Author: ollo

Tatjana Savarese, majka devojčice čije se ime našlo na spisku dečaka koji je izvršio masakr na Vračaru, otkrila je šta sve stoji iza reakcije koju je imala prilikom paljenja sveća.

Kada se veliki broj ljudi okupio ispred OŠ “Vladislav Ribnikar”, kako bi zapalili sveće i ostavili cveće, pojavila se potresena majka devojčice koja je bila bliska sa učenikom. Njena ćerka je bila na spisku lica koje je dečak planirao da likvidira. Tatjana Savarese, majka devojčice, otkrila je da nije želela da ima burnu reakciju i da je njena ćerka prekinula kontakt sa dečakom koji je počinio masakr na Vračaru.

“Prihvatila sam da pričam jer ako ćutimo, ništa ne možemo da promenimo. Nije mi bila namera da budem toliko na društvenim mrežama, ali moja reakcija je bila veoma emotivna. Nisam želela da tako bude, ali bilo je zaista spontano. Razmišljala sam o tome i ne zameram sebi što sam to tako uradila”, započela je majka devojčice u emisiji na K1 televiziji i dodala:

“Pripremala sam se da zapalim sveću u 14 časova, čula sam razne priče i istovremeno su mi prijatelji iz inostranstva slali informacije koje oni tamo dobijaju. Meni je pritisak rastao, ne mogu da slušam gluposti. Stignem tamo i vidim taj transparent ‘Roditelji, razgovarajte sa decom’. To je bio okidač moje reakcije. Htela sam mirno, kao i svako, da zapalim sveću i da ostavim cveće. Mada, ne kajem se što sam to uradila”, objasnila je Tatjana.

Kako je objasnila, njena ćerka je prekinula kontakt sa dečakom jer je “dosadan i mnogo fin”.

“Okrivljuju se roditelji, sistem, igrice, a on nije igrao igrice. Ono što mi je kao roditelju smetalo, to je da su se sve vreme okrivljivali roditelji. Roditelje sam upoznala, dolazio je i družio se sa mojom ćerkom neko vreme. Ja sam njoj stalno za petama, takva sam, kasno sam je i rodila i valjda to tako ide. Sjajni su ljudi. Moja ćerka je prekinula kontakt sa njim jer je mnogo dosadan i mnogo fin. Nije bio zlostavljan, on je čak bio omiljen. Ne bih da iznosim detalje zbog druge dece, ali devojčice su ga volele, bile su zaljubljene u njega. Roditelji su ljudi koji su sigurno pričali sa njim”, rekla je Tatjana.

Ona je ponovila da je dete “monstrum”, uz ogradu da nije stručna da postavlja dijagnoze.

“On je monstrum. To što niko nije primetio to, to je zato što mnogo gledamo fasadu. On je bio pristojan, lepo vaspitan, znao je red, ali njegovu suštinu očigledno niko od nas nije video. Mojoj ćerki se moja reakcija uopšte nije dopala, zamolila me je da ne reagujem više na ovakav način. Učimo decu da ne govore kako se osećaju, izgleda da je to veliki problem u našem društvu. Dobijam poruke od tinejdžera koji mi pišu ‘Bravo, mislimo isto’, ali oni su specifična vrsta koja dobija od društva poruku da živi pod maskom i da je tako mnogo bolje. To je moje nestručno mišljenje”, objasnila je Tatjana Savarese.

Trinaestogodišnji učenik Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” u Beogradu ubio je u sredu osam učenika i radnika obezbeđenja te škole, a povredio još šest đaka i nastavnicu.

Među nastradalim mališanima bila je i E.K. (14), ćerka nekadašnjeg odbojkaša, a sada trenera Dragana Kobiljskog.

Odbojkaški stručnjak i njegova supruga oglasili su se prvi put posle nezapamćenog masakra i zahvalili na porukama saučešća.

