Author: ollo

Nijedan fakultet, nijedna knjiga, nijedna vežba vas ne spremaju za najgori scenario. A najgori je zadesio Srbiju 3. maja kada je trinaestogodišnji Kosta K. ubio osam svojih školskih drugova i čuvara škole.

Tog 3. maja dr Ivanu Stefanović, lekara Hitne pomoći koja je ovog jutra bila gošća “Uranka” na televiziji K1, ćerka je pozvala iz škole “Vladislav Ribnikar” i rekla: Mama, šalji ekipu Hitne pomoći.

Kako je kazala dr Stefanović, ona ne radi na terenu, već u Centru za edukaciju.

– Te najgore scene ja smišljam i zadajem ekipi koja dolazi da vežba, jer mi moramo da se uvežbamo. Mi ne možemo da vežbamo na terenu. Ali, moj najcrnji scenario je smešan u odnosu na ono što smo zatekli. Kako sam ja saznala? Zvalo me je dete. I šta prvo pomislite kada vas zove dete u 8.47 – zašto koristi telefon za vreme škole? Jutarnji je sastanak i ja se tada obično ne javljam, ali vidite da nešto nije uobičajeno. I ona mi kaže: Mama molim te nemoj da prekineš, hitna je situacija. Kaže mi to tako smirenim glasom. Ona je šesti razred, odeljenje 6/4, nažalost one koje je bilo na spisku. Rekla mi je: Neka pucnjava je bila u školi, neka devojčica je povređena, jel možeš da pošalješ Hitnu pomoć? U tom trenutku čujem glas nastavnice koja joj nešto govori, a ćerka onda kaže: Mama ne brini, poziv je primljen. Ja to prepričavam kolegama ali smo mi ubeđeni da je u pitanju lažna dojava o bombi. Međutim, onda vam se slažu informacije i pomislite zašo bi nastavnica rekla da se zove mama ako postoji regularan put. I tako mi odlazimo prema call-centru – kazala je dr Ivana Stefanović.

Na sastanku su tog jutra bili načelnik pedijatrije, načelnik call-centra, direktor, pomoćnik direktora…

– Bio je to redovan smenski sastanak sa svim službama i to dugo traje, jer je trebalo referisati četiri dana praznika. Mi krećemo prema call-centru da vidimo šta se zapravo dešava i oni kažu da su dobili poziv i da su već poslali tri ekipe. U tom trenutku preko radio veze čujemo glas doktora Stijačića da pošaljemo sve što imamo i ja krećem sa prvom ekipom tamo. Pre svega kao majka – kazala je dr Stefanović.

– Naše ekipe su tu, kompletne su, i ja im dodatno ne trebam. Ali do tamo se moje dete javlja i kaže: Mama, bezbedni smo i nastavnica nas je izvela na Cvetni trg. U tom trenutku kada je vaše dete bezbedno, a ne znam da li bih drugačije reagovala da je situacija bila drugačija, meni je bilo najlogičnije da pođem sa svojim kolegama i ako je neko lakše povređen da im pripomognem. Bez ikakve ideje šta tamo možemo da zateknemo.

Dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći kazala je da nikada u Centru za edukaciju nisu na vežbama imali te scenarije pucnjave.

– Uvek su nam, međutim, kolege govorile da sve što ja napravim kao vežbu se nikada ne desi u životu i ja sam im govorila: Odlično, onda ćemo biti spremni za sve što je manje i lakše od toga što vežbamo. Kad taj sistem funkcioniše, kada vi vežbate, onda vi zaledite emocije i to je jedini način da funkcionišete. Da zaboravite sve što vidite i ono gde vidite da ne možete ništa da uradite – ispričala je ona.

 Zlatni sat

Dr Stefanović ispričala je sve što se dešavalo od trenutka kada je sa svojim kolegama stigla i ušla u OŠ “Vladislav Ribnikar”.

– Prve tri ekipe su poslate odmah, a sukcesivno je stiglo još sedam ekipa Hitne pomoći. Prvo pitate da li je mesto nesreće bezbedno. Već je bilo bezbedno, i kada sam ja stigla videla sam nastavnika geografije kako prolazi i policija je već bila tu. Mesto je bilo obezbeđeno i samo su nam rekli zbog uviđaja da pazimo da ne zgazimo na čaure i da gledamo kuda idemo. I tu se radi ono za šta ste istrenirani – prilazite i vidite po izgledu tela – odmah vam je jasno kome ne možete da pomognete. Tu se isključujete ali ulazite potom u odeljenje gde je već moja koleginica pedijatar napravila trijažu. U početku gledate jel osoba diše ili ne diše. Kako smo mi svi stigli, svako dete je imalo jednu ekipu i to jeste koncept urgentne medicine – da svaki teško povređeni mora da ima jednu ekipu – objasnila je dr Stefanović i dodala:

