Author: ollo

Sahrana Biljane Plavšić biće obavljena u Banjaluci

Na izborima 1996. godine izabrana je za predsednicu Republike Srpske

Biljana Plavišić, nekadašnja predsednica Republike Srpske, koja je osuđena za ratne zločine, preminula je jutros u Beogradu u 96. godini

Sahrana bi trebalo da bude obavljena u Banjaluci.

Biografija Biljane Plavšić

Rođena je 7. jula 1930. godine u Tuzli, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a odrasla u Sarajevu. Diplomirala je biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, gde je i doktorirala botaniku, oblast biljna virusologija. Specijalizaciju je završila u Americi kao Fulbrajtov stipendista.

Plavšićeva je bila političarka, univerzitetska profesorka i doktorka bioloških nauka, narodni poslanik u Skupštini Republike Srpske i srpski član Predsedništva nekadašnje SR BiH.

Bivši je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, bivši fukcioner SDS-a i bivši predsednik Srpskog narodnog saveza (SNS).

Voditeljka “Jutarnjeg programa” na Pink televiziji, Jovana Jeremić, morala je na kratko da prekine program koji je vodila uživo.

Naime, ona je imala problem na licu, pa nije mogla da nastavi razgovor sa gostima.

– Uh, igra mi desno oko! Videću nekog, nešto ču da se obradujem! Uh! Bože, oprostite, molim vas – rekla je Jovana Jeremić.

Jovana je istakla da radi na svom fizičkom izgledu za novu sezonu, a da za njene goste važi isto to – da budu, kako kaže, “stomaka bez”.

– Za septembar i oktobar treba biti u formi. Moja je nikad jača. A vi, kakvi ste? Pihtije skidajte jer one ne dolaze u obzir u novoj TV sezoni! Studio budućnostu traži futuristički izgled. Meni je fizicki izgled jako važan. Televizija se prvo gleda, pa sluša! Kao što vas žena prvo privuče atraktivnošću, a zadržava pameću i mudrošću! Posebno vazi pravilo za moje goste. Stomaka bez – naglasila je Jovana i sve nasmejala u studiju.

Sve drugo ostaje neobjašnjivo za njegovu porodicu i majku, koja tvrdi da njen sin ne bi mogao da naudi sebi

Milan Đorđević, farmaceut iz Niša, pod nerazjašnjenim okolnostima nestao je 10. juna 2024. godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini. Misterija Milanovog nestanka sada nije ništa manja nego prvog dana. Iako su kamere otkrile gde je poslednji put viđen, kao i kuda se neposredno pre kretao, dodatnu strepnju unose i reči koje je izgovorio koleginici pre nego što mu se izgubio trag, priznavši joj kratko i utučeno da je tužan. Sve drugo ostaje neobjašnjivo za njegovu porodicu i majku, koja tvrdi da njen sin ne bi mogao da naudi sebi.

“Ja sam ti tužan”

Milanova majka, Marica, ispričala je nedavno za “Blic” da je od jedne Milanove koleginice saznala da joj je jednom prilikom rekao da je tužan.

– Jednom kada su se vraćali sa nekog terena on joj je rekao: “Ja sam ti tužan”. I ništa nije hteo da kaže više. On je znači imao neku muku. Ne možemo nikako da dođemo do neke sitnice da nam nešto otvori trag. Ništa se ne zna – ispričala nam je nedavno Marica.

Njegovo priznanje da se oseća tužno ostavilo je dubok trag, jer je Milan uvek važio za stabilnog, uspešnog i posvećenog čoveka. Nije poznato šta je bio uzrok takvog raspoloženja.

Nestao na izletištu Bojanine vode

10. juna 2024. godine nestali farmaceut Milan Đorđević se, poslovno obučen, u podne, službenim automobilom marke “škoda” dovezao na parking ispred planinarskog doma na Bojaninim vodama, izašao iz vozila i – nestao u nepoznatom pravcu. U zaključanom automobilu, pronađena su njegova dva mobilna telefona, novčanik sa dokumentima i laptop računar.

