Dva nepoznata napadača na motociklu bacila su ručnu bombu na drugi sprat objekta.
Tri povređene osobe su u teškom stanju i nalaze se u kritičnom stanju.
U eksploziji granata koje su noćas oko 1:30 sati bačene na noćni klub u Kagitanu povređeno je sedam osoba, od kojih je troje teško. Bombaški napad izvršile su dve nepoznate osobe na motociklu bez registarskih tablica i u toku je potraga za njima.
Dva napadača na motociklu bez registarskih tablica bacila su ručnu bombu na drugi sprat kluba.
U eksploziji je povređeno 7 osoba, od kojih su 3 u teškom stanju. Policija, hitna pomoć i vatrogasci brzo su stigli na lice mesta.
Uviđaj u toku Dok su ekipe preduzimale mere bezbednosti na ulici gde se incident dogodio, sprovedena je istraga uz pomoć timova za uviđaj i policijske pse.
Policija pregleda snimke sa sigurnosnih kamera u okolini kako bi identifikovala napadače. Antiterorističke jedinice i specijalne snage preduzele su opsežne mere bezbednosti u tom području. Jedinice za deaktiviranje bombi takođe su izvršile uviđaj na mestu događaja.
Snažan padavinski sistem trenutno hara Slovenijom i nezaustavljivo se kreće prema sjeverozapadnim krajevima Hrvatske.
Prema aktuelnim podacima radarskog sistema Rain Alarm, riječ je o izrazito aktivnom olujnom frontu koji donosi intenzivne pljuskove, grmljavinu, moguće nevrijeme s gradom, pa čak i lokalne poplave, prenosi Dnevno.hr.
Najgore trenutno prolaze dijelovi Slovenije – posebno područje od Ljubljane prema Mariboru i jugozapadno prema Postojni i Kopru. Radar prikazuje gustu oblačnost u nijansama crvene i ljubičaste boje, što ukazuje na vrlo obilne padavine i potencijalno ekstremne vremenske uslove. Olujni oblaci već su zahvatili pogranična područja i nezaustavljivo se šire prema Zagrebu, Karlovcu, sjevernoj Istri i Gorskom kotaru.
Vremenske prilike dodatno otežava visoka temperatura vazduha koja se u pojedinim dijelovima Hrvatske penje i preko 33 stepena Celzijusa. Upravo ti uslovi – velika sparina, zasićenost vazduha vlagom i razlike u pritisku – stvaraju idealan teren za razorne atmosferske nestabilnosti.
Mogući grmljavinski udari
Državni hidrometeorološki zavod najavio je mogući razvoj jakih grmljavinskih sistema koji bi mogli donijeti olujne udare vjetra, grad i kratkotrajne, ali izuzetno jake padavine. Ne isključuje se ni mogućnost lokalnih bujičnih poplava u urbanim područjima.
Građani se pozivaju na pojačan oprez. Savjetuje se izbjegavanje boravka na otvorenom tokom nevremena, osiguravanje imovine i vozila te praćenje zvaničnih upozorenja i prognoza. Vozačima se preporučuje dodatni oprez na putevima zbog moguće smanjene vidljivosti, klizavih kolovoza i zastoja u saobraćaju.
Ako ste na putu ili planirate boravak na otvorenom – promijenite planove. Oluja dolazi brzo i žestoko.
Petoro ljudi je poginulo, a 19 ih je povređeno, dok se šest osoba vode kao nestale posle eksplozije koja se oko podneva dogodila u hemijskom postrojenju u okrugu Gaomi, u istočnoj kineskoj provinciji Šandong, javljaju kineski mediji Sinhua i CCTV.
Nakon što je izbila eksplozija, Ministarstvo za vanredne situacije odmah je na mesto događaja uputilo specijalizovano osoblje, uključujući vatrogasce, medicinske eksperte i stručnjake za bezbednost na radu, kako bi pomogli u spasilačkim naporima lokalnih službi, prenosi Sinhua.