“Hvala mnogo svima, beskrajno cenimo svaku reč utehe i podrške, kao tinjanje svetla u najdubljem mraku. Molimo se za sve naše anđele i njihovog nebeskog čuvara Dragana. Molimo se za povređene drugare i nastavnicu. Koliko smo nemi od bola za našom stradalom decom, toliko smo sretni zbog svih koji su uspeli da se spasu. Bog neka nas sačuva od besa i gorčine, da nam snage i ljubavi, kako bismo ovaj bol nekako preživeli”, napisali su Nina i Dragan Kobiljski na društvenim mrežama.

Podsetimo, samo 48 sati kasnije u selima kod Mladenovca, 21-godišnji mladić je u petak ubio osam i povredio 14 osoba.

Seka Aleksić, pevačica i voditeljka najgledanijeg kulinarskog takmičenja na Kurir televiziji “Majke i snajke”, uživa u porodičnom životu sa suprugom i sinovima kojima se trudi da obezbedi lep život i odrastanje, koje ona nije imala kao mala o čemu je nedavno govorila za domaće medije.

Odrasla je u velikom siromaštvu, nemaštini, kao mala bila je svedok porodičnog nasilja, oca nad majkom, a sve te stvari su na nju ostavile veliki trag, a pojedine teške momente i danas pamti.

– Tata mi je sada pokojni i on je bio dobar čovek, ali postoje stvari koje su se desile i koje ne mogu da se izbrišu. Ja sam mu sve oprostila. On je voleo da popije i bio je u stanju sve što zaradi da daje deci koja nemaju, da čašćava sve moguće ljude. Proradila bi mu ljubomora i imao je zbog toga probleme sa mojom majkom, ona je najviše stradala, dobijala je batine. Bilo je više situacija kad smo ih brat i ja razdvajali, ona danas ima ožiljke po licu od tog perioda. Razvela se zbog toga i ja je razumem, to ne treba niko da preživljava. Posle toga otac odlazi u inostranstvo da radi i mi se nismo čuli jedno pet-šest godina. Ja sam odrasla uz očuha Milana, kojeg mnogo volim i koji nas je gledao kao svoju decu. Išao je u nadnicu da bi meni zaradio za autobusku mesečnu kartu, da bih išla u školu – rekla je Seka.

Kada je imala šest godina izbegli su iz Zvornika i preselili se u Banju Koviljaču, gde je upisala i školu.

– Jako smo teško živeli, bili smo u izbegličkom smeštaju, posle smo otišli da živimo u jednu školsku staru kuću. Nismo imali kupatilo, već smo se kupali kod komšija. Došli smo bukvalno u tome što smo obučeni, bez ičega – rekla je Seka Aleksić i dodala:

– Deca su bila brutalna prema meni. Ismevali su me zbog jekavice, zbog pocepane obuće, zbog toga što nosim istu majicu. Bilo je strašno surovo, plakala sam danima, ali nisam želela ništa da kažem majci, jer nisam želela da joj pogoršavam već jako tešku situaciju. Posebno kad su saznali da mi je majka muslimanka, imala sam razna podmetanja. Gurali su me, pljuvali, cepali mi majicu, ali to mi je pomoglo kroz život. Zahvaljujem se svima što su bili takvi prema meni, jer danas ne bih bila ovo što jesam.

Majka nije bila za to da peva, a Seka je imala žarku želju za tim. Jedna situacija je bila jako neprijatna, a uz to je donela i mnoge promene po tom pitanju.

– Mama mi nije dozvoljavala da pevam, bežala sam od kuće, a očuh mi je pomagao da ostvarim svoje snove. Počela sam da pevam sa 14 godina i išla krijući na žurke, on mi je pomagao da to sakrijemo od mame. Međutim ona je saznala i samo se pojavila jednom u klubu, a ja sam se skamenila kad sam je videla i ispustila mikrofon. Kad sam joj objasnila da je to moj san i pokazala da sam samo za to veče zaradila pet puta više nego ona u nadnici od jutra do mraka, malo je popustila. Od toga smo kupili zamrzivač, i tako je to krenulo – objasnila je Seka Aleksić.

