Author: ollo

Ukoliko vam treba torta za neku posebnu ili svečanu priliku imamo rešenje. Kremasta neskvik torta sa keksom je idealna za sve prilike. Super lako se sprema, ne oduuzima mnogo vremena, a poslastica je nikad raskošnija i ukusnija.
Sastojci
200 g keksa petit ber
150 g neskvika
150 ml mleka
Za fil
1,5 l mleka
2 jajeta
200 g šećera
120 g praška za puding sa ukusom vanile
100 g putera
200 g slatke pavlake
50 g neskvika
100 ml mleka ili vode
za glazuru
150 g crne čokolade
20 ml ulja

Priprema:
U 150 ml mleka rastvoriti neskvik pa umakati keks. Četvrtast pleh obložite providnom folijom pa ređajte keks po dnu. U šerpu stavite prašak za puding, jaja, šećer, mleko. Promešajte žicom i stavite da se zagreva dok ne počne da se zgušnjava. Zatim sklonite sa ringle, ubacite puter i umutite. zatim dodajte i umućen šlag pa sve umutite mikserom da se dobro sjedini. Podelite fil na dva dela i u jedan umešajte rastvoren neskvik u mleku ili vodi. Preko keksa stavite pola belog fila, poravnajte. Još jedan red keksa pa neskvik fil. Zatim još jedan red keksa i ostatak belog fila. Stavite u frižider na sat vremena. Nakon toga rastopite čokoladu za glazuru i prelijte tortu. Vratite u frižider na još pola sata.

Jedna od njegovih mnogobrojnih pesama sada je prvi put ugledala svetlost dana.

Glumac Nebojša Glogovac, sa čijim odlaskom mnogi još uvek ne mogu da se pomire, preminuo je 9. februara 2018. godine. Nakon teške borbe sa opakom bolešću, njegov život se ugasio u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

Nebojša je voleo da crta, a pisao je poeziju još od studentskih dana. Baratao je rečima, voleo je da napiše poruku u stihu. Njegove SMS-ove i danas svi njegovi bližnji čuvaju. Kako kažu, bio je “Šekspir SMS-a”.

Posle njegovog odlaska, njegova supruga Milica je u bolnoj selidbi pronašla jednu svesku sa crtežima i poezijom, a jedna od njegovih mnogobrojnih pesama sada je prvi put ugledala svetlost dana.

Tužno pozorište

“Imam tužno pozorište.

Oko jastuka sa loše nacrtanim cvećem.

Sa zidova još cure nečije suze.

Između crno-belog i kolora.

Jedan reflektor

Jedan gledalac.

Mnogo glumaca.

Mnogo.

Par iskrenih.

Sa osmehom I suzom.

Ali gledalac se zaneo, pa zaboravio da tapše.

Sad sedi sam.

Zatvara oči i predstava se nastavlja.

Na tren vidi njihove ruke odozgo.

Prema njemu.

Igra se njima.

Igraju se.

Smeje se jako kao nikad.

Tresu se suze na zidovima.

Oseća ritam i dah na vratu i Sunce u stomaku i svetlo u glavi.

Vrisak. I mir.

I mir.

Nema aplauza.

Otišao je poslednji gledalac.”

Nebojša bije svoju životnu bitku od 2020. godine, od kada je na bolovanju. Dijagnostikovan mu je karcinom debelog creva nakon čega je dva puta operisan. Bolest se proširila i metastazirala na jetri. Nebojša trenutno ima velike troškove oko terapija, posebne israne… Takođe se čeka mišljenje i odobrenje lekara kako bi bio poslat u Grčku na operaciju gama nožem.

Ovaj hrabri Užičanin, koji je danas gotovo neprepoznatljiv zbog bolesti, već je imao dve operacije, ali značajnijih rezultata nije bilo. Zato je potrebno da ide u Grčku na operaciju gama nožem, koji ciljano gađa delove tumora.

