Author: ollo

700 g šlaga
300 g mlevene plazme
1 l kisele vode
300 g malina
150 g čokolade sa lešnicima
Priprema:
Sloj sa plazmom:
Ulupajte mikserom 340 g šlaga u prahu sa 1/2 l kisele vode.
Umešajte u dobro ulupan šlag mlevenu plazmu lagano mešajući. Može i mikserom, ali na najsporiju brzinu.

Sloj sa malinama:
Ulupajte mikserom 180 g šlaga u prahu sa 2,5 dl kisele vode. U dobro ulupan šlag umešajte pripremljene maline. Maline možete malo ispritiskati pre toga, da ne budu sve cele kada ih umešate.

Sloj sa čokoladom:
Ulupajte mikserom 180 g šlaga u prahu sa 2,5 dl kisele vode. U tako dobro ulupan šlag umešajte lagano čokoladu koju ste pre toga narendali.

Završni postupak:
U kalup za torte prečnika 26 cm koji ima obruč da se može skinuti, rasporedite na dno sloj sa plazmom. Preko toga stavite sloj sa malinama, a odozgo sloj sa čokoladom. Nema veze ako vam ti gornji slojevi malo prelaze vrh kalupa, ako je čvrst šlag – nećete imati nikakvih problema.
Tortu stavite u frižider na hlađenje oko dva sata i onda služite.

Sastojci:
450 g mlevenog keksa
250 g mlevenih oraha
1,5 kg banana
4 žumanceta
250 g šećera u prahu
250 g putera
100 g čokolade za kuvanje
3 dl slatke pavlake
3 dl soka od pomorandže
sok od jednog limuna
Priprema.

1. Mleveni keks preliti sokom od pomorandže i dobro izmešati.
2. Posebno umutiti puter, šećer u prahu i žumanca.
3. Dodati natopljen keks, mlevene orahe i mešati dok se ne dobije kompaktna smesa.
4. Pripremljenu smesu podeliti na dva dela.
5. U kalup za tortu obložen folijom rasporediti polovinu fila od keksa.
6. Banane poprskati sokom od limuna i poslagati preko fila.
7. U drugi deo fila od keksa dodati otopljenu čokoladu i dobro izmešati. Zatim ga rasporediti preko banana i poravnati.
8. Slatku pavlaku umutiti u čvrst šlag i premazati tortu.
9. Gotovu tortu staviti u frižider da se stegne, a potom je izvaditi iz kalupa.

Sastojci
500 g brašna
20 g kvasca
2 dl mlijeka (ako treba malo više)
1 kašikica soli
1 kašikica šećera

5 kašika ulja
za premazati tijesto
150 g margarina
za premazati pogaču
1 kom zumance
susam

Priprema
Brašno sipati u posudu, napraviti udubljenje, staviti kvasac, šećer i malo mlakog mlijeka i ostaviti da nadodje. U nadošli kvasac sipati so, ulje i ostatak mlijeka i zamijesiti tijesto. Dobro ga izraditi da se dobije glatko tijesto koje se ne lijepi za posudu.
Ostaviti na toplom da nadodje.

Nadošlo tijesto premijesiti na pobrašnjenoj radnoj površini , podijeliti na 5 jednakih dijelova i od svakog napraviti lopticu. Ostaviti 10 min. da se odmore.
Svaku lopticu rastanjiti veličine plitkog tanjira, 4 premazati omekšalim margarinom i slagati jednu na drugu, i na kraju staviti petu nepremazanu.

Tijesto zatim rastanjiti u krug prečnika do 45 cm. Od kruga isjeći obruč oko 2-3 cm širine.
Preostali krug isjeći na 16 jednakih dijeliva.
Uvijati, ali ne kao kiflice, nego da se ide ravno uz jednu stranicu trougla.
Redati u tepsiju, premazanu uljem ili margarinom, širom stranom uz ivicu.
Tepsija u kojoj sam pekla je 26 cm prečnik.
Obruč isječi na 4 jednaka dijela, Praviti ruzice i stavljati u sredinu posude.
Ostaviti na toplom da nadodje, premazati umućenim zumancem, posuti susamom i peći na 200 C, kad počne da rumeni smanjiti na 180 i peći do kraja, oko 45 min.
Bilo je pitanja može li se tijesto zamijesiti uveče pa ujutro samo staviti peći. MOŽE. Zamijesila sam tijesto uveče, kad je nadošlo složila sam pogaču, ostavila OBAVEZNO da i u tepsiji naraste, prekrila prozirnom folijom, i stavila u frižider na najnižu prečku. Ujutro sam izvadila, ostavila 30-ak minuta na sobnoj temperaturi, premazala žumancetom, posula susamom, stavila peći i bila je jednako bobra kao da je samo složena.
Mali savjet kod pečenja, pošto se tijesto mijesi mlijekom, brzo preplane. Pogača se može zaštiti alu-folijom, kad se malo zapeče i počne da rumeni, samo staviti foliju preko, nikako pritiskati uz tepsiju.

