Author: ollo

Košta malo, a ukus je kao da je napravljen u najekskluzivnijoj poslastičarnici.Iznenadili smo se kada smo došli od ovog recepta:

Potrebno:5 jaja;5 kašika šećera;5 kašika brašna;2 kašike kakaoa;1 prašak za pecivo;500 ml mleka.Za preliv:250g šećera i 500 ml vode,vanilin šećer.Za fil:500ml mleka,5 kašika brašna,100 g šećera,1 vanilin šećer.

Priprema:

Umutite 5 belanaca sa 5 kašika šećera, dodati 5 žumanaca, 5 kašika brašna, 2 kašike kakaoa i prašak za pecivo. Podmazati pleh i peći koru. Pečenu koru preliti skuvanim sirupom od 250 g šećera, 500 ml vode, 1 vanilinog šećera. Toplo na toplo i ostaviti da se ohladi u plehu.

Fil:

Od 0,5 l mleka, 5 kašika brašna, 100 g šećera i 1 vanilinog šećera skuvati beli krem. Kada se ohladi, dodati mu 250 g putera umućenog sa 1 kašikom šećera u prahu. Beli fil sipati preko kore. Preko belog fila preliti 3 štangle čokolade rastopljene sa malo putera.

Ćerka koja živi vrata do njenih, ne brine se o njoj, a stana se ne želi odreći. 85-godišnja Filipina bi prodajom stana mogla platiti privatan dom u kom bi imala svu potrebnu brigu, ali zbog potpisanog ugovora, stan više ne može prodati

85-godišnja Splićanka se sa ćerkom već tri godine bori na sudu za vlastiti stan. Naime, slaba, nemoćna i jedva pokretna, još 2018. godine je sklopila sa ćerkom ugovor o doživotnom uzdržavanju u zamenu za potpunu brigu o njoj. Ali, kako navodi, ćerka se ne brine o njoj, a ne želi da se odrekne stana.

”Ja nisam nikad ni u snu sanjala da će se meni ovo dogoditi, da ćemo mi tri godine voditi rat, čak sudski i da mi nećemo imati odnose, ja sam sve mogla zamisliti i smrt, i bolest, i starost i sve, sve, sve, potrese…ne mogu se ni sad s tim pomiriti i zato su meni odbrojeni dani, meni su odbrojeni dani, ne samo fizički zbog moje dijagnoze, nego duša, oni su meni dušu iščupali!”, rekla je Filipina.

Bivši vaterpolista Danilo Dača Ikodinović je u velikoj ispovesti progovorio o detinjstvu, braku sa pevačicom Natašom Bekvalac, okretanju crkvi, te velikom udesu koji je imao pre 15 godina, kad su se lekari borili za njegov život.

– Skoro svaki dan sam u teretani. Nisam kad odem na skijanje i na more, mada nisam neki ljubitelj mora, žena me tera… (smeh) Moj otac je iz Čačka, tamo je Morava, je l’… Zavoleo sam zbog nje vodu. Stalno sam se bacao u reku kao mali. Tata je jako želelo da budem vaterpolista, živeli smo na Miljakovcu, bazen nam je bio pet stanica od nas – kazao je na početku Danilo Ikodinović.

– Otac me je jednom prebio jer nisam išao na treninge. Već sam bio pokazao određeni kvalitet, ali sam bio klinac… Hvala mu na tome, nikad me, inače, nije tukao. Uhvatio me je bio pubertet, to je tako. Treninzi su bili minimum dva sata ujutru i dva sata uveče, a kad se spremamo za nešto onda i do osam sati dnevno – naveo je Dača za “K1”.