Ukupno 232 vatrogasca poslata su na mesto eksplozije, a podaci o povređenima i stradalima su objavljeni posle nekoliko sati.
Gust dim se nadvija nad postrojenjem, koje proizvodi pesticide i hemikalije za medicinsku upotrebu, a zapošljava više od 500 ljudi, navodi agencija Asošiejted pres. Detalji o uzroku eksplozije za sada nisu poznati.
On i njen muž su ga ujutro ostavljali u vrtiću, a po njega su išli posle posla. Popodne je ostajao sa ocem kod kuće
Vikendom su Li Đingzi i njen muž vodili svog sina Mao Jina u zoološki vrt ili neki od mnogih parkova u njihovom rodnom Ksijanu, glavnom gradu provincije Šanksi u centralnom delu Kine. Jedan od tih trenutaka duboko je ostao urezan u njenom pamćenju.
– Tada je imao oko godinu i po dana. Poveli smo ga u gradski zoološki vrt u Ksijanu. Ugledao je crva na tlu, bio je veoma radoznao, pokazao je prstom prema njemu i rekao: ‘Mama, crv!’ Dok sam ga vodila iz zoološkog vrta, držao je crva u ruci i pritisnuo ga uz moje lice – priseća se Đingzi.
Mao Jin je bio njihov jedini sin, budući da je kineska politika jednog deteta bila na snazi i nije bilo dozvoljeno imati više dece. Želela je da njen sin bude vredan i uspešan, pa mu je dala nadimak Đia Đia, što znači “veliki“.
– Đia Đia je bio izuzetno lepo vaspitano, pametno, poslušno i zrelo dete. Nije voleo da plače. Bio je veselo i šarmantno dete, koje je svima odmah prirastalo za srce – pričala je Đingzi a preneo BBC.
On i njen muž su ga ujutro ostavljali u vrtiću, a po njega su išli posle posla. – Svaki dan, čim bih se vratila s posla, igrala sam se sa svojim detetom.
Đingzi je radila u firmi koja se bavila izvozom pšenice, pa bi tokom žetve morala da otputuje iz grada kako bi obišla dobavljače na selu. Đia Đia je tada ostajao kod kuće sa svojim ocem. Tokom jedne od tih poseta, dobila je hitnu poruku od poslodavaca, koja ju je naterala da se odmah vrati kući.
foto: Printscreen/Youtube/BBC
– U to vreme, tehnologija za komunikaciju nije bila tako razvijena. Tako da sam dobila telegram sa samo šest reči: ‘Vanredno kod kuće, vratite se odmah.’ Nisam imala pojma šta se desilo – priseća se.
Brzo se vratila u Ksijan, gde ju je stanodavac obavestio o strašnoj situaciji.
– Naš stanodavac je samo izgovorio jednu rečenicu: ‘Vaš sin je nestao’. Moje misli su se potpuno blokirale. Pomislila sam da se možda izgubio, ali nije mi bilo ni na kraj pameti da ga možda nikada više neću pronaći – priseća se.
Bilo je to u oktobru 1988. godine, a Đia Đia je tada imao dve godine i osam meseci.
Đingzin muž je ispričao da je pokupio Điu Điu iz vrtića i, dok su išli ka kući, svratio u mali porodični hotel da mu donese čašu vode. Ostavio je sina na trenutak, dok je voda bila hladna, ali kada se okrenuo, Đia Đia je nestao.
Đingzi je verovala da će njen sin uskoro biti pronađen.
– Pomislila sam da se možda izgubio i da ne zna kako da se vrati kući. Verovala sam da će ga pronaći neki ljubazni ljudi i dovesti mi ga – priseća se Đingzi.
Prekopala i nebo i zemlju
Međutim, nakon nedelju dana bez ikakvih vesti, znala je da situacija nije nimalo povoljna.
