Težak zločin potresao je Francusku u utorak ujutru, kada je Melani G., 31-godišnja nadzornica u srednjoj školi Françoise-Dolto u Nogentu (departman Gornja Marna), preminula nakon što ju je nožem napao učenik tokom rutinske kontrole torbi pri ulazu u školu.Најбољи онлајн курсеви
Napad se dogodio dok su pripadnici žandarmerije obavljali bezbednosnu proveru u blizini škole.
Učenik, star 14 godina, iznenada je izvadio nož i zadao fatalne ubode Melaniji. Hitna pomoć je brzo intervenisala, ali je mlada žena ubrzo podlegla povredama.
Prema informacijama lokalnog medija ICI, Melani je nedavno proslavila svoj 31. rođendan i bila je majka četvorogodišnjeg dečaka. Do septembra 2024. radila je kao frizerka, nakon čega je odlučila da se profesionalno prekvalifikuje i posveti radu s decom. Bila je zaposlena kao pomoćna nastavnica u školi u kojoj je izgubila život.
Gradonačelnik Nogenta, Tijeri Ponce, izjavio je da je Melani bila “veoma voljena, posvećena i pristupačna osoba”.
“Želela je da se usmeri ka radu sa mladima, da prenosi znanje i podrži ih. Bila je sjajno prihvaćena u školi”, rekao je Ponce.
Njena porodica i prijatelji su u šoku. Evan (21), pastorak žrtve, opisao ju je kao “majku punu ljubavi, divnu partnerku i dobrodušnu osobu”.
Njena prijateljica iz srednje škole, Pauline, kroz suze je izjavila: “Moramo njenom sinu reći da se njegova majka nikada neće vratiti. To je nezamislivo. Nadam se da će pravda biti zadovoljena – bio je dovoljno star da uzme nož i oduzme život mladoj ženi koja je imala budućnost.”
Napadač, 14-godišnji učenik škole, trenutno se nalazi u pritvoru. Njegovi motivi još uvek nisu poznati, jer nije izneo nikakve razloge pred istražiteljima.
Ministarka obrazovanja Elizabet Borne potvrdila je da je mladić prethodno dva puta bio isključen iz škole zbog ometanja nastave. Iako do sada nije imao sukoba sa zakonom, bio je imenovan za školskog “ambasadora protiv vršnjačkog nasilja”.
Na internetu se pojavio snimak kobnog podviga, na kojem vidi kako mladić skače u rijeku, ali iz nje ne izranja. Njegov drugar je počeo da vrišti kada je shvatio šta se dešava…
Tragedija se dogodila nedaleko od mjesta gdje se Dunav uliva u Crno more.
Prema riječima zvaničnika, Tudor je skočio sa tolike velike visine, kao da se bacio sa 10. sprata. Spasioci su poslije nekih 15 minuta pronašli njegovo tijelo, na sedam metara dubine, a tri ronioca su ga izvukla na obalu.
Ljekarski timovi su već čekali kraj vode, ali uprkos naporima da mladića reanimiraju, nije bilo spasa. Na licu mjesta je proglašen mrtvim.
– Odmah smo ušli u vodu na mjestu koje su očevici naznačili da je tu pao. To je bilo negdje na sredini vodotoka. Nije bilo jakih struja, ali je vidljivost sa lampama bila do 15 centimetara. Našli smo ga na nekih sedam metara dubine – rekao je ronilac Đorđe Kukulesku, prenosi Telegraf..
Stoja, legendarna pevačica, uvek je važila za snažnu ženu.
Ona je nedavno gostovala u potkastu “5 kast” gde je sa njom popričala Zorica Radulović. Stoja je tom prilikom progovorila i o teškom životnom trenutku kada je izgubila supruga.
Tvoj suprug je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada si imala 19 godina. Možeš li da se prisetiš tog dana?
