Author: ollo

Početak prethodne nedelje obeležila je tragična vest o pogibiji Nemanje Vukovića, bivšeg učesnika takmičenja “Zvezde Granda”. Smrt mladog pevača potresla je ceo region, a sada su isplivali novi jezivi detalji poslednjeg dana njegovog života. Kako Kurir saznaje od dobro obaveštenog izvora, on se kobne večeri na deonici auto-puta na kojoj je nastradao našao jer se s jednim prijateljem i kolegom u poslednji čas dogovorio da snimi obradu pesme Emira Đulovića “Živi, moje milo”.

– Svi su se pitali zbog čega je Nemanja bio na auto-putu na kom je poginuo. To mu nije bilo u planu, niti je bilo kome o tome pričao. Zato je za sve nas to bila prava misterija. Ipak, i te njegove poslednje sate obeležila je tužna muzika. On je to veče s jednim kolegom trebalo da u 19 sati snimi obradu pesme Emira Đulovića “Živi, moje milo”, pa je krenuo tamo. O svemu su se dogovorili u poslednji čas, iznenada, zato niko ništa nije ni znao – priča naš sagovornik i dodaje:

– Taj prijatelj ga je zvao, ali kako se on nije javljao, on je odlučio da otpeva svoj deo dok se Nemanja ne pojavi. Ono što je jezivo jesu dve stvari. Prvo, nesreća se dogodila baš u trenucima dok je on pevao taj kaver, a drugo su stihovi pesme, koji lede krv u žilama i skoro u potpunosti opisuju zlu sudbinu koja je zadesila Nemanju.

“Opet sam sanjao da odlazim, gde se s nebom sastaju, dvoje se zauvek rastaju. Ako bez mene ti svane dan i broj ruža bude neparan, živi, moje milo, ko da me nije bilo, biću na sigurnom”, glase stihovi te pesme, koju je Nemanja trebalo da otpeva u duetu s kolegom. On je i dalje neutešan zbog tragedije, a nakon svega što se desilo, odlučio je da tu pesmu posveti Nemanji. Video sam da je napisao posvetu uz obradu, koja kida dušu: “Brate moj, dogovorili smo se u 19 sati da uradimo kaver na ovu pesmu. Ali, eto, 10 minuta ranije, Bog je odlučio da je doživim i da je tebi posvetim” – završava naš izvor.

Podsetimo, Nemanja je sahranjen u rodnoj Foči, u prisustvu porodice i prijatelja. On je izgubio život prošlog ponedeljka na auto-putu Šid-Beograd, kod Dobanovačke petlje, kada je na njega naleteo autobus, a za sve je bila misterija zbog čega je pevač išao za Dobanovce. Sada je i to otkriveno.

Moja tašta je saznala da njena ćerka, a moja žena ima aferu – njenu reakciju ću pamtiti do kraja života.

Tašte su vrlo često predmet šale. Ismevaju se iz različitih razloga i često su laka meta za kritiku. Moje iskustvo sa mojom bivšom taštom nije bilo savršeno ali kada se osvrnem unazad imam puno poštovanja prema njoj.

Pre nekoliko godina, saznala je da njena ćerka a moja tadašnja supruga, ima aferu sa oženjenim muškarcem. U to vreme sam bio svedok kako je moja tašta postupila kao jaka i hrabra žena. Takođe sam uvideo koliko je bila mudra u tome i kako je podnela vesti i posledice afere i neverstva svoje ćerke.

Moja žena i tašta su bile veoma bliske. Jedini izuzetak u njihovom odnosu je bio kada je moja žena započela svoju aferu gde se namerno držala podalje od svoje majke. Počela je da je izbegava nakon što je započela aferu jer je znala da ona to neće odobriti. Moja tašta je na svojoj koži osetila posledice koje su afere prouzrokovale njenoj porodici i nikada ne bi odobrila ili podržala takvo sebično i pogrešno ponašanje.

