Nikolu Koja gledali smo u brojnim ulogama, od „Žikine dinastije“ preko „Mi nismo anđeli“ i „Lepa sela, lepo gore“ do „Čudnih ljubavi“ i „Crne svadbe“. Nema sumnje da proslavljeni glumac može da se snađe u svakom žanru, ali pred njim je sada jedan sasvim novi izazov.
Posle dugog čekanja, potvrđeno je da će Kojo voditi „Najslabiju kariku“, koja se posle mnogo godina vraća u ovdašnji televizijski etar. Iako smo ga pre jedne decenije gledali kao domaćina kvizu „Šou svih vremena“, novi format je znatno izazovniji.
„Šou svih vremena“ vodio je sa Mašom Pavlović i tu je mogao da ispolji svoju šarmantnu i duhovitu stranu na koju smo svi navikli. Međutim, „Najslabija karika“ poznata je po nemilosrdnim i hladnokrvnim voditeljima. Svi se sećamo legendarne Sandre Lalatović koja je ovaj format vodila dve hiljaditih. Ona je bila strah i trepet kako takmičarima, tako i gledaocima, tako da su očekivanja od Koja velika, ali ne i nedostižna.
− Kvizove vidim kao jedan od najzdravijih televizijskih formata. Kroz nadmetanje sa sobom ili sa ukućanima čovek radi ono što mu je svrha u životu: uči i napreduje! Karika je kviz u kome se neznanje ne toleriše. U ulozi voditelja trudiću se da budem nešto nežniji prema takmičarima. Greške služe da bi se učilo na njima – rekao je Nikola Kojo o svojoj najnovijoj ulozi.
– Draga publiko iz Ivanić Grada, sa žaljenjem vas obaveštavam da sam primoran da odgodim sutrašnji nastup. Razlog je smrtni slučaj u familiji. Unapred hvala svima na razumevanju. Volim vas – napisao je pevač.
Objava Aleksandre Videnović, učiteljice u OŠ “Dragojlo Dudić” u Beogradu u kome opisuje zašto ne voli 8. mart i grozi se vajber grupa privukla je ogormnu pažnju javnosti.
Sećanje na ovaj praznik mladu učiljicu vodi u detinjstvo i
neprijatno iskustvo koje je doživela želeći da svojoj učiteljici pokloni
nešto od srca.
– Zašto ne volim 8. mart i groznim se viber grupa? Da se vratimo u
devedeset i neku…drugi razred – počinje svoju priču učiteljica
Aleksandra.
“Tada nije bilo ni telefona, ni osmomartovskih viber grupa, nego su
se mame u školskom dvorištu domunđavale i organizovale, sve sem moje i
još nekoliko “izopačenih” primeraka, koje su radile od jutra do mraka
kako bi pregurale inflaciju koja je gutala sve iz minuta u minut.
Sećam se da mi je uvek govorila da učiteljici nacrtam ili napišem
nešto od srca i to joj poklonim. Uradim ja tako, ali tog 8. marta svi su
ispred škole držali neki poklon: cveće, bombonjeru, stonu lampu,
knjigu… Svi, sem mene koja sam svoju čestitku pažljivo spakovala u
korice udžbenika da je ne izgužvam.
Znam da mi je mama svakog dana davala novac da kupim užinu. Uvek
dovoljno za pekmezaru, kiflu, štapić ili nešto slično. Rešim ja da taj
novac i sav onaj kusur od prethodnih užina iskoristim da kupim bilo
kakav poklon. Bilo je dovoljno za masnu mono senku u nekoj zelenoj boji.
Kupih je… Uđosmo u učionicu i svi poređaše svoje lepo upakovane
poklone na katedru. Stavim i ja svoj. Divila se Natalija (bog da joj
dušu prosti) svim poklonima, zahvaljivala se, a onda je došao red na
moj. Promenila je izraz lica… – priseća se Aleksandra.
Usledilo je pitanje “čije je ovo”, a kada je odgovorila da je njeno,
dobila je opasku da “Poklon mora da bude upakovan! Ovako se ne
poklanja! Šta je ovo?”
– Čestitku joj nikad nisam dala, po izlasku iz škole sam je bacila – priše Aleksandra.
