Zbunjeni stanovnici Pekinga upozoreni su da koriste kišobrane nakon što je u glavnom gradu Kine počela da pada neobična kiša.
Posljednjih dana, snimak je postao viralan na društvenim mrežama na kojem se vidi “kiša crva” na ulicama prijestolnice, a automobile prekriva nešto što veoma liči na ljigave crve ili bube.
El Heraldo je izvijestio da je stanovnicima Pekinga rečeno da se preporučuje da napuštaju svoje domove samo sa kišobranima.
Na snimcima iz vijesti, mogu se vidjeti stanovnici kako obavljaju svoje svakodnevne poslove sa kišobranima podignutim kako bi izbjegli da ih udari ono što na prvi pogled izgleda kao kiša “crva”.
I dok kineske vlasti tek treba da otkriju razlog ovog čudnog fenomena, teorije su počele da se pojavljuju na internetu.
Neki su sugerisali da bi to moglo biti cvijeće topole, veoma popularno drvo u oblasti koje je puno sjemena i, kada cvijetovi opadnu, često se miješaju sa gusjenicama.
Druga teorija je sugerisala da su crvi počeli da padaju nakon što ih je odnio jak vetar, teoriju koju podržava naučni časopis Mother Nature Netvork, koji objašnjava da se ova vrsta incidenta sa životinjama dešava nakon oluje. “Smak svijeta je sve bliže”, rekao je jedan korisnik Tvitera.
U 2011. godini sličan fenomen se desio u Škotskoj. Nastavnik fizičkog Dejvid Krajton je vodio je učenike kada su čuli “udaranje”, a zatim su podigli pogled i videli desetine crva kako padaju sa neba.
Bojana Bajraktarević je trostruka pobednica muzičkog takmičenja Nikad nije kasno koja se bori nažalost, po treći put sa rak*m dojke, a ovog puta se saznaje za bolest koja se opisala kao slučajnost. U razvogoru za domaće medije Bojana je progovorila o teškoj zdravstvenoj situaciji u kojoj se nalazi, a izazovima i poteškoćama tokom perioda lečenja, ali i svemu onome što joj daje snagu da nastavi dalje u borbi za život.
“Tačno, bolest se vratila po treći put, ali nije ništa strašno, biće sve OK. Trudim se da ostanem pozitivna i da imam pozitivnu energiju. Krenula sam sa zračenjima, već sam prešla polovinu terapije, ali ima još nekoliko do kraja. Prognoze lekara su dobre, krenuli smo sa rešavanjem problema, pa onda idu obavezne hemoterapije. Kada to rešite, onda idete na redovne kontrole i prati se stanje, da li ima nešto, da li se pojavilo ili nije… Trebalo bi da prođe pet do sedam godina da možete da kažete da ste se izlečili. To vam niko ne garantuje. Jaka volja i želja za životom sve pobeđuje, ja verujem u to.” Bojana je priznala da hemotaripju teško podnosi. “Trenutno u lošem smeru, tako da kažem. Izgubila sam kosu, ugojila sam se zbog toga. Osećam neverovatnu glad, nemam limita. Stalno osećam glad, ali mi je lekar rekao da je to dobro i da ne treba da držim dijetu. Kilaža je počela da smeta mojoj kičmi. Kosa će porasti, ali to je nešto što mi je jako teško palo. Meni se to desilo dva puta. Bio je to veliki šok za mene, mislila sam da sam se izvukla iz problema, a sada sam upala u još veći. Biće to sve dobro, sve će se rešiti.”
Od Topola se oprostio i premijer Izraela Benjamin Netanijahu
Izraelski glumac i pevač Haim Topol, poznat po ulozi u mjuziklu “Violinista na krovu”, preminuo je u 88. godini u Izraelu, preneo je Rojters.
Haim Topol sa ženom sluša violinistu na gala večeri u Pariskoj operi 1. decembra 1971.
Od Topola se oprostio i premijer Izraela Benjamin Netanijahu.
“Moja supruga i ja, svi državljani Izraela, u dubokom bolu se rastajemo od našeg dragog Haima Topola, koga je volela publika i bio je jedan od najvećih umetnika Izraela”, naveo je Netanijahu na “Tviteru”.
Haim Topol u Tel Avivu u aprilu 2015.
Topol je rođen u Tel Avivu 1935. i nakon služenja vojnog roka osnovao je sekciju udruženje komičara, preneo je Rojters.
Debitovao je na filmskom platnu u “Volim Majka” 1961. godine, a njegova uloga u izraelskoj komediji Salah Šabati 1964. donela mu je prvi Zlatni globus.