Počela je da pita ljude da li su videli Điu Điu u okolini hotela. Ispisala je 100.000 letaka sa njegovom slikom, koje je podelila po autobuskim i železničkim stanicama u Ksijanu, a takođe je oglasila nestanak u lokalnim novinama. No, nijedna od tih akcija nije dala rezultate.
– Srce me je bilo slomljeno… Osećala sam potrebu da plačem. Želela sam da vrištim. Kao da mi je neko uzeo srce – priča majka.
Plakala bi svaki put kad bi ugledala dečiju odeću, cipele ili igračke koje je Đia Đia voleo.
U to vreme, Đingzi nije bila svesna ozbiljnosti problema trgovine decom u Kini.
Politika jednog deteta, koja je uvedena 1979. godine, bila je odgovor na brzo rastuće stanovništvo Kine i želju da se smanji siromaštvo. U gradovima je bilo dozvoljeno imati samo jedno dete, dok su u ruralnim oblastima parovi mogli da imaju drugo dete ako je prvo bilo devojčica.
Mnogi parovi su želeli sina, kako bi osigurali nastavak porodice i brigu o sebi u starosti, iako nisu mogli da dobiju više dece bez strogih kazni, a njihovi prekobrojni sinovi nisu imali pravo na socijalnu pomoć.
Smatra se da je ova politika doprinosila porastu otmica dece, naročito dečaka, iako Đingzi nije imala tu saznanja.
– Ponekad bi na televiziji bile objave o nestaloj deci, ali nikada nisam pomislila da su oni oteti i prodati. Verovala sam da su se samo izgubili – kaže ona.
Njen prvi instinkt, nakon saznanja o nestanku Đia Đije, bio je da okrivi muža. Međutim, ubrzo je shvatila da bi trebalo da rade zajedno kako bi pronašli svog sina. S vremenom, njihova opsesija istraživanjem dovela je do toga da su gotovo prestali da razgovaraju o bilo čemu drugom, a četiri godine kasnije su se razveli.
Ali Đingzi nije odustala. Svakog petka popodne, nakon posla, putovala bi vozom u okolne provincije, tražeći Điu Điu, vraćajući se u nedelju uveče, spremna da nastavi sa radom u ponedeljak.
Kad god bi saznala za neki trag, kao što je bio izveštaj o dečaku koji liči na Đia Điju, odmah bi putovala da proveri.
Jednom, tokom jednog od tih putovanja koje je potrajalo duže nego obično, otputovala je autobusom do grada u Šanksiju, a zatim i na selo, u potragu za parom koji je tvrdio da je usvojio dečaka iz Ksijana koji je izgledao kao Đia Đia. Nakon što je sačekala da padne noć kako bi se seljaci vratili sa polja, saznala je da je par odveo dečaka nazad u Ksijan, pa je požurila nazad, stignuvši u grad u ranim jutarnjim časovima.
Zatim je provela sate tražeći stan u kojem je par boravio, samo da bi saznala da su otišli pre dva dana. Nastavila je putovanje i otputovala u drugi grad. Ponovo je tragala od hotela do hotela, ali kada je konačno našla pravi, par se već bio odjavio.
Iako umorna i iscrpljena, nije odustala. Otputovala je do drugog grada da bi pronašla muževe roditelje, ali ni tamo ih nije bilo. Tada je želela da ode do žene iz rodnog mesta, ali je prošlo već dva dana, a ona nije jela ni spavala kako treba.
Nakon što je odmorila, nastavila je potragu i na kraju pronašla ženu sa detetom. Međutim, na njeno veliko razočarenje, dečak nije bio njen sin.
„Bila sam sigurna da je to dete Đia Đia. Bila sam izuzetno razočarana. Osećala sam da me to duboko pogodilo“, kaže Đingzi.
Nakon tog iskustva, počela je da oseća da je svuda oko nje prisutan glas njenog sina. „Svako jutro, prva stvar na koju sam pomislila bio je Điu Điu. A noću sam sanjala da me doziva: ‘Mama, mama!’, baš kao što je to radio dok je bio mali“, dodaje Đingzi.