– Kako sam ušla, prilazim detetu koje daje znake života i tu krećete s procenom koja mora uvek da bude: da li je svesna, da li reaguje na dozivanje ili bolne draži, da li reaguje na disajni pit, kako diše i kakva je cirkulacija. To mora biti protokol koliko god da ste zapanjeni celom situacijom. I onda kažete koji pacijent ide s kojim ekipom, i onda idete dalje. Tu je ranjena nastavnica. Stavljamo je na spinalnu dasku, uključujemo infuziju i ekipe kreću s povređenima, jedna za drugom. Deca su sva izneta u 30 sekundi, jer to ne sme dugo da traje. Brzi trauma pregled sa sve pakovanjem na spinalnu dasku traje 10 minuta. U tom trenutku nismo imali vremena da pregled traje 8 minuta, već je trajao 30 sekundi. Dete ima najveću šansu da preživi ako u zlatnom satu bude na operacionom stolu – objasnila je doktorka.

Šta je zlatni sat?

– To nije trenutak kada sam ja stigla. To je trenutak kada se to desilo. Vreme neumitno teče koliko god smo mi bili brzi, a mi smo baš bili brzi jer smo pozicionirani u centru grada. Stigle su i ekipe sa Zvezdare. Stvarno je bilo kao u vežbi i dobro je što imamo takav koncept urgentne medicine i jedna smo od retkih zemalja koja ima lekare na terenu.

Strašno nam je što nismo mogli više

– Strašno mi je što nisam mogla još više da pomognem, svima nama – kazala je dr Stefanović.

– Urgentni centar tog dana nije dežuran, a nas je čekalo 50 ljudi. Tog dana bila je dežurna VMA i za nekoliko minuta su se restrukturirali tako da svako dete bude odmah zbrinuto. Svako je proverio bar još jednom da li su deca živa, jer valjda mozak ne može da prihvati da ste toliko nemoćni. Naš posao koliko god bio strašan je istovremeno i fenomenalan, jer imamo tu moć da pomognemo. Teško se mirite s tim da ništa ne možete da uradite. Moje dete je u tom trenutku na Cvetnom trgu, potpuno bezbedna sa svojom nastavnicom. Znaju nešto, već deca plaču, oni imaju 12 i po godina, i vi ne možete od njih da sakrijete mnogo. Ja sam ostala sama u školi, proverila još jednom da li smo svi u pravu da više ne možemo da pomognemo i krenula sam s milicijom, sa interventnom ekipom u drugi kraj zgrade. Pitali su me gde sam pošla, a ja pitam gde je još povređenih, jer sam bila ubeđena da ima negde lakše povređenih. Nakon toga sam došla do svog deteta i ne znam šta mi je bilo gore: ono što sam zatekla u školi i dok sam radila sve ono za šta sam istrenirana, ili suočavanje sa ljudima koje poznajem i njihovo pitanje: Šta se desilo? Ja ne mislim da ikoga treba lagati ali isto tako ne možete servirati te informacije odjednom, već dozirano, onoliko koliko mogu da prihvate. I taj deo mi je najteži. Jednoj mami sam dala dete i rekla ćerki: Ti sad ideš kod drugara. Trebalo je pomoći roditeljima – ispričala je doktorka.

“Nisam rekla sve”

Dr Ivana Stefanović kazala je za televiziju K1 da nije roditeljima okupljenim u blizini škole rekla sve, jer nije bio trenutak.

– Znali su već nešto, i uglavnom su me pitali za razrednu, jer je nastavnica istorije razredna mojoj ćerki. U toj situaciji se držite za ono što je pozitivno. Kazala sam im da smo svi stigli, da je razredna živa, da me je prepoznala, da je sve vreme davala informacije mojim kolegama koji su je vozili do Urgentnog centra i to je njima bilo dovoljno u tom trenutku. Uhvatite se za nešto dobro i nadate se. Roditeljima niste mogli strašne vesti saopštiti telefonom niti ih uvesti u školu da im kažete šta se desilo. Nađeno je korektno rešenje gde da se svi jave, da sve naše ekipe budu tamo i zahvalni su nam i nastavnici i ti ljudi što smo kao služba brinuli o svima njima. Koliko se moglo kada im saopštite tako strašne stvari. Znao se red. Nije da ja želim da sakrijem informaciju ali u tom trenutku ja ne znam kako se koje dete zove niti me interesuje, samo gledam da pomognem kome mogu.

Ćerka doktorke Stefanović u trenutku pucnjave nalazila se u kabinetu pored kabineta istorije.