– Jedna ćerka, Andrea, ima 20 godina sad. Sa obe ćerke sam u odličnim odnosima, iako ne živim sa njihovim majkama. Andrea je imala 7 godina nepunih kad sam doživeo udes, a Hana godinu dana samo. Seo sam pijan na motor. Imao sam 1,70 promila alkohola u krvi. Hteo sam malo da se opustim, pred prvenstvo, Malaga je bila u pitanju. Ne znam kako bih živeo sa tim da sam, daleko bilo, nekog ubio. Sebi sam sve uradio. Preticao sam celu kolonu, kad sam pao sa motora takva kiša je krenula da pada… Na sudu sam rekao da je sva krivica moja. Nisam ni kočio, trag kočenja je bio minimalan. Policajac koji je vršio uviđaj mi je jednom prišao u nekom lokalu posle i rekao mi da je to bio on i da sam leteo 86 metara, to je, čoveče, fudbalski teren. Hitna pomoć je došla za 15 minuta. Doktori nisu znali kako sam ostao živ. Bio sam u nikad boljoj formi fizički, to me je spaslo. Istina je da su se doktori oko mene malo više potrudili, antibiotik je doveden hitno iz inostranstva, tadašnji predsednik se zauzeo za to, to je istina – rekao je Ikodinović.

– Moja žena je veliki vernik. Svake nedelje ide u crkvu, roditelji su joj takvi, ti nisi svestan… Bitne stvari su mi se sve dešavale na praznike. Nekad sam negodovao jer me bude u nedelju da idemo u crkvu, to mi je bio jedini slobodan dan, a sad je drugačije. Neke stvari se ne dešavaju tek tako. Kad sam se probudio posle udesa, ruka mi je bila onako gore skroz. Odmah sam pitao da li je još neko stradao. To se obično ne dešava. Budim se u šok sobi. Dve garniture ljudi je umrlo, ja sam ostao. Bili su u kesi, kad umru, to tako ide, rajsferšlus ovoliki… Zakonski moraju da budu tu u kesi dok ih ne odnesu posle. Govorio sam sebi dok sam gledao to: “Majmune, šta si sebi dozvolio”. A ne mogu ništa da kažem, samo gledam to… Oštećene su mi bile glasne žice, nisam mogao da pričam. Doktori su mi prvo spasavali život, pa ruku. Rebra su mi bila slomljena, sav sam u ožiljcima. Priklještio sam bio živce u vratu, nisam mogao da se pomeram. Odmah sam bio svestan da od šake nema ništa. To su mi odmah rekli da je to nemoguća misija. Krenuo sam posle toga gotovo od nule. Šta ja znam da radim u tom momentu sem da igram vaterpolo? Ništa – istakao je Danilo.

– Dosta vremena je trebalo da se raščisti sve. Bio je razvod braka, nesreća nije uticala mnogo na razvod. To se već raspadalo sa Natašom… Desilo bi se svakako. Novi Sad nikad nije bio moja sredina, to nije moj grad. Tamo sam dolazio i odlazio, bio sam na toj relaciji… Težio sam da se vratim kući u Beograd. Bilo mi je teško zbog svega što je bilo u medijima. Osetio sam olakšanje posle razvoda, kao neki ranac da sam skinuo sa sebe, sa leđa. Sa Majom sam krenuo posle otvaranja kafane, uticala je mnogo na mene. Smirivala me je, ja sam se kidao oko svega sa biznisom. Unela mi je sigurnost. Upoznali smo se u kafani. I kad sam stao sa kafanom, ona mi je govorila: “Hej, rešićemo sve”. Shvatam sve što ona preživljava, sportista je, sportski parovi uvek dobro funkcionišu. Ljubav pobeđuje sve na svetu. Ona ima brata, sestru, majku i oca, volim kako se svi oni međusobno vole, volim da ih gledam zajedno – rekao je u emisiji Milana Kalinića.

– Ja sam proživeo svašta. Preuzeo sam sad ulogu “žene sportiste”, ništa mi nije teško, sve radim po kući. Zbog korone sam zatvorio kafanu, ali neću to ponovo počinjati. Završio sam sa ugostiteljstvom. Treniram, sad je sve drugačije. U kafani se i pilo, u dimu si non-stop, regenerisao sam se od kako sam prekinuo rad sa lokalom – zaključio je Ikodinović.

SANSKI MOST – Neobičan događaj desio se na parkingu u Staničnoj ulici, gdje je radnik Javnog komunalnog preduzeća “Sana”, koje gazduje tim parkingom, prijavio policiji vozača automobila marke „reno“, da je silom skinuo lisice s točka svoga automobila i potom napustio parking.