– Da, bilo je jako teško, zaista teško. Uprkos tome što sam u tom trenutku imala samo 19 godina bila sam razumna dosta. Moj sin je imao tri godine, divnu svekrvu sam imala koja se ništa nije pitala, a bila je puna tuge, što je nekako normalno. Moj pokojni dever i familija od mog pokojnog muža su nas izbacili na ulicu, mene i moje dete, toga se najviše sećam, baš na dan sahrane je to bilo. Teška je priča, idem ulicom, mlada sam bila, 19 godina sa malim detetom, ne znam šta da radim, gde da idem. Ali izvukli smo se, Bogu hvala. Svekrvu sam i dalje obilazila, kad god moj dever nije bio tu, kradom sam išla kod nje, da joj odnesem nešto što sam spremila i skuvala, pošto je ona posle pala u krevet. Bila je toliko dobra žena, Bože, da sam ja nju baš, baš volela kao svoju rođenu majku, zaista. Jako mi je teško, dok sam bila mlađa pričala sam to nekako onako, više sam bila ljuta, ono kao: ja sam izdržala, mogla sam. Mislim da bi svaka žena stala u gard u mojoj situaciji, da ne da na sebe, da ne da na svoje dete, da se kao lavice bore, ali kako godine idu sve mi teže i teže pada, zašto? Zato što sam vrlo brzo izgubila roditelje, mladi su umrli, moj otac je imao 57 godina, majka 61, to je nešto skoro bilo, pre desetak godina, i nekako sve se izrašalo u tih nekih 10-ak godina. I nučići, i gubitak roditelja, i emotivni stres koji sam imala, i svi su nekako bili protiv mene. Ii mediji, moram da kažem, koji su izmišljali, naravno, da sam bila tamo, pevala za nekog ratnog borca. Ljudi, ja nemam pojma, ja sam isključena iz ovog sveta, ja imam neki svoj svet. Isključivo volim životinje, volim svoju kuću, ja sam kućni pacov, što se kaže, i ne bavim se ničim drugim. A tada da ne pričam kako sam bila emotivno skrhana, i na pravdi Boga bila osuđena od mnogih kolega. Ni kriva ni dužna nisam bila.
Možeš li da kažeš da je dan u kome si izgubila supriga i ostala na ulici najteži u tvom životu?
– Ja sam radila i moja najbolja drugarica je sela u auto i došla do mene da mi kaže šta se desilo. Naravno, odmah sam otišla u porodičnu kuću i nisam bila baš dobro dočekana. Tako da smo moje dete i ja bili odmah na ulici.
Zašto?
– Oni su mislili da sam ja kriva. Ja ih opet razumem na neki način. Verujte ljudi neslomljiva sam, zaista. To je tuga, ne daj Bože nikom. Bila sam mlada i podnela sam nekako muški. I nikada se nisam naljutila na njih.
Ni nakon izbacivanja iz kuće nisi se vratila u kuću kod roditelja. Zašto?
– Ne, nikako. Nikada nisam dozvolila da budem jadna i paćena. To nikada. Kada bih umrla to ne bih dozvolila. I drugi put sam ja bila izbačena iz rođene kuće koju sam ja zaradila, ni tada se nisam predala. Ako nisam dala, nisam ni uzimala. Ponosna sam na sebe i čovek mora jednostavno pozitivno da razmišlja nikako da jadikuje.
Iz Velikog Bačkog kanala kod Sombora, na gradskom kupalištu, juče, oko 17 časova izvučeno je telo starije muške osobe.
Prema još nezvaničnim informacijama radi se o uglednom somborskom lekaru (90) koji je nestao prekjuče popodne.
On je nedavno proslavio 90. rođendan, bio veliki zaljubljenik u šah i redovno dolazio u klub i igrao na turnirima.
Kako mediji pišu, na telu koje je poslato na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novi Sad, nema nikakvih vidljivih povreda i smrt je, po svemu sudeći, nastupila utapanjem.
Milan Đorđević je nestao u junu 2024. godine na lokaciji Bojanine vode na Suvoj planini.
Bio je ponedeljak, 10. jun 2024. godine u podne kada je farmaceut iz Niša Milan Đorđević (42) službenom “škodom” došao do izletišta Bojanine vode na Suvoj planini kod Niške Banje. Poslovno doteran mladi čovek, u košulji, elegantnim pantalonama i plitkim kožnim cipelama, izašao je iz automobila u kojem je ostavio oba mobilna telefona i laptop računar. Zaključao je vozilo i otišao… I tako je počela jedna od najmisterioznijih životnih drama u Srbiji koja traje već tačno godinu dana.
O Milanu se već 12 meseci ne zna ništa – ni zašto je došao na Bojanine vode, ni kuda se uputio, ni gde se sada nalazi… Do danas nije pronađen nijedan jedini trag koji bi makar malo rasvetlio njegovu sudbinu.
A mesto na kojem je nađen poslednji trag prisustva nestalog farmaceuta i danas odiše nekom mističnom tišinom.