Super kremasta i super ukusna, obavezno sačuvajte ovaj recept!
SASTOJCI:
Kore:
3 x 5 bjelanjaka
3 x 10 kasika secera u prahu
3 x 5 kasika mljevenih oraha
3 x 2 kasika brasna

Za kreme:
1 litar mlijeka
7 zumanjaka
10 kasika secera
9 kasika brasna

Jos sastojaka za kremu:
8 zumanjaka
250 gr secera u prahu
250 gr.putera
150 gr mljevenih oraha
100 ml. vruceg mlijeka da se popare orasi
200 gr. cokolade
Ukrasavanje:
3 slag krema ili 400 ml. tecnog slaga
400 ml. mlijeka ili kisele vode (ovo vam ne treba ako koristite tecni slag)

PRIPREMA:
Napraviti 3 korice od po 5 bjelanaca, 10 kasika secera u prahu, 5 kasika oraha i 2 kasike brasna.
Brasno i orahe pomijesati i lagano kasikom umjesati u izmucene bjelanjke.
Pecite na 180 °C oko 25 minuta.

Kad su kore pecene prekrite ih krpom dok spremate kremu.
Na pec stavite 800 ml. mlijeka i 10 kasika secera da prokuhaju.
Izmutite 7 zumanjaka,9 kasika brasna i 200 ml. hladnog mlijeka pa istresite u prokuhalo mlijeko i skuhajte kao puding.
Maknite sa peci,poklopite ili prekrite celofanom i pustite da se krema potpuno ohladi,povremeno izmutite kremu da se brze ohladi i da se nestvori kozica.
U drugoj posudi izmutitite 8 zumanaca sa 250 gr. secera u prahu.
Puter omeksajte na sobnoj temperaturi,izmutite pa dodajte izmucenim zumanjcima i seceru u prahu pa ponovo sve mutite da dobijete finu kremu.
Izmucene zumanjke i puter dodajte potpuno hladnoj kremi (nesmije bit toplo-mlako) i mutite ponovo da se sve fino sjedini.
1/3 fila izdvojiti.
Zagrijat 100 ml. mlijeka i prelit preko 150 gr. mljevenih oraha,poklopite da se orasi upare,kad su se ohladili dodajte 1/3 kreme koju ste odvojili i izmjesajte.
U 2/3 fila dodati 200 gr. otopljene cokolade i izmutite.
Umutiti 3 slag kreme sa mlijekom ili kiselom vodom a mozete i tecni slag umjesto slag kreme(praha).
Filovati: Kora, slag, crni fil, kora, slag, bijeli fil, kora, slag, crni fil.
Okolo namazite slagom ili ako vam je ostalo cokoladne kreme.

Megan iz Ujedinjenog Kraljevstva na svom TikTok profilu je objasnila kojim metodama se služi za grejanje kako ne bi imala velike račune za struju. Zbog nehumanih uslova u kojima žive njena deca, mnogi su je osudili, naročito što im nije uključila grejanje makar u spavaćoj sobi.

Naime, u više objava je objasnila kako ove zime nije mogla da pali grejanje zbog naglog posklupljenja struje.

U njenoj kući je izmerila svega 3 stepena, a onda je objasnila kako se ona zagreva zajedno sa svojom decom.

“Zatvorite sva vrata unutar kuće kako biste zadržali toplotu u svakoj prostoriji. Debljina zidova u mojoj kući je znatno tanja negi inače, što je čini mnogo hladnijom”, bio je drugi savet.

“Ostavite rernu otvorenu nakon pečenja jer će zagrejati prostoriju”, glasi njen treći savet.

Četvrti savet je zaprepastio mnoge: “Deci obucite jakne i kape”.

