Author: ollo

Ovo nije smjela da uradi sebi!

Anđela Đuričić i Zvezdan Slavnić su se noćas satima svađali. Anđela nije mogla da prihvati da Zvezdan više ne želi da bude sa njom, pa je u stanju nervnog rastrojstva lomila staklo na vratima radionce, piše Srbija danas.

Obezbjeđenje je odmah reagovalo i otelo joj komade stakla iz ruku. Tom prilikom Anđela je nanijela sebi povrede.

Na slici koja kruži društvenim mrežama vidi se da je Anđelina ruka skroz k.vava.

Produkcija je odmah reagovala i izvela Anđelu sa imanja kako bi joj bila pružena ljekarska pomoć. Ona je na kratko napustila “Zadrugu” kako bi joj povrede bile sanirane.

Srećom, Đuričićeva nije polomila ruku, već je nanijela sebi lakše tjelesne povrede. Njoj je doktor previo ruku zavojem i ona se vratila na imanje.

Podsjećamo, Anđela je noćas vrijeđala članove produkcije i iznosila laži, pa je zbog toga kažnjena kaznom od milion dinara.

M. R. predao se posle 14 sati pregovora sa pregovarčakim timom MUP, saznaje Informer!

Kako nezvanično saznajemo, zahavaljujući uspešnim pregovorima pripadnika MUP koji su sa M.R. razgovarali punih 14 sati, on je izašao napolje i predao bombu! 

Pregovore sa njim vodio je deo pregovaračkog tim iz PU Novi Sad, koji je, kako nezvanično saznajemo, sve vreme bio u kontaktu sa kolegama iz Beograda.  

Drama je trajala od 20 sati sinoć do sada. 

– Punih 14 sati su ljudi razgovarali sa njim i pokušavali da mu objasne da ništa nije vredno njegovog života. Njihov trud je bio toliko očigledan i svaka čast tim ljudima. Nije to bilo sat dva već 14 sati ubeđivanja– rekao je izvor Informera oduševljen istrajnošću pregovaračkog tima MUP. 

Podsetimo, sinoć oko 20 sati M.R. se zatvorio u svoju kuću, u Ulici Nova 2. u Veterniku, i pretio da će se razneti bombom.

Od tog trenutka do njegove predaje pregovarali su pripadnici pregovaračkog tima MUP.

– U Veterniku ispred kuće u  kojoj je bio pored pregovaračokg tima MUP, bili su hitna pomoć, policijske patrole PU Novi Sad, Interventna, KD ekipa i hitna pomoć. 

Još uvek nije poznat tačan razlog zbog kog je čovek pretio samoubistvom.

Komšije koje žive u blizini ranije su za Informer rekli da je M.R. nekada pre živeo tu i da je imao imanje, a onda se podelio sa bratom.

– Davno je tu imao imanje, onda su se podelili, imao je porodicu ali je, koliko smo čuli, dosta kockao, razveo se ima i decu. Nismo ni znali da je tu, mislili smo da je Nemačkoj. Verovatno je došao kod majke u posetu jer ona živi tu u kući na istom placu – rekle su komšije.

U prevrtanju BMW-a, sinoć u na raskrsnici Francuske ulice i Strahinjića bana, povređeni vozač Borislav I. (32) i Milica V. (30), koju su vatrogasvi vadili iz uništenog vozila kriz šiber.

Najpre se strahovalo da je Milica teže povređena, ali srećom su joj konstatovane lakše telesne povrede. Pod još neutrvđenim okolnostima vozač automobila „BMW 120“ požarevačkih tablica izgubio je kontrolu, pa je auto završio na boku.

Vozač je uleteo u ulicu i udario u metalni stub. Prava je sreća što nije nastradao neko od prolaznika, jer je vozilo završilo u pešačkoj zoni.

Vozač BMW-a požarevačkih registarskih tablica, kako su naveli očevici, posle alko-testa kom je podvrgnut opirao se hapšenju. Ipak, ubrzo je shvatio da mora da pođe u stanicu, pa je na kraju otišao sa policajcima.

