Author: ollo

Viki Miljković: Priča o ljubavi, porodici i snazi prevazilaženja

Viki Miljković je jedno od najprepoznatljivijih imena na domaćoj muzičkoj sceni, ali njen život izvan reflektora često je obavijen velom tajne. Tokom godina, pjevačica je marljivo čuvala svoju privatnost, naročito kada se radi o teškim trenucima njenog života. Njena priča o ranijem braku i vezama koje su je oblikovale ponovo je postala aktuelna, posebno u kontekstu njenog braka s Draganom Taškovićem, poznatim kao Taške.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Ova priča nije samo o ljubavnim vezama, već i o ljudskoj snazi i sposobnosti da se prevaziđu životne nesreće, kao i o važnosti porodice i podrške koja dolazi s njom.

Raniji brak i bolne uspomene

Viki se suočila s izazovima i bolnim iskustvima u svom ranijem braku. Ova iskustva ostavila su dubok trag na njen život, oblikujući njen karakter i pristup ljubavi. Dok je većina javnosti bila fokusirana na njen uspjeh kao pjevačice i njen izgled, malo je ljudi bilo svjesno emocionalnih previranja koja su je pratila. Rastava od Tašketa nije bila samo prekid veze; ona je predstavljala priliku da se oslobodi bola iz prošlosti.

Kako se često ističe, stabilni odnosi često su rezultat prethodnih teškoća, a Viki i Taške su uspeli izgraditi svoj brak na temeljima koje su oboje donijeli iz svojih prošlih iskustava. Ovaj proces izgradnje odnosa zahtijeva hrabrost, ali i spremnost na otvorenost i ranjivost.

Brak sa Draganom Taškovićem

Nakon braka koji je započeo 31. maja 2007. godine, Viki i Taške su postali prepoznatljiv par na muzičkoj sceni. Njihova veza se nije zasnivala samo na ljubavi, već i na uzajamnom poštovanju, povjerenju i zajedničkom radu. Njihov odnos je bio impresivan primjer kako dvoje umjetnika mogu uspješno balansirati između privatnog i profesionalnog života. U svijetu gdje su mediji često skloni senzacionalizmu, njih dvoje su uspeli izgraditi odnos koji je izdržao pritiske javnosti i svakodnevne izazove. Njihovi zajednički trenuci, kako na sceni tako i van nje, govore o dubokom prijateljstvu i povjerenju koje su gradili tokom godina. U mnogim intervjuima, Viki je isticala koliko je važna međusobna podrška u njihovim karijerama, što dodatno jača njihovu vezu.

Odnos s porodicom i uloga roditelja

Osim što su supružnici, Viki i Taške su i roditelji devetnaestogodišnjeg Andreja, koji predstavlja središte njihovog svijeta. Njihovo roditeljstvo je ključno za njihovu vezu, a Viki često ističe kako se trudi da svom sinu pruži toplinu i stabilnost. U tom kontekstu, porodica postaje centralna tačka njihove priče, a ne samo dodatni detalj. Oni su svesni da roditeljske obaveze nose sa sobom velike odgovornosti koje su oboje preuzeli. Viki se često osvrće na vrijednosti koje želi usaditi svom sinu, kao što su poštenje, radna etika i važnost emocionalne inteligencije. U ovom savremenom vremenu, kada se mnogo toga može činiti nestabilnim, njihova porodica predstavlja sidrište koje pruža sigurnost i podršku.

Izazovi i uspjesi na putu stabilnosti

Kao javne ličnosti, Viki i Taške suočavaju se s brojnim izazovima koji dolaze s medijskom pažnjom. Njihove nesuglasice i problemi često su vidljiviji nego kod običnih parova, što dodatno komplicira stvari. Iako su se povremeno suočili s kritikama i sumnjama u svoju vezu, Viki i Taške su naučili kako da komuniciraju i zajednički rješavaju probleme. Oni su pokazali da, iako su pod stalnim nadzorom javnosti, uspijevaju održati zdrav odnos kroz otvorenost i međusobno razumijevanje. Njihova sposobnost da se suoče s izazovima i prevaziđu ih bez dramatizacije pokazuje koliko su zreli i posvećeni jedno drugome, što im omogućava da izgrade stabilnost u turbulentnom svijetu estrade.