Kako su nam potvrdili iz ovoga preduzeća, prilikom obilaska parkinga, radnik je zatekao vozilo čiji vlasnik nije platio parking, te je stavio lisice za blokiranje na prednji točak automobila.

Tom prilikom na vjetrobransko staklo radnik je ostavio obavijest s brojem telefona na koji se vlasnik može obratiti kako bi platio kaznu i kako bi mu automobil bio odblokiran.

Međutim, po povratku na lice mjesta, radnik je samo zatekao isječene i oštećene lisice. Radnik je istog momenta nazvao policiju, te je ustanovljeno da je tom prilikom počinjeno krivično djelo oštećenja tuđe stvari. Kako saznajemo, policija je potom pronašla i privela vozača automobila, te su protiv njega pokrenute zakonom predviđene radnje.

Početak prethodne nedelje obeležila je tragična vest o pogibiji Nemanje Vukovića, bivšeg učesnika takmičenja “Zvezde Granda”. Smrt mladog pevača potresla je ceo region, a sada su isplivali novi jezivi detalji poslednjeg dana njegovog života. Kako Kurir saznaje od dobro obaveštenog izvora, on se kobne večeri na deonici auto-puta na kojoj je nastradao našao jer se s jednim prijateljem i kolegom u poslednji čas dogovorio da snimi obradu pesme Emira Đulovića “Živi, moje milo”.

– Svi su se pitali zbog čega je Nemanja bio na auto-putu na kom je poginuo. To mu nije bilo u planu, niti je bilo kome o tome pričao. Zato je za sve nas to bila prava misterija. Ipak, i te njegove poslednje sate obeležila je tužna muzika. On je to veče s jednim kolegom trebalo da u 19 sati snimi obradu pesme Emira Đulovića “Živi, moje milo”, pa je krenuo tamo. O svemu su se dogovorili u poslednji čas, iznenada, zato niko ništa nije ni znao – priča naš sagovornik i dodaje:

– Taj prijatelj ga je zvao, ali kako se on nije javljao, on je odlučio da otpeva svoj deo dok se Nemanja ne pojavi. Ono što je jezivo jesu dve stvari. Prvo, nesreća se dogodila baš u trenucima dok je on pevao taj kaver, a drugo su stihovi pesme, koji lede krv u žilama i skoro u potpunosti opisuju zlu sudbinu koja je zadesila Nemanju.

“Opet sam sanjao da odlazim, gde se s nebom sastaju, dvoje se zauvek rastaju. Ako bez mene ti svane dan i broj ruža bude neparan, živi, moje milo, ko da me nije bilo, biću na sigurnom”, glase stihovi te pesme, koju je Nemanja trebalo da otpeva u duetu s kolegom. On je i dalje neutešan zbog tragedije, a nakon svega što se desilo, odlučio je da tu pesmu posveti Nemanji. Video sam da je napisao posvetu uz obradu, koja kida dušu: “Brate moj, dogovorili smo se u 19 sati da uradimo kaver na ovu pesmu. Ali, eto, 10 minuta ranije, Bog je odlučio da je doživim i da je tebi posvetim” – završava naš izvor.

Podsetimo, Nemanja je sahranjen u rodnoj Foči, u prisustvu porodice i prijatelja. On je izgubio život prošlog ponedeljka na auto-putu Šid-Beograd, kod Dobanovačke petlje, kada je na njega naleteo autobus, a za sve je bila misterija zbog čega je pevač išao za Dobanovce. Sada je i to otkriveno.

Moja tašta je saznala da njena ćerka, a moja žena ima aferu – njenu reakciju ću pamtiti do kraja života.

Tašte su vrlo često predmet šale. Ismevaju se iz različitih razloga i često su laka meta za kritiku. Moje iskustvo sa mojom bivšom taštom nije bilo savršeno ali kada se osvrnem unazad imam puno poštovanja prema njoj.

Pre nekoliko godina, saznala je da njena ćerka a moja tadašnja supruga, ima aferu sa oženjenim muškarcem. U to vreme sam bio svedok kako je moja tašta postupila kao jaka i hrabra žena. Takođe sam uvideo koliko je bila mudra u tome i kako je podnela vesti i posledice afere i neverstva svoje ćerke.