– Sa njima sam konstantno na vezi, neke stvari smo organizovali, ali mi je potrebno oko 20.000 evra. Ono što je problem jeste moje trenutno stanje, koje ne dozvoljava da odmah odem na operaciiju. Stigli su mi lekovi iz Rusije koje inače koristim, a trebalo bi i da primim kubansku vakcinu – rekao je sagovornik za 24.sedam

Kaže da bi nakon stabilizacije stanja i poboljšanja imuniteta trebalo da otputuje u Grčku.

Nebojša je odbijen za hemoterapije, kao i biološku terapiju, jer mu je jetra zahvaćena tumorom. Živi sa roditeljima koji mu pomažu koliko mogu

– Ponekad mogu da ustanem iz kreveta, ali sam većinu vremena vezan za njega, pa mi se roditelji nađu – ističe Nebojša.

Slavoljub Jocić (49) iz Popovca koji je optužen da je 12.maja 2021. godine oko 8.45 časova u Popovcu nepridržavajući se saobraćajnih propisa kombijem naleteo na dečaka Edina Krstića (4) iz tog sela i usmrtio ga na licu mesta, negirao je na današnjem početku suđenja u Osnovnom sudu u Nišu krivicu za tešku saobraćajnu nesreću. On je optužen da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje Osnovno javno tužilaštvo u Nišu zatražilo kaznu od šest godina zatvora i zabranu upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri godine.

Optužnim predlogom Jociću je stavljeno na teret da je, vozeći kombi marke “sitroen džamper”, započeo radnju isključivanja iz saobraćaja “pre nego što se uverio da tu radnju može da da izvrši na bezbedan i propisan način”.

– Sa kolovoza Železničke ulice, kojom se do tada kretao u smeru Ulice Dragoljuba Đorđevića, skrenuo je u desno na travnatu zemljanu površinu nakon čega je nastavio da se kreće na navedenoj površini, iako ista nije namenjena za saobraćaj vozila pa je desnim bokom svog vozila, u predelu između prednje i zadnje osovine, udario u zadnji deo bicikle sada pokojnog Edina Krstića koji je stajao na navedenoj površini sa desne strane bicikle gledano u smeru Ulice Maršala Tita nakon čega je došlo do obaranja oštećenog posle čega je pneumatikom, odnosno zadnjim desnim točkom, pregazio gornji levi deo tela i glave oštećenog, te je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život na granici sa bezuslovno smrtonosnom povredom, usled koje je preminuo na licu mesta, stoji u optužnici koju je pročitao zamenik Osnovnog javnog tužioca u Nišu Stefan Anđelković.

Jocić se branio da se kretao popisanom brzinom Ulicom Maršala Tita i da u Železničkoj ulici nije video nikoga kada je krenuo da se okreće kombijem.

– Pošao sam do magacina po robu ali sam svratio prvo do pošte da platim račune. Išao sam 20 do 30 kilometara na čas. Video sam da je gužva ispred pošte. Dao sam desni žmigavac ušao sam u ulicu kod Pošte i stao na četiri, pet sekundi. Kada sam skretao udesno, nikoga nije bilo u ulici. Tu se nalazi kao mali kružni tok. I sada bih uradio isto kao i većina vozača. Pogledao sam levo, desno i pravo, ubacio u prvu brzinu i skrenuo desno. Prozor je bio otvoren. Čovek koji je bio na ulici sa kolicima, počeo je da viče: „Stani, stani“! Rekao mi je: „Kreni nazad!“ Krenuo sam metar unazad i stao sam. Palo mi je na pamet da sam nagazio kabl ili crevo. Izašao sam iz kombija, ljudi su prilazili. Majka je naišla, nosila je dete u rukama, tražila je da je odvezem do Hitne pomoći. Ja sam je pitao gde ti je dete bilo. Kaže, igralo se u travi. Rekao sam joj da mi treba 15 do 20 minuta do Hitne pomoći i da je bolje da idemo u ambulantu koja je na pet metara odatle, da bi ukazali pomoć detetu. Zajedno smo otišli. Ona ga je nosila u rukama, doktor je prihvatio povređenog Edina. Nakon toga je došla Hitna pomoć i policija. Ja sam bio u šoku, ispričao je Jocić danas pred sudom. On je ponovio da kada je skrenuo u uličicu kod pošte nije uočio Edina. -Smatrao sam da je bezbednije da napravim polukružno okretanje nego da se vraćam u rikverc, jer je onda slabija preglednost. Dok sam skretao udesno nisam video dete, iako sam gledao kroz retrovizor i kroz staklo. Nisam osetio ni udarac ni dete da sam udario jer na tom delu put nije asfaltiran već je zemljani. Kada sam hteo da napravim polukružno okretanje ulica je bila čista, nikog nije bilo. Krivo mi je što nije bila nijedna kamera, rekao je Jocić.

