Author: ollo

Pre tačno godinu dana Kristijana Kostića zvanog Bleki (61) na smrt je pretukao Žarko Riđički (21) iz Žablja u Kosovskoj ulici u Novom Sadu, sve zbog 390 dinara.

Riđički je osuđen na 18 godina zatvora.

Na snimku sa sigurnosnih kamera, koje su zabeležile jezivo ubistvo, vidi se kako Riđički prvo Blekija udara u glavu, od čega pokojnik pada. On tada nastavlja nogama da ga udara, gazi, šutira… Žarko je kasnije izjavio da je pokušao da oživi Kostića, a na snimku se vidi da ga on po grudima nogama udara, a ne da ga oživljava.

Takođe, vidi se da Riđički spušta donji deo trenerke i urinira ka pokojniku po licu, dok on leži nepomično.

Sve je počelo kada je Riđički Blekiju tražio novac, a kada mu je ovaj dao 390 dinara, odnosno sav novac koji je imao kod sebe, nasilnik ga je svirepo pretukao. Kostić je usled zadobijenih povreda preminuo u Kliničkom centru Vojvodine, a ubica je uhapšen istog dana.

Kristijan Kostić Bleki bio je ulični svirač koga su Novosađani obožavali.

(Kurir.rs)

Bivši upravnik kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici Trivun Ivković, koji je s funkcije smenjen nakon 5. oktobra, u emisiji Crne hronika na Kurir televiziji prisetio se jednog od strašnijih slučajeva tokom svoje karijere,

Reč je o zastrašujućem slučaju zatvorenika Ljubiše Vrbanovića Manola, koji je bio ubica osuđen na smrt, a Ivković ga je slagao da će par sati nakon njihovog razgovora biti izvršena ta kazna. Ivković je sada otkrio zbog čega ga je slagao, a čak mu je i ponudio poslednju kafu.

– Vi dobijete čoveka koji je osuđen na smrt. Dakle, on može da ubije vas i još pet ljudi, a opet će biti osuđen na smrt. Ja sam njemu rekao da je stigla presuda, a on je brzo i opušteno rekao da zna, nakon toga sam hitrijim glasom rekao da je osuđen na smrt, a on mi je odgovorio isto kao i prvi put. Njemu to apsolutno ništa ne znači – ispričao je Ivković.

Zločin zbog kog je dospeo u zatvor bio je uznemirujuć za domaću, ali i italijansku javnost.

– Ubio je celu familiju Viskardi u Breši. Ja sam tražio da on poštuje nas, jer u protivnom može da napravi šta hoće. On je rekao da mi daje reč, a ja ga pitao na kom jeziku, s obzirom na to da zna pet-šest jezika. Rekao je na srpskom, a nakon toga je bio skroz korektan – opisuje Ivković.

Ljubiša Vrbanović umro je prirodnom smrću od karcinoma pluća 2014. godine u požarevačkom zatvoru Zabela.

Postojali su zatvorenici koji su pravili ršum u niškom i požarevačkom KPZ, u tolikoj meri da upravnici nisu znali šta će sa njima – rekao je Ivković, pa je naveo jedan primer da je stvorio korektan odnos i sa Radoslavom Ivanovićem Rakcom, koji je, da podsetimo, u niškom zatvoru bio zatvoren u mrtvački sanduk jer stražari nisu mogli da ga savladaju:

– Kad je došao kod nas, dočekao sam ga vrlo korektno i rekao mu da to što je radio tamo, to ne važi. Kod nas su druga pravila, poštuj nas i mi poštujemo tebe.

Tokom perioda kada je bio na čelu Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica primenjivao je stroge mere discipline. Za kršenje kazna je bila samica, ali i fizičko nasilje.

jegova čuvena konstantacija je i danas, 23 godine nakon odlaska sa funkcije, poznata među zatvorenicima: Policajac ne nosi palicu da bi se potpisivao.

Najopasnije kriminalce, među kojima su bili članovi ozloglašene Mandine grupe, kao i teroristi OVK optuženi za ratne zločine u južnoj srpskoj pokrajini, tretirao je na različite načine.

Pojedine je držao u izolaciji, sa nekima je pio kafu, dok je neke puštao da izlaze za vikend na osnovu date reči, a većina je i držala tu reč.