Povređena Mlica V. je prevezena na VMA gde joj je ukazana lekarska pomoć. Na fotografijama se vidi da je vozač uleteo u ulicu i oborio debeli metalni stub.

(Kurir.rs)

Zvezdan Slavnić ponovo je prevario Anđelu Đuričić, ali ovog puta osim dodira i poljupca, pala je prava žestoka akcija sa Majom Marinković.

Đuričićeva ni slutila nije da će je njen doskorašnji dečko zbog kog je pogazila moiralne kodekse ubrzo nakon sinoćnjeg karambola zaboraviti i uploviti u romansu sa Majom, te je kao po običaju ujutru došla da ga pozdravi, ali tada je imala i šta da vidi.

Čim je kročila u izolaciju videla je Maju i Zvezdana zagrljene i tada doživela šok. Reka njenih suza poplavila je Šimanovce, a čim se malo sabrala rešila je i da mu vrati milo za drago.

Otišla je odmah da se suoči sa njim, ali umesto razgovora pljuštali su udarci i šamari sa obe strane. Anđela je prva krenula ka Zvezdanu i zadala mu dva udarca nogom u međunožje, a Slavnić se tu poneo krajnje prostački, te je nasrnuo na svoju bivšu devojku i lupio joj šamar. Na svu sreću prisutni zadrugari sprečili su dalju eskalaciju sukoba.

Kurir.rs/M.K.

Nezapamćena serija poniženja koja je rezultirala krahom ljubavne epopeje!

Anđela Đuričić i Zvezdan Slavnić imali su veoma žestoku raspavu.

Lepa zadrugarka zamerala je partneru zbog toga što čini mnoge stvari koje joj smetaju.

– Pozvao si me na razgovor a sad nećeš da pričaš – rekla je Anđela.

– Ti hoćeš da pričaš onako kako tebi odgovara – rekao je Zvezdan.

– Vi sto dana pričate i ništa niste rešili – rekla je Anđela.

– Pa? Šta ti znaš o životu – upitao je on.

– Šta tebi nije jasno – upitao je Zvezdan.

– Namerno mi govoriš sve ovo da bi mi bilo loše, ja ću sad ponovo da nastavim, šta ti hoćeš od mene. Voliš da vidiš da mi je loše – pričala je Anđela.

– Možeš samo da doživotno završiš sa mnom. Od tebe neću ništa – rekao je on.

– Šta treba ti da se raspravljaš sa ženom a ja da ne znam šta se dešava – vikala je Anđela.

– Ne moraš da znaš i nećeš znati, jer nećemo biti zajedno. Kapiraš – rekao je Zvezdan i zevao.

– A što mi ovo radiš? Meni nije dobro danima – vikala je Anđela.

– Najbolje bi bilo da pustiš i da iskuliraš dva dana – kazao je on.

– Neću ništa da pustim – rekla je Anđela.

– Kraj je burazeru kad ja kažem da je kraj – rekao je Zvezdan.
 

– A što si mi obećao da ćemo razgovarati – upitala je Anđela.

– Ovako nećemo razgovarati – rekao je Zvezdan.

– Bar lezi pored mene i zagrli me – rekla je Anđela.

– To je zadnje što bih sada uradio. Mrš napolje, ti mamu. Idi lomi. Dođite, sad će da počne da lomi, mamino. Kraj. Doviđenja. Idem da se sklonim od tebe. Ima da te vode. Dođite po malog ološa da je vodite odavde. Dođite, pošto će sada da lomi – rekao je Zvezdan Produkciji.

Porodična drama Jelene Abramović (32), koja je u ispovesti za Kurir optužila muža Mašana Lubardu (37) da je na Veliki petak ilegalno odveo njihovog dvoipogodišnjeg sina u Švajcarsku bez pasoša i njene saglasnosti, podigla je Srbiju na noge, a nadležne institucije su saopštile da već rade na rešavanju ovog slučaja.