Njegov branilac advokat Tanja Savić rekla je da je Jocić postupao u skladu sa zakonom o saobraćaju te da je dečak za njega predstavljao „nepredvidivu prepreku“ jer nije mogao da ga uoči na mestu na kojem je stajao.

-Okrivljeni će dokazati da konkretnom prilikom nije postupao sa bilo kojim stepenom svesnosti i olakog držanja da do negativnih posledica može doći. On je postupao u skladu sa propisima i zakonom o bezbednosti javnog saobraćaja, s obzirom da je dugogodišnji vozač. Edin je za njega predstavljao nepredvidivu prepreku jer nije mogao da ga uoči na mestu gde se nalazio. Posledice su velike ali je on postupao u skladu sa zakonom i povećanom pažnjom jer se radi o naselju u kojem živi i zna kretanje njegovih stanovnika, rekla je Savićeva. Ona je predložila novo komisijsko saobraćajno – tehničko veštačenje i rekonstrukciju na licu mesta jer smatra da će se tako da se pokaže da, s obzirom na visinu trave, visinu kombija i visinu stakala, Jocić nije mogao da vidi gde se dečak nalazi na travi.

Zamenik OJT Anđelković i zastupnik porodice oštećenog advokat Maja Zdravković, usprotivili su se tom predlogu, iskatavši da su izjave svedoka i veštaka saglasne i da nema potrebe ni za novim veštačenjem ni za reknstrukcijom. Anđelković je rekao da će tokom postupka dokazati da je do nesreće i pogibije dečaka došlo krivicom okrivljenog Jocića

-Bili smo u pošti i taman smo pošli kući, a on je stajao sa strane da me sačeka. Odjednom se zaleteo kombi i direkt u njega je udario – ispričala je ranije za “Blic” Kristina Krstić, majka nastradalog četvorogodišnjeg dečaka.Dečak je po njenim rečima bio sav krvav i išla mu je krv iz ustiju i nosa. Ona je bila udaljena oko 100, 200 metara od mesta udesa, potrčala je ka njemu, odmah ga u rukama odnela do obližnje ambulante. Međutim dečak je podlegao teškim povredama.

Kako bi to ostvarila, morala je da usvoji dijete. Igrom slučaja, usvojila je 4 sestre, ali to nije bilo sve! Nakon mnogo posla i mnogo strpljenja Lejsi Dankin je 2011. godine dobila dozvolu da usvoji dijete.

Neko ju je tada kontaktirao i upitao da li bi usvojila, ne jednu devojčicu, već i njene 3 sestre. Nije prošlo mnogo vremena, a djevojčice su se uselile u Lejsin dom, međutim ni tada nije bilo gotovo Nakon 9 mjeseci zajedničkog života, biološka majka djevojčica kontaktirala je Lejsi i rekla da je povratila starateljstvo

Mjesec dana nakon toga, njihova biološka majka je opet zvala, imala je vijesti…

Majka je ipak riješila da je najbolje da djevojčice ostanu sa Lejsi, ali je imala jedan uslov, da prihvati i novorođenu bebu, kako bi sve sestre bile zajedno. Lejsi je nakon toga usvojila čak i šestu ćerku, samo kako bi sestre bile zajedno pod istim krovom. Prošlo je više od 3 godine kako je Lejsi usvojila Sofiju, Natali, Melani, Kajli, Leu i Sesili.

“Bila sam nominovana da postavim fotografiju koja me čini ponosnom i srećnom majkom. Ja sa odabrala ovu fotografiju.”