Do nesreće je došlo kada je vozač autobusa pokušao da prođe uprkos signalu za voz.
Najmanje šest osoba poginulo je danas, a desetine su povređene kada je voz naleteo na autobus javnog prevoza u najvećem nigerijskom gradu Lagosu, saopštili su nigerijski zvaničnici.
Do nesreće je došlo kada je vozač autobusa pokušao da prođe uprkos signalu za voz, preneo je Rojters.
– Dve osobe su poginule na mestu, četiri se preminule u bolnici, a 25 ljudi je zbrinuto i prebačeno u bolnice – rekao je guverner države Lagos.
Saobraćajne gužve su deo svakodnevnog života u Lagosu, gde većina ljudi vozi ne obazirući se na pravila.
U najmnogoljudnijoj afričkoj državi, mnogi putevi su loše održavani i prepuni rupa, što dovodi do nesreća koje odnesu hiljade života svake godine.
Nikolu Koja gledali smo u brojnim ulogama, od „Žikine dinastije“ preko „Mi nismo anđeli“ i „Lepa sela, lepo gore“ do „Čudnih ljubavi“ i „Crne svadbe“. Nema sumnje da proslavljeni glumac može da se snađe u svakom žanru, ali pred njim je sada jedan sasvim novi izazov.
Posle dugog čekanja, potvrđeno je da će Kojo voditi „Najslabiju kariku“, koja se posle mnogo godina vraća u ovdašnji televizijski etar. Iako smo ga pre jedne decenije gledali kao domaćina kvizu „Šou svih vremena“, novi format je znatno izazovniji.
„Šou svih vremena“ vodio je sa Mašom Pavlović i tu je mogao da ispolji svoju šarmantnu i duhovitu stranu na koju smo svi navikli. Međutim, „Najslabija karika“ poznata je po nemilosrdnim i hladnokrvnim voditeljima. Svi se sećamo legendarne Sandre Lalatović koja je ovaj format vodila dve hiljaditih. Ona je bila strah i trepet kako takmičarima, tako i gledaocima, tako da su očekivanja od Koja velika, ali ne i nedostižna.
− Kvizove vidim kao jedan od najzdravijih televizijskih formata. Kroz nadmetanje sa sobom ili sa ukućanima čovek radi ono što mu je svrha u životu: uči i napreduje! Karika je kviz u kome se neznanje ne toleriše. U ulozi voditelja trudiću se da budem nešto nežniji prema takmičarima. Greške služe da bi se učilo na njima – rekao je Nikola Kojo o svojoj najnovijoj ulozi.
– Draga publiko iz Ivanić Grada, sa žaljenjem vas obaveštavam da sam primoran da odgodim sutrašnji nastup. Razlog je smrtni slučaj u familiji. Unapred hvala svima na razumevanju. Volim vas – napisao je pevač.
Objava Aleksandre Videnović, učiteljice u OŠ “Dragojlo Dudić” u Beogradu u kome opisuje zašto ne voli 8. mart i grozi se vajber grupa privukla je ogormnu pažnju javnosti.
Sećanje na ovaj praznik mladu učiljicu vodi u detinjstvo i
neprijatno iskustvo koje je doživela želeći da svojoj učiteljici pokloni
nešto od srca.
– Zašto ne volim 8. mart i groznim se viber grupa? Da se vratimo u
devedeset i neku…drugi razred – počinje svoju priču učiteljica
Aleksandra.
“Tada nije bilo ni telefona, ni osmomartovskih viber grupa, nego su
se mame u školskom dvorištu domunđavale i organizovale, sve sem moje i
još nekoliko “izopačenih” primeraka, koje su radile od jutra do mraka
kako bi pregurale inflaciju koja je gutala sve iz minuta u minut.
Sećam se da mi je uvek govorila da učiteljici nacrtam ili napišem
nešto od srca i to joj poklonim. Uradim ja tako, ali tog 8. marta svi su
ispred škole držali neki poklon: cveće, bombonjeru, stonu lampu,
knjigu… Svi, sem mene koja sam svoju čestitku pažljivo spakovala u
korice udžbenika da je ne izgužvam.
Znam da mi je mama svakog dana davala novac da kupim užinu. Uvek
dovoljno za pekmezaru, kiflu, štapić ili nešto slično. Rešim ja da taj
novac i sav onaj kusur od prethodnih užina iskoristim da kupim bilo
kakav poklon. Bilo je dovoljno za masnu mono senku u nekoj zelenoj boji.