Višednevna potraga Suve planine u kojoj je učestvovalo nekoliko stotina ljudi – policajaca, pripadnika Žandarmerije, Gorske službe spasavanja, planinara, rođaka i prijatelja, nije urodila plodom. Do sada nije otkriven nijedan trag koji bi rasvetlio njegovu sudbinu.1 / 9 Foto: Facebook/Niška Inicijativa

Pas tragač nanjušio trag samo na tri mesta

Marica je ranije ispričala da, budući da nema nikakvih tragova nestanka, sumnja da je njen sin protiv svoje volje negde odveden.

– Gore nema ništa. On je gore stavljen u kola i doviđenja. To je jedini način da ode odozgo. Pas tragač je reagovao samo na njegov trag na parkingu, na terasi Planinarskog doma i ispred osmatračnice. Ni na jednoj stazi. Seo je iz kola u kola i – doviđenja – ispričala je ranije Marica za “Blic”.

Majka nestalog farmaceuta je navela da ni za jednu teoriju o Milanovom nestanku ne postoje dokazi, niti je u dosadašnjoj istrazi pronađen bilo kakav trag koji bi rešio misteriju njegovog nestanka. Ni analiza Milanovih telefona nije otkrila nikakav trag kom pravcu bi trebalo da se usmeri istraga.

Razgovor sa monahinjom

Majka nestalog farmaceuta iz Niša rekla je za “Blic” i da joj mesecima u mislima odzvanja jedna rečenica koju je izgovorila monahinja iz manastira, kada su članovi porodice sa policijom tragajući za Milanom došli do Vete.

– Do manastira Veta se može stići i šumskim putem kroz Suvu planinu. Tuda može da se prođe jedino terenskim vozilima, kvadovima ili pešice. Moj mlađi sin i kum su dva puta bili tim putem do manastira Veta. Prvi put su došli sa policijom i Žandarmerijom, sa tri psa tragača. Monah se mnogo ljutio toga dana kada ih je video. Isprva je bio baš ljut, posle se smirio. Ali još mi u mislima odzvanja rečenica koju je jedna monahinja tada rekla Milanovom mlađem bratu. Uhvatila ga je za ruku i izgovorila: “Ne traži brata sada, javiće ti se kada on hoće”. Ne da mi mira ta monahinja, zašto je skrenula pažnju mom sinu? Što bi to monahinja rekla mom sinu? Neprestano mislim o tome – rekla je Marica za “Blic”.

Hronologija nestanka Milana Đorđevića

Na dan nestanka Milan je došao kod majke u 8.10 časova i sa njom popio kafu. Poslao je nekoliko mejlova i krenuo na posao. U njegovom ponašanju nije bilo ničeg čudnog, majci je na vratima rekao: “Idem, Maro, da radim”. Ušao je u automobil na parkingu kod tržnog centra Zona II, gde je obavio telefonski razgovor

Na zakazani sastanak sa jednom doktorkom u UKC Niš stigao je u 10.30 časova, umesto u 11 kako je bilo dogovoreno. Oko 11 časova je izašao iz UKC Niš. U 11.30 časova bio u Jelašnici kod Niške Banje

Sigurnosna kamera snimila ga je u 11.40 časova u Donjoj Studeni

U 11.45 časova poslao je supruzi poruku da ne može da stigne da dođe po ćerkicu u vrtić

Od tada od njega više nema ni traga ni glasa

Ovo je pronađeno na kolima nestalog farmaceuta

Kako je ranije ispričala Marica Đorđević, Milanova majka, na gumama njegovog automobila pronađena je crvena zemlja, pa se pretpostavlja da je od Planinarskog doma kolima otišao do obližnje, nekoliko stotina metara udaljene, osmatračnice, odakle i vratio se ponovo na parking. Ali zašto – ne zna se.

Pevačica Lepa Brena suočila se sa velikim zdravstvenim problemom, o čemu dugo nije imala snage da govori javno.

Naime, kako je Brena ispričala, lekari su je tada upozorili na ozbiljan rizik i mogućnost da oboli od karcinoma, što je za nju bio ogroman šok. U nastavku je prvi put otvoreno govorila o svemu kroz šta je prošla.

– O ovom prvi put pričam, 2010. godine, imala sam ozbiljnu operaciju ciste na jajniku. Moj doktor Saša Ljubić mi je rekao da uradim taj zloglasni BRCA test, gde se pokazalo da imam mutiran gen i da imam velike šanse i mogućnosti da dobijem kancer dojke. Tumor-marker, koji sam imala tada, bio je jako povećan i hitno sam otišla na operaciju ciste na jajniku. Naravno, ćutala sam o svemu tome, ali moram vam reći da je to bio jako veliki šok za mene – rekla je Brena.