Umesto da samo prihvati ćerkine izgovore za aferu ili da toleriše nepoštovanje svoje ćerke prema njoj, ona je ostala čvrsta u borbi za svoje unuke. Suprotstavila joj se i nije popustila u ćerkinim pokušajima da njome manipuliše ili da je krivi za njene odluke ili preljubu. Moja tašta se hrabro držala i učinila je sve što mogla da zaštiti svoje unuke od posledica.

Jednog jutra, ubrzo nakon što je afera moje supruge postala javna, zamolio sam taštu da dođe da mi pomogne da smirim ženu. Moja supruga se prethodne noći vratila kasno pošto je bila sa svojim ljubavnikom i došlo je do svađe u kojoj je izgubila razum i nasrnula na mene. Činilo se da nije u stanju da se obuzda i kontroliše svoj temperament pa sam zamolio njenu majku da dođe da pokuša da joj pomogne da se smiri. Tašta je došla i nakon nekog vremena uspela da pomogne mojoj tadašnjoj ženi da se pribere dovoljno da sedne i razgovara sa nama. Zatim je nastavila da je savetuje o važnosti majčinstva i da bi trebalo da bude žena koju će njena deca poštovati. Savetovala je i o tome kako su je kriza srednjih godina i nepromišljene odluke dovele na težak životni put koji menja život kako njoj tako i njenoj deci i mužu.

Na kraju rasprave, moja bivša žena je odbacila i negirala sve što joj je majka rekla. Moja tašta je završila ovaj težak razgovor sa sledećim rečima, za koje bi mnogi godinama kasnije tvrdili da su gotovo proročanske: „Odustala si od braka i porodice zbog afere sa nečasnim i sebičnim oženjenim muškarcem. Ti ne uništavaš samo svoj brak i porodicu, već i njegov brak i porodicu. Za svoje pogrešne postupke će te se kajati do kraja života. Učinićete sve što je moguće da se vaša afera završi brakom, ali čak i ako budete uspešni u tome, to neće dugo trajati i nema nikakvu budućnost. Dajem vam pet do sedam godina pre nego što shvatite kakvu ste nepopravljivu štetu naneli i dok ne doživite grižu savesti sa kojim ćete morati da živite ostatak života.”Prošlo je svega nekoliko godina otkako je moja tašta vodila ovaj razgovor sa bivšom suprugom a njene reči su već počele da se pokazuju i na delima. Vreme će pokazati da li će se njene reči upotpunosti pokazati kao tačne ili ne. U svakom slučaju, moja bivša žena se sada suočava sa poteškoćama ljubavnice koja je uništila dva braka i dve porodice. Deca su najviše pogođena ovim neverstvom, više ne veruju da je brak posvećena veza i da će naći nekoga ko će ih poštovati ili će im ostati privržen i veran. Mogu samo da zamislim kakvu traumu to može izazvati u njihovim budućim vezama i brakovima. Za sada se još uvek bore da se snađu u novonastaloj situaciji.

Otac Gojko Perović dao je precizan odgovor na veoma ozbiljno pitanje koje dolazi u sred Vaskršnjeg posta

U toku je veliki Vaskršnji post i pošto je ovo post koji traje oko 50 dana, mnogo je onih koji odlažu taj momenat kada će da poste. Na pitanje “Da li je čovek koji ne posti grešan čovek?” Otac Gojko Perović to ovako objašnjava:

“Mi stalno živimo u grehu. Tolika je naša vezanost za hranu, odmor, relaksaciju, da mi pravimo idole od toga… Iz toga proizilazi i bludni život. A naša nasušna potreba, da bi nam duh disao, naša nasušna potreba je post. Čovek koji ne posti on ne pomaže sebi. Nije precizno reći da greši. Recimo on ne pomaže sebi da se oslobodi od greha. Post je jedan način da se oslobodimo od greha. Kada se čovek trudi oko posta, njegova duša i telo se oslobađaju od greha.