Porodica kao ključna tačka stabilnosti

Viki se pokazala kao osoba koja razumije važnost porodice i stabilnosti, ne samo za sebe, već i za Andreja. Njena otvorenost prema bivšoj partnerici Tašketa, Gordan, ukazuje na zrelost i spremnost da se prioritet stavi na dobrobit djece. U vremenu kada se porodične veze često prikazuju kroz sukobe i nesuglasice, Viki je odlučila da izgradi mostove umjesto zidove, naglašavajući potrebu za mirnom i stabilnom okolinom za svog sina. Ova sposobnost zadržavanja korektnog odnosa s bivšim partnerima dodatno jača njihovu porodicu kao prostor sigurnosti i harmonije. Takav pristup ne samo da olakšava svakodnevni život, već i postavlja primjer za Andreja, koji će, bez sumnje, nositi ove vrijednosti sa sobom kroz život.

Hrvatska pevačica Indira Levak našla se na udaru dela javnosti u Hrvatskoj nakon nastupa u Banjaluci, tokom kojeg joj se na bini pridružio gradonačelnik Draško Stanivuković. Njihov zajednički ples izazvao je burne reakcije, a situacija je otišla toliko daleko da se pojavio i poziv na bojkot njenog predstojećeg koncerta u Zagrebu.

Bivša članica grupe “Kolonija” nastupila je 25. septembra na otvaranju novouređene Banjalučke rive, gde je publiku zabavljala zajedno sa Nedom Ukraden.

Dok je Indira izvodila pesmu “Svet voli pobednike”, Stanivuković se popeo na binu, zagrlio je i zaplesao sa njom. Gradonačelnik Banjaluke kasnije je snimak tog trenutka objavio na TikToku, a upravo je taj video pokrenuo niz reakcija.

Pozvali na bojkot njenog koncerta u Zagrebu

Nakon što se snimak proširio, Marin Medak objavio je na Fejsbuku “Poziv na bojkot”, koji je uputio braniteljskim i ratnim udruženjima, kao i građanima. Pozvao ih je da ne prisustvuju Indirinom velikom solističkom koncertu, zakazanom za 23. decembar 2026. godine u Areni Zagreb, kojim pevačica obeležava tri decenije karijere.

– Ako vam je stalo do dostojanstva, nacionalnih vrednosti i poštovanja hrvatskih žrtava, pošaljite jasnu poruku: ne kupujte ulaznice, a oni koji su ih već kupili neka ne idu na koncert. Neke stvari nemaju cenu i ne mogu se prodati – poručio je Medak.

Njegova objava podelila je korisnike društvenih mreža. Dok su jedni kritikovali Indiru, upućivali joj uvrede i zahtevali da joj se zabrani nastup u Zagrebu, drugi su stali na stranu pevačice i isticali da ne vide ništa sporno u tome što je nastupila pred publikom u Banjaluci.

Indira objasnila šta se dogodilo na bini

Nakon brojnih reakcija oglasila se i sama Indira, koja je poručila da su pojedini detalji njenog nastupa pogrešno protumačeni. Objasnila je i da Stanivukovićev dolazak na binu nije bio unapred dogovoren.

– Vidim da se u proteklih nekoliko dana podigla prašina zbog mog nastupa pred građanima Banjaluke na otvaranju Banjalučke rive, pa evo da se ukratko oglasim jer se neke stvari pogrešno tumače. Pevale smo Neda Ukraden i ja građanima Banjaluke kao što pevam u mnogim gradovima u regionu, a gradonačelnik se popeo na binu samoinicijativno, kao i mnogi u sličnim prilikama – objasnila je pevačica.

Rodna kuća muzičke zvezde Vesne Zmijanac u selu Kovači kraj Kraljeva potpuno je srušena, a na imanju je započeta gradnja novog objekta. 

Iako pevačica godinama nije dolazila u rodno mesto, meštani i komšije otkrivaju detalje njenog odrastanja i bolne porodične uspomene koje su obeležile njen život. 