“Danas nosim četiri sloja odeće, a to se menja u zavisnoti od spoljne temperature. Zimska jakna će vas najbolje ugrejati”, peti je savet.

“Sipajte flašu tople vode i stavite je u termofor. Na taj način možete da ugrejete i ruke i noge”, bio je Meganin savet broj šest.

Njen video postao je viralan sa više od 600 hiljada pregleda, a ljudi su se pitali zašto ne može da ukluči grejanje. Jedan od komentara je bio: “Ne možete da upalite grejanje, ali imate nove nokte?”, na šta je Megan spremno odgovorila: “Moji nokti su sređeni za džabe, jer je to inače moj posao”.

Mnogi su komentarisali da bi zbog svoje dece bili spremni i da se zaduže, samo da im nije hladno, na šta je Megan otkrila da je već nekoliko meseci u strašnim dugovima zbog neplaćenih računa.

Megan je takođe otkrila da njen dug za struju trenutno iznosi 2.498,82 funte što je oko 2.800 evra, te da je zbog toga primorana da živi na način na koji trenutno živi. Sa druge strane bilo je onih koji su joj pružili podršku i složili se da su cene drastično skočile i da razumeju njene postupke.

Mara je zbog Miluna napustila gradski život i došla na surovu planinu gde zajedno žive i gaje stoku.

Već godinama Mara i Milun Aprcović potpuno sami žive na 1.500 metara nadmorske visine na Katun Ravnom, koje pripada opštini Plužina.

Sa planine spuštaju se u selo tek tokom najsurovijeg dela zime, kada se ovce jagnje, jer kažu da je tamo za nijansu toplije.

Inače, najviše vole kad su na katunu gde drže oko 150 ovaca, 8 koza, 10 krava i nekoliko junadi, objavila je pre par godina TV Crne Gore.

Mari su sada 22, a udala se pre nekoliko godina i to baš mlada. Kod roditelja nikad nije radila poslove koje radi na katunu s Milunom, ali kaže da joj ništa nije teško i da voli selo.

Dodaje i da voli muziku i sluša je na mobilnom, a uveče zajedno s mužem sluša radio. Televizor nemaju na šta da priključe, a i ne treba im jer nemaju kad ni da ga gledaju.

U međuvremenu je savladala skoro sve poslove, a sve mu što zna, naučila ju je svekrva. Mara je iz jednog od susednih sela ali kod roditelja je samo čuvala ovce, od toga ništa teže.

– Ja više muzem, a svekrva radi oko mrsa. Udala sam se preko oko sedam i po godina, a sada imam 22. Život vas nauči da morate da odrastete. Svekrva mi je bila podrška, a i dan danas je, kaže Mara.

Jedna je od retkih devojaka koje su se u današnje vreme odlučile za težak život i rad na selu, ali ona kaže da joj je tu lepo. Njih dvoje su redak mlad bračni par koji živi na selu i od sela.

U grad, pričaju Milun i Mara, odu ponekad, kad je neki svetac i kad ima manje posla, da prošetaju, ali najviše ipak vole svoje selo jer su se tu navikli i tu im prija. Odu da ponešto kupe, da se malo druže, sednu, popiju kafu.

–Ne ustaje se rano, negde oko pola sedam, ispečem kafu meni i mužu, pa oko stoke , priča Mara, koja je muzla i po 130 ovaca do jeseni, kako kaže za to joj je potrebno sat vremena. Ona takođe navodi da više voli katun od sela, a planine i stoku više čak i od mora i primorja.

Živimo u vremenu kada sela sve više izumiru, dok mnogi život van gradske sredine ne mogu ni da zamisle. Jedna od njih je i Beograđanka, Marina K. koja je mnoge iznenadila svojom ispovešću.

Naime, još dok je bila student, upoznala je dečka sa sela u kojeg se odmah zaljubila. Ubrzo su uplovili u vezu, a nakon godinu dana zabavljanja su se venčali. Marina je zbog velike ljubavi grad zamenila selom, a onda je doživela neočekivano.

“U tom trenutku sam smatrala da je odluka da živimo na selu ispravna. Dovodio me je nekoliko puta kod svojih roditelja dok smo još bili u vezi, delovali su kao fini ljudi, pravi domaćini. Lepo su me prihvatili, ali na kraju se ispostavilo da nije sve onako kako sam zamišljala”, započela je Marina svoju ispovest, piše Telegraf.