Na savet svog bivšeg školskog druga, koji je bio lekar, odlučila je da se prijavi za hospitalizaciju.
„Doktor mi je rekao nešto što me duboko dirnulo: ‘Mogu da lečim tvoje fizičke bolesti, ali što se tiče bolesti tvoje duše, to zavisi samo od tebe.’“
„Njegove reči su me naterale da preispitam svoj put. Počela sam da shvatam da ako ne naučim da kontrolišem svoje emocije, mogu potpuno da izgubim kontrolu. Ako poludim, kako ću onda nastaviti da tražim svoje dete? A šta ako se Điu Điu vrati i pronađe ludu majku? To bi bilo još gore za njega“, kaže Đingzi.
Tada je odlučila da svesno kontroliše svoje emocije i usmeri svu energiju na potragu za sinom.
Njena sestra je, u međuvremenu, spakovala sve Đia Điove stvari i igračke u kutiju, jer je gledanje u njih slomljeno srce Đingzi.
Takođe, Đingzi je postala svesna da nije sama u svojoj potrazi – mnogi roditelji su imali nestalu decu, ne samo u Ksijanu, već širom Kine. Udružili su se i formirali mrežu koja je pokrivala većinu kineskih provincija. Razmenjivali su letke i postavljali ih u oblastima za koje su bili odgovorni.
Mreža je pomogla da se dođe do mnogo tragova, ali nažalost, nijedan nije doveo do Điu Điu. Kroz svoju potragu, Đingzi je posetila 10 provincija u Kini.
Kada je prošlo 19 godina, Đingzi je pokrenula sajt pod nazivom “Bebo, vrati se kući“, kako bi pomogla porodicama da se ponovo povežu sa svojom nestalom decom.
foto: Printscreen/Youtube/BBC
– Više nisam bila sama. Pomogla mi je ogromna grupa volontera koji su želeli da pomognu u pronalaženju naše dece. Bilo mi je dirljivo. I pomislila sam: Čak i ako moje dete ne bude pronađeno, mogu da pomognem drugoj deci da se vrate svojim porodicama – rekal je.
Godine 2009. kineska vlada je uspostavila bazu podataka DNK, koja je omogućila parovima da registruju svoj DNK i decu za koja sumnjaju da su oteta. To je bio ogroman korak napred koji je pomogao da se reše hiljade slučajeva.
Đingzi je čula mnoge priče o nestaloj deci, od kojih su mnogi bili dečaci. Većina njih je bila oteta zbog toga što su njihovi roditelji želeli sina, a parovi koji su ih kupovali često nisu imali sinove, već samo ćerke.
Kroz svoj rad sa organizacijama, uključujući “Bebo, vrati se kući“, Đingzi je pomogla da se 29 dece ponovo poveže sa svojim roditeljima.
„Ponekad bih se pitala: ‘Zašto ovo ne može biti moj sin?’ Ali kad bih videla roditelje kako grle svoju decu, bila bih srećna zbog njih. Iako mi nije bilo lako, to me je motivisalo i dala mi je nadu da će jednog dana i moje dete doći.“
Postojali su trenuci kada je Đingzi bila na ivici da izgubi nadu.
„Svaki put kad bi neki trag bio lažan, osećala sam se veoma razočarano. Ali nisam želela da se prepustim tom razočaranju. Ako bih to uradila, bilo bi mi veoma teško da nastavim da živim. Zadržala sam nadu, to mi je omogućilo da nastavim dalje“, kaže ona.
Njena majka joj je takođe bila veliki oslonac, podsećajući je da ne odustane.
„Moja majka je preminula 2015. godine u 94. godini, ali pred smrt mi je pričala da je sanjala kako se Điu Điu vratio. ‘Prošlo je skoro 30 godina, sad bi trebalo da se vrati’, rekla je.“
Kada je njena majka izgubila svest pred smrt, Đingzi je verovala da je poslednja misao bila o unuku.