Kupih je… Uđosmo u učionicu i svi poređaše svoje lepo upakovane
poklone na katedru. Stavim i ja svoj. Divila se Natalija (bog da joj
dušu prosti) svim poklonima, zahvaljivala se, a onda je došao red na
moj. Promenila je izraz lica… – priseća se Aleksandra.
Usledilo je pitanje “čije je ovo”, a kada je odgovorila da je njeno,
dobila je opasku da “Poklon mora da bude upakovan! Ovako se ne
poklanja! Šta je ovo?”
– Čestitku joj nikad nisam dala, po izlasku iz škole sam je bacila – priše Aleksandra.
Danas, kada se ona nalazi na Natalijinom mestu i sedi sa druge strane katedre, kaže da ne očekuje lepo upakovane poklone, već je sasvim dovoljna čestitka i dečji osmeh.
– Ne zato što ih ne volim, već zato što ne volim poklone koje kupuju
mame, koje se (pojedine) zbog istih raspravljaju po viber grupama. Da
li da učiteljicama ili vaspitačicama uzmu vaučer, tašnu, torbu, psa,
zeca, auto, stan… Dovoljna je čestitka i dečji osmeh, ništa više da bi
ova Natalija bila srećna – kaže Aleksandra.
Učiteljica Aleksandra godinama se bavi humanitarnim radom,
organizuje humanitarne bazare i licitacije i kaže da za nju nema većeg
poklona, nego kad neko dete ode na lečenje.
Učiteljica Aleksandra Vidanović sa Vasilijem Milunovićem, za koga je organizovala humanitarne bazare i licitacije
– Umesto vaučera za neku drogeriju, bolji je vaučer kojim bi se
omogućilo lečenje nekog deteta, a mnogo ih je! Srećan 8. mart! –
zaključuje ova plemenita žena, koja nas sve podseća na suštinu darivanja
i beskrajnu vrednost poklona u ljubavi i humanosti.
Kako je ranije pričao, sa njom je počeo od nule i jedno drugom su snažna podrška. On je sada svojoj voljenoj dami čestitao 8. mart na svom Instagramu.
Radoš Bajić
Inače, glumčeva supruga vodila je bitku sa opakom bolešću, a on joj je tada bio najveća podrška.
– Ja sam suprug žene koja je bila obolela od raka dojke, a iskreno želim da ohrabrim sve majke, sestre, supruge, ćerke, bake, i da im kažem da na kraju tunela ima svetla. I Radojka je u seriji nastavila da živi, kao što je i moja supruga Milena. Dvesto osamdeset osam dana sam sa njom proveo na beogradskom Institutu za onkologiju, pomažući joj u grozničavoj i teškoj borbi. Iako sam uvek čuvao svoj privatni život kao oazu, u dogovoru sa suprugom i decom, odlučio sam da izađem pred javnost sa svojim iskustvom zarad svih onih žena kojima treba pomoć – rekao je ranije Radoš Bajić za medije.
Glumac Tanasije Uzunović preminuo je u 81. godini na Klinici za urgentnu medicinu VMA. Glumac je igrao u preko 50 filmova i TV drama, a najviše se proslavio ulogom Rajka Maleševića u kultnoj seriji “Moj rođak sa sela”. Tanasije je iza sebe ostavio ćerku Sofiju, koju je dobio u 50. godini života sa trećom suprugom Mirom. Inače, Sofija je krenula očevim stopama i isto se bavi glumom. – Sofija je odmalena pokazivala interesovanje za razne stvari i nikad nisam ozbiljno razmišljao o tome da bi mogla da odabere glumu za životni poziv – priznaje Tanasije. – Lepo je pisala, zanimala se za književnost, težila je za autentičnim izrazima u muzici. U gimnaziji je odlazila u “Dadov”, što mi je bilo veoma drago jer sam smatrao da je bolje da vreme provodi u dramskoj sekciji nego da se interesuje za folk i rijalitije. Jedan prijatelj mi je tada rekao: “Ona će biti glumica”. Odgovorio sam mu da to ne dolazi u obzir, a on je na to samo proročanski kazao: “Videćeš”. I ispostavilo se da je bio u pravu. Kad su je oborili na prijemnom na Fakultetu dramskih umetnosti, rekao sam joj da neke stvari mora da prelomi ukoliko želi da se bavi glumom, a ona je to želela po svaku cenu. Kasnije je upisala Akademiju umetnosti u klasi Dragane Varagić. Na prvoj godini sam joj skrenuo pažnju da u ovoj profesiji nema protekcije, da sama mora da pokaže koliko vredi i pronađe svoj put- rekao je ranije Uzunović za “Gloriju”.