Kada je turista u jednom tibetanskom hotelu osetio neprijatan miris u njegovoj sobi i zatražio da se premesti, nije mogao da pretpostavi o čemu se radilo.

Putnik je proveo pola dana u sobi pitajući se odakle dolazi miris, u početku je posumnjao na pekaru u prizemlju, i čak na sopstvene noge.

Ali kasnije su ga obavestili da je miris dolazio od mrtvog tela ispod kreveta.

Turista – identifikovan samo kao gospodin Žang – prijavio se u hotel popularan među internet influenserima, u Lasi 20. aprila, prema izveštajima kineskih državnih medija.

Ali tek dva dana kasnije – nakon što se premestio u drugu sobu – saznao je izvor mirisa, kada ga je grupa policajaca pozvala nazad u sobu u kojoj je prvo boravio.

„Pitao sam ih šta se dogodilo i rekli su mi da je neko umro. Pa sam ih pitao gde. Rekli su ispod mog kreveta”, rekao je za Šangiou njuz.

Policija mu je rekla da je otvorila istragu za ubistvo, ali on nije osumnjičen jer je telo ležalo ispod kreveta danima pre njegovog dolaska.

O ovom slučaju je naširoko izveštavano širom Kine, a mnoge državne novinske kuće objavile su video-snimke naknadnog hapšenja osumnjičenog u vozu koji ide za Landžou, grad oko 2.000 kilometara od Tibeta.

Žang je rekao da je napustio Tibet čim je pomogao policiji u istrazi. Ali on je rekao da se još uvek u šoku i da se od tada muči da zaspi.

„Svako jutro ostajem budan do 2 do 3 sata ujutro i i najmanji pokret bi me probudio. Sve me je ovo ostavilo u lošem mentalnom stanju.”

Malo Orašje na večni počinak ispratilo je petoro nastradale dece koje je u krvavom pohodu u četvrtak monstruozno ubio Uroš Blažić (21) na igralištu nedaleko od centra sela. Opelo nastradalima održano je u Crkvi Svetog apostola Vatrolomeja. Povorka stotine prijatelja, drugara ispratila je na večni počinak male anđele.

Reči dece koje paraju srca svih prisutnih su “Da ne mogu da poveruju da nema anđela sa kojima su do pre dva dana bili nerazdvojni”. Uplakana dečja lica kroz suze prepričavaju jedni drugima koliko je teško poverovati da ljudski um može da uradi, ono što je učinio Uroš Blažić prijateljima koje je stotinu puta sretao u selu. Dve majke su se grlile i vikale:

– Šta su nam uzeli. Sve lepši od lepšeg, vidi moj sin sa njima – jecala je neutešna majka.

Podsetimo, Uroš Blažić je krvavi pohod počeo u Malom Orašju, tada je izašao iz kola i ispalio rafal oko grupe okupljenih koja je sedela oko logorske vatre na pikniku. Meci koje je Uroš ispalio umrtili su petoro okupljene dece.

U Višem javnom tužilaštvu u Smederevu saslušan je U.B. (21) zbog sumnje da je u četvrtak uveče, 4. maja, ubio osmoro i ranio 14 mladih momaka i devojaka, saznaje Kurir.

Prema našim saznanjima on je priznao zločin i dodao da je pucao da bi zastrašio stanovništvo!

– On je naveo da je upotrebom automatskog oružja na tri lokacije na teritoriji Smedereva i Mladenovca pucao na više lica koja su se nalazila u grupi, a koja nije poznavao, da bi zastrašio stanovništvo Malog Orašja i Dubone.

U.B. se, inače, tereti za krivično delo teško ubistvo, otmica i krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija.