– Šapnula sam joj na uvo: ‘Mama, ne brini, sigurno ću naći Điu Điu.’ To nisam radila samo zbog sebe, nego da ispunim obećanje majci i pronađem svog sina – dodaje Đingzi.
Tog dana, 15. januara po lunarnom kalendaru, koji je bio Đia Điin rođendan, njena majka je preminula. „Osećala sam da me Bog podseća da ne zaboravim ni majku koja me rodila ni sina kojeg sam nosila.“
I onda, 10. maja ove godine, tačno na Dan majki, Đingzi je primila poziv iz Uprave za javnu bezbednost Ksijana s neverovatnom vešću: „Mao Jin je pronađen.“
„Nisam mogla da poverujem da je to stvarno“, kaže Đingzi.
Policija je koristila sliku odraslog muškarca, koja je došla iz dojave, kako bi ga identifikovala kao nekog ko je pre mnogo godina otet iz Ksijana. On je tada bio smešten u Čengdu, u susednoj provinciji Sečuan, na oko 700 kilometara. Nakon što je uradio DNK test, rezultati su pokazali podudaranje.
„Tek kada sam dobila rezultate DNK testa, tada sam zaista poverovala da je moj sin pronađen“, kaže Đingzi.
foto: Printscreen/Youtube/BBC
Posle 32 godine i više od 300 lažnih tragova, potraga je bila okončana.
Nakon svih tih godina, konačno je došao dan ponovnog susreta sa njenim sinom – 18. maja. Đingzi je bila nervozna, nije znala kako će reagovati. Sada je bio odrasli čovek, oženjen, sa sopstvenim životom i firmom za unutrašnju dekoraciju.
„Pre susreta, brinula sam se hoće li me prepoznati, hoće li me prihvatiti, ili hoće li me samo oprostiti. Plašila sam se da neću moći da ga zagrlim, iako sam ga toliko tražila“, kaže Đingzi.
Zbog njene posvećenosti problemu nestale dece, njen slučaj je postao poznat i mediji su željeli da pišu o ovom preokretu.
Susret
Na dan ponovnog susreta, Kineska centralna televizija (CCTV) emitovala je uživo prenos koji je prikazao Điu Điu kako ulazi u ceremonijalnu salu Uprave za javnu bezbednost Ksijana i viče: „Majko!“ dok joj trči u zagrljaj. Majka, sin i otac su zajedno plakali.
„Tačno je tako imao običaj da potrči prema meni dok je bio dete“, kaže Đingzi.
Đingzi je kasnije saznala da je Đia Đia prodat paru bez dece u provinciji Sečuan za 6.000 jena (840 dolara u današnjem novcu), godinu dana nakon što je otet. Roditelji koji su ga usvojili promenili su mu ime u Gu Ningning i odgojili ga kao vlastitog sina jedinca.1 / 5 Foto: Printscreen/Youtube/BBC
Osnovnu i srednju školu, kao i koledž, pohađao je u Čengdu Sitiju. Da ironija bude veća, video je Đingzi na televiziji nekoliko godina ranije i pomislio kako je ona jedna dobrodušna osoba. Pomislio je i kako njen sin na slici koju je pokazala liči na njega dok je bio dete. Ali nije povezao stvari.
Nakon ranjavanja, prebačena je iz bolnice u Nišu u Zaječar i trenutno se oporavlja.
Meštani sela su iznenađeni događajem zbog ranije mirne prirode osumnjičenog.
Lj. Đ. (67) iz sela Gradskovo kod Zaječara koju je suprug Č. Đ. (72) 15. juna upucao iz pištolja, nalazi se u svesnom stanju i, za sada, u stabilnoj zdravstvenoj situaciji.
Ona je iz bolnice u Nišu prebačena u bolnicu u Zaječaru gde se oporavlja.
– Komšinica je prebačena ovde u Zaječar na dalje lečenje, jeste preživela užasne scene, ali se srećom oporavlja – rečeno je u selu Gradskovo.
