Motociklista (26), koji je 17. septembra teško povređen u saobraćajnoj nesreći u Višnjičkoj ulici u Beogradu, preminuo je u ponedeljak, objavio je njegov rođak.
Poginuli motociklista proveo je 48 dana u bolnici, ali uprkos naporima lekara, izgubio je bitku za život.
“On je, navodno, vozio na zadnjem točku kada je izgubio kontrolu nad motociklom i direktno udario u automobil koji je skretao u sporednu ulicu. Sumnja se da je uzrok saobraćajne nesreće neprilagođena brzina” kaže izvor.
Sahrana mladića će se održati u subotu na groblju Lešće u Beogradu.
“Uvek ćeš ostati u čikinom srcu, znam da si među anđelima, neka te čuvaju anđeli. Počivaj u miru” napisao je rođak preminulog mladića na društvenoj mreži Fejsbuk.
Podsetimo, motociklista je zadobio teške telesne povrede u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 17. septembra u Beogradu, rečeno je službi Hitne pomoći.
Udes se dogodio u 19.30 časova u Višnjičkoj ulici u Beogradu, kod broja 33.
Tužne vesti dolaze iz sveta filma i pozorišta. Zauvek nas je napustila Vera Kržešadlova, glumica i pevačica koja je obeležila zlatno doba čehoslovačkog filma. Imala je 81 godinu.
Njen odlazak nije samo gubitak za umetnost, već i za sve one koji su verovali da je blagost, toplina i skromnost jednako snažna umetnička sila kao i slava.
Vera Kržešadlova bila je jedna od onih retkih glumica koje su znale da u najjednostavnijoj sceni pokažu najviše. Njen osmeh, pomalo stidljiv, ali uvek iskren, bio je zaštitni znak filmova koji su oblikovali čitavu generaciju: „Konkurs“, „Homolka i torba“ i „Akumulator 1“.
Kako je sve počelo?
Umetnički talenat nasledila je od bake, a još tokom školovanja pevala je u big-bit bendu Kristal. Upravo na jednom od nastupa u praškoj Lucerni primetio ju je Miloš Forman. tada mladi reditelj, koji će kasnije postati legenda svetskog filma.
Pozvao ju je da glumi u svom filmu „Konkurs“ (1963), priči o audiciji za praško pozorište Semafor. Ta uloga bila je njena karta za večnost. i trenutak kada je započela i njihova ljubavna priča.
Bila je Formanova muza, inspiracija i životna saputnica. Zajedno su odgajali sinove Mateja i Petra, koji su i sami postali umetnici. Posle sovjetske okupacije 1968. godine, porodica je emigrirala u Francusku, a dok je Forman kasnije nastavio karijeru u Americi, Vjera se vratila u Prag. Zvanično su se razveli 1999.Vera u filmu Konkurs / Izvor: Youtube printscreen/ cajaconcosasdentro
Lice praškog pozorišta i češkog novog talasa
Kao članica kultnog pozorišta Semafor, Kržešadlova je više od dve decenije bila njegov simbol. Pevala je, igrala, glumila i i uvek donosila vedrinu i šarm koji publika nikada nije zaboravila.
Pamtimo je i po ulogama u filmovima „Ševci na žici“ (Skřivánci na niti, 1969) Jiržija Mencela, „Intimno osvetljenje“ (Intimní osvětlení, 1965) Ivana Pasera i „Najlepše doba“ (Nejkrásnější věk, 1968) Jaroslava Papouška — ostvarenja koja su oblikovala čehoslovački novi talas.
Kasnije, tokom devedesetih i dvehiljaditih, publika ju je ponovo videla u filmovima „Nejasna vest o kraju sveta“, „Do ludila!“, „Medić“ i „Bajke za Emu“ (2016) — njen poslednji filmski nastup.
Tela muža i žene pronađena su u krevetu u britanskom mestu Barnsliju, a pored njih je bio i pozitivan test za trudnoću.
Kler Vajt i Marka Martina Sitona pronašla je u februaru njegova majka. Njih dvoje su bili u braku 17 godina, a zajedno su dobili četvoro dece. Tela su pronađena bez odeće.
Na saslušanju je rečeno da su Kler i Mark duži period intravenozno koristili narkotike.
Pomoćnica mrtvozornika saopštila je da su se njih dvoje kobnog dana oko 17 časova zajendo vratili kući.
Tela je u sobi, sutradan pronašla njegova majka, kada je shvatila da im se kaputi nisu pomerili sa ofingera.