Ispostavilo se i da je Jelenu njen još uvek venčani suprug Mašan prvi, pre više od mesec dana, prijavio u Švajcarskoj da je navodno napustila zemlju s detetom, i to protivno odluci švajcarskog suda. Jelena na to za Kurir odgovara da je prijava njenog supruga usledila tek nakon što mu je ona zatražila razvod 6. januara ove godine, kao i da su u to vreme svi zajedno bili u Srbiji.

Podsetimo, Jelena je u ispovesti za naš list apelovala na nadležne institucije da joj pomognu da sazna kako je dete bez putnih dokumenta i njene saglasnosti prešlo granicu, rekavši da joj suprug navodno ne daje da ga čuje i vidi.

Povodom njene prijave da joj je suprug oduzeo zajedničko dete i s njim napustio teritoriju Srbije, Prvo osnovno javno tužilaštvo saopštilo je juče da je MUP za Grad Beograd uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja radi pribavljanja svih relevantnih podataka i dokumentacije u cilju utvrđivanja svih okolnosti vezanih za ovaj događaj.

– Napominjemo da Prvo OJT već postupa po zahtevu za vraćanje maloletnog deteta na osnovu Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece. Taj zahtev je centralni organ švajcarske konfederacije preko našeg Ministarstva pravde dostavio MUP i tužilaštvu, a u cilju provera navoda oca M. L. da je, protivno odluci švajcarskog suda, majka J. L. s maloletnim detetom napustila teritoriju Švajcarske.

U tom predmetu, koji predstavlja kontraprijavu, vrše se provere, preciznije, zatražen je izveštaj Centra za socijalni rad, kao i spisi suda u postupku koji se vodi između navedenih lica u vezi s poveravanjem maloletnog deteta, a od J. L. je u policiji uzeta izjava na okolnosti navoda – saopštilo je tužilaštvo.

Ipak, Jelena za Kurir tvrdi da je u decembru prošle godine njen suprug lično kupio avionske karte da sve troje dođu u Srbiju, pri čemu je prvo ona došla sa detetom, a Mašan nekoliko dana posle njih.

– Temu razvoda smo pokrenuli još u Švajcarskoj i to više puta razmatrali. Kad smo došli ovde, došlo je do eskalacije odnosa, kada sam bila prinuđena da u januaru podnesem zahtev. Nakon što sam to uradila, on je u Švajcarskoj takođe podneo zahtev i prijavio Hašku konvenciju, čiji je postupak u toku, a nema nikakve odluke suda. On je sebi dao za pravo da, dok smo u procesu, odvede dete iz zemlje, i to bez pasoša – kaže Abramovićeva.

Mašan Lubarda je juče poručio za Kurir da će sve objasniti kada napravi dopis sa advokatima iz Švajcarske i Srbije.

– Tada ću govoriti o celom slučaju, a sve u interesu deteta. Ja živim za svoje dete, ono je bolje nego ikad – rekao je Lubarda, a na pitanje kako je dete prešlo granicu bez pasoša, rekao je da je “sve legalno, kao sve što radi u životu”.

Za medije je poručio i da Jelenina verzija priče ne odgovara istini.

– Ali ono što zasad mogu da kažem jeste da je odavno počela da zapostavlja naše dete. Mi svi živimo u Švajcarskoj i dete ovde pohađa školicu na nemačkom i engleskom jeziku, ali molim vas da sačekate nekoliko dana, tada ću reći punu istinu i izneti dokaze.

Ipak, njegova supruga Jelena kaže da je dete u Švajcarskoj neredovno išlo u vrtić jer je bilo na relaciji Srbija-Švajcarska.

– U Švajcarskoj smo imali privremeno boravište zbog prirode njegovog posla. Dete je tamo neredovno išlo u vrtić i slabo govori nemački, dok ima izuzetno napredan izgovor srpskog jezika. Navode o zapostavljanju deteta uopšte ne želim da komentarišem jer to nije istina.

Ivica Dačić

Tu smo da pomognemo našim ljudima

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je za Kurir da ima mnogo ovakvih, veoma teških slučajeva jer su to unutarporodični odnosi, ali da je Ministarstvo pravde tu da pomogne našim ljudima širom sveta, šta god da im se desi.

