Author: ollo

Usnija Redžepova je jugoslovenska i makedonsko-srpska folk pevačica romskog i turskog porekla. Rođena je 4. februara 1946. godine u Skoplju, a preminula 1. oktobra 2015. godine u Beogradu.

Od 1964. godine je živela i radila u Beogradu. Bila je u braku sa Slavoljubom Šešićem Šešijem, aranžerom i muzičkim urednikom na Radiju Beograd.

Na samom početku karijere predstavljala se kao Usnija Jašarova, kako je ne bi zamenili sa veoma popularnom pevačicom Esmom Redžepovom (Есма Реџепова) koja je takođe poreklom iz Makedonije. Uprkos brojnim medijskim nagađanjima, njih dve nisu bile u krvnom srodstvu.

Pevačku karijeru je započela polovinom šezdesetih godina dvadesetog veka. Od tada je objavila devet albuma i 15 singlova i EP-ova. Na njenom repertoaru uglavnom su se nalazile makedonske narodne pesme, te numere sa juga Srbije. Osim toga, pevala je na romskom i turskom jeziku.

Popularnost joj je donela uloga Koštane u istoimenoj predstavi Raše Plaovića koja je nastala po delu Borislava Stankovića. Predstava je na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu bila punih 25 godina, a Usnija je Koštanu odigrala više od 150 puta.

Detinjstvo, obrazovanje i muzički počeci

Usnija Redžepova je rođena 1946. godine u Skoplju, današnjem glavnom gradu Makedonije. Njen otac se zvao Jašar i bio je romskog porekla, dok je majka Sabrina bila poreklom iz Turske. Pre nego što je oženio Sabrinu Jašar je bio u braku sa ženom sa kojom nije imao decu. Zato je oženio Sabrinu koja je sa pokojnim mužem imala dvoje dece. Kasnije su dobili Usniju i još troje zajedničke dece.

Majka je bila domaćica, a otac je radio kao vodoinstalater. Od vojske su dobili stan u centru Skoplja, te, kako je pevačica jednom ispričala, živeli su skromno, ali im nikada ništa nije nedostajalo. Usnija je bila veoma stidljiva, pa za razliku od braće i sestara nije pevala s ocem na slavljima i porodičnim okupljanima.

Ipak, nešto kasnije otkriven je njen veliki talenat za muziku. Godine 1963. pevala je na karaoke takmičenju koje je organizovalo Radio Skoplje. Njena interpretacija numere „Ajde da igramo tvist“ koju u originalu izvodi Radmila Karaklajić oduševila je, ne samo slušaoce, nego i muzičke urednike. Zato su pokušali da ubede njenog oca da joj dozvoli da se bavi pevanjem. On je uporno odbijao sve ponude, jer je u to vreme baviti se tim poslom, za ženu bilo sramotno.

Želeo je da završi gimnaziju, te postane vredna i dobra žena. Čak i kada je Usnija postala uspešna i popularna, često ju je kritikovao zbog stila oblačenja na sceni.

Po završetku srednje škole preselila se u Beograd i upisala Arabistiku na Filološkom fakultetu. Živela je kod poznanika u naselju Krnjača, a kako bi zaradila novac za studentski život pevala je u kafanama i restoranima. Upravo na jednom od tih mesta je upoznala Naska Džorleva (Наско Џорлев), makedonskog muzičara koji je imao svoj ansambl. Pozvao ju je da bude glavni ženski vokal, pa su narednih pet godina nastupali u mnogim gradovima širom Jugoslavije.

Privatni život

U rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, te 1964. godine upisala Arabistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ipak, zbog teške finansijske situacije počela je da peva, a petogodišnja turneja po gradovima bivše Jugoslavije stavila je u drugi plan studije.

Na fakultet se vratila 1969. godine, a kada je 1973. prihvatila ulogu Koštane u istoimenoj predstavi, morala je potpuno da se odrekne studija. Iste godine je na jednoj probi upoznala aranžera Slavoljuba Šešića Šeleta. Nisu se odmah zaljubili, ali je pevačica u jednom intervjuu priznala da je osetila neverovatnu energiju kada je Šele prvi put ušao u prostoriju.