“Mark јe bio u vezi sa Kler od 2007. godine i zaјedno su imali četvoro dece. Mark јe bio u zatvoru od 16. godine i bio јe teški korisnik droga. Došli su da žive sa mnom nakon što јe moј muž umro pre nekoliko godina”, rekla je njegfova majka policiji.
Ona je ispričala da je naga tela pronašla u sobi oko 15 časova, da ih je sve vreme dozivala, ali da nisu reagovali.
“Znala sam odmah da više nisu živi iako im još nisam videla lica”, rekla je žena.
Ona je odmah pozvala Hitnu pomoć, ali su samo mogli da konstatuju njihovu smrt.
Policiјa јe pored kreveta pronašla pozitivan test na trudnoću, lulu za krek i još neke predmete koje koriste narkomanski zavisnici.
Mrtvozornik јe saopštio da su oboјe umrli od trovanja heroinom, kokainom i metadonom 1A, iako јe nemoguće reći ko јe od njih prvi preminuo.
Bio je član najuglednijih domaćih i međunarodnih stručnih udruženja
Akademik Dragan Micić (1950), jedan od naših najistaknutijih stručnjaka u oblasti endokrinologije, preminuo je juče, 5. novembra, u Beogradu, u 76. godini.
Ovu vest saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
Dr Dragan Micić diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, sa srednjom ocenom 9,68. Na istom fakultetu je magistrirao (1977) i odbranio doktorsku disertaciju (1981). Godine 1976. zaposlio se na Internoj klinici A u Beogradu. Speijalizaciju iz interne medicine završio je 1981. godine, a supspecijalizaciju iz endokrinologije 1983. godine.
Stručno se usavršavao na klinikama u Ulmu (Univerzitetska klinika, 1981), u Londonu (St. Bartholomew’s Hospital, 1986; Middlesex Hospital, 1987. i 1988), u Bostonu (Joslin Diabetes Center, 1988; Peter Bent Brigham Hospital na Univerzitetu Harvard, 1988), u Kopenhagenu (Steno Memorial Hospital, 1998) i u Oslu (Univerzitetska bolnica Aker, 2010). Završio je poslediplomski kurs iz endokrinologije u organizaciji EFES (European Federation of Endocrine Societies) y Španiji (1994).
Od 1996. redovan profesor na Medicinskom fakultetu
Preminuo dr Dragan Micićfoto: SANU
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1996. godine. Na matičnom fakultetu obavljao je dužnost prodekana za redovnu nastavu i specijalističku nastavu, kao i šefa Katedre za poslediplomsku nastavu iz endokrinologije.
Bio je direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u Kliničkom centru Srbije. Obavljao je funkciju načelnika Odeljenja za gojaznost, metaboličke i reproduktivne poremećaje KCS i načelnika Centra za gojaznost KCS. Takođe, bio je član Naučnog saveta Kliničkog centra Srbije, pomoćnik direktora Kliničkog centra Srbije za internu medicinu, predsednik Upravnog odbora u Institutu za štitastu žlezdu i metabolizam na Zlatiboru i predsednik Upravnog odbora u Institutu za reumatologiju u Beogradu. Obavljao je dužnost predsednika Zdravstvenog saveta Srbije i Srpskog udruženja za borbu protiv gojaznosti.
Za dopisnog člana Srpske akademija nauka i umetnosti izabran je 2003, a za redovnog člana 2009. godine. Dužnost sekretara Odeljenja medicinskih nauka SANU obavljao je od 23. decembra 2015. godine. U okviru Akademije bio je predsednik Odbora za endokrinologiju i uticaj prirodnih faktora, kao i član Odbora za kardiovaskularnu patologiju, Odbora za humanu reprodukciju, Odbora za multidisciplinarna istraživanja šećerne bolesti, Akademijskog odbora za biomedicinska istraživanja i Akademijskog odbora za srpsko pitanje.
Inostrani član Njujorške akademije nauka od 1988. godine
Bio je inostrani član Njujorške akademije nauka (od 1988) i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (od 2014), kao i član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Godine 2004. izabran je u zvanje SCOPE (Specialist Certification of Obesity Professional Education) od strane Međunarodnog udruženja za proučavanje gojaznosti (International Association for the Study of Obesity) u Londonu. Dužnost potpredsednika Evropske asocijacije za gojaznost obavljao je od 2011. do 2017. godine. Bio je predsednik Republičke stručne komisije za endokrinologiju i član Saveta Univerziteta u Beogradu.