Nakon što je prošla kroz težak period i suočila se sa nalazima koji nisu bili nimalo ohrabrujući, pevačica je odlučila da promeni životne navike i striktno se pridržava saveta lekara. Upravo iz tog razloga, kako ističe, danas želi da pošalje snažnu poruku svim ženama:

– Žene treba da znaju, a ja sam to tada naučila, da kada je pozitivan BRCA test, ne smete više da koristite nikakve hormonske preparate. Počela sam da živim po svim tim pravilima koje su mi lekari naložili. Sve ovo sada govorim upravo zbog toga što ovom svojom porukom želim da podignem svest žena da treba da urade test jer odmah znate da li imate mogućnost za dobijanje karcinoma ili ne. Na taj način možete da sačuvate svoj život i zdravlje jer puno žena dobije kancer grlića materice, jajnika ili dojke a da uopšte ne znaju odakle to potiče.

Govoreći o najtežim trenucima, Brena je priznala da je strah bio ogroman i da su joj kroz glavu prolazile najcrnje misli. Posebno ju je pogodilo to što je u isto vreme i svetski poznata glumica Angelina Džoli donela sličnu, radikalnu odluku zbog istog genetskog rizika.

Tokom napete emisije “Pitanja gledalaca”, koju je vodio Milan Milošević, za crnim stolom pokrenuta je tema koja je uzdrmala sve učesnike “Elite 10”.

Gledaoce je zanimalo kako Filip Car gleda na prošlost svojih bivših partnerki iz rijalitija u poređenju sa drugima.

Voditelj Milan Milošević pročitao je direktno pitanje: “Kažeš da su Anelina i Anđelina prošlost loše, a kakva je prošlost tvojih bivših devojaka iz rijalitija?”.

Filip Car nije okolišao, već je odmah priznao grešku i detaljno objasnio svoj obrazac ulaska u emotivne relacije:

“Loša, istina. Imam problem, jer ja uđem u nešto za šta znam da neću moći da izguram. Guram sve dok ne vidim da pucam, a onda se zapitam što sam ulazio u sve to”, iskreno je poručio Car pred cimerima.

Matora uočila nelogičnosti: “Prvo priča jedno, pa uradi drugo!”

Međutim, njegovo emotivno izlaganje brzo je naišlo na opasku Jovane Tomić Matore, koja je javno ukazala na kontradiktornosti u njegovom izboru između Aneli Ahmić i Anđele Đuričić.

Matora je pred svima razotkrila kako se Filipove reči ne poklapaju sa postupcima:Pogledaj galeriju

“On je rekao da bi između dve osobe, Aneli i Anđele, rekao da bi pre bio sa Aneli – to je najluđe ako se osvrnemo na ovu priču. Rekao je da bi pre izabrao Aneli, a posle je promenio priču, pa rekao da bi sa Anđelom ušao u odnos jer su mu tamo emocije”, istakla je Matora i dodatno zapalila atmosferu u Beloj kući.

Deda je video ruku svoje unuke Vere pre nego da je sahrane i otkrio jezivu istinu koja je dovela do neverovatnog obrta u njihovim životima.

• Lav Petrov je na sahrani primetio da Vera nema ožiljak na levom zglobu, pa je zaustavio kovčeg i posumnjao da telo nije njeno.

Na dan sahrane Lav Petrov je prvi put posle mnogo godina izašao iz kuće bez sata. Primetio je to tek ispred zgrade, kada je po navici podigao levu ruku da proveri vreme i ugledao prazan zglob. Nije se vratio. Danas sat ionako ništa nije mogao da promeni: do groblja je ostalo četrdeset minuta, do oproštaja nešto više od sat vremena, a pred njim je bio dan koji sedamdesetdvogodišnji čovek nije želeo da proživi, već nekako da ga preskoči.

Njegova unuka Vera napunila je dvadeset sedam godina pre samo tri meseca.

Četiri dana ranije vraćala se iz susednog grada međugradskim autobusom. Tokom noći, na mokrom putu, vozač je izgubio kontrolu nad vozilom, autobus je probio zaštitnu ogradu i prevrnuo se na bok. Nekoliko putnika zadobilo je teške povrede. Dvoje je poginulo.