– Uglavnom je reč o drugim državama, gde je potrebna pomoć njihovih organa. U ovom slučaju, ako će se ići na neki spor, veoma je bitno i Ministarstvo pravde. Danas ćemo održati sastanak s Jelenom, koja će nam dostaviti sve podatke, pa ćemo videti šta može da se uradi. Ako je tačno da je dete otišlo bez saglasnosti majke i da se nalazi u drugoj zemlji, naš generalni konzulat u Cirihu preduzeće sve radnje koje mu budu naložene odavde, a sve u interesu naših građana. Nadam se da ćemo doći do rešenja u interesu roditelja, a što je najvažnije, i samog deteta.

Kako nezvanično saznajemo od izvora upućenih u ceo slučaj, otac je državljanin Slovenije koji je zaposlen u Švajcarskoj, a u prijavi koju je pokrenuo protiv supruge jer mu je odvela dete tvrdi da mu je švajcarski sud dao starateljstvo nad njim. Njegove navode nadležni organi tek treba da provere.

Kurir.rs

Hana Milbrant, imala je samo sedam godina kada ju je majka ubedila da boluje od leukemije i da mora da se šiša i pije razne lekove!

Nesrećna devojčica je bila žrtva laži i zlostavljanja svoje majke koja je pokušala da zaradi novac izmislivši da je Hana bolesna.

Ova devojka iz Ohaja je pretrpela tešku traumu zbog koje je morala da potraži pomoć psihoterapeuta, a o svemu je javno progovorila 2018. godine.

– Imala sam sedam godina kada su mi rekli da imam rak. Bila sam suviše mala da bih shvatila šta to znači, ali kada sam videla oca da plače, uplašila sam se. Moja majka Tereza me je odvela kod doktora kada sam imala blažu groznicu i kašalj. Osećala sam se dobro, ali me je ipak povela na skeniranje. Kasnije je majka pozvala porodicu i rekla nam da je doktor našao tumor na mojoj kičmi.

– Majka je tada rekla ocu: “Mogao bi da bude terminalan”, a on je zaplakao – ispričala je Hana tada i dodala je da se njen život preko noći promenio, morala je da nosi hiruršku masku, a ljudi su je sažaljevali.

Cela zajednica njihovog malog grada je pomagala devojčici, organizovali su dobrotvorne akcije kako bi porodica mogla da plati skupe tretmane koji su navodno bili neophodni.

– Mama je bila medicinska sestra tako da mi je ona sama davale lekove. Ali, nekako mi se činilo da mi je vremenom bilo sve gore. Počela sam da dobijam užasne glavobolje i stalno se osećala iscrpljeno. Nisam mogla da vozim bicikl, da se igram sa drugaricama. Nosila sam masku u školi. Moj najveći strah je bio da ću se odvojiti od svoje porodice. U to vreme nisam znala šta je smrt, ali sam znala da to znači da neću biti sa mojim roditeljima i to me je preplašilo. Počela sam da se plašim da budem sama u mraku i ali mama mi je branila da spavam sa njima. Bilo je čudno, mama se udaljila od mene u trenucima kada mi je najviše bila potrebna. Ali tata je uvek znao kako da me oraspoloži, obasipajući me ljubavlju koju mi ona nije pružala – rekla je ona.

Jednog dana se probudila sa zavojem na donjem delu kičme, a majka joj je rekla da je tim zavojem prekrivena rana od igle za terapiju. Rekla joj je i da je posećuje medicinska sestra po imenu Bet koja joj daje terapiju, ali Hana je nikada nije videla, a majka joj je davala lekove za uspavljivanje.

Nekoliko dana kasnije probudila se bez svoje duge plave kose.

– Vrisnula sam kada sam videla svoj odraz u ogledalo. Bila sam ćelava. Mama mi je objasnila da mi je Bet obrijala glavu jer je kosa počela da mi opada zbog hemoterapije.

– Hoće li mi ponovo izrasti? pitala sam je, a ona mi je samo rekla: “Ne, mislim da neće” – ispričala je Hana.