Kao gostujući profesor predavao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Klužu (od 2007) i na Medicinskom fakultetu Cerrahpaşa Univerziteta u Istanbulu (od 2014). Njegov naučni rad imao je značajan odjek u međunarodnoj naučnoj javnosti.
Njegova bibliografija sadrži više od 220 naučnih radova
Polje njegovog naučnog rada obuhvatalo je: insulin-nezavisni i insulin-zavisni dijabetes, insulinsku rezistenciju, gojaznost, oboljenja kore nadbubrežnih žlezda, oboljenja štitaste žlezde i oboljenja hipofize. Njegova bogata bibliografija sadrži preko 220 naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima i monografijama, preko 150 stručnih i naučnih radova objavljenih u domaćim časopisima, 100 poglavlja u domaćim monografijama, i oko 50 poglavlja u naučnim zbornicima. Radovi akademika Micića citirani su više od 7000 puta. Rukovodio je ili bio član tima u više naučnoistraživačkih projekata. Bio je glavni urednik i član redakcijskih odbora više naučnih časopisa, među kojima su: Acta Clinica, Medicinska istraživanja, Acta Physiologica et Pharmacologica, Obesity and Metabolism i dr.
Bio je član najuglednijih domaćih i međunarodnih stručnih udruženja, među kojima su: Srpsko lekarskog društvo, Evropska asocijacija za proučavanje dijabetesa (EASD), Internacionalna dijabetska federacija (IDF), Američka asocijacije za dijabetes (ADA), Evropska neuroendokrinološka asocijacija (ENEA), Evropsko udruženja za proučavanje gojaznosti (EASO), Internacionalno udruženje za proučavanje gojaznosti (IASO). Stekao je ugled jednog od vodećih eksperata srpske, ali i međunarodne endokrinologije.
Dobitnik mnogih nagrada
Dobitnik je Godišnje nagrade za naučni rad iz područja dijabetologije „Vuk Vrhovac“ (Zagreb, 1981) i Godišnje nagrade za naučnoistraživački rad Srpskog lekarskog društva (Beograd, 1999). Rumunsko udruženje za dijabetes, ishranu i metaboličke bolesti dodelilo mu je počasnu titulu Diabetes Honoris Causa (2015).
Svojim stručnim, pedagoškim i naučnim radom dao je izuzetan doprinos u razvoju medicinskih nauka, naročito u oblasti endokrinologije.
Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupno srpsko društvo, stoji u saopštenju SANU.
Influenserka Barbara Jankavski Barbi popularnost je stekla deljenjem svog puta kroz estetske zahvate na društvenim mrežama.
Brazilska influenserka Barbara Jankavski, koja je prošla kroz 27 estetskih operacija kako bi izgledala kao Barbika, pronađena je mrtva u svom domu u Sao Paulu u Brazilu.
Prema pisanju Mirror-a, policija istražuje uzrok njene smrti, koju opisuju kao sumnjivu, a čekaju se rezultati potpune obdukcije. Hitna pomoć pozvana je tokom vikenda, ali nije uspela da spase život influenserke.
Prijateljica bila u kući istog dana
Prijateljica influenserke bila je u kući istog dana, ali je otišla pre nego što je Barbara preminula.
Popularnost stekla deljenjem svog puta kroz estetske zahvate
Jankavski je, prema procenama, potrošila oko 42 hiljade funti na operacije kako bi što više ličila na Barbiku. Popularnost je stekla deljenjem svog puta kroz estetske zahvate na društvenim mrežama.
Na Instagramu je imala više od 55 hiljada pratilaca, a na TikToku više od 344 hiljade, gde je bila poznata kao Boneka Desumana („Nečovečna Barbika“). Nastupala je i u televizijskim emisijama i reklamnim kampanjama u Brazilu.
Reakcije fanova
Fanovi su njenom smrću šokirani i tužni.
„Ne mogu da verujem. Volela sam te. Počivaj u miru“, „Nadam se da će te Bog primiti raširenih ruku. Ne mogu da verujem da te nema. Živela si deo života kakav si volela i to nas malo teši“, neki su od komentara njenih obožavalaca.
D. S. je bila studentkinja poslednje godine master studija.
Beživotno telo 25-godišnje devojke sa Kosova pronađeno je sinoć u Tetovu u Severnoj Makedoniji, javljaju mediji.
Telo devojke D. S. (25) pronađeno je oko 19 sati u blizini Grin marketa. Prema pisanju medija, u pitanju je studentkinja poreklom iz Đakovice na Kosovu i Metohiji.
Na lice mesta su odmah izašli policija i hitne službe, ali su mogli samo da konstatuju njenu smrt.