Družili su se tokom jednog putovanja u Nemačku, a kako je tada kazala, ni sama ne zna kada je to drugarstvo preraslo u ljubav. Venčali su se 1978. godine u Beogradu. Sve do dvehiljaditih su živeli u centru srpske prestonice, a tada su prodali stan i otišli da žive u vikendici u Moštanici.

U jednom intervjuu koji je dala 2006. godine priznala je da ima divan brak, te da jedino što joj u životu nedostaje su deca. I zaista, svi koji su ih poznavali pričali su da su Slavoljub i Usnija bili nerazdvojni, zato i ne čudi što ju je njegova bolest, te smrt koja ga je zadesila 2013. godine veoma pogodila.

Posle toga je saznala i za karcinom pluća, te je krenula na hemoterapije. Njena drugarica Esma je sa lekarima iz inostranstva dogovarala da Usnija pređe na lečenje u Nemačku, međutim, oni su joj kazali da je bolest metastazirala i da ne mogu da joj pomognu. Esma je do poslednjeg dana ostala uz svoju kolegicu, a redovno su je posećivale i druge kolege sa estrade.

Iza sebe je ostavila brojne hitove, a svojim izgledom plenila je pažnju gde god da se pojavi, zato je mnogi smatraju jednom od najboljih i najlepših pevačica u bivšoj Jugoslaviji.

Kurir.rs

Nakon krvavog pira u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u kojoj je upucano osmoro učenika i radnik obezbeđenja, kao i pucnjave koja se dogodila u Mladenovcu u kojoj je ubijeno osmoro ljudi, izgleda kao da se otvorila Pandorina kutija, te mnoge poznate ličnosti osim što osuđuju zločin, na društvenim mrežama i javno iznose svoje stavove i ispovesti da su i sami doživljavali vršnjačko nasilje i maltretiranje.

Tim povodom oglasila se pevačica Barbara Bobak koja je za njih imala važnu poruku.

– Prestanite sve da okrećete na sebe i sebe stavljate u centar svake priče. Šokirana sam šta sam sve pročitala ova dva dana. Bolesni narcisoidni. Nikoga na svetu ne zanima da li su vas maltretirali ili vređali u školi i šta ste svi mislili i kako ste vi radili-istakla je Barbara i izjavila saučešće porodicama nastradalih, a zatim se obratila svima koji svoje priče iznose javno:

– Imajte poštovanje prema preminulima i prema njihovim porodicama i zadržite svoje nebitne životne priče za sebe.

Kurir. rs

Anđela Đuričić oduševljena je otkako je pročitala čestitku koju joj je porodica poslala za Đurđevdan, posebno jer je bila ubeđena da su je se zbog slobodnijeg ponašanja pred kamerama odrekli.

Nakon čestitke usledili su i pokloni, a ushićena zadrugarka odmah je počela sa otpakivanjem.

Zajedno sa Aleks Nikolić preturala je po kesama koje su popunile ceo njen krevet, a onda je otrčala do Miće da mu saopšti šta je sve dobila i pokaže mu čestitku još jednom.

Đuričići su svojoj ćerki slali parfeme, karmine, pudere, korketore, a takođe su poslali parfem i za Pržulja. Tim gestom su stavili svima do znanja, da su uz nju i da ne mare za propuste koje je napravila u ovoj sezoni.

Kurir.rs

Lepa Lukić nedavno se vratila iz Kanade, a ceo put joj je kako kaže preseo, zbog čega neko vreme ne planira da ide avionom. Međutim, nju je u Beogradu dočekala jedna jako tužna vest, da je zdravstveno stanje njene koleginice Vesne Zmijanac narušeno i da je hitno operisana. To je pevačicu mnogo potreslo.

Lepa Lukić od kako joj je umrla jako bliska prijateljica i koleginica Merima Njegomir skoro da se povukla. Nema je više na gradskim dešavanjima i promocijama, a gostovanja po emisijama je svela na minimum.