Ubrzo nakon venčanja, Marina je morala da učestvuje u seoskim aktivnostima, odnosno da obavlja seoske poslove, što joj je veoma teško palo.

“Nemojte me pogrešno razumeti, radila sam ja sve i svašta iako sam gradsko dete. Ništa mi nije teško padalo! Možda nisam znala kako se muze krava, ali sam ubrzo i to naučila! Nervirao me je ceo taj koncept življenja na selu. Moj muž se nije pitao ništa, a ja još manje. Svekar je uvek vodio glavnu reč.”

“Jednom prilikom kada sam spomenula da bih želela da nađem posao kako bih malo izašla iz kuće, svekar je umalo dobio nervni slom. Krenuo je da urla na mene. “Ne ideš ti nigde! Ima da budeš ovde i da radiš ono šta ti ja kažem! Jesi li gladna? Nisi! Jesi li žedna? Nisi! Prema tome, radićeš sve kao i do sad i nemoj da sam ti glas više čuo!”, ispričala nam je Marina vidno iznervirana.

Marini su svekrove reči teško pale, a još više ju je pogodila činjenica da suprug nije stao u njenu zaštitu, kao i da se ništa ne pita.

Međutim, dve godine kasnije, Marina je shvatila da seoski život nije za nju i podnela je zahtev za razvod braka.

“Jednostavno nisam više mogla da istrpim sve! Bila sam im kao sluškinja. Njegova majka je obavljala sve poslove oko stoke, a jedva je stajala na nogama. Niko je nije poštovao, baš kao ni mene. Savetovala me je da ćutim jer sam žena i moja reč po nekom pravilu nije smela da se čuje. To me je ljutilo još više. Pobegla sam, jednostavno nisam više mogla da podnesem da se neko tako ponaša prema meni”, dodala je Marina.

Uprkos tome što se udala u imućnu i domaćinsku porodicu, Marina nije hela da toleriše određene stvari. Nakon što je roditeljima saopštila odluku o razvodu, nije naišla na njihovo razumevanje.

“Porodica mog bivšeg muža je imućna, ali džabe im sve pare ovog sveta kada ne znaju da uživaju u njima. Morala sam da molim supruga za svaki dinar, a on mi je to redovno “nabijao na nos”. Moji roditelji su bili protiv toga da se razvedem, ali bila sam odlučna! Pa ne žive oni sa njima nego ja! Znam najbolje kako mi je bilo sve vreme”, istakla je Marina.

Vratila u Beograd i već nekoliko godina živi i radi u svom rodnom gradu.

“Ne bih menjala ovu slobodu ni za šta na svetu. Sama sam svoj čovek. Radim, imam svoju platu, živim skromno, ali srećno. Tek sada shvatam u kakvom sam kavezu bila. Selo mi je ostalo u lošem sećanju! Kada neko spomene seosku idilu ja se samo se nasmejem. Nisu ljudi iz grada svesni kako narod tamo živi. Svaka čast onome ko može, ali ja zaista nisam spremna na to da me neko svakodnevno ponižava”, zaključila je Marina.

Balerina je otišla na selo da živi i obavlja poslove domaćice, dok su joj se mnogi divili. Međutim, ubrzo je isplivala istina.

Ispovest Beograđanke Marine, koja se udala na selu i pobegla glavom bez obzira, nakon što je shvatila da ne može da se uklopi u tu sredinu, nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Međutim, postoje i oni koji užuivaju u sesokoj idili, dok im seoski poslovi ne padaju teško. Među njima je i bivša balerina, Hana Nilman, koja živi na selu sa mužem i sedmoro dece. Hana bez problema obavlja sve poslove, a osim porodici, posvećena je i životinjama koje gaje.

Hana proizvodi domaću hranu, gleda stoku – muze krave, kuva, pere i veoma je popularna na TikToku, gde sa ljudima deli svoje aktivnosti.