Čovek sam po sebi nije svet. Trebaš stalno da se trudiš. Ako si sinoć bio rapoložen, to ne znači da te ujutru neće sačekati neki problem. Zato svaki dan treba da se trudimo, opet i opet da se opet oslobađamo od greha.

Zato je post tu dobar jer nas oslobađa od greha. Daje nam pravac kojim treba da se krećemo.

Gospod će po nas doći iznenada, a čovek koji se nije oslobodio greha, koji nije radio na tome da se svaki dan oslobađa od greha, neće imati kad to da uradi.

Zato je post dobar jer vaspitava našu dušu da bude slobodna od strasti i hrabar u Gospodu.”

Slučaj madam Popove obeležio je 1800-te, a sve što je uradila smatra milosrđem, nikako zločinom.

Ruskinja Aleksa Katarina Popova u bračnoj zajednici uopšte nije bila srećna. Upravo te okolnosti i sve što je proživljavala sa suprugom su joj bile nspiracija da “pokrene biznis”. Naime, želela je da oslobodi sve žene koje su bile užasnim i mučnim brakovima, gde su ih muževila maltretirali, zlostavljali, varali.

O životu čuvene madam Popove, nadimku po kojem je postala poznata u čitvom svetu, se ne zna baš puno. Smatra se da je živela u Samari, sredinom 1800-ih.

Navodno ju je mnogo uznemirivala činjenica da su brojne žene u brakovima tretirane kao da su u zatočeništvu i maltretirane od strane grubih muževa.

Polako je počela da reklamira svoj posao. Nesrećnim suprugama je govorila da će uz malu naknadnu da ih “oslobodi nesreće i muževa tirana”. Razlozi za oslobađanje od muževa bili su prevara i zlostavljanje, ali i kada bi se neka supruga zasitila svog muža, mogla je da se obrati Popovoj.

Popova bi se tada upoznala sa muževima, a zatim bi im diskretno trovala hranu ili piće arsenom. Uspešno je radila 30 godina, od 1879. do 1909, sve dok jedna od njenih klijentkinja nije počela da oseća krivicu. Počela je sa slanjem pisama policiji, u kojima je pisala kako je platila Popovu da ubije njenog muža. Kada na pisma nije bilo reakcije, odlučila je da ode lično u stanicu.

Policija je uhapsila Popovu u njenoj kući, a vest o hapšenju ubice se brzinom svetslosti proširila u gradom. Ljudi su bili zgroženi njenim postupcima. Oko njenog doma počela je da se okuplja grupa besnih ljudi, a čak je i mafija tražila da je predaju njima, uz pretnju da će je spaliti na lomači. Situacija je toliko počela da izmiče kontroli da su naoružani policajci čuvali Popovu dok je transportovana na saslušanje.

Gospođa Popova je na sudu priznala krivicu izjavivši da je “učestvovala u ubijanju muškaraca koji su svoje partnerke tretirali kao robove”, ali da su njeni postupci bili “dela milosrđa”. Dalje se branila izjavama da je ona zapravo izazvala smrti, ali ona nije bila ubica jer je koristila otrov, a smrti su bile spore i prirodne.

Većina žrtava je umirala i ne znajući da su otrovane. Suđenje je trajalo kratko, a odluka veća je stigla brzo. Katarina Popova je proglašena krivom za ubistva i osuđena je na smrt streljanjem. Pogubljena je 1909. godine u Sankt Peterburgu, piše nationalgeographic.rs.

Popova je tvrdila da je ubila ukupno oko 40 ljudi, ali istraga je pokazala da je zapravo u pitanju oko 300 žrtava koje je ubila tokom 30 godina dugog delovanja. Mnoge žene koje su angažovale Popovu optužene su i proglašene krivima za saučesništvo u ubistvu, ali do presude su mnoge od njih ili umrle ili pobegle u Sjedinjene Države.Slučaj Popova je zanimljiv jer se ona ponašala i kao atentator i kao serijski ubica. Ubijala bi ljude sa kojima nije imala lične veze i bila je organizovana i taktična kao atentator, ali za razliku od atentatora ili plaćenih ubica, ona je poput serijskog imala je specifičan tip žrtve. Ciljano se reklamirala ranjivim ženama kako bi ubila nasilne muškarce i to je radila sa strašću.