Vreme provodi u svom stanu na Žarkovu, a otkrila je i kako se osećala kada je čula da je Vesna Zmijanac hitno operisana.

– Jako sam se zabrinula za Vesnu Zmijanac kada sam čula da loše zdravstveno i da je morala na hitnu operaciju. Baš mi je žao. Ne vredi, stresno je sada sve i eto to se onda odrazi na zdravlje. Vesna je mlađa od mene, ali bolest ne bira godine. Planiram da je zovem, da se čujem sa njom, ali nemam njen telefon. Moraću da nabavim od nekoga sa estrade i da je pitam kako je i da li joj nešto treba. Iako je sigurno Nikolija kod nje na Bukulji i sve joj pomaže – kaže Lepa.

Kraljica narodne muzike se osvrnula i na nastupe koje nije imala u Beogradu od pre tačno godinu dana, kada je nastupila u Skadarliji.

– Što se tiče nastupa po Beogradu, nema ništa za sada. Ukinuli su one nastupe koji su bili u Skadarliji, a ovaj restoran novi u koji su svi sada prešli na Autokomandi da pevaju, to je više za ove mlade. Ja niti jurim nastupe, niti su mi sada potrebni, a nisam ni u toku iskreno – zaklučila je pevačica.

Kurir.rs/Informer

Mira Škorić uspela je da pobedi bolest, sa kojim se borila skoro 15. godina, njoj je dijagnostifikovan tumor štitne žlezde koji joj je otkriven u poodmakloj fazi.

Ona je jednom prilikom u medijima iskreno govorila o ovoj teškoj temi, a tada je priznala da se teško nosila sa saznanjem da ima ovu podmuklu bolest. Tek nakon četiri operacije i velike borbe, na sreću, Mira je uspela da pobedi tumor.

– Uvek sam bila nemarna prema svom zdravlju, šta ću, takva sam… I sad se naježim kada se setim tog perioda pre nego što sam saznala da sam bolesna. U jednom trenutku počela sam da osećam neobičan umor. Šta god da radim, počnem da osećam malaksalost. Onda su krenule blage, podmukle temperature, 37 sa 2, a ne znaš od čega su – rekla je pevačica jednom prilikom.

Primetila je nakon toga da ima neki problem sa zdravljem, a u jednom momentu je naglo počela da gubi kilograme, i to je za nju bio alarm.

– Istovremeno, neobjašnjivo sam gubila kilograme. Nisam osoba koja kuka i plaši se bolesti, nastavila sam normalno da živim, pevala sam, snimala, držala koncerte. Ignorisala sam simptome sve dok mi na vratu iznad ključne kosti nije iskočila limfna žlezda. E onda sam shvatila da je ozbljno – dodala je Mira.

Pevačica je u svojoj ispovesti otkrila kako je reagovala kada je saznala da ima veliki problem sa zdravljem i kako je uspela da prevaziđe taj prvi, najteži momenat.

– Doktor Radan Džodić mi je saopštio surovu istinu, koju nisam htela da prihvatim. Istinu da imam rak štitne žlezde, i to sa metastazama. Bila sam u stanju potpunog šoka i neverice – prisetila se ona i dodala da i dalje se čuva i pazi na svoje telo.

Mira ističe da nikada o svojoj bolesti ne bi javno govorila u medijima, ali je sa druge strane svesna da njen primer može da pomogne mnogima koji se suočavaju sa sličnim porblemima.

– Međutim, i dalje se borim, primam terapije, čuvam imunitet, uzimam vitaminske koktele. I dalje pevam normalno, po dva sata, kao da nisam bila bolesna. I ne volim kada me sažaljevaju, kada pročitam da sam se povukla sa scene, da više nisam u stanju da pevam. O svojoj bolesti nikada javno ne bih progovorila ni reč, da nije drugih obolelih kojima bih možda mogla da pomognem – zaključila je Mira u ispovesti za medije.

Kurir.rs

U. B. (21) na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu priznao zločin i detaljno opisao svoj krvavi pir. Određen mu je pritvor do 30 dana

Ja sam pucao iz automata! Nisam poznavao te ljude, pucao sam jer sam hteo da zaplašim meštane.