Danas, kada se ona nalazi na Natalijinom mestu i sedi sa druge strane katedre, kaže da ne očekuje lepo upakovane poklone, već je sasvim dovoljna čestitka i dečji osmeh.
– Ne zato što ih ne volim, već zato što ne volim poklone koje kupuju
mame, koje se (pojedine) zbog istih raspravljaju po viber grupama. Da
li da učiteljicama ili vaspitačicama uzmu vaučer, tašnu, torbu, psa,
zeca, auto, stan… Dovoljna je čestitka i dečji osmeh, ništa više da bi
ova Natalija bila srećna – kaže Aleksandra.
Učiteljica Aleksandra godinama se bavi humanitarnim radom,
organizuje humanitarne bazare i licitacije i kaže da za nju nema većeg
poklona, nego kad neko dete ode na lečenje.
Učiteljica Aleksandra Vidanović sa Vasilijem Milunovićem, za koga je organizovala humanitarne bazare i licitacije
– Umesto vaučera za neku drogeriju, bolji je vaučer kojim bi se
omogućilo lečenje nekog deteta, a mnogo ih je! Srećan 8. mart! –
zaključuje ova plemenita žena, koja nas sve podseća na suštinu darivanja
i beskrajnu vrednost poklona u ljubavi i humanosti.
Kako je ranije pričao, sa njom je počeo od nule i jedno drugom su snažna podrška. On je sada svojoj voljenoj dami čestitao 8. mart na svom Instagramu.
Radoš Bajić
Inače, glumčeva supruga vodila je bitku sa opakom bolešću, a on joj je tada bio najveća podrška.
– Ja sam suprug žene koja je bila obolela od raka dojke, a iskreno želim da ohrabrim sve majke, sestre, supruge, ćerke, bake, i da im kažem da na kraju tunela ima svetla. I Radojka je u seriji nastavila da živi, kao što je i moja supruga Milena. Dvesto osamdeset osam dana sam sa njom proveo na beogradskom Institutu za onkologiju, pomažući joj u grozničavoj i teškoj borbi. Iako sam uvek čuvao svoj privatni život kao oazu, u dogovoru sa suprugom i decom, odlučio sam da izađem pred javnost sa svojim iskustvom zarad svih onih žena kojima treba pomoć – rekao je ranije Radoš Bajić za medije.
Glumac Tanasije Uzunović preminuo je u 81. godini na Klinici za urgentnu medicinu VMA. Glumac je igrao u preko 50 filmova i TV drama, a najviše se proslavio ulogom Rajka Maleševića u kultnoj seriji “Moj rođak sa sela”. Tanasije je iza sebe ostavio ćerku Sofiju, koju je dobio u 50. godini života sa trećom suprugom Mirom. Inače, Sofija je krenula očevim stopama i isto se bavi glumom. – Sofija je odmalena pokazivala interesovanje za razne stvari i nikad nisam ozbiljno razmišljao o tome da bi mogla da odabere glumu za životni poziv – priznaje Tanasije. – Lepo je pisala, zanimala se za književnost, težila je za autentičnim izrazima u muzici. U gimnaziji je odlazila u “Dadov”, što mi je bilo veoma drago jer sam smatrao da je bolje da vreme provodi u dramskoj sekciji nego da se interesuje za folk i rijalitije. Jedan prijatelj mi je tada rekao: “Ona će biti glumica”. Odgovorio sam mu da to ne dolazi u obzir, a on je na to samo proročanski kazao: “Videćeš”. I ispostavilo se da je bio u pravu. Kad su je oborili na prijemnom na Fakultetu dramskih umetnosti, rekao sam joj da neke stvari mora da prelomi ukoliko želi da se bavi glumom, a ona je to želela po svaku cenu. Kasnije je upisala Akademiju umetnosti u klasi Dragane Varagić. Na prvoj godini sam joj skrenuo pažnju da u ovoj profesiji nema protekcije, da sama mora da pokaže koliko vredi i pronađe svoj put- rekao je ranije Uzunović za “Gloriju”.
Španski sud naložio je muškarcu da plati svojoj bivšoj supruzi Ivani Moral 204.000 evra (oko 23.930.000 dinara) kao kompenzaciju za 25 godina neplaćenih kućnih poslova. Sudija Laura Ruiz Alaminos izračunala je iznos na temelju minimalne mesečne profesionalne plate za četvrt veka koliko je par bio u braku.