Gubitak unuke

Prema dokumentima, jedna od poginulih bila je Vera.

Lev Petrov saznao je to od ćerke Galine. Pozvala ga je u pola šest ujutru i najpre dugo ćutala, a onda izgovorila samo nekoliko reči:

– Tata, Vere više nema.

Tri puta ju je pitao da ponovi.

Ne zato što je loše čuo. Ljudski um se na neobičan način brani od reči koje nije sposoban da prihvati. One uđu u sobu, stanu pored tebe, a ti se i dalje nadaš da su pogrešile vrata.

Vera je bila jedina njegova unuka. Nakon smrti njegove supruge upravo je ona sprečila da mu se stan pretvori u mesto u kojem čovek samo čeka veče. Dolazila je sa namirnicama, iako se on zbog toga ljutio, podešavala mu telefon, donosila knjige i umela da ga pozove bez ikakvog razloga.

– Šta si htela? – pitao bi je.

– Ništa.

– Pa zašto onda zoveš?

– Da proverim da li još gunđaš ili si prestao.

– Gunđam.

– Onda je sve u redu.

Sada je telefon nemo ležao na kuhinjskom stolu.

Telo je posle nesreće prevezeno u gradsku mrtvačnicu. Galina je otišla na identifikaciju sa suprugom Andrejem. Lav želeo je da pođe sa njima, ali mu je ćerka kategorički zabranila.

– Tata, nemoj. Lice joj je teško povređeno. 

Uveče je došla kod njega bleda, upaljenih očiju.

– Je li to ona?

Galina je klimnula glavom.

– Videla sam jaknu. Torbu. Njene minđuše. Pasoš su našli među stvarima.

Foto: Shutterstock

– Jesi li videla lice?

Ćerka je skrenula pogled.

– Videla sam dovoljno.

Više nije pitao.

Sahrana je brzo zakazana. Proleće je stiglo rano i bilo je toplo, staze na groblju već su se osušile, a između spomenika probijala se prva trava. Zbog toga je sve što se događalo delovalo još pogrešnije. Lav je oduvek smatrao da mladi u proleće treba da izlaze iz kuće, šetaju, zaljubljuju se, svađaju, menjaju poslove, kasne na vozove. Nikako da ostaju ovde.

U sali za oproštaj okupilo se četrdesetak ljudi. Verine kolege, nekoliko prijateljica i dalji rođaci. Galina je sedela kraj zida i držala maramicu u rukama. Andrej je gotovo sve vreme bio uz organizatora sahrane, javljao se na telefon, proveravao dokumentaciju i rešavao pitanja oko prevoza i sale za pomen.

Jedan pogled na ruku promenio je sve

Kada su otvorili kovčeg, Lav najpre nije prišao. Plašio se. Ne smrti kao takve. Čovek njegovih godina prema njoj počinje da se odnosi mirnije nego u mladosti. Plašio se da će Veru videti takvu i da će zatim izgubiti onu drugu sliku njenog lica – nasmejanog, živog, pomalo podrugljivog. Ali red je postajao sve kraći. Na kraju ga je Galina uhvatila pod ruku.

Foto: Shutterstock

– Tata.

Prišao je.

Lice žene u kovčegu zaista je bilo veoma izmenjeno posle nesreće i rada stručnjaka u mrtvačnici. Kosa joj je bila nameštena onako kako je Vera inače nikada nije nosila. Na sebi je imala tamnoplavu haljinu koju je Galina donela iz ćerkinog stana.

Lev Petrovič gledao je nekoliko sekundi.

A onda je spustio pogled na ruke. Upravo tada se u njemu javio čudan osećaj. Desni dlan ležao je preko levog. Tanki prsti, svetli lak na noktima.

Sagnuo se.

– Šta radiš – šapnula je Galina.

– Namestiću joj rukav. Pažljivo je dodirnuo tkaninu kraj zgloba i podigao je jedva centimetar.

A onda se ukočio.

– Tata?

Lav nije odgovorio. Podigao je rukav još malo. Sa unutrašnje strane ručnog zgloba koža je bila glatka. Potpuno glatka.

– Ne zatvarajte kovčeg – rekao je.

Galina nije razumela.

– Šta?

Uspravio se i ponovio, sada glasnije:

– Ne zatvarajte kovčeg.