Ovo je, kako Kurir saznaje, na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, izjavio Mladenovčanin U. B. (21), osumnjičen da je 4. aprila uveče u selima Dubona i Malo Orašje, hicima iz automatske puške ubio osmoro mladih ljudi, a ranio četrnaestoro.

Prema rečima našeg izvora, U. B. je u tužilaštvu priznao zločin i detaljno opisao šta se dogodilo kobne noći.

Tri krivična dela

– On je naveo da je upotrebom automatskog oružja na tri lokacije na teritoriji Smedereva i Mladenovca pucao na više lica koja su se nalazila u grupi, a koja nije poznavao, da bi zastrašio stanovništvo Malog Orašja i Dubone – saopštili su juče iz Višeg javnog tužilaštva u Smederevu.1 / 7 FOTO: NENAD KOSTIĆ

U. B. se, kako navodi tužilaštvo, tereti za krivična dela teško ubistvo, otmica, kao i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija.

– On se sumnjiči da je u kasnim večernjim satima i u toku noći na teritoriji Smedereva i Mladenovca hicima iz automatskog oružja lišio života osam lica, dok je prilikom bekstva sa lica mesta najpre neovlašćeno koristio tuđe motorno vozilo. Potom u blizini naplatne rampe “Mali Požarevac” pretio bombom taksisti i putnici u taksi vozilu, koja je bila u drugom stanju, te na takav način prinudio vozača da ga odveze do sela u opštini Kragujevac gde je kasnije i uhapšen – navodi se u saopštenju.

Prilikom pretresa osumnjičenog i prostorija koje je koristio, da podsetimo, pronađena je veća količina oružja i municije.

Osumnjičenom je određen pritvor u trajanju do 30 dana.

Opasnost od bekstva

– Određen mu je pritvor budući da postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva osumnjičenog, osobite okolnosti koje ukazuju da će osumnjičeni ometati postupak uticanjem na svedoke, čije ispitivanje predstoji u istrazi, zatim jer postoje osobite okolnosti da će ponoviti krivično delo obzirom da je preduzetim radnjama, dan nakon događaja od 3. maja, kod svakog građanina Republike Srbije dodatno izazvao i razvio osećaj ličnog straha, nespokojstva i nesigurnosti – saopštilo je Više javno tužilaštvo u Smederevu.

Kako Kurir saznaje, taksista koga je tokom krvavog pira oteo U. B. je član jendog udruženja u Smederevu, a izbegao je smrt za dlaku. Naime, njega je U. B., kada je izašao iz ukradenog auta, zaustavio, ušao mu u kola sa ručnom bombom i rekao da ga vozi u selo Vrnjište kod Kragujevca, gde mu žive rođaci.

– Čovek je jako istraumiran, u neviđenom je šoku. Sa nama je jedva progovorio nekoliko reči o nemilom događaju. Neće raditi neko vreme – kažu iz taksi udruženja u kom je ovaj taksista zaposlen.

Prema njihovim rečima, najgore mu je bilo jer je u trenutku otmice vozio stranku, i to trudnu ženu.

– Nije bio sam u automobilu, imao je stranku kad mu je on upao u auto sa ručnom bombom u rukama. Ne želi da govori o svemu tome, teško mu je i mi ga ne diramo. Zamolio nas je da ga ne pitamo ništa i da ga neko vreme pustimo da preživi sve ovo. Videli smo se na kratko s njim, po pogledu i izrazu lica se videlo da mu je baš teško i da je pod velikim sresom i šokom – kažu oni i dodaju da je njemu bilo bitno da trudnica ne nastrada i da je sve vreme razmišljao o njoj, da bude dobro.

Čudom živi

Nestalo mu municije

Kako saznajemo, čim je ostavio U. B. na mestu na kom je tražio, taksisra je pozvao polciju i sve im ispričao, tako da je doprineo hapšenju.