Osim zvukova pčela, veselog pojanja ptica, žubora vode i šuma vetra, drugih zvukova – nema. I da nije sumorne priče o tome kako je nestao Milan Đorđević, ovom predelu nestvarne prirodne lepote ne bi se imalo šta prigovoriti.
Foto: Privatna arhiva
Do Bojaninih voda se iz Niša stiže za oko 45 minuta lagane vožnje kroz Jelašnicu, Čukljenik, Donju i Gornju Studenu, dobro asfaltiranim putem na kojem se u zadnjim kilometrima može često naići na odronjeno kamenje na kolovozu. No, onima koji dolaze ovde to nije problem jer obično dolaze u potrazi za avanturom – na izlet ili u planinarski pohod.
Planinarski dom na Bojaninim vodama je polazna tačka za planinare koji kreću u osvajanje najviših kota Suve planine – Mosora (985 m), Sokolovog kamena (1.523m) ili Trema (1.809 m) do kojeg se stiže preko prevoja zastrašujućeg naziva – Devojački grob (1.311 m).
Izletnici se obično zaustave kod izvorišta Bojanine vode, koje se nalazi nadomak Planinarskog doma gde uz žuborenje vode i hladovinu uživaju u prirodi.
Na gumama automobila crvena zemlja
Zašto je Milan došao toga dana na Bojanine vode u podne, u radno vreme, poslovno obučen, službenim autom – do danas nije poznato.
Izvesno je, međutim, da tako odeven kroz šumu i strme kamenite padine ne bi daleko odmakao.
Kako je ranije ispričala Marica Đorđević, Milanova majka, na gumama njegovog automobila pronađena je crvena zemlja, pa se pretpostavlja da je od Planinarskog doma kolima otišao do obližnje, nekoliko stotina metara udaljene, osmatračnice, odakle i vratio se ponovo na parking. Ali zašto – ne zna se.
Pas tragač nanjušio tragove samo na tri mesta
Opsežna potraga pripadnika žandarmerije, planinara, Gorske službe spasavanja i rođaka i prijatelja, koja je pokrenuta od momenta pronalaska njegovog automobila na parkingu ispred Planinarskog doma, nije dala nikakav rezultat.
Po Maricinim rečima, pas tragač je nanjušio tragove samo na tri mesta – na parkingu, na terasi Planinarskog doma i ispod osmatračnice, što celoj priči daje još misteriozniji ton.
“Na stazama kroz planinu psi nisu našli nijedan trag, uvek su se vraćali do Planinarskog doma i osmatračnice. Kada je došao do osmatračnice, pas tragač se ukopao”, ispričala je ranije Marica.
Marica je ispričala i da sumnjaju da ga je tu neko čekao, pa čak i da je možda otet, a teorije o nestanku idu toliko daleko da se pričalo i da je možda i u inostranstvu. No, nažalost, ni porodica ni istražni organi nemaju dokaze ni za tu ni za bilo koju drugu teoriju.
Do osmatračnice, sa koje se pruža božanstveni pogled na podnožje grebena Suve planine, od Planinarskog doma stiže veoma lako, za pet minuta pešice. Da li je Milan bio ovde? Zašto? Gde je mogao da ode?
“Traži se”
Jedan od putokaza upućuje na manastir Veta, koji je ušuškan duboko u nedrima Suve planine. Tražila je Milana porodica i tamo ali ga nisu našli. Nema ga ni u drugim manastirima u Srbiji i okolnim zemljama, kako im je potvrđeno iz Srpske pravoslavne crkve.
Foto: Kurir/Privatna arhiva
A duž puta od Jelašnice ka Bojaninim vodama još uvek se mogu videti plakati sa Milanovom slikom i natpisom “Traži se”. Pa ako ga je neko video ili ga vidi neka obavesti policiju na broj 018192.
“Idem, Maro, da radim”
Podsetimo, na dan nestanka Milan je došao kod majke u 8.10 časova i sa njom popio kafu.
Poslao nekoliko mejlova i krenuo na posao. U njegovom ponašanju nije bilo ničeg čudnog, majci je na vratima rekao: “Idem, Maro, da radim”.
Ušao je u automobil na parkingu kod tržnog centra „Zona II“ gde je obavio telefonski razgovor pa otišao u UKC Niš na zakazani sastanak sa jednom doktorkom.
Foto: Kurir/M.S.