Moja žena i tašta su bile veoma bliske. Jedini izuzetak u njihovom odnosu je bio kada je moja žena započela svoju aferu gde se namerno držala podalje od svoje majke. Počela je da je izbegava nakon što je započela aferu jer je znala da ona to neće odobriti. Moja tašta je na svojoj koži osetila posledice koje su afere prouzrokovale njenoj porodici i nikada ne bi odobrila ili podržala takvo sebično i pogrešno ponašanje.

Umesto da samo prihvati ćerkine izgovore za aferu ili da toleriše nepoštovanje svoje ćerke prema njoj, ona je ostala čvrsta u borbi za svoje unuke. Suprotstavila joj se i nije popustila u ćerkinim pokušajima da njome manipuliše ili da je krivi za njene odluke ili preljubu. Moja tašta se hrabro držala i učinila je sve što mogla da zaštiti svoje unuke od posledica.

Jednog jutra, ubrzo nakon što je afera moje supruge postala javna, zamolio sam taštu da dođe da mi pomogne da smirim ženu. Moja supruga se prethodne noći vratila kasno pošto je bila sa svojim ljubavnikom i došlo je do svađe u kojoj je izgubila razum i nasrnula na mene. Činilo se da nije u stanju da se obuzda i kontroliše svoj temperament pa sam zamolio njenu majku da dođe da pokuša da joj pomogne da se smiri. Tašta je došla i nakon nekog vremena uspela da pomogne mojoj tadašnjoj ženi da se pribere dovoljno da sedne i razgovara sa nama. Zatim je nastavila da je savetuje o važnosti majčinstva i da bi trebalo da bude žena koju će njena deca poštovati. Savetovala je i o tome kako su je kriza srednjih godina i nepromišljene odluke dovele na težak životni put koji menja život kako njoj tako i njenoj deci i mužu.

Na kraju rasprave, moja bivša žena je odbacila i negirala sve što joj je majka rekla. Moja tašta je završila ovaj težak razgovor sa sledećim rečima, za koje bi mnogi godinama kasnije tvrdili da su gotovo proročanske: „Odustala si od braka i porodice zbog afere sa nečasnim i sebičnim oženjenim muškarcem. Ti ne uništavaš samo svoj brak i porodicu, već i njegov brak i porodicu. Za svoje pogrešne postupke će te se kajati do kraja života. Učinićete sve što je moguće da se vaša afera završi brakom, ali čak i ako budete uspešni u tome, to neće dugo trajati i nema nikakvu budućnost. Dajem vam pet do sedam godina pre nego što shvatite kakvu ste nepopravljivu štetu naneli i dok ne doživite grižu savesti sa kojim ćete morati da živite ostatak života.”Prošlo je svega nekoliko godina otkako je moja tašta vodila ovaj razgovor sa bivšom suprugom a njene reči su već počele da se pokazuju i na delima. Vreme će pokazati da li će se njene reči upotpunosti pokazati kao tačne ili ne. U svakom slučaju, moja bivša žena se sada suočava sa poteškoćama ljubavnice koja je uništila dva braka i dve porodice. Deca su najviše pogođena ovim neverstvom, više ne veruju da je brak posvećena veza i da će naći nekoga ko će ih poštovati ili će im ostati privržen i veran. Mogu samo da zamislim kakvu traumu to može izazvati u njihovim budućim vezama i brakovima. Za sada se još uvek bore da se snađu u novonastaloj situaciji.

Otac Gojko Perović dao je precizan odgovor na veoma ozbiljno pitanje koje dolazi u sred Vaskršnjeg posta

U toku je veliki Vaskršnji post i pošto je ovo post koji traje oko 50 dana, mnogo je onih koji odlažu taj momenat kada će da poste. Na pitanje “Da li je čovek koji ne posti grešan čovek?” Otac Gojko Perović to ovako objašnjava:

“Mi stalno živimo u grehu. Tolika je naša vezanost za hranu, odmor, relaksaciju, da mi pravimo idole od toga… Iz toga proizilazi i bludni život. A naša nasušna potreba, da bi nam duh disao, naša nasušna potreba je post. Čovek koji ne posti on ne pomaže sebi. Nije precizno reći da greši. Recimo on ne pomaže sebi da se oslobodi od greha. Post je jedan način da se oslobodimo od greha. Kada se čovek trudi oko posta, njegova duša i telo se oslobađaju od greha.