D. S. je bila studentkinja poslednje godine master studija.
Prve informacije ukazuju na mogućnost samoubistva skokom sa zgrade.
Svedoci navode da je devojka navodno nekoliko puta do sada pokušala sebi da oduzme život na različite načine.
U jednom od najstrašnijih slučajeva koji su potresli zajednicu u Gornjoj Saoni, Francuska, otkriveno je telo prepolovljeno na dva dela. Ova tragična vest koja je u subotu, 1. novembra, šokirala lokalne stanovnike, odnosi se na žrtvu za koju se sumnja da je 75-godišnji Švajcarac koji je bio prijavljen kao nestao. Obdukcija koja je usledila potvrdila je strahote koje su okružile ovaj slučaj, uključujući brojne povrede koje su žrtvi nanete pre i posle smrti. Ovakvi događaji ne samo da ostavljaju trag na porodici i prijateljima žrtve, već i na čitavoj zajednici, koja se suočava s neizvjesnošću i strahom od budućnosti.
Prema izveštajima, telo je pronađeno u veoma uznemirujućem stanju, prekriveno belom supstancom. Analize su pokazale da su povrede na telu ukazivale na brutalno ubistvo. Tužilaštvo je objavilo da su na telu otkrivene povrede koje uključuju opekotine na leđima, rane na lobanji, kao i brojne povrede na rukama i vratu. Stručnjaci su primetili da su povrede na ruci sugerisale da se žrtva možda pokušala odbraniti, što dodatno ukazuje na nasilni karakter događaja. Ove informacije postavljaju pitanje o prirodi sukoba koji je doveo do ovog stravičnog čina, a lokalni mediji ne prestaju istraživati moguće motive i okolnosti koje su prethodile tragediji.
Obdukcija
Obdukcija izvršena 3. novembra donela je dodatne informacije o uzrocima smrti. Utvrđeno je da je smrt nastupila kao rezultat “hemoragičkog procesa izazvanog ranom na srcu usled upotrebe oštrog oruđa”. Ova informacija dodatno naglašava brutalnost zločina, jer su drugi tragovi povreda na lobanji mogli izazvati ozbiljno krvarenje, a povrede na telu ukazuju na izuzetno nasilnu situaciju. Detalji o načinu na koji je telo prepolovljeno verovatno će biti ključni za istragu koja je u toku. Ovakvi detalji mogu biti od presudnog značaja za određivanje načina na koji je ubistvo izvršeno, kao i za eventualno pronalaženje počinioca.
Pored toga, istražitelji su otkrili da su neke od povreda nanete nakon što je žrtva preminula, što ukazuje na to da je zločin bio ne samo brutalan, već i izvršen sa nekim oblikom namere da se žrtva dodatno unakazi. Ovaj aspekt slučaja izaziva dodatnu zabrinutost među lokalnim stanovnicima, koji se pitaju kakva je motivacija stajala iza tako okrutnog dela. Mnogi se sećaju žrtve kao mirnog i povučenog čoveka, čija sudbina nije zaslužila ovakvu patnju. Ove informacije dodatno pojačavaju tenzije u zajednici, a ljudi se sve više pitaju o sigurnosti u svom okruženju.
Identifikacija i Istraga
U trenutku kada je telo pronađeno, identitet žrtve nije bio potvrđen, ali je istraživačima brzo postalo jasno da bi moglo biti reč o nestalom 75-godišnjem Švajcarcu iz Sent-Kroa. S obzirom na blizinu ovih lokaliteta, policija je odmah pokrenula DNK analize kako bi potvrdila ovu sumnju. Istražitelji su takođe ispitali sve moguće veze između žrtve i osoba koje su mogle biti uključene u njegov nestanak. Osim toga, važno je napomenuti da su ovakvi slučajevi često složeni zbog transnacionalnog karaktera, a saradnja između različitih policijskih agencija postaje ključna za razjašnjavanje svih aspekata zločina.
Švajcarska policija je u nedelju, 2. novembra, privela 39-godišnju ženu koja je iznajmljivala stan žrtvi. Postoje sumnje da je ova žena mogla biti umešana u njegov nestanak, a prema navodima kantonalne policije, postoji mogućnost da je zapalila stan žrtve kako bi prikrila tragove zločina. Ova informacija dodatno komplikuje situaciju i osvetljava složenost istrage koja se vodi na međunarodnom nivou. U istražiteljskoj zajednici, precizno povezivanje počinioca sa zločinom može biti ključno za donošenje pravde u ovom slučaju, a svaka informacija koju policija prikupi važna je za konačni ishod.