Na sastanak je stigao u 10.30 časova, umesto u 11 kako je bilo dogovoreno. Oko 11 časova je izašao iz UKC Niš nakon čega je u 11.30 časova bio u Jelašnici.
Sigurnosna kamera snimila ga je u 11.40 časova u Donjoj Studeni. U 11.45 časova poslao je supruzi poruku da ne može da stigne da dođe po ćerkicu u vrtić.
I od tada od njega više nema ni traga ni glasa.
Početak potrage
Budući da sa posla nije došao kući, porodica je počela da ga traži. Uz pomoć pametnog sata koji je bio povezan sa njegovim telefonom, službeni automobile marke “škoda” nestalog farmaceuta iz Niša pronađen je na parkingu ispred Planinarskog doma, 19 kilometara od Niša.
Uz pomoć žandarmerije, planinara, Gorske službe spasavanja i prijatelja pretražena je cela Suva planina, ali do danas nije nađen nijedan trag koji bi ukazao kako je Milan nestao.
Foto: Kurir/M.S.
U njemu su nađena oba mobilna telefona, laptop računar i novčanik dok je pasoš pronađen kod kuće.
Majka nestalog Nišlije kaže da je čudno kako na uviđaju nije pronađen njegov sat u kolima, već naknadno, posle tri dana, kada je koleginica iz firme tražila saobraćajnu dozvolu u kolima.
Porodica je preko Srpske pravoslavne crkve proverila da li je Milan u nekom od manastira – stigao je odrečan odgovor.
Porodica nestalog Nišlije izradila je nove fotografije koje su nastale uoči njegovog nestanka a koje mogu da pomognu u boljem prepoznavanju.
Usvojena beba (2 meseca) preminula od toplotnog udara u automobilu.
Velika tragedija potresla je Kaliforniju 13. juna 2024. godine, kada je dvoipomesečna beba, tek usvojena, preminula nakon što je ostavljena u pregrejanom automobilu na suncu. Devojčica Dajana Sofija Santos umrla je od posledica toplotnog udara nakon što je ostavljena na zadnjem sedištu parkiranog terenca.
Incident se dogodio oko 12:30 časova po lokalnom vremenu, a beba je u kritičnom stanju prevezena u bolnicu – nažalost, lekari nisu uspeli da je spasu. Telo je pronađeno u automobilu u San Dijegu, gde su temperature tog dana dostizale ekstremne vrednosti.
Šerif okruga San Dijego odmah je otvorio istragu kako bi se utvrdilo ko je ostavio dete u vozilu, ali do danas protiv nikoga nije podignuta optužnica. Roditelji, Džejms i Romer Santos, usvojili su devojčicu samo dva meseca ranije, 11. aprila, u Atlanti, i sa velikom ljubavlju je doveli u svoj dom u Kaliforniji, gde već žive sa još jednim usvojenim detetom – dvogodišnjim dečakom.
Na društvenim mrežama, par je ranije objavljivao porodične fotografije ispunjene radošću i delili su želju da pruže dom još jednoj bebi. U zajednici su bili poznati kao pažljivi i brižni roditelji, što je potvrdio i jedan od komšija, koji je za medije rekao da ih je često viđao kako se igraju sa decom.Parking / Izvor: Pixabay
Uprkos toplim rečima komšija, tragedija je otvorila brojna pitanja i pokrenula raspravu o bezbednosti dece tokom letnjih meseci. Stručnjaci i zvaničnici upozoravaju: ostavljanje dece u vozilu, čak i na nekoliko minuta, može biti fatalno.
Zašto su deca posebno ugrožena?
Bebe i mala deca ne mogu da regulišu telesnu temperaturu kao odrasli. Njihovo telo se zagreva tri do pet puta brže. Kada su ostavljena u zatvorenom vozilu koje stoji na suncu, temperatura u kolima može za svega 10 minuta porasti i do 7 stepeni, dostižući nivoe opasne po život.
Toplotni udar je ozbiljno i po život opasno stanje koje može da dovede do gubitka svesti, konvulzija, kome i – kao u ovom slučaju – smrti. Simptomi uključuju crvenu, toplu i suvu kožu, ubrzan rad srca, zbunjenost i povraćanje.