“Odabrala sam ovu fotografiju, ne zato što je lijepa, već zbog uspomena koje nosi sa sobom. Sjećanje na haos i stresove koji su prethodili ovoj fotografiji mene i mojih djevojaka.”

“Ono što ne vidite jeste b0l koji sam osjećala, vrištanje u meni, pregovaranje i moljenje. Samo sam željela da ova fotografija nastane.”

“Ova fotografija me podsjeća na to da, ma koliko teško bilo, život je lijep. Da dijamanti nastaju pod pritiskom i da stvari ne moraju biti savršene kako bi bile divne!”

Dečak Džastin Gilstrap iz Džordžije završio je u bolnici nakon što su ga u petak napala tri pitbula dok je vozio bicikl.

Džastin je pretrpeo razderotinu glave, ujede na nogama i skoro je ostao bez jednog uva u napadu, rekli su zvaničnici okruga Kolumbija.

Prema podacima na GoFundMe koje je objavila njegova majka Erika Gilstrap, dečak je odveden u bolnicu i oštećeno mu je 70 posto kože na glavi. Džastin je pretrpeo nekoliko razderotina i ima ranu na nozi.

Njegova majka je rekla da dečak ima i temperaturu.

Na fotografiji koja je objavljena na stranici vidi se dečak u zavojima kako je prikačen na aparate.

Majka je dodala da je njen sin operisan i da se budi periodično.

“Jutros se probudio i počeo da plače. Govorio je o biciklu i svojim čizmama, sve to može da se zameni, ali on ne. Nadam se da neće pamtiti napad”, rekla je njegova majka.

Do napada je došlo u petak dok je dečak vozio bicikl. Njega je pronašao rođak, koji je odmah pozvao pomoć.

Na lice mesta stigao je Burt Baker (26) koji je rekao da su psi njegovi, a kasnije je priznao da životinje vole da jure ljude koji voze bicikle. On je uhapšen u petak i u međuvremenu pušten nakon plaćanja kaucije.

Majka je rekla da su nekoliko puta ranije prijavili pse, ali da nadležni ništa nisu preduzeli povodom toga.

Jelisaveta Đ. (76) i njena rođena sestra Gordana Đ. (78) koje su brutalno ubijene u njihovom porodičnom stanu na Bežanijskoj kosi još uvek nisu sahranjene, jer nemaju nikog od rodibine.

– Sestre koje su ubijene nisu imale porodicu i bliže rođake, pa je tako slučaj oko njihove sahrane preuzeo Gradski Centar za Socijalni rad koji u ovom periodu zapravo pokušava da nađe nekoga od rođaka ubijenih – kaže izvor Kurira i dodaje:

– Ukoliko se u roku od 30 dana od smrti osobe ne pojave rođaci pokojnika, koji bi preuzeli telo i obavili sahranu, pokojnik se sahranjuje o trošku opštine na kojoj je živeo.

Kako sagovornik objašnjava, u tom slučaju pogrebno preduzeće preuzima telo iz kapele i dostojanstveno sahranjuje pokojnika.

– Opština pokriva troškove sahrane, koje kasnije naplaćuje od nepokretne imovine pokojnika, tako što pretežno rasproda imovinu. Inače, ukoliko se nakon sahrane ipak pojave rođaci, oni su dužni da snose troškove sahrane.

Podsetimo, dvostruko ubistvo otkriveno je 21. januara u Ulici Marka Pola na Bežanijskoj kosi, gde su sestre poslednje dve godine živele zajedno. Naime, ubica sestara je Goran Đ. (37) koji je navodno bio u vezi sa Jelisavetom, a nekoliko dana nakon što je zločin otkriven on je izvršio samoubistvo tako što je sebi pucao u glavu, na jednom parkingu. U automobilu je ostavio i oproštajno pismo.

– Obdukcija je pokazala da su sestre imale posekotine po vratu, kao i da je Gordana imala povrede po glavi, koja je navoidno bila smrskana od udaraca. Rođene sestre su navodno nađene zaklane na krevetima sa jastucima preko glave u odvojenim sobama – podseća sagovornik.