Otkrila je kako su njeni prijatelji plakali kada su je videli takvu, bilo ju je sramota, pa je nosila šešir, a nastavnici su organizovali donaciju za njeno lečenje. O njoj su pisale i lokalne novine, pa su donacije stizale sa svih strana.

Njeni roditelji su otišli toliko daleko da joj je majka rekla da ima još samo nekoliko nedelja života i devojčica je morala da ide kod savetnika kako bi se suočila sa smrću.

– Onda se odjednom sve to završilo, kada su moji roditelji i baka uhapšeni. Jedna učiteljica je primetila da mi kosa raste ravnomerno, a ne u pečatima kao posle hemoterapije pa je počela da sumnja i prijavila moju mamu socijalnoj službi. Mama je odmah priznala da je lažirala moj rak i prevarila mnogo ljudi za oko 31.000 dolara. Smeštena je u psihijatrijsku bolnicu, a tata je pušten uz kauciju. Rekao mi je da više nisam bolesna i bila sam presrećna jer neću umreti. Ali sreća je kratko trajala jer su me ubrzo smestili u hraniteljsku porodicu. Bila sam zbunjena, sama i svi moji strahovi su se ostvarili, ostala sam bez porodice – ispričala je Hana.

Njena majka je osuđena na šest i po godina zatvora, nakon što je sud odbacio njenu odbranu na neuračunljivost. Hanin otac je priznao krivicu za ugrožavanje deteta, ali tvrdi da nije znao da je majka lažirala bolest, a baka je oslobođena krivice.

Majka je ostala nema i samo ga čvrsto zagrlila…

Književnica iz Kirgistana, Akilej Bajmatova, podelila je na internetu svoju dogodovštinu iz javnog prevoza i dirnula ljude širom sveta. Mi je prenosimo u celosti:

– Najvažniju lekciju koju sam u životu naučila, naučila sam od deteta. Bilo je to jednom prilikom dok sam se vozila gradskim prevozom.

Dečak star oko šest godina besneo je pored majke koja je sedela kraj prozora i gledala napolje, sa potpuno praznim izrazom lica. Uopšte nije reagovala na vrisku deteta. Dete ju je stalno vuklo za rukav, vrišteći i kukajući. Žena je samo nemo posmatrala kišu napolju. Međutim, dete je uporno tražilo nešto i odbijalo je da odustane. Odjednom, baš odjednom, žena se trgnula, odgurnula mu ruku i dreknula:

– Šta hoćeš ti od mene?!

Dete je zastalo.

– Pitam te lepo, ŠTA HOĆEŠ? Znaš li ti ko si uopšte? Ti si niko! Razumeš? Niko! – drala mu se praktično u lice.

Dečak ju je nemo gledao, činilo mi se kao da mu se glava trese. A možda sam se i ja tresla. Osetila sam da me obliva znoj. Sećam se da sam se zapitala kome li se ta žena zaista obraća, jer sigurno nije ta pitanja ozbiljno postavila dečaku. Znam i da sam planirala da ustanem i vrisnem joj da je bezvredna majka i da je upravo ubila u pojam svog sina.

Međutim, dok sam se spremala da to uradim, dečaku je prišao jedan momak, student u teksas jakni. Izvadio je iz džepa čokoladicu. Uhvatio je dečaka za ruku i rekao mu: “Uzmi, ovo je za tebe”.

Dečak je uzeo bez reči. A onda je student izvadio drugu čokoladicu. Dečak je oklevao, ali uzeo je i nju.A onda, ono što se desilo, i dalje mi tera suze na oči.

Dečak nije otvorio čokoladice. Umesto toga, uhvatio je majku za ruku. Nije se okrenula ka njemu celim telom, ali je malo okrenula glavu, vrlo nervozno. Verovatno je htela da nastavi da viče. Međutim, onda je videla da joj dečak nudi čokoladu.

Pogledala ga je, videlo se da je zapanjena. Dečak joj je stavio čokoladu u šaku.

– Neću je – rekla mu je.

Dve čokoladice i dalje su bile u detetovoj ruci. Nije je sklanjao.