– Ona se nalazila u učionici pored i zove me između dva reda pucanja. Kao da neko čekićem od 500 kilograma udara u ormariće, tako mi je taj zvuk objasnila i onda je nastao tajac. Nastavnica je otvorila vrata, nikoga nije zatekla i čuli su opet pucanje. Bili su toliko prestravljeni da su rekli: Nastavnice zaključajte kabinet i sreća da je ona imala ključ kod sebe. Sada kao roditelja me brine šta je moglo da se desi da je na primer ostavila torbu u zbornici. Ta srećna okolnost je bila da je zaključala vrata. Svi su se pomerili od vrata, i on je hvatao kvaku, ali nije uradio ništa, iako ta kvaka nije bila teška za savladati. Đaci su brinuli o nastavnici, kazali su da svi ugase zvuk na telefonima, da se niko ne javlja da ih ne bi čuo, da čučnu. To odeljenje je specifično jer su imali divnu učiteljicu koja ih je učila da budu družina i oni su se ponašali kao družina. Ja sam zato stava da oni treba da se vrate u škole. Ne mislim da sam kao roditelj realna u ovoj sitaciji bez obzira na to što sam lekar. Zato moramo da pitamo stručnjake, i koliko god su različiti saglasni su u jednom – odlaganje donosi olakšanje. Vi znate da ne morate u školu neko vreme, ne morate da se suočite sa školom, ulicom… Ali, to vam onda postane način bitisanja a stručnjaci kažu da to vodi u bolest. Tako da ja, koliko god da se plašim i teško mi je, imam poverenja u te ljude tamo – kaže doktorka i dodaje:

– Nastavnik geografije u toj školi ima dve ćerke i suprugu koja je profesor. Nastavnica matematike koja je bila s mojim detetom ima dvoje dece u školi. Oni su čuvali našu decu i radili svoj posao, ostali su sa našom i nisu išli da traže svoju decu. Verujem u njih i u školu imam poverenja i mislim da treba da se vrate i budu družina i da nauče da se izbore. Naravno da decu koja su podnela ovo na teži načini i koja nisu funkcionalna ne treba terati. Moje dete se plaši srede zato što je sreda. Ali, ne treba od toga praviti nešto što će vas još više boleti nego da vidimo kako da sve prevaziđemo tako što ćemo misliti o njima, o toj stradaloj deci. Moje dete ih je znalo i značila su joj ta deca i Dragan. Svako to dete je naše. Na tom mestu ne možemo ubiti školu, jer to je moglo bilo gde da se desi – kazala je dr Ivana Stefanović.

Od zrelosti društva zavisi kako ćemo se kretati napred, navela je ona

Direktorka klinike za psihijatrijske bolesti ’’Dr Laza Lazarević’’ dr Ivana Stašević Karličić istakla je jutros da, iako su formalno proglašeni dani žalosti prošli, Srbija će još dugo tugovati.

– Posle ovoga niko od nas neće biti isti, ne možemo reći da će stvari biti kao pre. I nadam se da ćemo mnogo naučiti iz ove strašne opomene koja je izvan svakog ljudskog iskustva. Najveće žrvte su roditelji i deca iz ove škole, kao i meštani Mladenovca – rekla je ona za TV Pink.

Kako kaže, težak je period koji predstoji, kada je u pitanju imitiranje masovnih ubica.

– To je istina, na to smo upozorili prvog dana. Još nije prošao vremenski period koji je kritičan, i kada možemo reći da to ne možemo da očekujemo. Ovi događaji su ekces, i nisu preventabilni niti predvidivi. Na nama je da uklonimo faktore rizika, kao što je oružje. Ali najvažnije je da budemo solidarni – objasnila je Karličić.

Od zrelosti društva zavisi kako ćemo se kretati napred, navela je ona.

– Timovi koji rade sa akterima imali su pune ruke posla. Imamo povišen broj poziva u odnosu na prosek. Javljali su se roditelji sa pitanjem kako da se deca vrate u škole – priča Karličić.

Dečak se nalazi u jednoj od ustanova u Beogradu, i nije bezbedno da se navede tačna lokacija, jer su dečak i njegova porodica žrtve sada, pomenula je doktorka.

– Dečak je sada u zdravstvenom sistemu, on sada samo prima lekarsku pomoć, tu su psiholozi, defektolozi… – objasnila je ona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se naciji.

Predsednik Vučić govori u emisiji “Ćirilica” na TV Hepi.

On će se dotaći svih aktuelnih tema, a prvenstveno će pričati o tragedijama koje su zadesile Srbiju prošle nedelje i merama koje će država tim povodom preduzeti.

“Nećete mi reći da je Norveška nedemokratska zemlja a dogodio se masakr u kome je ubijeno 77 ljudi”.

“Ovde je kampanja neistine krenula istog trenutka”.