Sumnja se da je do zločina došlo na Božić, 7. januara, i da je Goran Đ. nakon zločina zaključao stan i sa sobom poneo kreditnu karticu na kojoj je bilo oko milion dinara jer su sestre prethodno prodale vredno porodično imanje. Sumnja se da je zločin počinio iz koristoljublja i da je ima kockarske dugove koje je morao da vrati.

(Kurir.rs)

Život je lep kad se živeti zna, poručuje Ena Popov u jednoj objavi na Instagramu, a fotografije sa njenog profila svedoče da zaista vodi život iz bajke.

Otkako je pre deset godina upoznala biznismena Nenada Čanka, sa kojim ima ćerke Riju i Milu, dani su joj ispunjeni porodičnom harmonijom, srećom i osmesima, a od početka februara u njihovom domu smenjuje se slavlje za slavljem.

“Radosnice moja predivna, da zauvek đuskamo, i da nikada ne izgubiš taj čarobni osmeh i tu radost koja te krasi. Tvoja porodica je tu da nikad ne budeš sama i da uvek živimo u sreći i veselju”, reči su kojima je Ena čestitala osmi rođendan starijoj devojčici.

Eninim pratiocima na društvenim mrežama nije promaklo da se u pozadini fotografije na kojoj je četvoročlana porodica vide baloni u obliku broja 40, pa su je zamolili za objašnjenje.

“To je slika sa suprugovog 40. rođendana, koji je bio prošle nedelje,” odgovorila im je Ena, koja je drugu ćerku rodila na Dan zaljubljenih, 14. februara 2017. godine.

Kurir.rs/Alo

Polcija u Mladenovcu juče je uhapsila N.B. (60) zbog napada na majku S.B. (83) prilikom kog joj je naneo više povreda.

Kako se saznaje, incident se dogodio u porodičnoj kući u Ulici Mali prolaz, a nakon verbalne svađe i psovki osumnjičeni je majku udarao rukama po glavi i telu, nakon čega ju je tukao i slušalicom od telefona.

Njemu je određeno zadržavanje od 48 sati zbog nasilja u porodici.

Povređenoj je ukazana lekarska pomoć u Hitnoj pomoći Doma zdravlja, a konstatovane su joj lake telesne povrede.

Ovo nije prvi slučaj napada na roditelje, jer je danas sin izbo oca i majku u Surčinu, u Zemun Polju je sin dva dana zlostavljao majku…

(Kurir.rs/Telegraf)

Pevačica i bivša zadrugarka Sandra Rešić prvi put stavlja tačku na priče o tome da pokojni Nino Rešić nije njen otac, pa je u nedavnom intervjuu za domaće medije otkrila da se sa majkom često šalila na tu temu i da joj je govorila da je napravio Donald Tramp! Pevačica je nikad iskrenije progovorila o tome koliko joj je otac falio u životu, te i da li mu nešto zamera kako se dugo spekulisalo.

– Nismo se time bavili, ali eto da odgonetnem celu priču. Mene su zadirkivali i pričali “Je l’ ti šalje otac novac i stvari? Kako živite?” To su strašne stvari da vam neko kaže, a vi na primer ne poznajete oca. Sada je na sve gledam drugačije, ali u tom trenutku sam se osećala užasno. Moji su se razveli, on je tad postao zvezda, pa nas je napustio. Posle sam saznala iz novina da je neko izjavio da on nema ni ženu, ni decu, da je mlad i popularan i da ga žene obožavaju. T je sve bio marketinški trik, jer je u tom momentu on bio Nino, najpoželjniji muškarac u Jugoslaviji koji puni hale, pa da li je moguće da tako mlad ima ženu i dete? Tako se pustila priča da ja nisam njegovo dete. Dakle sve je to bio savet menadžera i da je to bilo najbolje za njegovu karijeru – kaže Sandra na početku i nastavlja:

– Mama i ja se nekad šalimo i pričamo da sam ćerka Donalda Trampa, da me on napravio. Nikad se nije oglašavala i rekla bi sad da sedne da daje intervju da smo prošli kroz pakao zbog Nina. Rado bi zamenila tatu za bilo kakvog molera, sve bi uradila sad samo da nije zvezda, ali to je nemoguće. Ponekad plačem sama kod kuće kad niko ne vidi, ali sam obećala sebi da nikad više to neću sebi da dozvolim. To mi ništa dobro nije donelo, svako ko je video moje suze je sve dobro iskoristio.