– Njega i trudnicu nije ubio najverovatnije jer mu je nestalo municije. A, da je aktivirao bombu u kolima i sam bi nastradao, a to nije želeo – kaže izvor.

Povređeni: Dvoje ide na kućno lečenje

Dvoje povređenih u ovom krvavom piru danas će biti pušteni kući.

– Dečak koji je u Urgentnom će danas biti pušten kući, a što se tiče ovog jednog momka – P. M. iz Malog Orašja i on će biti pušten kući – rekla je juče ministarka zdravlja dr Danica Grujičić. Zdravstveno stanje pojedinih pacijenata je i dalje veoma kritično, ističe ministarka.

– M. A. 2005. godište, koja je imala opsežne povrede trbuha, S.J. koji ima povredu kičme i kome je urađena drenaža su životno ugroženi – rekla je Grujičić.

Kurir.rs – D. Antonijević

Pitanje koja dva dana zaokuplja Srbiju jeste visina kazne koja će biti izrečena masovnom ubici U. B: (21) iz Mladenovca. Upitna stvar tiče se godina koje ima krvoločni ubica, što po nekim tvrdnjama može da mu pomogne da se izvuče od maksimalne kazne od 40 godina zatvora!

U.B. (21) je uhapšen nakon što je izvršio masakr u selima Malo Orašje i Dubona u okolini Mladenovca i tada usmrtio osmoro ljudi, a ranio 14 osoba

Advokati Veljko Delibašić i Viktor Gostiljac otkrili su kakva sankcija njemu preti, s obzirom da ima samo 20 godina.

“Ta kazna može da se izrekne samo onim licima koja su u vreme izvršenja krivičnog dela imala 21 godinu. S obzirom na to da u trenutku vršenja krivičnog dela teško ubistvo U. B. nije imao 21 godinu, neće moći da mu se izrekne najteža kazna. Za to krivično delo je predviđena kazna zatvora od najmanje deset a maksimalna 20 godina. Sve otežavajuće okolnosti će sud uzeti u obzir i najverovatnije dosuditi najveću moguću kaznu. Da je imao 21 godinu starosti, primenila bi se doživotna kazna zatvora. Iste su kazne i za terorizam, najmanje deset, a najviše 20 godina ili kazna doživotnog zatvora, ali i na to se primenjuje isti Krivični zakonik – dakle pošto ima manje od 21 godine ne može dobiti doživotnu kaznu”, objasnio je Delibašić gostujući na televiziji K1 i istakao da misli da javnost u ovom slučaju neće uticati na sudski proces.

“Ako je taj čovek izvršio to što mu se pripisuje i ako se utvrdi da je on učinilac tog krivičnog dela, kazna je maksimalna. Opšte pravo svih osuđenih lica je da podnesu molbu za oslobađanje nakon izvršene dve trećine kazne. I oni koji su osuđeni na doživotnu robiju. Ali, to ne znači da će je sud odobriti”, kazao je Delibašić.

“Ne bih branio ta dva monstruma”

Govoreći i o masakru u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, advokat Delibašić rekao je da advokat ne služi da brani zločin, već da obezbedi da se prema toj osobi primeni zakon i da se prema njemu ne postupa teže nego što je propisao zakon.

Pripadnici Policijske uprave u Smederevu, Policijske stanice Velika Plana, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Smederevu, uhapsili su Ž. M. (57) iz okoline Velike Plane, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Policijski službenici su, pretresom njegove kuće i pomoćnih prostorija, pronašli puškomitraljez M-72, poluautomatsku pušku M-59, lovačku pušku bez fabričkog broja, gasni pištolj, 1.581 puščani metak kalibra 7,62 mm, 49 puščanih metaka neutvrđenog kalibra, 2 okvira za automatsku pušku, sve u nelegalnom posedu, kao i jednu vazdušnu pušku, koja je bila propisno prijavljena.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden višem javnom tužiocu u Smederevu.

Kurir.rs

E.K. (14), ćerka legendarnog odbojkaša i odbojkaškog trenera Dragana Kobiljskog, koja je stradala kobnog 3. maja, kada je četrnaestogodišnji dečak-ubica Kosta Kecmanović (13) počeo da puca na drugare i nastavnike u OŠ “Vladislav Ribnikar”, sahranjena je danas na Centralnom groblju.