ČAČAK – Veštačka inteligencija sve više uzima maha, a ono što je primetno jeste da ona postaje sve intersantnija mladima. U šumadijskom selu Mrčajevci, živi Uroš Avramović, mladi pronalazač, koji se iako je tek osmi razred osnovne škole pronašao, verovali ili ne u humanoidnoj robotici, koju pokreće veštačka inteligencija.

Iz kuće znanja u Mrčajevcima koja nosi ime čuvenog matematičara i stručnjaka za mehaniku Tatomira Anđelića, ove godine iskoračiće upravo ovaj dečak koji odmah nakon nastave odlazi u svoj kutak gde se bavi upravo humaniodnom robotikom.

„Moji počeci su bili na tatinoj lemilici kojom sam odlemljavao elektronske komponente iz pokvarenih, ali to ne mora da znači da su one pokvarene, jer se najveći broj elektronskih elemenata koji je unutra, može se iskoristiti za dalje pravljenje električnih kola, od kojih sam ja na priemr poičeo da pravim delove za robota”, priča mlađani Uroš Avramović.

Uroš danonoćno radi na izazovnom zadatku veštačke inteligencije, što za njega predstavlja dobar razlog da bi se njome svesrdno bavio.

„Ova humanoidna ruka je samo deo od humanoidnog robota koji je trenutno u izradi. Svakog dana se štampaju delovi za projektni zadatak i nadam se da će biti gotov polovinom aprila”, objašnjava Uroš.

Ovaj mladi istraživač kaže da je ruka njegovog robota dizajnirana za pomoć i interakciju sa okolinom.

„Ona radi na principu veštačke inteligecije, gde zahvaljujući veštačkim čulima obavlja radnje koje pomažu ljudima sa invaliditetom. U ruci se nalaze određeni servomotori, koji pomoću vlakana simuliraju rad mišića i pomoću njih ona opruža i savija prste”, kaže ovaj momak.

Urošev otac Dragan ističe da je sve krenulo kada je primetio da je počeo da mu nestaje alat, međutim, danas ga je naslednik daleko prevazišao.

„Primetio sam da je uzimao krišom alat, jer sam shvatio da mi često nestaje. I gde sam sve to nalazio, nalazio sam kod njega. Onda smo počeli zajedno da pravimo po neki autić, to ga je privuklo. Dosta vremena je provodio za radnim stolom punim alata, lemilica i svega ostalog, nakon čega je počeo sve sam da sklapa”, rekao je Urošev otac.

Uroš ima velike ambicije u vidu ogromne tehnološke revolucije humanoidne robotike i kako kaže, vidi njenu široku primenu.

„Sebe vidim kao jednog od istraživača koji će unapređivati i praviti ovakve humanoidne robote, koji će raditi na principu veštačke inteligencije, a robotiku vidim sa velikom primenom u industriji i pomoći u medicini”, zaključuje Uroš.

Dakle, od tatine lemilice, pa do humanoidnog robota koji će vrlo brzo, kako ovaj mladi istraživač kaže biti na dobrobit čovečanstva.

Kurir.rs/RINA

U saobraćajnoj nesreći u naselju Braće Jerković povređena je žena (71).

Ona je, kako se saznaje, zadobila povrede dok je prelazila ulicu. Jedno vozilo je zastalo da je propusti da prođe, ali je drugi automobil naleteo na prvi, koji je poguran napred, povredio ženu.

Alko-testom je utvrđeno da vozač vozila ima 2,8 promila alkohola u krvi.

Žena je zadobila povrede glave, leve noge i ruke.

Vozilom Hitne pomoći prevezena je u Urgentni centar.