Ona je kobnog dana prvo u zaječarsku, a potom u nišku bolnicu primljena sa brojnim povredama po telu, rečeno nam je ranije kratko u Univerzitetsko kliničkom centru u Nišu. Č.Đ. je procesuiran u Zaječaru i trenutno se nalazi u pritvoru.
Meštani Gradskova prisustvovali su 15. juna pravim horor scenama. Č.Đ. je od kuće počeo, nezvanično saznajemo, da puca na svoju suprugu, a onda se agonija nastavila i kroz selo. Ona je, kako nam kažu, bežala ka lokalnoj crkvi, a suprug je jurio. Čak i ranjena se borila za život i prešla sa metkom u telu preko 200 metara.
– U porti crkve je nekako napadač i savladan – tvrde meštani.
Žena pogođena sa četiri hica
Prema nezvaničnim saznanjima, žena je pogođena sa četiri hica.
– Mi smo u potpunom šoku jer komšija nije poznat kao nasilnik. Šta više, baš suprotno. On je godinama radio u lokalnoj prodavnici i pamti se kao poštenjačina na tom poslu. Sećamo se kada je trebalo popis da se pravi, kod njega sve mora da se složi. Sekirao se po tri dana zbog toga jer je po prirodi čovek plašljiv, oprezan i pošten. Zato se svi čudimo šta se to dogodilo. Ono, ima sto verzija, ali mi komšije nećemo da vam ispričamo ni jednu – rekli su ranije u ovom selu.
Oni su kazali tada da se njihova kuća nalazi na nekoliko stotina metara od crkve, a u tom rasponu se pucnjava i dogodila.
– Mi smo čuli pucnje i kada je komšija savladan, rekli su nam da žena ima četiri prostrelne rane. Operisana joj je plućna maramica i još tri metka su u gornjem delu ruke. Valjda je i ključna kost polomljena, tako nam rekoše ispred crkve kada se sve završilo. Sreća da neko drugi nije nastradao jer je on pucao i po putu na nju. Nju je ciljao, a ona je bežala po putu. Komšinica je sa tom jednom prostrelnom ranom bežala jedno 200, 300 metara. Posle se pričalo po selu svašta, ali pravi motiv još uvek niko ne zna. Nama je svima u selu žao što se to dogodilo jer to nisu loši ljudi – rečeno posle pokušaja ubistva.
RIM – Više od 20 osoba je povrijeđeno, a među njima najmanje troje sa teškim opekotinama, nakon snažne eksplozije na benzinskoj pumpi u istočnom dijelu Rima.
Incident se dogodio oko pola devet ujutru u petak, na pumpi za distribuciju benzina, dizela i tečnog naftnog gasa (LPG) u ulici Via dei Gordiani.
Detonacija se mogla čuti širom glavnog grada Italije.
Dijelovi opreme i krhotine su raspršeni i do 300 metara od mjesta događaja, što dodatno ilustruje razornu snagu eksplozije.
STRAHUJE SE DA IMA STRADALIH Eksplozija na benzinskoj pumpi
Prema svjedočenjima objavljenim na društvenim mrežama, nakon prve eksplozije izbio je požar.
Uslijedile su još dvije gotovo uzastopne eksplozije, pri čemu je druga bila snažnija.
Na nebu se pojavila ogromna narandžasta vatrena lopta, što je izazvalo paniku među stanovnicima.
Mnogi su bježali, dok su snimci prikazivali ogroman oblak tamnosivog dima koji se nadvio nad zgradama u Rimu.
Navodno je povrijeđeno osam policajaca i jedan vatrogasac. Na terenu su prisutne hitna pomoć, dvije ljekarske ekipe i tri vozila hitne pomoći.
Vatrogasci se bore da lokalizuju požar, prenosi Corriere della Sera. Aktiviran je plan za vanredne situacije, a sve hitne službe su stavljene u stanje pripravnosti.