Hanin muž Danijel je rančer, ona se porađala kod kuće, koža joj je blistava i savršena, a nosi udobnu i skromnu odeću i svake nedelje ide u crkvu. Naravno, takav stil života ove porodice potiče upravo iz verskih uverenja. Oni su članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, odnosno – mormoni. Mormoni su poznati po tome što im je poligamija dozvoljena, što su jako vezani za porodicu, izbegavaju državne ustanove poput školi i bolnica, a takođe imaju i specifičnu ishranu koja recimo zabranjuje kafu, piše Zadovoljna.rs.Porodica Nilman kaže za sebe da su “gradski ljudi koji su postali rančeri”, a Hana je bila profesionalna balerina koja je studirala na prestižnom Džulijardu. Ranije je bila Mis Njujorka i čak je osvojila titulu Mis Jute 2021 — i to dok je bila trudna!”Danijel i ja smo odrasli kao gradska deca. Bili smo fascinirani životom na farmi dok smo živeli u inostranstvu u Brazilu zbog Danijelovog posla. Dok bi većina njegovih saradnika u Brazilu odlazila na plažu vikendom, mi smo odlazili u unutrašnjost, diveći se poljoprivrednoj zajednici u zemlji”, piše na njihovom sajtu, prenosi Zadovoljna.rs.

Maštali su o tome da sami uzgajaju životinje, a onda su doneli odluku da odu na selo i naprave svoju farmu. – “Tako da smo se posle četiri godine u Brazilu vratili na selo, kupili zemlju i nastala je ‘Balerina farma’”, piše na sajtu.

U međuvremenu su napravili svoj sajt i razvili biznis. Naime, kod njih je moguće kupiti domaće proizvode, poput mesa, kolača, voća, povrća, pa čak i cveća. Zanimljivo je i da je cela porodica uključena u proces proizvodnje proizvoda koji se nude u prodaji, na šta je Hana posebno ponosna.

Matrijarh ove savršene porodice je Hana Nilman, mormonka koja je udata za Danijela Nilmana. Danijela često vidimo u kaubojskom šeširu, kako čuva stoku i jaše konje – ali ispostavilo se da je on zapravo jako bogat.

Njegov otac je Dejvid Nilman, osnivač brazilskih mormona i bivši izvršni direktor avio-kompanije JetBlue. Takođe je osnovao još četiri avio-kompanije: Morris Air, WestJet, Azul Brazilian Airways i Breeze Airways. Njegovo bogatstvo je procenjeno na neverovatnih 400 miliona dolara.Činjenica da ova porodica poseduje veliko bogatstvo mnoge je razočarala, buduči da su mnogi fanovi mislili da velikom mukom i radom uspeli da naprave farmu. Međutim, ispostavilo se da su veoma bogati, te da su u farmu uložili veliki novac o kojem ostali ljudi mogu samo da maštaju.Čak su istražili kakav šporet imaju u kuhinji. To je AGA model koji je dizajnirao švedski inženjer, koji je 1912. dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Očigledno, šporet košta najmanje 20.000 dolara (ako ne i više) i ljudi nisu blagonaklono prihvatili ovu činjenicu. Hanu optužuju da promoviše ideal žene koja može sve – a postiže sve samo zato što ima mnogo novca, pa samim tim i veliku pomoć oko dece i posla. Iako to nećete videti ispred kamera.Dok ih mnogi osuđuju zbog činjenice da su bogati, postoje i oni koji ih brane, smatrajući da imaju pravo da budu bogati. Takođe, mnogi dele mišljenje da su sa tolikim novcem mogli da žive u bilo kojem većem gradu, ali da su ipak izabrali selo, što je za svaku pohvalu.

Život na selu mnogima je neshvatljiv, dok je iskustvo mlade Marine koja se udala na selo i pobegla glavom bez obzira, podelilo mišljenja ljudi. Naime, svedoci smo činjenice da mladi ljudi sve više hrle u gradove izbegavajući seoske poslove, koji nisu laki, ali mogu biti veoma isplativi.

Osim toga što je seoska sredina mnogo zdravija od gradske, prednost je i to što postoji mogućnost uzgoja domaće hrane, dok svaka domasćinska kuća na selu ima velike zalihe prehrambenih proizvoda za koje bi u gradovima trebalo izdvojiti veliku sumu novca. Koliko život na selu može biti koristan, pokazala je i Hana koja sama proizvodi hranu.

Uzimajući sve tu u obzir, mnogi se pitaju zbog čega se onda ljudi sa sela smatraju “nižom klasom”, kao i zbog čega vlada mišljenje da je život u gradovima mnogo jednostavniji.