(Kurir.rs/Blic)

Po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal nakon višemesečnog predistražnog postupka danas su pripadnici BIA i Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije – Službe za borbu protiv organizovanog kriminala lišili slobode sudiju Prekršajnog suda u Loznici (Odeljenje Ljubovija) Z. M. i još pet osumnjičenih: službenicu tog suda S. S., kao i B. S., Z.M. (suprugu sudije Z. M.), D. N. i Ž. P., zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela primanje mita, krivično delo zloupotreba službenog položaja i krivično delo falsifikovanje isprava.

– Tužilaštvo za organizovani kriminal je donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv svih šest osumnjičenih. Visoki savet sudstva je juče popodne održao sednicu na kojoj je sudiji Z. M. skinut imunitet., nakon čega je zajedno sa ostalim osumnjičenim licima lišen slobode – navodi se u saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal.

Osumnjičeni sudija Z. M. se, kako se navodi, tereti da je u periodu od 24. marta 2022. do 9. decembra 2022. godine u dva navrata primio mito od osumnjičenih B. S. i D. N., dok se Z. M. tereti da je svom suprugu Z. M. pomogla u primanju mita.

– Osumnjičeni Z. M. se takođe tereti da je falsifikovao ispravu odnosno zapisnik o saslušanju osumnjičenog lica (koje nije ni bilo prisutno) u prekršajnom postupku zajedno sa svojom daktilografkinjom S. S. na šta ga je podstakao osumnjičeni Ž. P. čime je osumnjičeni sudija Z. M. zloupotrebio službeni položaj – navodi se iz tužilaštva.

Pretresi su u toku.

Svim licima lišenim slobode određeno je policijsko zadržavanje i ona će uz krivičnu prijavu biti sprovedena Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Kurir.rs/ J. S.

Dve osobe su poginule, a dve su povređene u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Nikšić – Risan, u mestu Grahovo.

Oko 19 sati došlo je do direktnog sudara dva vozila. Kako prenosi RTCG poginula su dva muškarca koja su bila u “pikapu” nikšićkih registarskih oznaka. U čeonom sudaru dve osobe su teško povređene.

Na licu mesta su službenici policije, hitna služba i vatrogasci spasioci.

Kurir.rs/Vijesti

Pre mesec dana u domu Milana Miškovića proslavljen je njegov 26. rođendan.

Ali, nije bilo radosti, jer Milana nema. Njegovi roditelji, baka, sestra od tetke i njeno četvoro dece već tri godine žive sa bolom, čekaju da se vrati kući da im kaže koju reč ili da usnuo ne izusti ništa. Ali, samo da bude tu, među svojima.

Na današnji dan, 16. marta 2020. Milan je nestao kod Slankamena, kada je na Dunavu pecao sa svojim prijateljem Ilijom. Telo njegovog druga je isplivalo, ali Milanu nema traga. Da li je među živima ili je mutan Dunav postao njegova grobnica?

“Svake godine ja kao njegova sestra zamolim da se objavi nešto na taj datum. Nažalost, informacije su uvek iste jer ne znamo ništa, ali ne želim da se slučaj o Milanu zaboravi. Ne želim da nadležni misle da smo odustali do njega, danas je tri godine kako živim bez mog brata, a ne znam gde je”, priča Milanova sestra.

“Nada i dalje postoji. Ali, posle toliko vremena, nemamo baš, ali baš nikakvih informacija. Mnogi su ubeđeni da se on tad utopio, ali nije on list drveta ili parče papira da tako nestane i da se ni posle toliko vremena o njemu ne zna ništa”, priča očajna sestra.

“Milan je sin jedinac i njegova mama, moja tetka, psihički je gore iz dana u dan. Plašimo se i za njeno zdravlje. Samo istina može da je spasi. Ma kakva ona bila”, navodi sestra.

Šta se desilo kobnog dana?