Na mestu nekadašnjeg doma u Kovačima niče nov objekat 

Kuća u kojoj je odrasla Vesna Zmijanac sa majkom Kovinom i bakom u prigradskom naselju Kovači kraj Kraljeva, godinama je stajala napuštena, zapuštena i oronula. Stare ruševine sada su u potpunosti uklonjene, a u dvorištu su već započeti radovi na izgradnji potpuno novog objekta. 

Pevačica na ovo imanje nije dolazila godinama, pa možda i decenijama. Uprkos tome, komšije i meštani iz njenog rodnog mesta i dalje se sa osmehom i setom prisećaju dana kada je živela među njima. 

Anegdote iz detinjstva: “Bila je pravi ortak, skakala s vrba i trenirala karate” 

Meštani Kovača ističu da pamte pevačicu kao izuzetno dobro, veselo i “savršeno dete”. Njen drug iz detinjstva, Zoran Grujičić, podelio je anegdote iz vremena kada su zajedno provodili bezbrižne dane na selu: 

“Vesna se ponašala kao pravi ortak sa dečacima. Zajedno smo igrali fudbal, skakali s vrba u reku Ibar, a demonstrirala nam je i karate poteze koje je u to vreme trenirala”. 

Bolne uspomene i majčin odlazak u Beč koji je ostavio neizbrisiv trag

Ipak, bezbrižni dani detinjstva prekinuti su krajem jeseni 1966. godine, kada joj je majka Kovina saopštila da zbog siromaštva mora da ode na rad u Beč čim mala Vesna pođe u školu. Vesnini roditelji u to vreme bili su razvedeni, a brigu o njoj preuzela je baka. 

Troje tinejdžera izgubilo je život nakon što je Audi A3 sa četvoro mladih sleteo u reku Vir kod Sanderlenda, dok je 17-godišnji preživeli mladić nakon spasavanja uhapšen i nalazi se u bolnici.

Troje tinejdžera poginulo je nakon što je automobil sleteo u reku Vir kod Sanderlenda u Engleskoj, dok je četvrti mladić uspeo da se izvuče iz vozila i stigne do obale.

Crni Audi A3 sleteo je u vodu u utorak oko 13.30 časova, u blizini mosta Virmut. Prema dosadašnjim informacijama policije, u vozilu su se u trenutku nesreće nalazile četiri osobe.

Velika akcija spasilačkih službi pokrenuta je nakon što je automobil završio u reci. Iz vode su na kraju izvučena tela dva dečaka i jedne devojčice.

Četvrti tinejdžer, 17-godišnji dečak, uspeo je da se izvuče iz vode i stigne do obale. On je potom prebačen u bolnicu zbog povreda koje, prema navodima policije, nisu ozbiljne.

Policija Nortambrije saopštila je da je 17-godišnjak nakon spasavanja uhapšen. On se i dalje nalazi u bolnici, ali je pod policijskim nadzorom.

Za sada nisu saopšteni detalji zbog kojih je uhapšen, dok policija upozorava da je istraga tek u veoma ranoj fazi.

Glavni policijski nadzornik Skot Kaui, komandant područja Sanderlenda, opisao je događaj kao izuzetno tragičan i uputio saučešće porodicama i prijateljima stradalih.

– Naše misli su sa njihovim porodicama, prijateljima i svima koji su pogođeni onim što se dogodilo, rekao je Kaui.

On je naglasio da policija tek utvrđuje sve okolnosti nesreće i pozvao građane da ne iznose pretpostavke o tome šta se dogodilo.

Novak Đoković je posle treninga koji je odradio pred turnir u Pekingu pogođen u glavu dok je davao autograme fanovima, a onda je doživeo neprijatnu scenu.

Novak Đoković će igrati na turniru u Pekingu, a posle treninga se posvetio navijačima kojima je potpisivao majice, loptice, kačkete, sve dok ga jedan takav predmet nije pogodio u glavu.

Srbin je praktično ostao šokiran ovim potezom jednog od navijača, uputio mu je hladan pogled, dok je njegov saradnik Čarli Gomes reagovao i odmah naredio obezbeđenju da čoveka koji je pogodio najboljeg tenisera ikada izbace iz hale.

