Doktore, ako imate sina, vi njemu amputirajte i nogu i ruku, meni nećete!, rekao je Aleksandar Aco Radulović u čačanskoj bolnici sav pokidan posle pada s motora, dok mu je ruka visila na malo kože, a i s nje i s noge zjapilo prljavo meso, od čijih slika se povraća. I izašao na svoj zahtev.
Nakon 23 operacije na VMA, od kojih je ona poslednja ravna čudu, od doktora danas, bezmalo četiri godine kasnije, u šali traži samo jedno – da smisle način i pokrenu mu desnu šaku kako bi njome stiskao gas na motoru! Levom je teže.
Ovaj auto-mehaničar je te 2019, sa 28 godina, živeo za adrenalin – skokovi, skijanje, bandži i, naravno – motor! A onda ga je 26. juna vožnja auto-putem Miloš Veliki umalo koštala života. Nepažnjom je na izlasku, u Preljini, udario u bankinu.
– Motor me je sa zaglavljenom desnom nogom vukao 80 metara po bankini, a kad sam uspeo da je izvučem svu pokidanu, desna ruka je udarila u držač bankine, pa sam i nju pokidao – počinje za Kurir Aleksandar.
Potom sledi rečenica s početka, ali i hitno prebacivanje na VMA, gde ga je odmah operisao vaskularni hirurg, pukovnik prof. dr Ivan Marjanović.
– Šest meseci na VMA, 22 operacije, sačuvali mi i nogu i ruku, ali sam imao i sepsu, 50 puta išao u hiperbaričnu komoru da bi se rane očistile. Jedno veče i kritično, uveden u komu, u tri ujutru je dolazio dr Marjanović. Koleno su morali da mi izvade i kost na kost stave kako bi rana zarasla. Noga je ostala četiri centimetra kraća – seća se Aleksandar.
Pred novu 2020. puštaju ga kući. Stao je na noge, ali i seo na motor na zgražavanje svih! Međutim, desna ruka bila je nepokretna.
– Dr Marjanović je pozvao neurohirurga prof. dr Lukasa Rasulića iz KCS da me zajedno operišu. Bio sam s njima, dr Rasulić je govorio da je komplikovano, a dr Marjanović ponudio da mi ceo nerv o kom su pričali presade u ruku i tako je pokrenu. Dr Rasulić bio je frapiran, to još nije bilo u nas, ali su se dogovorili da to učine. Do tada je to urađeno samo u Kini, ispada da sam drugi na svetu – priča Aleksandar, koji je 15. marta 2020. legao na sto i, samo što ga nisu uspavali, čuo je: “Vraćajte ga, nema operacije” – uvedeno je vanredno stanje zbog kovida.
Pukovnik prof. dr Ivan Marjanović, načelnik Centra za dnevnu hirurgiju VMA, seća se da su prve noći operisali najurgentnije – prišili krvne sudove ruke, a sutradan nogu. Imao je i nekrozu, tri meseca bio u sepsi, još 20 operacija… i čitav tim za sve to – i plastični hirurzi, ortopedi, anesteziolozi…
– Kada smo na kraju januara 2020. dobili funkcionalnu nogu i kompletno zaraslu ruku, pozabavili smo se time zašto ne mrda ruku i ustanovili da je prilikom pada iz vratne kičme pokidao kompletan nerv pleksus brahijalis, koji služi za inervaciju ruke. Tad smo napravili veliku saradnju s prof. Rasulićem, koji je predložio rekonstrukciju dela pleksusa brahijalisa tako što ćemo s vrata uzeti deo freničnog nerva, koji ide od moždine preko vrata i grudnog koša do dijafragme, za čije mišićne kontrakcije služi. Dijafragma bez njega može. A ja sam pitao da li nešto znači da ceo nerv izvučem iz grudnog koša, na šta se prof. Rasulić oduševio, jer su do tada uzimali samo deo iz vrata – kaže za Kurir prof. Marjanović.
Čim je ukinuto vanredno stanje u maju, Aleksandar je bio na operacionom stolu VMA.
– Isticalo nam je vreme, te se operacije rade do godinu dana od povređivanja. Došli su prof. Rasulić i doc. dr Andrej Savić iz KCS, a grudni hirurg s VMA doc. dr Nebojša Marić i ja smo endoskopski, kroz dve rupice u grudnom košu, izvadili ceo frenetični nerv od 30 centimetara. Bitno je da nerv bude što duži kako bi se spustio što više niz ruku i što više joj vratio funkciju. Operacija je trajala 12 sati, osposobili smo mu ruku iz ramena, ali je od lakta do kraja šake i dalje nepomična, nažalost, niti može toliko da se pruži – ističe prof. Marjanović.
POPRAVLJAM AUTOMOBILE LEVOM RUKOM
Nakon 23 operacije na VMA, Aleksandar na svoju ruku odlazi i na 24, onu smanjenja želuca, malo je reći tešku i zahtevnu.
– Kako sam bio krupan, rešio sam se i na to da bih za stalno smanjio kilažu i time rasteretio nogu, pošto nemam koleno. I prošao sam dobro – sa osmehom kaže, pa dodaje:
– Kost u ruci mi je i dalje slomljena, nije vraćena u ležište jer nisu hteli da je seku da ne bi još više oštetili tkivo. Nadali su se da će još neku operaciju raditi u pokušaju da mi povrate funkciju cele ruke. Svima s VMA neizmerno zahvaljujem, ali pored dr Marjanovića, moram da pomenem i dr Nikolu Cimbaljevića i dr Rašu Zoranovića.
Aleksandar, i mimo svega, neumorno radi:
– Živim na relaciji Srbija-Švajcarska i lako popravljam automobile – levom rukom!
Kurir.rs/J. S. Spasić