Čovek sam po sebi nije svet. Trebaš stalno da se trudiš. Ako si sinoć bio rapoložen, to ne znači da te ujutru neće sačekati neki problem. Zato svaki dan treba da se trudimo, opet i opet da se opet oslobađamo od greha.

Zato je post tu dobar jer nas oslobađa od greha. Daje nam pravac kojim treba da se krećemo.

Gospod će po nas doći iznenada, a čovek koji se nije oslobodio greha, koji nije radio na tome da se svaki dan oslobađa od greha, neće imati kad to da uradi.

Zato je post dobar jer vaspitava našu dušu da bude slobodna od strasti i hrabar u Gospodu.”

Slučaj madam Popove obeležio je 1800-te, a sve što je uradila smatra milosrđem, nikako zločinom.

Ruskinja Aleksa Katarina Popova u bračnoj zajednici uopšte nije bila srećna. Upravo te okolnosti i sve što je proživljavala sa suprugom su joj bile nspiracija da “pokrene biznis”. Naime, želela je da oslobodi sve žene koje su bile užasnim i mučnim brakovima, gde su ih muževila maltretirali, zlostavljali, varali.

O životu čuvene madam Popove, nadimku po kojem je postala poznata u čitvom svetu, se ne zna baš puno. Smatra se da je živela u Samari, sredinom 1800-ih.

Navodno ju je mnogo uznemirivala činjenica da su brojne žene u brakovima tretirane kao da su u zatočeništvu i maltretirane od strane grubih muževa.

Polako je počela da reklamira svoj posao. Nesrećnim suprugama je govorila da će uz malu naknadnu da ih “oslobodi nesreće i muževa tirana”. Razlozi za oslobađanje od muževa bili su prevara i zlostavljanje, ali i kada bi se neka supruga zasitila svog muža, mogla je da se obrati Popovoj.

Popova bi se tada upoznala sa muževima, a zatim bi im diskretno trovala hranu ili piće arsenom. Uspešno je radila 30 godina, od 1879. do 1909, sve dok jedna od njenih klijentkinja nije počela da oseća krivicu. Počela je sa slanjem pisama policiji, u kojima je pisala kako je platila Popovu da ubije njenog muža. Kada na pisma nije bilo reakcije, odlučila je da ode lično u stanicu.

Policija je uhapsila Popovu u njenoj kući, a vest o hapšenju ubice se brzinom svetslosti proširila u gradom. Ljudi su bili zgroženi njenim postupcima. Oko njenog doma počela je da se okuplja grupa besnih ljudi, a čak je i mafija tražila da je predaju njima, uz pretnju da će je spaliti na lomači. Situacija je toliko počela da izmiče kontroli da su naoružani policajci čuvali Popovu dok je transportovana na saslušanje.

Gospođa Popova je na sudu priznala krivicu izjavivši da je “učestvovala u ubijanju muškaraca koji su svoje partnerke tretirali kao robove”, ali da su njeni postupci bili “dela milosrđa”. Dalje se branila izjavama da je ona zapravo izazvala smrti, ali ona nije bila ubica jer je koristila otrov, a smrti su bile spore i prirodne.

Većina žrtava je umirala i ne znajući da su otrovane. Suđenje je trajalo kratko, a odluka veća je stigla brzo. Katarina Popova je proglašena krivom za ubistva i osuđena je na smrt streljanjem. Pogubljena je 1909. godine u Sankt Peterburgu, piše nationalgeographic.rs.