Organizator sahrane se okrenuo.

– Ceremonija se završava.

– Ovo nije Vera.

U sali je zavladala tišina. Galina je pogledala oca onako kako se gleda čovek kojem je tuga konačno pomutila razum.

– Tata, molim te.

– Vera ovde ima ožiljak.

Pokazao je na sopstveni ručni zglob.

– Kakav ožiljak?

Lav se okrenuo prema ćerki.

– Zar si zaboravila?

Galina je trepnula. Ali on je pamtio.

Foto: Profimedia

 Dobro se seća kako je zadobila ožiljak

Vera je imala sedam godina kada su jednog leta otišli u vikendicu. Devojčica je odlučila da pomogne dedi da otvori stari staklenik, povukla zaglavljeni prozorski okvir prema sebi i staklo je puklo. Krhotina joj je duboko posekla levi ručni zglob.

Krvi je tada bilo toliko da se Lav uplašio više nego sama Vera. Umotao joj je ruku u peškir i odvezao je u lokalnu bolnicu. Dobila je šest šavova. Još nekoliko meseci ožiljak je bio crven, a sa godinama se pretvorio u tanku belu liniju dugu gotovo četiri centimetra.

Vera se ponekad šalila da je to bila njena prva zajednička avantura sa dedom. Ožiljak nije mogao tek tako da nestane.

Ponovo se nagnuo nad kovčeg i pažljivo pogledao. Čista koža.

– Nema ožiljka.

Galina je prišla bliže. Pogledala je. Lice joj se promenilo.

– Možda je na drugoj ruci?

– Na levoj je.

– Jesi li siguran?

Gotovo se uvredio.

– Držao sam je dok joj je lekar ušivao tu ruku.

Andrej im je prišao s leđa.

– Šta se dešava?

Galina mu je pokazala zglob.

– Tata kaže da Vera mora da ima ožiljak.

– Bože, Galja, sada nije vreme.

Lav se naglo okrenuo.

– Upravo sada je vreme. Za dvadeset minuta će je sahraniti.

U sali je počelo šaputanje. Jedna od Verinih prijateljica, Oksana, prišla je kovčegu.

– Sačekajte.

Izvadila je telefon i počela da prelistava fotografije.

– Imam fotografiju od letos. Kupile smo iste narukvice.

Pronašla ju je. Na fotografiji je Vera sedela na šetalištu držeći čašu kafe. Na levom ručnom zglobu jasno se videla svetla linija.

Galina je stavila ruku preko usta. Andrej je prestao da se raspravlja. Organizator sahrane nervozno je pogledao na sat.

– U ovakvoj situaciji ne možemo da nastavimo ceremoniju.

Dolazak policije

Nekoliko minuta kasnije pozvali su policiju.

Lav je sedeo na stolici kraj prozora i prvi put posle četiri dana nije osećao samo tugu. Pojavilo se nešto drugo. Strašna, gotovo nemoguća nada. Ako ovde ne leži Vera, gde je onda ona?

Ta misao bila je toliko opasna da je sebi zabranjivao da je izgovori naglas.

Četrdeset minuta kasnije stigla su dvojica policajaca i predstavnik mrtvačnice. Počela je provera dokumentacije.

U početku je sve izgledalo kao da je greška nemoguća.

Kod poginule je pronađena Verina torba. U bočnom džepu nalazio se njen pasoš. Žena je na sebi imala svetlu jaknu koju je Galina odmah prepoznala. Srebrne minđuše takođe su pripadale Veri.

Međutim, identifikacija nakon nesreće obavljena je u teškim uslovima. Lice poginule bilo je povređeno. Galina je telo videla svega nekoliko sekundi, uplašila se i potvrdila identitet na osnovu odeće i stvari.

– Bila sam sigurna – ponavljala je. – Jakna je Verina. Torba je Verina.

Policajac je upitao:

– A visina?

Galina se zbunila.

– Otprilike ista.

– Jeste li proveravali neke druge posebne karakteristike?

Nisu.

A onda je otkriven još jedan detalj.

U autobusu je pored Vere putovala žena približno istih godina – Marija Kovaljčuk, koja je imala dvadeset devet godina.

Marina se takođe nalazila na spisku povređenih. Ali ne poginulih.