Kalifornijski zakon i upozorenje roditeljima
U Kaliforniji je protivzakonito ostaviti dete mlađe od 6 godina samo u vozilu, bez nadzora odrasle osobe. Kazna iznosi najmanje 100 dolara, ali posledice mogu biti mnogo tragičnije od novčane kazne. Policija apeluje na sve roditelje i staratelje da nikada, ni na trenutak, ne ostavljaju decu u kolima – ni kada su „samo svratili nešto da kupe“, jer to može biti kobno.
Kako sprečiti tragedije?
Nikada ne ostavljajte dete samo u vozilu, čak ni ako se čini da će to trajati minut.
Postavite podsetnike na telefon ili na sedište da proverite zadnji deo automobila.
Ako promenite rutinu (npr. vozite dete u vrtić kad to inače ne radite), dodatno obratite pažnju.
Naučite i druge – svest o opasnosti mora postati deo svakodnevne brige o deci.
Tragedija male Dajane Sofije je strašan podsetnik koliko nepažnja može imati pogubne posledice. Letnje temperature su nemilosrdne, a tela najmlađih među nama – najosetljivija. Delite ovu priču kako bi što više ljudi znalo: dete nikada ne ostavljajte u kolima. Ni na minut. Nikada.
Drama u Beogradu
Podsetimo, na Adi Ciganliji danas se dogodila drama kada se automobil zaključao sa malom bebom unutra, a posle objava u medijima saznalo se šta se zaista dogodilo.
Roditelji su izašli iz kola koja su se automatski zaključala sprečivši ih da otvore vrata.
Oni su odmah pozvali pomoć, a na lice mesta ubrzo su stigli pripadnici vatrogasne službe.
Brzom i efikasnom intervencijom vatrogasaca, dete je izvučeno iz automobila bez povreda.
– Vatrogasci su brzo nakon poziva stigli na lice mesta i uspešno izvukli bebu iz automobila – potvrdili su iz policije za Telegraf.rs.
Kineske vlasti evakuisale su danas hiljade ljudi, zatvorile škole i otkazale letove dok se jaka tropska oluja, koja je već donela obilnu kišu delovima ostrva Hajnan, približava južnoj obali Kine.
Na snimcima kineskih medija vidi se oboreno drveće i metalna ograda na gradilištu u popularnom letovalištu Sanija na Hajnanu, prenela je agencija AP.
Sve škole, gradilišta i turističke atrakcije u tom letovalištu su zatvorene, a letovi na aerodromu obustavljeni, javila je kineska agencija Sinhua.
Desetočlana posada spasena je tokom noći sa jednog teretnog broda koji je poslao poziv u pomoć dok su talasi dostizali visinu od tri metra.
Tropska oluja Vutip donela je i vetar čiji udari su dostizali brzinu od 108 kilometara na sat dok se kretala severozapadno od obala ostrva Hajnan.
Predviđa se da će oluja krenuti na severoistok i udariti u kopno u subotu u podne, u blizini granice između provincije Guangdong i regiona Guangsi.
Guangdong je aktivirao spasilačke brodove i helikoptere, a preko 49.000 ribarskih čamaca i brodova vratilo se u luku.
Lokalna meteorološka služba predvidela je obilnu kišu kao i moguća tornada.
Voditelj “Radija S”, Ivan Milovanović, danas je na Košutnjaku doživeo pravu nezgodu kada je, poput pravog heroja, spasio život maloj veverici koju je napala, ni manje ni više, nego vrana.
Ivan je bez razmišljanja pritrčao i u par poteza uspeo da otera besnu vranu. Međutim, od malene veverice je umesto zahvalnosti dobio ujed koji ga je odveo pravo u Dom zdravlja.
Kako prenose mediji, Ivan je injekciju protiv besnila u Domu zdravlja uspeo da dobije tek u 6 popodne, dok je za to vreme njegova “drugarica” imala adekvatan, povlašćeni tretman. Na samo jedan poziv, ekipa Veterine Beograd izašla je na lice mesta, zbrinula povređenu vevericu kao pravog pacijenta i odvezla je na oporavak.
Veverica će narednih dana biti pod nadzorom, a potom i udomljena.
Ono što je tamo zatekla – ostaće zauvek urezano u njeno sećanje
Da ljubav ne poznaje granice, nacije, ni predrasude, najbolje pokazuje priča Anđele Savić, mlade Srpkinje koja se zaljubila u Albanca – i odlučila da prati svoje srce, iako su svi bili protiv nje.