Rešićka je potom objasnila na koje sve načine se majka trudila da nadomesti nedostatak oca.

– Majka je uvek bila tu, ali mi je očinska figura mnogo falila. Ne mogu da objasnim ljudima koji imaju oba roditelja da ja znam da imam majku, ujaka i dedu. Ne znam šta je očinska ljubav. Kad kasno upoznaš oca onda je malo kasno. Borila sam se sama sa aždajama, ali me je to ojačalo. Ceo život smo majka i ja proživljavale medijski linč zbog mog Nina. Nikad me niko nije vređao, ali se nikad nije čula moja strana priče. Nisam nikad bila ljuta što nije bio tu za mene. Ne zameram mu ništa, a sve zato što mislim da nije umeo bolje. Nije znao šta će ni sa svojim životom, a kamoli sa nama. Mislim da nam je pružio najbolje što je mogao i to poštujem. Ljudi su me osuđivali, a niko mi nije dao šansu da ispričam zapravo šta se desilo. Bila sam više besna na ljude koji su bili oko njega kad je umirao, nego na njega, ali to je duga priča.

Rijaliti mi je bio velika škola

Sandra kaže da je boravak u rijalitiju naučio tome kako i u kojim situacijama sa ljudima treba da postupa.

– Rijaliti je meni bio životna škola jer nisam znala ništa o ljudima do tada. Naučila sam mnoge škole, pogotovo o tome koliko su ljudi u stanju da nas povrede. Realni svet se dešava i u rijalitiju. Svedočimo prekidu prijateljstva, razvoda, ljubavi, ljubomore, mržnje i tako dalje. Tamo sam sve osetila na svojoj koži i to je sada položen ispit. Što se finansija tiče, nisam otišla tamo da postanem popularna. Novac mi je bio najveći motiv. Pokušali su da me spoje sa Filipom Carem, ali istina je da smo se mi samo šalili s tim da kao planiramo da budemo u vezi. Znam da je bilo mnogo pokušaja da od mene naprave ku*vu, ali ja to nisam. Da jesam verovatno bih bila negde na Maldivima, a ne ovde.

Ušla sam u rijaliti zbog novca

Pevačica tvrdi da je u “Zadrugu” ušla najviše zbog toga da bi dobro zaradila.

– Nisam ja ušla kao neki anonimus i žena željna promocije. Znali su me svi kao pevačicu i kao Ninovu ćerku. Svi koji kažu da novac nije motiv lažu. Meni jeste bio. Mnoge ponese glamur rijalitija, pa tamo počnu da rade neke stvari u kojima se pogube. U rijalitiju nikada ne bih imala seks. Mislim da intimu ne treba deliti tako javno. Mislim da ni sa svojim prijateljima ne pričam o tome. Zašto bi bilo kome ja pričala šta radim sa svojim partnerima u svoja četiri zida. Pokušavali su da mi nađu skandale, ali nikome to nije pošlo za rukom.

Kažu da bi Nino danas bio ponosan na mene

Rešićeva je ispričala i da su joj mnoge kolege rekle da bi Nino danas bio ponosan otac zbog toga u šta je izrasla.

– Pevači sa estrade mi obično kažu da bi otac bio ponosan na mene da me danas vidi. To mi najviše znači. Imam krug ljudi na estradi koji mi je blizak, ali me niko nikada nije savetovao kako da postupam u životu. Ne spuštam ja gard tako lako, život me je tome naučio. Ljudi su umeli da mi kažu da sam im antipatična na prvu loptu, ali sam u Zadruzi pokazala ko sam i šta sam i to su ljudi prepoznali kod mene.

Kurir.rs/Republika.rs