Posle nesreće prevezena je bez svesti u regionalnu bolnicu. Kod sebe nije imala dokumenta, pa je na prvobitnom spisku evidentirana kao nepoznata žena.

Foto: Shutterstock

Policajac je odmah počeo da telefonira.

Razgovor je trajao manje od tri minuta. Zatim je pogledao Galinu i nejnog oca.

– U regionalnoj bolnici zaista se nalazi neidentifikovana pacijentkinja stara između dvadeset pet i trideset godina. Zadobila je tešku povredu glave. Trenutno je na intenzivnoj nezi. Galina se uhvatila za naslon stolice.

– Možemo li tamo?

– Najpre moramo da utvrdimo identitet obe žene.

– Je li to moja ćerka?

– To još ne znamo.

Lev Petrovič se prvi put tog jutra istinski naljutio.

– A ko zna?

Policajac je izdržao njegov pogled.

– Za nekoliko sati znaćemo sigurno.

Kasnije je rekonstruisan sled događaja

Posle nesreće unutrašnjost autobusa bila je zatrpana stvarima. Spasioci su radili noću, po kiši. Torbe, gornju odeću i lične stvari skupljali su odvojeno kako bi što brže došli do povređenih.

Vera i Marina sedele su jedna preko puta druge, razdvojene prolazom.

Nedugo pre nesreće u autobusu je postalo vruće, pa su obe skinule jakne. Kada se vozilo prevrnulo, stvari su se izmešale.

Verina torba pronađena je pored poginule žene. To je bilo dovoljno da se u prvim satima napravi pogrešan zapis.

Pasoš u torbi potvrdio je ime. Majka je prepoznala jaknu. Godine i građa približno su se poklapale. Zbog teških povreda lica Galina nije videla ništa što bi je navelo da posumnja.

Marija Kovaljčuk je, u međuvremenu, bez dokumenata prevezena u drugu bolnicu.

U tom gradu nije imala bliske rođake. Putovala je zbog privremenog posla, živela sama, a majka joj se nalazila u drugom regionu i nekoliko dana nije uspevala da stupi u kontakt sa ćerkom, pretpostavljajući da je izgubila telefon.

DNK analiza trebalo je da potraje, ali za preliminarnu identifikaciju nije bilo potrebno čekati rezultate.

Galini je dozvoljeno da ode u bolnicu. Otac je krenuo sa njom.

Žarko Popović, nekadašnji načelnik odseka za krvne delikte, otkrio je šokantne detalje o smrti pevačice Jelene Marjanović.

– Marjanović je tog dana došao kod nas u službu da prijavi nestanak supruge, i njegova priča je bila dosta nelogična. Bio sam tada šef Odseka za uviđajno-operativne poslove PU Beograd, odmah sam obavestio načelnika Trećeg odeljenja da imamo čoveka sa sumnjivom i nelogičnom pričom. Došao je i ispričao da je sa suprugom i ćerkicom izašao da šeta nasipom. Kaže “ona je trčkarala ispred nas a ja sam ćerkicu držao za ruke i išli smo lagano za njom. Ona je u jednom trenutku nestala.” Kraj. Mislim da su mu tada kolege odredile 48 sati zadržavanja bez mnogo dokaza i činjenica – ispričao je Popović u jutarnjem programu Hepi televizije.

Objašnjava da ukoliko je nekome određeno zadržavanje od 48 sati i ne pronađu se dokazi, privedeni mora biti pušten iz pritvora, i ne može više biti privođen po istoj stvari. Kaže da mu je cela priča Zorana Marjanovića bila nelogična i misteriozna.

Foto: Printscreen

– To je bila prva velika greška. Pušten je na slobodu posle 48 sati. U mojoj prvoj narednoj smeni javljeno je da je nađen leš u tom kanalu. Pretpostavili smo da je to to, ali u policiji moraš da se uveriš na bazi činjenica. Okrenuo sam tužioca i rekli su nam da mi to radimo. Poslao sam ekipu na lice mesta, tog dana je bilo 30 stepeni napolju. Vatrogasci su izvukli njeno telo iz vode i stavili ga u ležeći položaj pored kanala. Kolega mi je javljao šta se dešava, na njenom telu nije bilo vidljivih povreda, ni kontaktnih sadržaja ispod noktiju i nigde nikakvih povreda, garderoba sva uredna onako kako je prijavljena, bez tragova cepanja i kidanja. Jedino su bile vidljive povrede u predelu temenog dela glave. Na odbukciji je utvrđeno da je ona bačena u kanal živa, jer su joj stomak i pluća bili puni vode, znači disala je pod vodom kad je ubačena u kanal. Zvanično, tu se uzrok smrti može napisati da je smrt prouzrokovalo gušenje, ugušenje kome su doprinele povrede, jer da nije bila tako snažno povređena u glavu mogla bi da izađe iz kanala – kaže Popović.