– Pojedi ih ti…Ja stvarno neću – rekla je majka, mnogo nežnije.

Međutim, dečak joj je stavio jednu čokoladicu u krilo.

Nikad neću zaboraviti taj trenutak i tu zrelost. Taj šestogodišnji dečak u trenutku se transformisao u muškarca, a ona je od besne žene postala divna, mlada majka.

Ona je dugo ćutala i posmatrala ga, kao da ga prvi put vidi, a onda ga je zagrlila. I on je zagrlio nju. Onda je uzeo čokoladicu iz njenog krila, otvorio je i dao joj je. Nije hteo da počne da jede svoju sve dok nije video da je ona počela da jede svoju.

Sedela sam, posmatrala ih i pričala sama sa sobom.

– Eto, ti velika spasiteljko koja si htela da ustaneš i urlaš na majku, da je poniziš, da je izvređaš pred svima. To bi uradila i ništa ne bi postigla, osim skandala koji bi zabavio druge i uvrede koju bi majka iskalila na nekome. A taj dečak uradio je sve mnogo bolje od tebe koja si toliko starija i navodno mudrija. Nije on tek tako ponudio detetu dve čokoladice – mislila sam u sebi, diveći se i tom mladom čoveku i detetovoj reakciji.

Vožnja se nastavila, mladić je izašao a majka i sin sedeli su zagrljeni. Sišla sam i ja. Mnogo sam razmišljala o tom danu i trebalo mi je dugo da shvatim šta je ta lekcija. Konačno sam je razumela nedavno – podučavate druge primerom. Ne podučavate ih tako što urlate na njih, bijete ih i vređate. Pomaže samo davanje primera, ništa drugo. A taj maleni dečak pokazao je majci svoj primer i promenio je, a i sve nas u autobusu.

Šta o batinama i kažnjavanju dece misli sveštenik Arsenije Arsenijević i profesor Svetomir Bojanin? Stav sveštenika i stav psihologa se značajno razlikuju

Otac Arsenije Arsenijević odgovara na pitanje “Da li je greh tući decu?”

“Jedan naš vladika tvrdi da sa deteta ne treba skidati ruku – il ga treba milovati, il ga treba tući. To je zanimljiva misao koja kaže da i kroz milovanje i kroz batine mi izražavamo ljubav prema detetu – ne ignorišemo ga. I te batine jesu jedan izraz ljubavi, ali pod uslovom da ne dolaze iz hira.

Ako te batine dolaze zbog ega, zbog toga jer je dete dobilo lošu ocenu – to je onda nešto što treba lečiti kod roditelja. Ali zaista, za neke loše postupke, batina za dete koje nije u stanju da razume svoje loše postupke treba da ima jedan vaspitni smisao.

Momenat opomene za onaj period života kada mlad čovek nije u stanju da shvati na drugi način. To ga prodrma, protrese, navede ga na razmišljanje o tome onako kako treba.

Problem je u našem odnosu koji imamo prema deci: zašto ga tučemo, kad i kako ga tučemo? Jako je važno da dete oseti posledice svog postupka. Zašto se to dešava? Naša deca treba da znaju zašto su dobila te batine, ako ih dobiju. Treba biti umeren, izbegavati to, ali vaspitni smisao u batinama postoji.

To što postoji u Americi i Zapadnoj Evropi, princip kažnjavanja roditelja ako kažnjava decu, to nije normalno – jer ne može društvo da više voli dete od roditelja,” kaže otac Arsenije Arsenijević.

S druge strane tu je i savet uglednog profesora Svetomira Bojanina koji se decenijama bavio socijalnom psihijatrijom i psihoterapijom na Institutu za mentalno zdravlje. O istoj temi on ovako kaže:

“Batine u porodici nikad nisu dobre. Mogu se sve stvari rešavati bez batina. Ali, mnogo je manji greh ako, u nekoj situaciji gneva, nekad i ošamarimo dete, nego ako se prema njemu lažno ponašamo. Svaku lažnost dete prepozna. Prepozna ako ga tučemo iz nekakvih naših strasti sadističkih, ako je to sadizam odraslog nad slabijim, kad je taj roditelj ispraznio svoj gnev, mrzovolju, svoj tužan život. Prepozna i kad se pojavi očaj zbog njega, pa smo ga ošamarili. Batine ne mogu nikoga vaspitati na dobro, niti se može naučiti batinama da neko nekoga voli.