Zbog bezbednosnih razloga, rimska agencija za javni prevoz Atac zatvorila je po nalogu policije obližnju stanicu metroa Teano, javlja ANSA, prenosi Telegraf.
Pevač Milanče Radosavljević decenijama unazad važi za jednog od najvoljenijih pevača na našim prostorima.
On neretko ističe da njegov put nije bio lak, a jedna situacija koja mu se svojevremeno dogodila ostala mu je u sećanju i danas.
– Ja sam na početku imao tremu zbog takvih dešavanja… Kada sam imao 19 godina jedna pijanica me je izmaltretirala tako da nisam mogao da spavam sledeća 3 dana. Samo sam razmišljao kako moram da ga ubijem, jer me je oterao u ludilo. Ozbiljno su me maltretirali. Mada onda kasnije sam počeo da se navikavam i sve mi je to postalo smešno – rekao je prvo.
– Onda je jednom tuča sa lancima u kafani izbila i svi su se razbežali. Međutim, ja sam morao da ostanem pored pojačala i da čuvam instrumente, jer sam ja dao sve što imam u taj razglas i harmoniku – kazao je potom Radosavljević.
Na jednom veselju je pevao čak 15 sati, a, kako navodi, jedva je izvukao živu glavu.
– Moraš da se navikneš na te stvari. Bilo je jednom kada sam svirao i kada sam na kraju morao sve iz džepa da izvadim. Ja sam pevao mladencima od 9 sati ujutru, pa do 12 noću. Nisam imao pauzu, samo za toalet. Oko 12 sati su svi već gosti otišli i ostala su samo 3 pijanca. Oni bi me maltretirali do prekosutra. Ja sam tu prekinuo jer nisam više mogao – rekao je on, pa naveo kako su ga ponizili.milance radosavljevic / Izvor: Srbija Danas
– Oni su mi onda rekli da sve pare izvadim koje sam zaradio, a to je bilo tadašnjih 27.000 dinara. Ostavio sam sve te pare i krenuo kući. Međutim, krenuo je pljusak, a ja sam samo imao šuškavac i mantil. Tada sam samo brinuo za harmoniku da mi ne pokisne. Ali onda sam čuo da oni odvaljuju tarabu i da hoće da me biju tarabom. Rekao sam: “Ako neko pođe, ja ću da pucam na njega”, ali nisam imao ništa kod sebe. Oni su stvarno prestali da me prate i po najvećoj kiši, posle 7 kilometara, došao sam kući sa harmonikom – rekao je Radosavljević i dodao:
– Sutra ujutru sam dobio upalu pluća i završio u bolnici. Pomodrili su mi nokti i usta. Stric kada me je video šokirao se i odmah me odveo doktoru. Preživeo sam tada, kada te onaj odozgo gleda ne može ti niko ništa – kazao je na kraju za “Grand”.
Pevačica iznela sve detalje, a evo i kako su se upoznali.
Pevačica i udovica Suzana Jovanović pojavila se na finalnoj večeri takmičenja “Zvezde Granda” kako bi pobedniku uručila specijalnu nagradu – plaketu sa likom pokojnog supruga i tvorca Granda, Saše Popovića.
Iznenada je došlo do prekida muzičkog spektakla, koje će biti nastavljeno u subotu, a neposredno pred finale, Suzana je prvi put javno otkrila svog favorita.
U emotivnoj poruci, pozvala je publiku da glasa za Zorana Ružića, poznatijeg kao Zoki Ferari, inače automehaničara iz Beča kog je njen pokojni suprug Saša Popović slučajno otkrio.
Na pitanje da li joj je Zoki Ferari zaista favorit, Suzana je iskreno odgovorila:
– Jeste. Njega mi je Sale ostavio u amanet. Njega je upoznao u salonu automobila u Beču, kada je odvezao automobil na servis. Onaj čuveni crveni “ferari”. Cenim ga kao dobrog čoveka i kao pevača. Glasaću za njega – rekla je ona.