Nekadašnji načelnik odseka za krvne delikte objašnjava da je nastupio problem.

– Ona je položena na travnatu površinu, rekao sam kolegi da je prekriju nečim zbog muva i obavestili smo tužioca. Gospođa tužilac nam je rekla da trenutno ima saslušanje, privedena lica ima u Palati pravde i mora da ih sasluša i da malo sačekamo. To malo čekanje je trajalo tri sata – kaže Popović i dodaje da je Zoran Marjanović za to vreme bio na slobodi, jer je pušten iz pritvora nakon 48 sati zbog nedostatka dokaza.

Naglašava da je telo Jelene Marjanović tri sata stajalo na suncu čekajući tužioca.

– Usled visoke temperature nastupile su takve morfološke promene na njenom telu da nijedan biološki trag više nije mogao da se skine koji bi mogao biti validan u Tužilaštvu kao dokaz. Da su nam dali ovlašćenje da mi završimo uviđaj, završili bismo.

Popović tvrdi da je Jelena Marjanović doneta i bačena u kanal živa. Ističe i da ga niko nikada iz Tužilaštva nije pozvao, ali dodaje i da nema potrebe da ga zovu jer je obdukcijom utvrđeno šta je pravi uzrok smrti.

– Imala je povrede dugačke sa oštrim ivicama, nanete velikim nožem ili satarom. Imala je više takvih povreda u temenom delu glave, ništa po licu ili telu – kazao je Popović.

Poznati glumac život je izgubio u 46. godini.

U teškoj avionskoj nesreći u kaliforniji stradao je izraelski glumac, pilot i instruktor letenja Gaj Kapulnik.

Glumac (46) koji je upravljao jednomotornim avionom poginuo je kada se avion srušio u polje nedaleko od aerodroma.

Život je izgubila i njegova saputnica Tejlor Laska koja je bila u avionu sa njim.

Do nesreće je došlo u blizini aerodroma Heserija u okrugu San Bernardino, kada je avion u vlasništvu škole letenja “Midfield Aviation” iz nepoznatih razloga izgubio visinu i pao. Hitne službe dobile su poziv u četvrtak ujutru oko 9.53 časova po lokalnom vremenu, nakon što su očevici prijavili da su videli letelicu kako pada sa neba.

Njih dvoje proglašeni su mrtvima, nakon što su spasioci zatekli potpuno uništen avion sa nosom zabijenim u zemlju.

Savezna uprava za avijaciju (FAA) i Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja (NTSB) pokrenuli su istragu kako bi utvrdili tačne okolnosti ove tragedije.

Pre nego što se preselio u Sjedinjene Američke Države i posvetio glumi i avijaciji, Kapulnik je imao više nego impresivnu biografiju. Bio je oficir u elitnoj spasiolačkoj jedinici 669 Izraelskih odbrambenih snaga, a diplomirao je informacione sisteme na univerzitetu Technion.

Ljubav prema umetnosti odvela ga je u glumački studio “Nissan Nativ” u Jerusalimu, nakon čega je ostvario zapažene uloge u filmovima kao što su “Room 514”, “Salsa Tel Aviv”, “Watch Over Me”, “Hacked” i ratnoj drami “Liban” reditelja Samuela Maoza, koja je osvojila prestižnog Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji.

Od malih nogu gajio je ljubav ka letenju, a licencu je dobio 2015. kada je postao i instruktor za letenje,

Povodom ove tragedije dirljivom porukom oglasila se njegova porodica:

– Gaj je bio čovek od akcije, radoznalosti i avanture. Glumac, stvaralac, nautičar i čovek od mora. Tokom čitavog života kretao se između scene i kamere, mora i neba, i uvek je iznova birao nove puteve i radio ono što voli – stoji u njihovom saopštenju.

Gaj Kapulnik je iza sebe ostavio suprugu i troje dece.