“Pa zavisi kakvo je selo u pitanju. Ja zivim u prigradskom naselju pa je mnogo zatupljenih, kao da su ostali u prethodnom veku.”, napisala je jedna korisnica, a onda su se drugi nadovezali.

“Normalni i pametni ljudi znaju to. Oni koji pričaju loše o selu su obično oni koji su pobjegli od takvog života u grad i sramota ih je toga. Ja sam se rodila i odrasla u gradu pa opet volim otići na selo, volim provoditi vreme na selu.”

“Odrastao sam na selu, i kad sam se otselio preporodio sam se, ako volite Tračaranje, blato, život bez struje i vode, je stalno EPS gasi, a hoće i bunar da presusi kad su velike vrućine, a gradske vode nema. I da ako volite sve da vam bude mrtvo idite slobodno, naročito zimi, pa ogrev je još jedna muka, ali sve u svemu, ako volite divlje i domaće životinje idite, samo pazite da vas ne pojede neki vuk ili tako nesto, ili možda veliki agresivno pas koji napada ljude po putu…”

“Na Zapadu svako imalo imućniji živi na selu, a sirotinja po gradu. Jedino u centru gradova žive bogataši, ali oni gotovo uvek imaju i kuću na selu za vikende. Doduše seoska infrastruktura je tamo fantastična, za razliku od naše, na žalost.“

“Ja sam se udala u selo i pokajala. Nemaju ni trgovinu ni di prošetati. Ljudi su toliko zlobni i ljubomrni jedni na druge, samo ogovaraju. Kao neki sektaši. A žive kao u kamenom dobu. Utekla sam i spasila sam se.”

Šta vi mislite, da li je bolji gradski ili seoski život i zbog čega ljudi sve više izbegavaju selo?

Bolna ispovest majke koju deca neće da pogledaju u starosti tera suze na oči, a ceo život podredila je njima.

Jedna od najvećih nesreća za jednog roditelja jeste da u starosti bude zapostavljen od svoje dece, a svedoci smo da su takve situacije učestale. Način vaspitanja deteta je jedna je od najvažnijih karika koja bi sprečila da u starosti dobijete dete koje ne mari za vas.

Mnogi se pitaju zašto kada ostare, roditelji nisu potrebni deci, a uprkos tome što je Lav Tolstoj jednom rečinicom dao odgovor na ovo pitanje, neki još uvek nisu došli do realnog zaključka.

O ovom pitanju počeli smo da razmišljamo nakon što smo pronašli poražavajuću ispovest jedne penzionerke, majke dvoje dece dobrostojećeg finansijskog stanja…

“Imam odraslog sina i ćerku. Muž i ja smo im u svemu pomagali, od učenja do kupovine kuće i čuvanja njihove dece.

Danas živim sama, muž mi je umro pre nekoliko godina. Imam malu penziju, jedva pokrivam osnovne potrebe. Ponekad kada kupujem lekove, bukvalno moram da se odreknem hrane. Deca su svesna moje situacije, ali nijedan jedini put nisu se ponudili da mi pomognu.

Jednom sam nagovestila da bi mogli da plaćaju pola mesečnih računa jer će njima ostati stan kada umrem. Sin se pravio da ne razume šta sam rekla, a ćerka je rekla da jedva plaća sopstvene troškove. Nijedno od njih ne ide prevozom na posao, imaju skupe automobile. Letuju svake godine na skupim mestima u skupim hotelima.

Ćerka svakog meseca kupuje novu odeću, svoju ćerku obasipa novcem. Dete za džeparac dobija veći iznos nego što je moja penzija. Kod sina u kući sav novac kontroliše njegova žena. Čak i kad bi hteo da mi pomogne, ona ne bi dozvolila.

Kad mi je komšinica ponosno rekla kako joj deca plaćaju letovanje svake godine, donose hranu i plaćaju račune, bukvalno sam bila uvređena. I ja sam uradila za svoju decu isto što i ona. Nekad sam od nje pozajmljivala novac, ali više se ne usuđujem, bojim se da će me pitati zašto meni deca ne pomažu kao njoj. Ja sam svojim roditeljima pomagala koliko sam mogla. Nikad im nisam otišla praznih ruku. Pomagala sam i fizički i finansijski. Da li ja to nisam uspela da odgajim svoju decu kako treba?

Nemam nikakvu ušteđevinu, jer muž i ja ništa nismo čuvali, sve smo dali deci. I eto kako su mi vratili…”