U ovom trenutku, istraga se vodi u bliskoj saradnji između francuskih i švajcarskih vlasti, a lokalna zajednica ostaje u strahu. Mnoge osobe izražavaju zabrinutost zbog sigurnosti, dok se situacija nastavlja razvijati. Policija je apelovala na sve koji imaju bilo kakve informacije da se jave, kako bi se što pre razjasnile okolnosti ovog užasnog zločina. U ovakvim trenucima, važna je i podrška lokalne zajednice, koja može igrati ključnu ulogu u pružanju informacija i resursa potrebnih za rešavanje ovog slučaja. Prikupljanje informacija od građana i saradnja sa policijom mogu biti od presudne važnosti za pronalaženje pravde za žrtvu i njene bližnje.
Proglašenje Dana žalosti u Federaciji Bosne i Hercegovine
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine donijela je važnu odluku na hitnoj sjednici koja se održala večeras. Datum 6. novembar 2025. godine je proglašen Danom žalosti u Federaciji BiH. Ova odluka je rezultat tragičnog događaja koji je zadesio Dom penzionera u Tuzli, gdje su mnogi štićenici izgubili svoje živote u strašnom požaru. Ova tragedija je duboko potresla cijelu zajednicu i ostavila neizbrisiv trag na porodice, prijatelje i sve građane koji su pogođeni ovim događajem. U ovom članku razmotrit ćemo ne samo razloge za proglašenje Dana žalosti, nego i simboliku, mjere koje će uslijediti, te utjecaj na zajednicu.
Razlozi za proglašenje Dana žalosti
Jedan od ključnih razloga za proglašenje Dana žalosti je želja da se oda počast svim žrtvama tog strašnog požara. Ivo Lučić, jedan od preživjelih, svjedočio je svojim bolnim iskustvima, misleći da je njegov otac preživio katastrofu, samo da bi ubrzo saznao tragične vijesti. Ovakvi događaji često ostavljaju duboke emocionalne ožiljke ne samo na preživjelima, već i na čitavim zajednicama koje su pogođene. Činjenica da su mnogi stariji ljudi, koji su se oslanjali na tu instituciju, izgubili živote u ovakvim okolnostima, dodatno naglašava potrebu za kolektivnom tugom i sjećanjem.
Simbolika Dana žalosti
Dan žalosti nije samo formalna odluka; on nosi sa sobom duboku simboliku. Obaveza isticanja zastave Bosne i Hercegovine na pola koplja na zgradama zakonodavnih, izvršnih i sudskih organa vlasti, kao i na javnim institucijama, predstavlja znak poštovanja prema žrtvama. Ova gesta poziva sve građane na zajedništvo i solidarnost, te na refleksiju o važnosti ljudskog života i sigurnosti u zajednici. U mnogim drugim zemljama, ovakvi simbolični gestovi su način da se izrazi tuga i poštovanje prema onima koji su izgubili živote, te da se društvo ujedini u trenutku krize. Očekuje se da će građani i organizacije u cijeloj zemlji učiniti isto, organizirajući komemoracije i druge događaje kako bi se odala počast žrtvama.
Dva brata Naim Morina i Driton Morina ubijena su vatrenim oružjem u selu Golubovac u opštini Mališevo. Sumnja se da je na njih pucao zet Astrit Isufi, za kojim se traga, saopšteno je iz regionalne direkcije policije u Đakovici.
Osumnjičeni iz jednog sela u opštini Drenas i on je u bekstvu.
Kako dalje navodi Klankosova.tv, na mestu ubistva policija je pronašla i vatreno oružje, za koje se još uvek ne zna da li ga je osumnjičeni koristio za izvršenje zločina.
U policijskom izveštaju se navodi da su dva ranjena brata starosti 30 i 40 godina dovezena u Centar porodične medicine u selu Kijevo, gde su lekari pkonstatovali smrt.
“Oko 11:30 časova obavešteni smo da su dva odrasla muškarca (braća) odvedena u Centar porodične medicine u Kijevu zbog prostrelnih rana. Medicinsko osoblje Centra porodične medicine potvrdilo je smrt žrtava. Potrebne policijske jedinice su odmah reagovale na slučaj i stigle su na lice mesta”, navodi se u izveštaju.
Policija je identifikovala izvršioca.
U koordinaciji sa tužiocem, preduzimaju se sve neophodne istražne radnje u vezi sa slučajem i hapšenjem osumnjičenog, navodi se u izveštaju.