Popova je tvrdila da je ubila ukupno oko 40 ljudi, ali istraga je pokazala da je zapravo u pitanju oko 300 žrtava koje je ubila tokom 30 godina dugog delovanja. Mnoge žene koje su angažovale Popovu optužene su i proglašene krivima za saučesništvo u ubistvu, ali do presude su mnoge od njih ili umrle ili pobegle u Sjedinjene Države.Slučaj Popova je zanimljiv jer se ona ponašala i kao atentator i kao serijski ubica. Ubijala bi ljude sa kojima nije imala lične veze i bila je organizovana i taktična kao atentator, ali za razliku od atentatora ili plaćenih ubica, ona je poput serijskog imala je specifičan tip žrtve. Ciljano se reklamirala ranjivim ženama kako bi ubila nasilne muškarce i to je radila sa strašću.

ČAČAK – Veštačka inteligencija sve više uzima maha, a ono što je primetno jeste da ona postaje sve intersantnija mladima. U šumadijskom selu Mrčajevci, živi Uroš Avramović, mladi pronalazač, koji se iako je tek osmi razred osnovne škole pronašao, verovali ili ne u humanoidnoj robotici, koju pokreće veštačka inteligencija.

Iz kuće znanja u Mrčajevcima koja nosi ime čuvenog matematičara i stručnjaka za mehaniku Tatomira Anđelića, ove godine iskoračiće upravo ovaj dečak koji odmah nakon nastave odlazi u svoj kutak gde se bavi upravo humaniodnom robotikom.

„Moji počeci su bili na tatinoj lemilici kojom sam odlemljavao elektronske komponente iz pokvarenih, ali to ne mora da znači da su one pokvarene, jer se najveći broj elektronskih elemenata koji je unutra, može se iskoristiti za dalje pravljenje električnih kola, od kojih sam ja na priemr poičeo da pravim delove za robota”, priča mlađani Uroš Avramović.

Uroš danonoćno radi na izazovnom zadatku veštačke inteligencije, što za njega predstavlja dobar razlog da bi se njome svesrdno bavio.

„Ova humanoidna ruka je samo deo od humanoidnog robota koji je trenutno u izradi. Svakog dana se štampaju delovi za projektni zadatak i nadam se da će biti gotov polovinom aprila”, objašnjava Uroš.

Ovaj mladi istraživač kaže da je ruka njegovog robota dizajnirana za pomoć i interakciju sa okolinom.

„Ona radi na principu veštačke inteligecije, gde zahvaljujući veštačkim čulima obavlja radnje koje pomažu ljudima sa invaliditetom. U ruci se nalaze određeni servomotori, koji pomoću vlakana simuliraju rad mišića i pomoću njih ona opruža i savija prste”, kaže ovaj momak.

Urošev otac Dragan ističe da je sve krenulo kada je primetio da je počeo da mu nestaje alat, međutim, danas ga je naslednik daleko prevazišao.

„Primetio sam da je uzimao krišom alat, jer sam shvatio da mi često nestaje. I gde sam sve to nalazio, nalazio sam kod njega. Onda smo počeli zajedno da pravimo po neki autić, to ga je privuklo. Dosta vremena je provodio za radnim stolom punim alata, lemilica i svega ostalog, nakon čega je počeo sve sam da sklapa”, rekao je Urošev otac.

Uroš ima velike ambicije u vidu ogromne tehnološke revolucije humanoidne robotike i kako kaže, vidi njenu široku primenu.

„Sebe vidim kao jednog od istraživača koji će unapređivati i praviti ovakve humanoidne robote, koji će raditi na principu veštačke inteligencije, a robotiku vidim sa velikom primenom u industriji i pomoći u medicini”, zaključuje Uroš.

Dakle, od tatine lemilice, pa do humanoidnog robota koji će vrlo brzo, kako ovaj mladi istraživač kaže biti na dobrobit čovečanstva.

Kurir.rs/RINA

U saobraćajnoj nesreći u naselju Braće Jerković povređena je žena (71).

Ona je, kako se saznaje, zadobila povrede dok je prelazila ulicu. Jedno vozilo je zastalo da je propusti da prođe, ali je drugi automobil naleteo na prvi, koji je poguran napred, povredio ženu.

Alko-testom je utvrđeno da vozač vozila ima 2,8 promila alkohola u krvi.

Žena je zadobila povrede glave, leve noge i ruke.

Vozilom Hitne pomoći prevezena je u Urgentni centar.

(Kurir.rs/Blic)