U ovom članku ponovo ćemo se osvrnuti na nešto negativnije vijesti sa estradne scene kojih je u posljednje vrijeme sve više. Mnogo je poznatih ličnosti koje su u posljednjih par godina
preminule, te “preselile na drugi svijet”, a svakako da teško može proći barem jedan dan, a da ne čujemo ili ne pročitamo vijesti o tragičnim ubistvima, saobraćajnim nesrećama i mnogo toga drugog što spada u domenu crne hronike.

Zaista tužne vijesti koje prenosimo danas, ali se unatoč tome nadamo da će u narednim danima koji su ispred nas biti mnogo pozitivnijih vijesti o kojima ćemo izvještavati, a vi do tada ostavite vaš komentar na temu ovog članka.

Snimak nesvakidašnje pojave na snegu uznemirio je meštane sela Bučje.

Na snimku koji je objavljen na društvenim mrežama vidi se gomila sitnih crnih stvorenja koja skaču po snegu.

– Nešto je palo iz nebesa po snegu. Živo je. Grupiše se i smrdi na naftu – napisao je Zlatko Papić koji je objavio snimak.

Zlatko je dodao da je stvorenja snimio njegov otac u selu Bučje.

Usledila je lavina komentara.

– Samo kad deca počnu dolaziti sa sankanja češući se, a smrde ko da su pretakala naftu – našalila se jedna korisnica.

Pojedini navode da je to redovna pojava.

– Ne bojte se. To ima svake zime po snegu. Ja ih pamtim. 50 godina. Ne znam kako se zovu, ali uvek ih je bilo. Pogotovo kad ideš po snegu. Skupljaju se u nogostopama – navodi jedan korisnik.

– Ja lično nikad tako nešto nisam video. A skijam 40 godina – nadovezao se drugi korisnik.

Neki su pak ubeđeni da je u pitanju nekakva “zavera”.

– Znam da je baš danas u tom pravcu preleteo avion sa belim tragom oko 15 sati. I baš sad sam proverio aplikaciju flightradar24 i nije ga identifikao kao komercijalni let. A da nas zasipaju nije tajna i to i ne kriju. Kažu da to rade da nas zaštite od štetnog dejstva sunca. Ko je naivan neka im veruje – navodi jedan korisnik.

Bebu koja je rođena pod ruševinama u Siriji, koju je pogodio razorni zemljotres, a čija je majka preminula nakon porođaja, sada želi da usvoji na hiljade ljudi širom sveta.

Beba je bila vezana pupčanom vrpcom za majku u trenutku kada je pronađena. Trenutno se oseća dobro i nalazi se u bolnici.

Malena Aja sada je u bolnici i u stabilnom je stanju, prenosi BBC.

– Kad je stigla u ponedeljak bila je u lošem stanju, imala je modrice, nisku temperaturu i teško je disala, rekao je pedijatar koji se stara o njoj.

Direktor bolnice Halid Atijah kaže da je dobio na desetine poziva ljudi iz čitavog sveta koji žele da usvoje Aju.

– Sve dok se ne pojavi njena dalja porodica, gledam je i gledaću je kao svoje dete.

Trenutno, njegova supruga zajedno sa svojom ćerkom doji i malu Aju.

S obzirom da je pravo čudo da je devojčica preživela katastrofu, dobila je ime Aja, što na arapskom znači čudo.

Kurir.rs/BBC

Godinu dana nakon svadbe rodila je ćerku Maju, a samo dve godine kasnije u njenom domu začuo se i plač sina Marka

Pevačica Snežana Đurišić trenutno uživa u ljubavi sa ginekologom Vanjom Miloševićem, a prethodno je dugi niz godina bila u braku sa čovekom iz svoje branše.

Naime, Snežana je pre veze sa Vanjom bila je bila udata za Slobodana Gvozdenovića, sve dok ih 2013. godine nije rastavila njegova smrt.

Pevačica je supruga Slobodana upoznala sasvim slučajno, još kao učenica četvrtog razreda srednje škole. Ona je već tada imala karijeru i snimljene ploče Poklon bratu za rođendan, Čini mi se, čini.

– Videla sam ga na ulici u Zemunu, ispred zgrade menadžera Ace Meksikanca, kod kog sam pošla da ugovorimo neki nastup. Bio je naslonjen na svoj plavi citroen i zviždao mi. Pomislila sam „kakva prostačina“, a kad je opet zviznuo, okrenula sam se i grubo ga pitala šta hoće. Nikada nisam bila nadmena, ali bezobrazna jesam. Ispričala sam Aci šta se desilo, a on mi je objasnio da je to njihov harmonikaš Sloba. Ispostavilo se da je upravo s njim i njegovim orkestrom trebalo da nastupam u jednoj kafani između Šapca i Loznice.