Prema odluci objavljenoj u utorak, muškarac takođe mora da plaća
Ivani penziju od 500 evra mesečno, kao i 400 i 600 evra svojim kćerima,
koje sada imaju 20 i 14 godina.
foto: Shutterstock
“Moje ćerke i ja ostale smo bez svega nakon svih ovih godina ulaganja
svog vremena, energije i ljubavi i porodice”, kazala je Moral govoreći o
tome kako nakon razvoda braka nije dobila nikakva finansijska sredstva.
“Bila sam podrška suprugu u poslu i u porodici. Nikad nisam imala
pristup finansijskim poslovima, sve je bilo na njegovo ime”, dodala je.
Par se venčao 1995, ali je Moral zatražila razvod 2020. godine.
Na sudu je opisano kako je tokom braka muškarac izgradio uspešan
posao s teretanama koji mu je omogućio kupovinu Porše Kajena, Rendž
Rovera, BMW motocikala i farme maslinovog ulja od 70 hektara, koja je
procenjena na 4 miliona evra. Kada je njihova starija ćerka napunila 16
godina, odbio joj je da plati nastavak školovanja pa je ona počela da
radi.
Ilustracijafoto: Profimedia
Kada su se venčali, sada bivši suprug zamolio je Ivanu da potpiše
sporazum o razdvajanju dobara. Prema tome, on bi u razvodu zadržao celo
svoje bogatstvo, dok bi se zajednička imovina podelila. Moral, čiji
bivši suprug nije imenovan u sudskoj presudi, rekla je da se nada da će
njen slučaj inspirisati druge žene. Nakon što je zatražila razvod, prvo
je dobila pola njihove kuće, ali ništa više, piše Inews.
“Razlog zbog kojeg sam odlučila da razgovaram sa medijima je što sam
želela da žene znaju da možemo potraživati kućne poslove kada postoji
sporazum o razdvajanju dobara”, rekla je.
foto: Shutterstock
Marta Fuentes, njena advokatica, kazala je: “Kako bi on mogao da
nastavi svoju karijeru, ona je ostala kod kuće da čuva decu, a oni
nikada nisu pozvali nekoga da joj pomogne. Bila je njegova senka, radila
je iza njega kako bi se on mogao profesionalno uzdići i postati neko”.
Petar M. Stešević (17), mladić poreklom iz Crne Gore i njegov najbolji prijatelj N.Š. (18) poreklom iz okoline Čačka, ubijeni su u ponedeljak 300 metara od kuće u kojoj je Petar živeo sa porodicom kada ih je, iz nepoznatih razloga, napala grupa mladića!
Petrov otac, Nenad Stešević, sa tugom u glasu je u svojoj ispovesti za Kurir ispričao da ništa nije slutilo na ovakav zločin i da je Petrova majka samo nekoliko minuta pre ubistva razgovarala sa sinom na telefon.
– Sve se dogodilo 300 metara od naše kuće ovde, on je uveče izašao sa dva drugara, N.Š. i jednim momkom iz Danske. Majka ga je zvala i rekao joj je samo da krenuo kući, a bio je baš blizu i kad se nije pojavio uskoro ona ga je ponovo pozvala, ali nije odgovarao. Onda je pozvala policija i rekla da se desilo najgore – kaže nam Petrov otac, koji je za Kuriru dao dozvolu da objavi nezaštićenu Petrovu fotografiju i identitet.
– Petar bi za tri meseca napunio 18 godina, trebalo je da diplomira, život je bio pred njim. Bio je veliki sportista, a sa momkom koji je bio sa njim se druži čitav život, obojica su rođena ovde u Danskoj, igrali zajedno fudbal, basket…
Iako poznaje mladića koji je ubijen sa Petrom, Nenad iz poštovanja prema njegovoj porodici nije želeo da iznosi detalje.
– Istraga je još u toku i mi nismo sigurni šta se tačno desilo – kaže Nenad, a prema pisanju danskih medija njega i druga je napala grupa mladića koji nisu državljani te zemlje.