Batine, šamar, uvek su pad roditeljstva i vaspitanja. O svakom šamaru koji roditelj udari svom detetu, može da se napiše mali roman. Ne možemo šamarima i batinama vaspitavati dete. Jer, ako počne da se boji bola, ono će prestati da se boji moralnog pada. A ako se ne boji moralnog pada nego bola, svagda tamo gde nema bola, on će ići u moralni pad. Imamo dokaza tome: sva deca koja kradu i koja su delikventi, mlaćena su zverski od svojih roditelja. Batina nije nikoga naučila da se okane poroka i da se okane nemorala, čak je i gurala u nemoralno ponašanje.

Da je batina bila valjana, ne bi ni izlazila iz raja.”

Majra Rosales bila je najdeblja žena na svetu, a onda je smršala preko 300 kilograma i potpuno promenila svoj život.

Sa 470 kilograma Majra Rosales iz Teksasa držala je rekord među najdebljim ljudima na svetu, ipak ona je sada potpuno druga osoba.

Izgubila je preko 300 kilograma i sasvim je drugačija, a ljudi teško mogu i da zamisle da je nekada bila monstruozno debela i poznata pod nadimkom “džin ubica” 2008. godine.

Njeno stanje bilo je u centru pažnje nakon što je navodno ubila svog nećaka. Priznala je da je slučajno pala na dete i ugišila ga na smrt jer nije mogla da se pomeri. Ceo svet je posmatrao kako je ruše zidove njenog stana da bi je kranom premestili u sudnici gde joj je pretila smrtna kazna, ali kada je stigao nalaz obdukcije, ceo slučaj je dobio neočekivani obrt!

Oslobođena je od zločina kada su policajci otkrili da je zapravo majka deteta, Majrina sestra, bila pravi ubica.

Rosales je rekla da “već umire” i da “odustaje od života” pa je odlučila da preuzme krivicu za svoju sestru, koja je na kraju dve i po godine kasnije pronađena u bekstvu i sada služi 15 godina zatvora.

I pre svega toga preterivala je sa hranom, ali depresija u koju je upala zbog ovog teškog razdoblja, samo ju je još više nagnala da jede.

Kada je konačno shvatila da polako ubija samu sebe i da osim nje ne postoji niko ko bi brinuo o sestrinoj deci, Majra je odlučila da se vrati u formu.

Tada je imala neverovatnih 452 kilograma i nije mogla ni da se pomeri iz kreveta bez nečije pomoći, a mučila se i sa nekoliko ozbiljnih zdravstvenih problema.

2001. godine počela je da mršavi polako, ali sigurno. Zbog morbidne gojaznosti, njeno telo je izgubilo svaki oblik, pa se pomak u mršavljenju slabo video, zbog ogromnog viška kože. Da bi njena figura imala oblik kakav treba, Majra je išla na čak 11 operacija. Što je više mršavila, bila je sve zadovoljnija, i sve manje je jela.

“Sada je hrana nešto što moram da koristim da bih živela. Ranije sam živela da bih jela”, iskreno je rekla 36-godišnja žena.

Posle dosta truda, odricanja i godina, Majra sada ima 89 kilograma i prezadovoljna je svojim izgledom i životom. Ima sjajan odnos sa sestrinom decom, a pronašla je i čoveka svojih snova.

Posle dosta truda, odricanja i godina, Majra sada ima 89 kilograma i prezadovoljna je svojim izgledom i životom. Ima sjajan odnos sa sestrinom decom, a pronašla je i čoveka svojih snova.

Iako ju je čitava javnost ismevala i nazivala ubicom od pola tone, sada je Majra mnogima inspiracija i motivacija da u svoj život unesu radikalne promene.