U četvrtfinalu ga već čeka susret sa prvim nosiocem Aleksandrom Zverevim, dok bi polufinale moglo da donese meč protiv Čeha Jakuba Menšika, a finale protiv Feliksa Ožea-Alijasima.

Đoković i Boržeš su odigrali do sada samo jedan meč, prošle godine u četvrtfinalu Atine, kada je Novak slavio sa 7:6 (1), 6:4. Srbin će, ukoliko slavi u prvoj rundi u drugoj igrati protiv boljeg iz meča Bu – Serundolo. Protiv Kineza, 104. tenisera sveta, do sada nije igrao, baš kao ni protiv Huana Manuela Serundola, 53. na planeti.

Pravi izazov za Đokovića sledi već u četvrtfinalu u kojem bi potencijalno mogao da igra protiv Aleksandra Zvereva koji je u najboljoj formi na Turu. Osvojio je dva grend slema u 2026. godini – Rolan Garos i US open – a vodio je i tim Evrope do pehara na Lejver kupu tokom vikenda za nama.

Ono što bi moglo da ide na ruku Novaku je umor Nemca jer on tek ovog ponedeljka kreće iz Londona u Peking, tako da bi tu mogao da vidi potencijalnu ranjivost trenutno drugog na planeti.

Srbin i Nemac su do sada odigrali 14 mečeva, a naš teniser vodi u međusobnom skoru sa 9:5. Poslednji put su rekete ukrstili prošle godine u četvrtfinalu Rolan Garosa kada je Novak slavio sa 4:6, 6:3, 6:2, 6:4.

Novak Đokovic POGOĐEN u GLAVU! Vanredna vest sve digla na noge!

Još uvek nije saopšten uzrok smrti.

U svojoj 90. godini u Beogradu preminuo je književnik Ivan Ivanović (1936–2026), autor čiji su život i stvaralaštvo u velikoj meri bili povezani sa Toplicom i jugom Srbije.

Rođen u Nišu, detinjstvo je proveo u Žitnom Potoku, školovao se u Prokuplju, a kao profesor književnosti radio je i u Kuršumliji. Iz tog zavičajnog prostora kasnije je bio inspirisan brojnim temama, likovima i motivima za svoje brojne knjige.

Ivanović je diplomirao svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a deset godina radio je kao profesor književnosti u Aleksandrovcu i Kuršumliji. Nakon toga se preselio u Beograd i posvetio književnom radu.

Njegov prvi značajniji književni trag vezan je za Prokuplje, gde je 1968. godine u izdanju Književnog društva “Rade Drainac” objavljen je njegov Ikarov let.

Široj javnosti postao je poznat po romanu Crveni kralj, objavljenom 1972. godine. Knjiga je bila razlog zbog kojeg je Ivanović ostao bez profesorskog posla, a njenom objavljivanju usledile su i ozbiljne posledice za autora.

U njegovom stvaralaštvu u Toplici, posebno mesto zauzima Rade Drainac, jer se Ivanović njegovim životom i delom bavio još tokom rada u Kuršumliji, a Drainac je kasnije postao jedna od najvažnijih ličnosti njegovog književnog i esejističkog rada.

Prva istraživanja Drainčevog dela započeo je šezdesetih godina, dok je roman Crni dani Rake Drainca objavio 1997. godine.

Ivanović je o Draincu pisao iz različitih uglova, kao o književniku, književnom junaku, ali i kao o simbolu odnosa prema stvaraocima sa juga Srbije.

Među njegovim delima posvećenim Draincu su i Drainac između četnika i partizana, Kako upokojiti Drainca, kao i druga publicistička i esejistička dela.

Veza između dvojice pisaca bila je tema i njegovih nastupa u Prokuplju. Na naučnom panelu posvećenom njegovom stvaralaštvu 2022. godine Ivanović je govorio o tome da je njegov književni put u velikoj meri bio vezan za nastojanje da književnost Toplice i juga Srbije dobije veću vidljivost. Tada je rekao da je nastojao da “književnu Toplicu pomerim sa Juga na Sever”.

