljivicu” – medicinski izraz za penu koja se obično pojavljuje oko nozdrva i usta kod osoba koje su preminule usled gušenja.
Ključni dokaz za hapšenje supruga i svekrve bila je toksikološka analiza koja je pokazala tragove olova u organizmu žrtve.
Svekrva je bila poslednja osoba koja je videla žrtvu živu, a kako je pokazala istraga, zvala je prijatelja poljoprivrednika da ga pita da li ima pesticid.
Kada joj je rekao da nema, tražila je da joj preporuči nekoga od koga bi mogla da ga nabavi, ali joj nije dao nikakve informacije, navodi G1 Globo.
Policija je pronašla i svedoka koji je izjavio da je svekrva tražila da kupi otrov oko 15 dana pre smrti svoje snaje. Policija sada istražuje kako je došla do smrtonosne supstance, kao i njene motive, pri čemu postoje indicije da je žrtva trovana danima.
foto: Facebook
“Postoje indicije da joj je otrov davan tokom cele nedelje pre nego što je pronađena mrtva, jer je govorila svojim prijateljima da bi svaki put kada bi svekrva otišla iz kuće imala mučninu i dijareju”, izjavio je portparol policije.
“Imala je neke simptome, za koje danas shvatamo da su već tada bili znaci trovanja”, dodao je on.
Grad sve uništio oko manastira Koporin, samo je imanje jednog sveštenika ostalo netaknuto.
Jedan deo centralne Srbije juče je pogodilo snažno nevreme praćeno olujnim vetrom, obilnom kišom i jakim gradom, koje je nanelo ogromnu materijalnu štetu. Dramatični snimci uništenih useva dolaze i iz okoline manastira Koporin, kod Velike Plane.
Dramatični snimci i danas se šire društvenim mrežama, a mnogi korisnici komentarišu da usnimljeni prizori više liče na one iz januara nego na maltene kraj proleća.
Kako javlja 192.rs, uništeni su i usevi kod manastira Koporin, koji se nalazi u blizini Velike Plane.
Na videu sa lica mesta se može videti da je grad veličine lešnika potpuno prekrio njive, ali i put, pa se i saobraćaj odvijao otežano.
“Au, tragedija, strašno”, “Katastrofa, klimatske promene ili nešto drugo?”, “Strašno, narod se muči, radi i nevreme sav trud i muku uništi za par minuta”, “Jadan narod koji živi od poljoprivrede, muka i jad”, glasili su samo neki od komentara korisnika koji su sa nevericom posmatrali posledice strašnog nevremena.
Plantaža oca Peđe netaknuta
Ipak, jedan događaj u Velikoj Plani privukao je posebnu pažnju – plantaža borovnica sveštenika Predraga Popovića ostala je gotovo netaknuta, uprkos razornom gradu.
– U okviru od 800 metara palo je 30l kiše u roku od 10 minuta prateći snažan grad. Na samo 300 metara od moje plantaže kao da ste na Kopaoniku. Ali plantaža sa minimalnim oštećenjem lista i ploda. Samo čudo kako je u ovoj oluji i gradu borovnica opstala. Šta reći osim hvala ti Bože – objavio je sveštenik Predrag Popović.
On ipak kaže da mu je žao mi je onih koja je nevreme pogodilo i uništilo useve.
– Nemoć ljudska se u tim trenucima vidi. Iako često pomislimo da smo nešto moćniji nego što smo, kad dođu vatra, poplava ,grad, mraz ili smrt tek onda vidimo realno stanje stvari. Vidiš da se oblači i samo možeš da se krstiš i moliš. Eto nekad Bog pogleda a nekad te spusti na zemlju. No seljak je dovoljno spuštan ovih godina. Spasi Gospode grešni narod svoj a spasi i mene – napisao je on u objavi.
Gde je još juče tukao grad
Podsetimo, nevreme praćeno jakim pljuskom sa grmljavinom prvo je juče pogodilo Valjevo, a kako se na snimcima može videti, ulice ovog grada bukvalno su pretvorene u reke.
Na deonici auto-puta “Miloš Veliki” između Ljiga i Lajkovca, tokom popodnevnih sati snažno nevreme izazvalo je haos u saobraćaju, a kako vozači kažu prst pred okom se nije video.