Milan je tog 16. marta 2020. godine krenuo u ribolov sa svojim drugarom Ilijom. Ušli su u čamac, krenuli Dunavom u Slankamenu, a tada im je, kada su krenuli da bacaju mreže, neko rekao: “Deco, nemojte, duva jak vetar”.

Kako je ranije Ivana ispričala, Milan je iskusan, rekao je da će samo pokušati, da će se brzo vratiti ako ne uspeju. I tu im se gubi svaki trag. Ilijino telo pronađeno je mesec dana kasnije čak u Zemunu.

Sa čamcem su isplivale, kako kaže sestra, i neke “nelogičnosti”.

“Prvo je bilo da je pronađen u jako čudnom stanju, a nama je bilo čudno kako je čamac pronašao baš neki Milanov drug. Jedan deo čamca je bio zaboden u pesak”, ispričala je ona.

Ivana kaže da je to tehnički jedino što znaju prisećajući se prvih dana Milanovog nestanka.

“Drugog dana po Milanovom nestanku su i njegov otac i moj otac, krenuli u potragu. Svi smo se odmah angažovali. Za sve ovo vreme, u svašta smo posumnjali, pa čak i da je ubistvo u pitanju i to zbog Ilije, koji je imao podebeli dosije. Milan je želeo da mu pomogne, da ga izvuče, da dečko stane na noge. Sumnjali smo i na to da se Milan našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Čak se nadamo i da je zaštićeni svedok zbog Ilije”, navodi Ivana.

Porodica je pomišljala i da će se Milan odnekud pojaviti, pa i to da ga neko drži zatočenog kako bi namirio neki Ilijin dug.

(Kurir.rs/Telegraf.rs)

Neverovatna objava osvanula je na jednoj splitskoj Facebook stranici namenjenoj za traženje stanova u Splitu i okolini.

Naime, jedna samohrana majka ganuta je potezom jednog mladića, a sve je na svoj način opisala na ovoj stranici.

“Dogovorim razgovor s razumnim najmodavcem”

“Ovo moram podiliti s Vama, pogotovo za nas koje smo samohrane majke/očevi i svi mi koji imamo mališane i tražimo malo gnezdo za naše piliće…”, započela je te je u nastavku otkrila o čemu je reč – napisala je ona, pa nastavila:

“Ostala san nedavno iznenada sama s detetom i krenula tražiti nam stan. Osim ovih velikih nenormalnih cena stalno sam dobila odgovore: “NE NE MOŽE, IMATE MALO DETE, UNIŠTIĆETE STAN “itd… Ne želi, komentarisati ove razloge.

I napokon, dogovorim juče razgovor s razumnim najmodavcem da se nađemo i dogovorimo oko stana, jer postoji još jedna osoba koja je zainteresovana za stan, pa kako se dogovrimo. Nakon razgledavanja stana, seli smo u kafić, nas 4, ja i moj mali pilić te najmodavac i taj momak koji je došao kasnije. Najmodavcu je bilo svejedno ko će u stan samo je na meni i momku da se dogovorimo kome pripada, prenosi dalmacijadanas.hr.

Čim je najmodavac to rekao, momak je samo pogledao u mene i moga pilića, izvadio kovertu gde je već pripremio novac za depozit i prvi mesec najma i dao najmodavcu da je to koverta za mene i dete. Pitam ga za šta, da ne treba, a on meni da zna kako je to kad se nema, da dete podignem na noge da će se on snaći. Samo je ustao od stola i otišao.. Ostala sam u šoku i u suzama. Najmodavac isto”, napisala je ona.

“Slala sa, poruke…”

“Ipak ljudi moji ima jako mali, ali velik judi. Kad se najmanje nadaš ti se ljudi pojave. Ovo je njegov profil na Facebooku, ako ga neko zna neka mu barem javi da sam do neba zahvalna mu. Slala san poruke, al čovek očigledno nije na njemu, a br. mobilnog nemamo”, zaključila je samohrana majka.

Kurir.rs/dalmacijadanas.hr