Toplica se pojavljuje i kroz njegov odnos prema još jednom važnom umetniku ovog kraja – slikaru Boži Iliću. O umetniku iz Žitnog Potoka Ivanović je napisao knjige Boža i Sondiranje terena u Žitnom Potoku, čime je deo svog književnog rada ponovo vezao za zavičaj i ljude koji su iz njega potekli.

Njegov odnos prema Toplici nije se završavao na književnosti. Ivanović je u svojim delima obrađivao i istorijske teme ovog kraja, među kojima posebno mesto zauzima Toplički ustanak iz 1917. godine.

O toj temi napisao je Narodnu bunu, trodelni roman koji čine Četnici, Toplička država i Partizani. Objašnjavao je da je u ovom delu nastojao da književno obradi stvarne istorijske događaje, ne izmišljajući događaje i ličnosti, već ostavljajući sebi ulogu komentatora.

Važan deo njegovog angažmana bio je i rad na afirmaciji književnosti juga Srbije. Kao urednik periodike uređivao je časopise „Srpski jug“ i „Topličke sveske“, a prema podacima iz prokupačke Narodne biblioteke, objavljeno je ukupno 14 brojeva tih časopisa, gde je pokušavao da književne i kulturne teme juga približi široj javnosti.

Koliko je njegovo delo bilo povezano sa Toplicom pokazuje i činjenica da je Narodna biblioteka „Rade Drainac“ u Prokuplju 2022. godine organizovala naučni skup „Književno delo Ivana Ivanovića – novo čitanje“. Dve godine kasnije objavljen je i zbornik radova sa tog skupa, u kojem su njegovo stvaralaštvo analizirali književni istoričari, profesori i istraživači.

Na predstavljanju zbornika posebno je istaknuto da su Ivanovićeve teme uglavnom bile južne teme i da je njegov intelektualni i urednički angažman bio posvećen jugu Srbije. Njegov književni rad tako je sagledavan ne samo kroz pojedinačne romane već i kroz pitanje položaja južnjačke književnosti u širem srpskom kulturnom prostoru.

Iza njega je ostao veliki broj napisanih knjiga, pored Crvenog kralja i Narodne bune, među njegovim delima su Arizani, Živi pesak – živo blato, Niški gambit, Jugovac ili kako ući u istoriju, Fudbalska generacija, Braća Jugovići ili kako izaći iz istorije, Ukleti Srbijanac, Vojvoda od Leskovca i dela posvećena Radetu Draincu. Grad Prokuplje navodi da je objavio 18 romana, dve drame, zbirku poezije i više političkih spisa.

Za Toplicu njegovo ime ostaje vezano za Žitni Potok u kojem je odrastao, Prokuplje u kojem se školovao i počeo da objavljuje, Kuršumliju u kojoj je radio kao profesor, ali i za književne i istorijske ličnosti kojima se vraćao tokom celog stvaralačkog života – pre svega Radeta Drainca, Božu Ilića i Toplički ustanak.

Ivan Ivanović iza sebe je ostavio suprugu, sina, snahu i dve unuke. Njegove knjige, međutim, ostaju i kao deo književnog zapisa o Toplici i jugu Srbije, prostoru kojem se, uprkos životu u Beogradu, iznova vraćao kroz svoje stvaralaštvo.

U selu Trebović, nadomak Peći, danas se dogodila teška tragedija u kojoj je život izgubilo trogodišnje dete.

Prema prvim informacijama, sumnja se da je do nesreće došlo kada je na dete pala dvorišna kapija i prignječila ga. 

Okolnosti pod kojima je došlo do ove nesreće biće poznate nakon uviđaja i istrage nadležnih organa.

Ostaje da vidimo da li će ova novčana kazna opametiti takmičare i naterati ih da u budućnosti ozbiljnije shvataju svoje obaveze, te da ubuduće redovno prate sastanke i poštuju sva pravila boravka u Beloj kući.