– Udvarao mi se, a ja sam mislila da bih digla ruku na sebe kada bi me neko naterao da se udam za njega. Nije mi bio ni lep ni interesantan. Ali, te večeri, kada je video da sam nezaintresovana, krenuo je da pokazuje svoje kvalitete, a bio je vrlo šarmantan čovek iz kojeg je sijalo nešto što se ne vidi na golo oko. Rekla sam mu da ćemo videti za susret kad dođemo u Beograd, a potom kasnije zakazala da me čeka kod bioskopa Odeon jedne večeri u pola sedam, posle časova koje sam imala u Matematičkoj gimnaziji. Međutim, došla sam do ćoška, videla ga da čeka, okrenula se i otišla kući – prisetila se pevačica.

Ona je nakon izvesnog vremena, ponovo srela Slobodana, sasvim slučajno:

– Kada sam došla u restoran “Grand” da se dogovorim o gostovanju u Kanadi tokom zimskog raspusta, imala sam šta da vidim. Baš tu je svirao Sloba. Nije mi ni pomenuo to što sam ga ispalila, već me je pitao da li to nas dvoje treba da putujemo. Iako je to bio plan, on nije pošao jer se plašio aviona, a ja sam u Kanadi, a da prethodno nismo izašli niti se dodirnuli za ruke, počela da razmišljam o njemu. Da odlazim na spavanje i budim se s istim mislima. Pored povratka kući, obratio mi se jedan basista i zamolio me da ponesem pisma za nekog Gvozdenovića. Nisam ni znala kako se Slobodan preziva samo po dolasku u Beogradotišla u hotel Central da predam pismo kome treba, a onda sam shvatila da je to upravo Sloba. Od tada, pa dok nije otišao sa ovog sveta nismo se razdvajali – rekla je Snežana za Espreso, čijoj su se želji da se uda mlada roditelji u početku protivili.

– Bila sam maloletna, pa sam morala da sačekam da napunim 18 godina. Počeli smo da se zabavljamo 23. februara, na Slobin rođendan, 6. juna sam napunila 18 godina, a već 11. pobegla za njega. Moji roditelji su bili razočarani u mene, ali i ja u njih. Ipak, to je brzo prevaziđeno i nas dvoje smo se venčali u decembru 1977. godine. To nije značilo da smo radili zajedno, sa mnogim drugim kolegama radio je više, ali nije bio ljubomoran, imao je poverenja i zdrav razum. Jer ako žena hoće, otići će, a uz to, ja sam neko ko ne voli lance.Doduše jednom smo posle 11 godina braka imali krizu i nesporazume koje smo prevazišli razgovorima. Nije bila u pitanju preljuba, ali ljubav je pobedila, jer samo ona može da održi porodičnu zajednicu. U suprotnom, ne vrede ni milioni, naročito ako se bavite estradom, pogotovo danas – priča Snežana.

Dječak (8) sa juga Ukrajine ubio se skokom sa osmog sprata nakon što su ga roditelji, navodno, godinama maltretirali. Anton je, kako pišu strani mediji, skočio čim se vratio kući iz škole.

Komšinica na spratu ispod sjeća se da je čula kako mu majka i otac cijepaju odjeću i tuku ga. Uslijedila je tišina, pa zatim zvuk djeteta kako trči, piše “Srpskainfo“.

– Prošlo je nekoliko sekundi i onda je uslijedio jeziv tup udarac kada je tijelo udarilo u zemlju. Pogledala sam kroz prozor kuhinje i vidjela dječaka kako leži ispod. Onda sam pozvala policiju i Hitnu pomoć – prepričava žena, svjedok tragedije.

Mali Anton imao je višestruke prijelome lobanje, a ljekari su mogli samo da proglase smrt.

– Vidio sam porodicu kako se penje u stan. Deset minuta kasnije dječak je ležao na zemlji, a roditelji su trčali niz stepenice – kaže još jedan od komšija.

Roditelji su priznali da su tukli sina “kad god se ne bi ponašao kako treba” i protiv njih je pokrenuta istraga.

Njegova učiteljica kaže da je počeo da zaostaje u školi i da je morao da ponavlja prvi razred.

Dodaje da se, po njenom mišljenju, roditelji uopšte nisu interesovali za Antona. Školski psiholog kaže da je dolazio nekoliko puta, ali da nije mogla ni da pretpostavi da će se ubiti.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive

Kada nastupi smrt telo postepeno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu. Jedno ljudsko telo ima više od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već posvuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporovodika, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduva i zaudara.

Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju propadati oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseoika i počnu odumirati, otpuštaju je. To je razlog zbog kojega se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda. Nekoliko sati otkako je nastupila smrt počinje i proces u crevima.

Naime, kako umirući imunološki sastav više ne može sadržavati gladne mikrobe koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospeju do jetre i žučnog mehura koji sadržavi žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ.

Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje preplavljivati ​​telo bojeći ga u svoju boju. Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvne žile, a gvožđe koje je u njima počinje oksidirati.

Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže stanice na okup razdvajaju se, pa se tkivo počinje pretvarati u vodenastu kašu. Đikić: ‘Dok god bude oko 40-50 % necepljenih među njima će se širiti nove varijante’ .

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tekućine i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, no nakon desetak godina, u okruženju sa dovoljno vlage i niskim delom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako celo to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihova isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u lešu ostati samo kosti. Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju pucati i propadati. Od njih nastane krhka mineralna tvar, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah. Zanimljiva činjenica jest da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti, prenosi Business Insider.

Dakle, u lešu uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak.

Više ljudi je hitno prebačeno u bolnicu u Indiji u sredu nakon što je krvožedni leopard izvršio napad u zgradi suda.

Očevici u Okružnom sudu u Gaziabadu u državi Utar Pradeš kažu da se zver pojavila „niotkuda“ pre nego što je počela da napada one u zgradi.

Nekoliko advokata, policajaca i glančar čizama upali su u kandže ovog stvorenja, navodi Jam Press.

“Leopard je prvi put viđen ispod stepenica u zgradi suda“, rekao je jedan svedok lokalnim medijima. „Kad je ugledao ljude, leopard je pobegao odatle. Bacio se na ljude i počeo da beži.”

Izveštava se da je čistač čizama zadobio najteže povrede, a njegovo stanje je opisano kao „ozbiljno“.

Divlja mačka je takođe povredila najmanje četiri advokata, od kojih je jednog izmasakrirala dok je pokušavao da se odbrani lopatom i štapom.

Šokantni incident snimila je kamera, a zastrašujući snimak prikazuje leoparda sa krvlju po njušci dok reži.

kipe Hitne pomoći brzo su stigle na lice mesta, kao i tim od 12 ljudi iz lokalnog šumarskog odeljenja koji su imali zadatak da uhvate stvorenje.

Leopard je na kraju uhvaćen,

Dvadesetrogodišnja Aleksandra Horvat iz Gospođinaca sa jednomesečnom bebom i četvorogodišnjim sinom živi u oronuloj kući bez struje.

Nemaju ni vode, a ni grejanja. Da bi se zgrejali u ovim hladnim danima Aleksandra loži nameštaj.

Tročlanu porodicu novinari su zatekli ispred kuće na sedam stepeni ispod nule. Majka je naložila vatru pa su čekali više od sat vremena da iz sobe od nekoliko kvadrata izađe dim koji propušta zakrpljeni šporet.

A drva često nema pa se za ogrev snalazi kako može.

– Izlupala sam krevete te koje sam imala, ormane što sam imala, većinom sam sve izlupala da imam za decu – kaže Aleksandra i priznaje da je mnogo teško.

Nemaju ni drva, ni hrane, ni sredstava za higijenu, bolje rečeno, nemaština je velika…

Nikola baš danas puni tačno mesec dana i kupa se u lavoru u kome se prethodne noći zaledila voda koju je majka pozajmila od komšija jer svoju nema.

– Kad dovučem, voda zamrzne, onda imam po tim loncima vodu i kad potpalim treba da se čeka duže vreme. Dimi se jako i treba da izađemo iz prostorije da bi izašao čitav taj dim. I ne smem da ostavim decu u taj čitavi haos – govori Aleksandra.

Kiriju plaća 4.000 dinara, a nema ni struju. Isključena je zbog duga koji su napravili prethodni stanari.

Poverila se da joj je partner u pritvoru zbog nasilja u porodici. Tvrdi da ne dobija novčanu pomoć od države iz proceduralnih razloga jer nema prebivalište.

Ipak je kasno večeras stigla kakva-takva lepa vest.

Radnici nadležnog Centra za socijalni rad izašli su na teren i zbrinuli majku i decu u adekvatnu ustanovu. Navode da će u narednom periodu materijalno osnažiti i pružiti podršku porodici u saradnji sa svim drugim institucijama i Centrom na teritoriji na kojoj majka ima prebivalište.