– On se sumnjiči da je u kasnim večernjim satima i u toku noći na teritoriji Smedereva i Mladenovca hicima iz automatskog oružja lišio života 8 lica, dok je prilikom bekstva sa lica mesta najpre neovlašćeno koristio tuđe motorno vozilo, a potom u blizini naplatne rampe “Mali Požarevac” pretio bombom taksisti i putnici u taksi vozilu, koja je bila u drugom stanju, te na takav način prinudio vozača da ga odveze do sela u opštini Kragujevac gde je kasnije i uhapšen – navodi se u saopštenju.

Osumnjičenom je određen pritvor u trajanju do 30 dana.

Prilikom pretresa osumnjičenog i prostorija koje je koristio, da podsetimo, pronađena je veća količina oružja i municije, dok je prilikom bekstva sa lica mesta osumnjičeni pretio ubistvom taksisti, te ga na takav način prinudio da ga odveze do sela na teritoriji opštine Kragujevac, gde je osumnjičeni u toku prepodnevnih časova u petak i pronađen u objektu koji je vlasništvo njegovog ujaka

Kurir.rs – D.A.

U. B. ubio je osmoro, a ranio 14 osoba. Masakr kod Mladenovca inače je započet u selu Dubona.

Meštanin iz sela Dubona nam je otkrio šta se desilo na dan masakra rano ujutru.

Između 9 i 10 časova, došao je sa ocem da kupi prase za slavu.

-Došao je sa ocem oko 9,10 sati da kupi prase. Prase je kupio od komšije iz sela – izjavio je meštanin tog sela za Espreso.

Kako je rečeno, bio je ćutljiv i ništa nije ukazivalo na to da se sprema neki zločin.

– Malo je bio ćutljiv, ali nije ništa bilo čudno, niko ne bi rekao da će se desiti nešto ovako strašno. Pitali su ga da li želi kafu da popije, ali je odbio jer su žurili – rekao je izvor koji je želeo da ostane anoniman.

Inače, porodica uhapšenog spremala je slavu Đurđevdan i nije imala pojma da im dete ide i redom ubija po selu. Kako su mediji preneli, otac se onesvestio kada je čuo šta se desilo.

Podsetimo, U.B. priznao je izvršenje tog krivičnog dela i, na predlog Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, sud mu je odredio je pritvor.

Kurir.rs/Espreso

Profesorka koja je predavala policajcu (21) iz sela Dubona nadomak Mladenovca koji je ubijen u masakru u četvrtak uveče, oprostila se od svog bivšeg đaka emotivnom porukom na društvenoj mreži.

“Jako me pogodila oproštajna poruka profesorke Gimnazije, upućena njenom učeniku koji je nastradao prošle noći u Mladenovcu… čija je mlađa sestra takođe stradala, maturantkinja iste gimnazije… Bože ima li te?”, navodi se u objavi na Tviteru.

“Kad profesorka uđe zamišljena u učionicu, a on razvuče osmeh.. “Kako ste, profesorka?” Dva sunca u oku za profesorku, blešte, da oteraju senku sa mog lica. “Uspeću ja!”, obećavaš sebi i, posle nekoliko godina, ponosito se smešiš, zauvek srcu prirastao..“Uspeo sam, profesorka!”. A moje srce kao kosmos. Ja ne mogu da se probudim ista, divni dečko, posle tvog odlaska. Znaju li ljudi za ta sunca koja nam ostavite kad odete u život, i za naše strepnje: gde ste, jeste li srećni, da li ste sačuvali nevinost.. Nikada, nikada prežaljen bićeš. Za osmeh mesto školskog zvona, poseban zauvek…hvala ti“, navodi se u objavi profesorke.

Podsetimo, Mladenovčanin U. B. (21) u četvrtak oko 22 sata počinio je masakr u okolini Mladenovca kada je hicima iz automatske puške ubio osam, a ranio 14 nedužnih mladića i devojaka.

Među njima bili su i mladi policajac, kao i njegova sestra.