– Petar Stešević uboden je nožem u srce, N.Š. su napadači prerezali vrat, dok je Danac prošao sa ubodnim ranama u nozi – preneli su tamošnji mediji.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Prema saznanjima Kurira, jedan od napadača ipak je bio poznat ubijenim mladićima, ali policija intenzivno radi na rasvetljavanju ovog slučaja.
Porodica u suzama
– Rodio mi se na rukama, jedan presrećan dečak koji je uvek znao da kaže volim te, pun energije i ljubavi. Ima starijeg brata Mila na kojeg je uvek mogao da se osloni, vedar i radostan momak kome je obraz bio najvažniji – rekao je za Kurir otac Nenad.
Petar je inače, druga generacija Steševića koja je rođena u Danskoj, a Nenad kaže da je on Srbin iz Kotora.
– Ja sam rođen u Kotoru, moji na severu Crne Gore, ali svi smo mi Srbi. Zato znam da zbog Petrove smrti plaču cela Srbija i Crna Gora!
Preminula je Slavica Popadić, ratni vojni invalid iz Kraljeva.
“Nažalost, napustila nas je Kosovka devojka 252. oklopne brigade. Večna slava, kevo”, stoji u objavi na društvenim mrežama.
Po Slavici (65) je inače snimljen istoimeni dokumentarni film “Slavica”.
Učestvovala je u borbama na Kosovu 1998. i 1999. godine.
“Teško je kada se samo jednom godišnje neko seti tih heroja koji su
dali svoj život da bi odbranili otadžbinu. Treba da ih se sećamo svaki
dan. Treba mladim ljudima da pričamo o tome da bi naučili kako se voli
otadžbina i da bi bili spremni da za nju daju svoj život”, govorila je.
U jednoj od ispovesti ispričala je kako su junaci od svega 19, 20
godina izgubili živote za domovinu, ali i kako su je NATO avioni,
suprotno Ženevskoj konvenciji, raketirali dok je previjala ranjene
vojnike.
foto: Privatna Arhiva
– Mnogo je teško kada vidite ljude koje poznajete, vidite čoveka koga
znate i samo par sati kasnije njega više nema. On je ostao bez glave i
njegov rođeni brat je gledao kako to izgleda – pričala je tada Slavica,
pa nastavila:
– Drugi oficir, pridodat našoj jedinici, je ostao bez donjeg dela
vilice. Poklonio mi je šibicu koju čuvam i dan danas. Hteo je da se
ubije, ja sam mu otela pištolj. U jednom trenutku sam shvatila da je to
Munjić Saša, jedan potporučnik, nije imao vilicu, ždrelo je virilo… –
prisetila se.
Sve je to, kaže, moralo da se preživi.
– Kada sam išla da izvlačim ranjene i mrtve, moj vozač je bio u
jednom kanalu. Ranjen u leđa. Pokušala sam da ga previjem, nadletali su
avioni, a ja sam se bacila na njega sa ogromnim znakom Crvenog krsta.
Avioni su me raketirali i mitraljirali – ispričala je tada.
Žena, koja je dobila sepsu, uporno je negirala da je bila trudna i nije želela da odgovara na pitanje lekara
Grčka policija ispituje slučaj mrtve bebe, čije telo je pronađeno juče zakopano nedaleko od Larise.
Čitav slučaj je otkriven kada je u bolnicu stigla žena (38) sa jakim bolovima, koja je obilno krvarila. Lekari su tokom pregleda ustanovili da se žena nedavno porodila, a u materici su pronašli delove posteljice.
Žena, koja je dobila sepsu, uporno je negirala da je bila trudna i nije želela da odgovara na pitanje lekara.
Odmah je pozvana policija koja je ubrzo otkrila da se žena porodila u kupatilu u svom domu u Larisi, a da je bebu potom bacila u đubre. Grčki mediji prenose da su roditelji porodilje novorođenče potom izvukli iz kontejnera i odneli ga nekih dva kilometara od sela, gde su dete zakopali na njivi koja je u vlasništvu porodice.
Policija je juče sa članovima porodice porodilje otišla na lice mesta i krenulo se sa iskopavanjem tela bebe.
Izvor iz istrage otkriva da je u pitanju dečak koji je zadobio udarce u glavu. Međutim, prvi nalazi govore da je dete mrtvorođeno.
Urađena je obdukcija i čekaju se dalji nalazi, kako bi se ustanovilo kako je beba preminula.