Vladika Ilarion – vikar patrijarha Porfirija je držao opelo na sahrani i govor, u kom je i naveo da je E.K. (14) kobnog 3. maja, istupila hrabro pred dečaka-ubicu Kostu Kecmanovića (13) i na taj način spasila mnogu decu.

– Porfirije se moli za našu decu. Izuzetno mi je teško da pričam danas. Iz ove muke i bola, molimo se gospodu da da snagu roditeljima, da nastave život zbog Eme. Ona je vojnik i junak Hristov i nije slučajno što najbolji padaju, da bismo mi mogli da nastavljamo da živimo zbog njihove žrtve. Treba da se molimo i za dečaka i njegovu nesrećnu dušu. Ona se isprečila tom zlu koje je bilo u tom nesrećnom dečaku i rekla: “Zašto to radiš, prestani”, i dala vremena da bi se neka deca spasila. Kada se sretnemo na onom svetu, reći ćemo joj hvala što si nas branila i čuvala. Isto kao i Draganu za koga kažu da je bio najbolji čovek u toj školi.

Dečak-ubica Kosta Kecmanović (13) je u sredu oko 8.40 ušao u školu sa dva pištolja i počeo je da puca. Ubio je školskog čuvara Dragana Vlahovića, a zatom i osmoro dece, sedam devojčica i jednog dečaka, ranio je šestoro učenika i nastavnicu.

Ono što je sve zaprepastilo jeste da je Kosta Kecmanović, a policija je za to našla i dokaze, ovaj zločin planirao čitavih mesec dana i do detalja ga razradio.

On je tokom tog perioda sačinio spisak za likvidaciju, nacrtao mapu upada u školu, napravo četiri molotovljeva koktela, a malo pre zločina je iz sefa uzeo i dva očeva pištolja, za koje je Vladimir Kecmanović imao uredne dozvole.

Na konferenciji za štampu, koja je održana posle zločina, prikazan je i spisak za likvidaciju koji je Kosta napisao, ali i mapa upada, međutim, jedna stvar je svima promakla, ali bezbednjacima nije.

Naime, bilo je uočljivo da je spisak pisan pisanom ćirilicom, a mapa na engleskom i da se čini da neka slova nije pisao dečak ubica.

Bezbednjacima to nije promaklo i za sada se razmatraju dve teorije. Prva, koja je manje verovatna, da je Kosti neko pomogao da sastavi spisak, što znači da je imao saučenika, i druga, verovatnija, da je dečak ubica podvojena ličnost.

Posle konsultacija sa lekarima i drugim stručnjacima i detaljnog ispitivanja svih činjica, policija je gotovo odbacila teoriju da je Kecmanović imao saučesnika u ovom nezapamćenom zločinu, već da je upravo zbog poremećaja ličnosti, se odlučio na masakr.

Podvojena ličnost, odvojena ličnost, dvostruka ličnost, višestruka ličnost ili disocijativni poremećaj ličnosti su različiti nazivi za isto psihičko stanje koje predstavlja jedan od najtežih poremećaja u psihijatriji.

Kao što i samo ime kaže, podvojena ličnost znači da je u pitanju postojanje više različitih vrsta ličnosti kod jedne osobe. Svaka ličnost je drugačija i javlja se u drugo vreme, a kada se javi preuzme glavnu ulogu u mišljenju, emocijama, stavovima i ponašanju osobe.

Sve ovo se i uklapa u sve ono što su Kostini poznanici o njemu govorili – on je u javnosti bio dobro dete, odlikaš, “štreber” kako su ga zvali, povučen, neko ko nikad nije pravio probleme… Sa druge strane, on je svojom hladnokrvnošu posle zločina zaprepastio i policiju i socijalne radnike i pshijatre.