(Kurir.rs)

Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, UNICEF, Tim za psihološke krizne intervencije u zajednici, Filozofski fakultet, Društvo psihologa Srbije, Školski tim za krizne situacije i zaposleni u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” pripremili su Plan intervencije u krizi.

Plan predviđa organizovano pružanje stručne individualne i grupne podrške zaposlenima, deci i roditeljima, organizovan povratak i pripremu dece za povratak u školu.

Organizovana stručna, individualna i grupna podrška, počela je juče i u narednom periodu pružaće je psihijatri i psiholozi iz Instututa za mentalno zdravlje, Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, Društva psihologa u terminima koji će biti dostavljeni roditeljima.

Formiran je Školski tim za krizne intervencije koji će organizovati povratak učenika u školu i informisaće roditelje o detaljima putem redovnih kanala komunikacije. U cilju pripreme učenika za povratak na nastavu biće održani sastanci Saveta roditelja, Nastavničkog veća i roditeljski sastanci sa roditeljima učenika iz odeljenja koja su bila najdirektnije napadnuta.

Učenici će se na nastavu vratiti sledeće nedelje, po ciklusima, počevši od srede, 10. maja.

Za učenike od prvog do četvrtog razreda biće organizovan prihvat, odnosno produženi boravak od ponedeljka 8. maja i svakog narednog dana.

Plan aktivnosti će se usklađivati sa potrebama tokom nedelje, a Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja će pružati savetodavnu i stručnu podršku školi.

Stručna podrška biće pružena i u muzičkim i baletskoj školama koje su pohađali tragično nastradali učenici, kao i u školama u Smederevu i Mladenovcu, gde će biti formirani Školski krizni timovi i obezbeđena stručna psihološka podrška za učenike, zaposlene i roditelje.

Takođe, ministar prosvete Branko Ružić i ministar državne uprave i lokalne samouprave dr Aleksandar Martinović dogovorili su da će se lokalni saveti za bezbednost, u koje su uključeni svi državni resori i javne službe na lokalnom nivou, angažovati oko podrške učenicima, njihovim roditeljima, zaposlenima i u svim školama u Srbiji, jer bez obzira na to što mnoga deca nisu bila uključena u sam događaj, već su imala saznanja, mogu pokazati neke reakcije na traumatski događaj, što zahteva podršku zajednice.

Usnija Redžepova je jugoslovenska i makedonsko-srpska folk pevačica romskog i turskog porekla. Rođena je 4. februara 1946. godine u Skoplju, a preminula 1. oktobra 2015. godine u Beogradu.

Od 1964. godine je živela i radila u Beogradu. Bila je u braku sa Slavoljubom Šešićem Šešijem, aranžerom i muzičkim urednikom na Radiju Beograd.

Na samom početku karijere predstavljala se kao Usnija Jašarova, kako je ne bi zamenili sa veoma popularnom pevačicom Esmom Redžepovom (Есма Реџепова) koja je takođe poreklom iz Makedonije. Uprkos brojnim medijskim nagađanjima, njih dve nisu bile u krvnom srodstvu.

Pevačku karijeru je započela polovinom šezdesetih godina dvadesetog veka. Od tada je objavila devet albuma i 15 singlova i EP-ova. Na njenom repertoaru uglavnom su se nalazile makedonske narodne pesme, te numere sa juga Srbije. Osim toga, pevala je na romskom i turskom jeziku.

Popularnost joj je donela uloga Koštane u istoimenoj predstavi Raše Plaovića koja je nastala po delu Borislava Stankovića. Predstava je na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu bila punih 25 godina, a Usnija je Koštanu odigrala više od 150 puta.

Detinjstvo, obrazovanje i muzički počeci

Usnija Redžepova je rođena 1946. godine u Skoplju, današnjem glavnom gradu Makedonije. Njen otac se zvao Jašar i bio je romskog porekla, dok je majka Sabrina bila poreklom iz Turske. Pre nego što je oženio Sabrinu Jašar je bio u braku sa ženom sa kojom nije imao decu. Zato je oženio Sabrinu koja je sa pokojnim mužem imala dvoje dece. Kasnije su dobili Usniju i još troje zajedničke dece.