Njena porodica, posebno majka, teško je prihvatila tu vezu. Suze, rasprave i tihi pogledi puni razočaranja obeležili su dane pred Anđelin odlazak. Ipak, ona je odlučila da ga poseti, uprkos svemu – i svakome.
“Rekla mi je da ne idem. Da nije sigurno. Da ne znam šta me tamo čeka. Ali ja sam znala da moram da ga vidim”, piše Anđela u svom blogu.
Njihova ljubav, kako kaže, od početka je bila zabranjena. Roditelji sa obe strane nisu gledali blagonaklono na vezu dvoje mladih ljudi koji dolaze iz naroda s teškom istorijom. Ali ni Anđela, ni njen momak nisu želeli da se predaju.
Ono što je tamo zatekla – ostaće zauvek urezano u njeno sećanje. Njena ispovest, koju vam prenosimo u celosti, otkriva koliko je teško voleti kada vas svet ne razume. Ali i koliko je ta ljubav – prava.
“Tri nedelje. Tri nedelje sam vodila rat sa mojom mamom kada sam joj saopštila da želim da posetim dečka koji živi u Albaniji. A zašto? Zbog nekih glupih predrasuda. Činjenica da je on proveo više od mesec dana u Beogradu nije bila dovoljna. Strah je bio jači. Važno je napomenuti da on nikada nije bio problem. Bio je kolateralna šteta.
Albanijafoto: Bruno Morandi / robertharding / Profimedia
Pravi problem je ta apstraktna zemlja u kojoj Srbima vade organe. To ne radi on, a ni njegovi roditelji, nego neko nepoznat, tamo negde. Odletela sam u tu ozloglašenu zemlju i stigla sam oko ponoći, bila sam pomalo zbunjena, a jedino što sam znala da izgovorim na albanskom jeziku je “mirmrama”, što znači dobro veče.
Sela sam u autobus, putovala sam kroz Prištinu, a onda sam se i sastala sa njim, glavnim glumcem u mom životu. Na autobuskoj stanici su nas svi pozdravljali na srpskom i albanskom jeziku.
Nisam mogla da ne primetim promenu. Ljudi su bili srećni, niko ne brine o tome odakle ste, mladi pokušavaju da promene naše zatrovane odnose. Veruju u to da svi Srbi znaju ruski jezik. Ispostavilo se da sam ja jedina među njima koja ne zna ni jednu jedinu reč. S druge strane, i mi mislimo da su svi Albanci muslimani, tamnog tona i crne kose, a to definitivno nije istina.
Prištinafoto: EPA/ VALDRIN XHEMAJ, Ilustracija
Ja ne mogu da pričam o prevazilaženju predrasuda jer ih ja nikada nisam ni imala. Što se tiče moje porodice, pošto sam se vratila živa i u jednom komadu, svaki moj sledeći odlazak u Albaniju bio je manje stresan. Umesto da pokušavamo da ubedimo nekoga i uverimo ga u ono u šta ne žele verovati, najbolje je da im samo pokažemo kako stvari zapravo mogu biti lepe.
Citiraću majku mog dečka koja je prokomentarisala strah moje majke: Zar ne gledaju vesti? Mi živimo mirno! A zatim je zastala i rekla: O, da.. oni gledaju.
Ljudi su prilično isti, a ono što stvara distancu između njih nisu kilometri, nego naracije koje se nameću.”
Dve najopasnije otrovnice koje žive na teritoriji naše zemlje su poskok i šarka
Vladica Stanković, čuveni hvatač zmija u Srbiji, objavio je nesvakidašnji snimak. Kako se na njemu može videti, jedan maleni pas neprestano laje i usmerava ih ga leglu zmija koje su se nastanile tik pored njegove kućice u dvorištu.
Vladica prilazi i ostaje u šoku. Jednim hvatom izvlači dve poduže zmijurine. Čak ni on ne krije iznenađenje.
Ovih dana zmije nisu retkost ni u gradovima.
Dve najopasnije otrovnice koje žive na teritoriji naše zemlje su poskok i šarka. Vladica Stanković iz Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine “Poskok” ispričao je za Telegraf da se u Beogradu i okolini otrovnice ne mogu sresti, ali da se mogu videti i na jugu Srbije.
“To su predeli i okolina Pirota, Jagodine, Prokuplja, Zaječara… Treća otrovnica, planinski šargan se jako retko viđa, a i ako se sretne to su reoni na Kosovu i Metohiji i na Šar planini”, kazao je Stanković u izjavi za Telegraf.