Nije pokazivao ni trunku kajanja, čak je rekao da mu je žao što više ljudi nije pobio. Bez ikakve empatije prema žrtvama, govorio o tome kako je dugo pripremao zločin, kao i kako je razradio plan i zbog čega, radnici CZSR nisu mogli da sakriju zaprepašćenje.

– Njima nije bilo dobro dok su ga slušali – kaže izvor.

Kako dalje objašnjava, posebno jezivo je bilo kada je dečak izgovorio “da mu ni najmanje nije žao ubijenih drugova”.

– Uživao sam dok sam slušao njihove krike. Meni je žao što nisam pobio sve ljude sa spiska, ali kada sam izašao u dvorište da promenim šaržer, ispao mi je ranac sa Molotovljevim koktelima, a njih sam hteo da bacim kako policija ne bi mogla da uđe u školu dok ne završim započeto. Onda sam se uspaničio i shvatio sam da je najbolje da pozovem policiju. Spustio sam pištolj i pozvao – navodno je detaljno opisao zločin.

Ono što je naročito šokiralo radnike CZSR tokom razgovora sa maloletnikom, jeste i to što je on praktično priznao da je na neki način uživao u zločinu, da ne samo da ga je svesno planirao, nego ga je i hteo.

– Dečak je priznao da je često gledao kriminalističke filmove, serije, ali i dokumentarce o masovnim ubistvima, čak i onim u školama. Naročito je bio opsednut dokumentarcem “Američka tragedija”, u kom se prikazuje kako majke žrtava pate, ali i kako majka ubice pati zbog onoga što je njeno dete počinilo. Taj dokumentarac je gledao više puta i poistovećivao je majku ubice sa svojom majkom.

Sve ovo, kaže naš izvor iz policije, ukazuje da su u Kosti živela zaista “dva dečaka”, jedan za javnost, a drugi, duboko bolestan i monstruozan.

Podvojena ličnost i deca  – uzroci i posledice

Stručnjaci smatraju da je glavni uzrok podvojene ličnosti teško traumatsko i stresno iskustvo iz djetinjstva. Podvojena ličnost kod dece započinje dosta rano, a najčešće je u pitanju bilo seksualno ili fizičko zlostavljanje koje se pokazalo kao uzrok kod nešto manje od 60% slučajeva podvojenih ličnosti.

Trauma je trajala neko vreme u detinjstvu i često se ponavljala, a roditelji su obično bili ili zlostavljači ili pasivni pojedinci koji se nisu zanimali za stanje deteta. Nažalost, deca s takvim odrastanjem teško prihvataju postojeću sliku o sebi zato što se boje nekih delova prošlosti koji su im još previše strašni.

Najčešće im je teško da priznaju sebi šta se sve dogodilo te takve traume potiskuju kako ih ne bi proganjale.

Simptomi podvojene ličnosti često izgledaju zastrašujuće i mnogi ne razumeju kako neka osoba na trenutak može predstavljati jednu ličnost, a na trenutak drugu.

Simptomi podvojenosti 

– depersonalizacija (osećaj nestvarnosti i izdvojenosti od vlastitog tela i psihe)
– derealizacija (poznata okruženja i ljudi više nisu poznati)
– nejasne i neshvatljive promene ponašanja
– brze emocionalne promene
– stalne promene u mišljenjima i stavovima
– nedostatak svesti o samom sebi
– otežana orijentacija u vremenu i prostoru
– manjak uvida u vlastiti život i stanje
– nedostatak samopoštovanja i povučenost
– izbegavanje pričanja o problemima
– pričanje o sebi u trećem licu jednine
– suicidalne misli i pokušaji samoubistva
– samopovređivanje

Osobe koje imaju podvojenu ličnost najčešće čuju glasove koje oni doživljavaju kao unutrašnje  razgovore između više osoba koje se obraćaju bolesniku

Zbog ovakvih naizgled slušnih halucinacija, osobi se često dijagnostikuje psihoza ili čak šizofrenija koja se često naziva i rascep ličnosti.

Međutim, glasovi koje bolesnici čuju kod poremećaja podvojene ličnosti nemaju iste karakteristike kao glasovi koji se javljaju kod psihotičnih poremećaja.