Majka je bila domaćica, a otac je radio kao vodoinstalater. Od vojske su dobili stan u centru Skoplja, te, kako je pevačica jednom ispričala, živeli su skromno, ali im nikada ništa nije nedostajalo. Usnija je bila veoma stidljiva, pa za razliku od braće i sestara nije pevala s ocem na slavljima i porodičnim okupljanima.

Ipak, nešto kasnije otkriven je njen veliki talenat za muziku. Godine 1963. pevala je na karaoke takmičenju koje je organizovalo Radio Skoplje. Njena interpretacija numere „Ajde da igramo tvist“ koju u originalu izvodi Radmila Karaklajić oduševila je, ne samo slušaoce, nego i muzičke urednike. Zato su pokušali da ubede njenog oca da joj dozvoli da se bavi pevanjem. On je uporno odbijao sve ponude, jer je u to vreme baviti se tim poslom, za ženu bilo sramotno.

Želeo je da završi gimnaziju, te postane vredna i dobra žena. Čak i kada je Usnija postala uspešna i popularna, često ju je kritikovao zbog stila oblačenja na sceni.

Po završetku srednje škole preselila se u Beograd i upisala Arabistiku na Filološkom fakultetu. Živela je kod poznanika u naselju Krnjača, a kako bi zaradila novac za studentski život pevala je u kafanama i restoranima. Upravo na jednom od tih mesta je upoznala Naska Džorleva (Наско Џорлев), makedonskog muzičara koji je imao svoj ansambl. Pozvao ju je da bude glavni ženski vokal, pa su narednih pet godina nastupali u mnogim gradovima širom Jugoslavije.

Privatni život

U rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, te 1964. godine upisala Arabistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ipak, zbog teške finansijske situacije počela je da peva, a petogodišnja turneja po gradovima bivše Jugoslavije stavila je u drugi plan studije.

Na fakultet se vratila 1969. godine, a kada je 1973. prihvatila ulogu Koštane u istoimenoj predstavi, morala je potpuno da se odrekne studija. Iste godine je na jednoj probi upoznala aranžera Slavoljuba Šešića Šeleta. Nisu se odmah zaljubili, ali je pevačica u jednom intervjuu priznala da je osetila neverovatnu energiju kada je Šele prvi put ušao u prostoriju.

Družili su se tokom jednog putovanja u Nemačku, a kako je tada kazala, ni sama ne zna kada je to drugarstvo preraslo u ljubav. Venčali su se 1978. godine u Beogradu. Sve do dvehiljaditih su živeli u centru srpske prestonice, a tada su prodali stan i otišli da žive u vikendici u Moštanici.

U jednom intervjuu koji je dala 2006. godine priznala je da ima divan brak, te da jedino što joj u životu nedostaje su deca. I zaista, svi koji su ih poznavali pričali su da su Slavoljub i Usnija bili nerazdvojni, zato i ne čudi što ju je njegova bolest, te smrt koja ga je zadesila 2013. godine veoma pogodila.

Posle toga je saznala i za karcinom pluća, te je krenula na hemoterapije. Njena drugarica Esma je sa lekarima iz inostranstva dogovarala da Usnija pređe na lečenje u Nemačku, međutim, oni su joj kazali da je bolest metastazirala i da ne mogu da joj pomognu. Esma je do poslednjeg dana ostala uz svoju kolegicu, a redovno su je posećivale i druge kolege sa estrade.

Iza sebe je ostavila brojne hitove, a svojim izgledom plenila je pažnju gde god da se pojavi, zato je mnogi smatraju jednom od najboljih i najlepših pevačica u bivšoj Jugoslaviji.

Kurir.rs