Kršenje strogih pravila i propisa u rijaliti programu “Elita 10” nije retkost, ali produkcija i Veliki šef ne tolerišu ignorisanje obaveza, na šta su takmičari još jednom surovo podsećeni. 

Tokom aktuelne emisije „Igra istine“, koja zahteva apsolutnu pažnju i prisustvo svih ukućana, troje takmičara odlučilo je da zanemari svoja zaduženja i pravila igre.

Naime, dok su cimeri jedni drugima postavljali pitanja i diskutovali u Beloj kući, Miljana Ristić, Đole Kralj i Nevena Vukojević nisu bili prisutni na sastanku, niti su odgovarali na pitanja cimera. Umesto toga, oni su se nonšalantno pokupili, napustili skup i otišli ispred Paba kako bi opušteno pušili cigarete.

Udarac po džepu zbog ignorisanja pravila

Ovakvo nesavesno ponašanje i kršenje osnovnog kućnog reda nisu prošli neopaženo. Veliki šef je odmah reagovao na nedolicno ponašanje pomenutih učesnika, donevši odluku da ih kazni zbog ignorisanja obaveza i napuštanja emisije bez dozvole.

Zbog ovakvog kršenja protokola, Veliki šef je odlučio da ih žestoko udari po džepu, čime im je poslata jasna poruka da se pravila moraju poštovati.

Voja Nedeljković je nedavno javno govorio o potresnim detaljima iz svog života.

Tada se prisetio perioda u kom je izgubio oca.

– To je bilo 1999. jedna čudna godina, odvratna, koju bih da mogu stavio u fioku da je ne uzimam više. Pre svega zbog svega onoga što nam se desilo sa bombardovanjem i uništavanjem naše zemlje Srbije, a drugo zbog bolesti oca. On je imao tumor još 1993. godine pa je to nešto zalečeno i onda je 1998. otišao na pregled mislivši da je u pitanju nešto sa želucem, da bi mu rendgenolog rekao da nije i da ima karcinom na plućima. Onda smo krenuli u pokušavanje nekog rešavanja svega, odlazio je na zračenja, pa ima zračenja, nema zračenja zbog bombardovanja i restrikcija struje… Vodio sam ga na onkologiju – rekao je Voja tada.

Oca na rukama odneo do bolnice

Kako je otkrio, oca je na sopstvenim rukama odneo do bolnice, a to je ujedno bio i njihov poslednji razgovor. 

– Tih dana mu je bilo baš loše, to je bio početak oktobra 1999. godine. Prošlo je tragično bombardovanje, mi smo počeli da se dozivamo pameti, nije se radilo, snalaženje za život i ostale stvari. Mene je zvao Žika iz Zane i Jelena da im odradim promociju albuma „Prijatelji” u hotelu Hajat koja je bila 15. oktobra. Mi smo 14. sedeli, mnogo se smejali, uživali u nekim anegdotama. Tog 15. sutradan, tog dana je mom ocu pozlilo i ja sam ga na rukama sa bolničarima odveo do bolnice, do Kliničkog centra na grudno odeljenje, malo još porazgovarao sa njim. Nisam mogao baš nekako odmah da krenem kući. Otišao sam kući, pričao sa prijateljem, nisam mogao da zaspim, nešto sam nekoliko sati odspavao. Krenem na posao, idem prema Hajatu, zove me mama i saopštava da je tata umro. Po nahođenju i dalje idem prema Hajatu, stajem tamo, to su takozvane očekivane-neočekivane smrti. Nisam se pitao šta je bolje ili šta je gore, ako može o smrti da se priča. Da li smrt koja se desi iznenada pa te šokira ili smrt koju čekaš svaki dan – objašnjava voditelj i dodaje: 

– Ušao sam u Hajat. Žika je odmah po mom licu prepoznao da nešto nije u redu i pitao „E, matori, šta je bilo?”, ja kažem: „Ma ništa, samo daj neki viski, neki alkohol”. Nisam odmah rekao. Bio je dogovor da imam neku Če Gevara kapu. I dok sam to radio, radio sam sa jednim osećanjem i tuge i ponosa što mi je otac to dao. Sve mi se pomešalo – rekao je Voja, prenosi “Grand”.