“Srpska zastava im služi samo kao marama”

Kada je odgledao snimak nasilja opozicije tokom brojnih protesta godinama unazad, Vučić je rekao:

“Prvi put vidim ove u Novom Sadu, koje predvodi Brkovićev unuk. Njima srpska zastava služi samo kao marama. Gde god je vide hoće da je pocepaju. Tu ima više grupa. Levo-anarholiberalne grupe, ti građanski aktivisti, koji su uvek najagresivniji – agresivniji su čak i od najgorih desničara. Videli smo deo desničara na ovom snimku, a moram da kažem da mi je drago što deo njih nije učestvovao u ovoj današnjoj sramoti. To je dobro za zemlju, da ne moraju svi da budu tako ogoljeno lešinari kao ovi danas”.

“Na skupovima uvek bude i dobronamernih ljudi, zavedenih”…

“U petak ljudi idu kao zombiji, prazni nam šoping molovi, niko nigde ne ide, oni organizuju demonstracije”.

“Izbegavam da razgovaram s majkom kad su ovakvi dani”

Predsednik je rekao da je blizak sa roditeljima, ali da malo tvrđe govore o emocijama, i da kada god ga zove majka, po glasu čuje da joj je teško.

“Zato ja izbegavam kada su ovakvi dani da razgovaram sa njom. Šta da kažem za Brkića, pusti budalu. Nije on budala, on je samo rekao ono što najveći deo njih želi. Nemojte da mislite da sam toliko glup da ne znam da to i stvarni organizatori to misle. A za glavnog organizatora su uzeli čoveka koji je rekao da će moji brat i sin završiti u šahtu kao Gadafi. To vam je organizator protesta protiv nasilja”.

O izveštavanju hrvatskih medija o protestu u Beogradu

“To je modus operandi. Isti su vlasnici, ili imaju saradnju sa Junajted medijom, ovog našeg kriminalca što je hteo da pljačka Srbiju. I onda oni objave, pa naši preuzimaju. Zašto bi neki običan čovek u Srbiji znao kakvi su odnosi ovog našeg tajkuna sa Jutarnjim listom, Indeksom, Kliks.ba. Pa kažu vidi šta piše u regionu. Pa ne piše u regionu, to piše ista ruka”.

Dodao je da je glavne vest u regionu bila da je “Vučić ispao budala zato što je komentarisao majicu”.

“Nije Vučić ispao budala, nego ste vi ispali neznalice. Našli klinca 2001. godište da nosi majicu generacije 88. Kakve on ima veze sa tom generacijom, ili sa Sopotom. Znate kako deca to rade. Da bi podržavali Hitlera. ‘E moj deda je upravo napunio 88 godina’. Pa kažu da je to baba napravila za dedu. Ali, to vam sve pokazuje, kada morate tako nategnute priče da pravite… To kao sa Ješićem, da sam nosio pušku iznad Sarajeva. A ja sam to demantovao hiljadu puta. Evo vidite, nosio sam stativ, nigde puške nema”.

“Kako je kod njih Vučić ceo dan prva vest? Kad su kod nas Plenković ili Milanović prve vesti? Zašto? Biće da nešto dobro radim za ovu zemlju”.

O pretnjama ubistvom Milovana Brkića

O pretnjama ubistvom Milovana Brkića, kao i psovanju predsednikove majke, Vučić kaže:

“Juče sam istinski iskreno kao predsednik Republike, ne kao predsednik SNS, zamolio ljude da ne organizuju ovako nešto, ne zato što sam bio uplašen i ugrožen, a ispostavilo se da sam u pravu, već zato što sam smatrao da je loše za zemlju. Uvedena je praksa da se na najbrutalniji način igraju osećanjima ljudi. Ja ću pokazati i dostojanstvo i pijetet prema porodicama žrtava brutalnih zločina”.

“Sve im se svelo na ukinite Hepi i Pink i svi podnesite ostavke”, rekao je Vučić o protestu.

Predsednik je dodao da će OŠ Vladislav Ribnikar biti obnovljena, u šta će biti uloženo 7.000.000 evra.

“Videćemo da li će deca do četvrtog razreda ići onlajn. Očekivao sam da razgovaramo o idejama, a na kraju se sve svelo na suvu politiku. O budućnosti naše dece (na protestu) nije bilo ni govora, osim što su tražili da se podnesu ostavke. Valjda kao što su oni podnosili 2002, 2003. i 2007. godine”.

“Očekivao sam nešto ozbiljnosti i odgovornosti. Negde sam znao da toga neće biti. Tragedije se dogode u sredu i četvrtak, a vi se već u petak dogovorite da pravite skup u nedelju, dok im neko ne kaže da je Dan žalosti. Kad nemate svoje planove i ideje, gledate da koristite spoljne događaje. Uprkos brojnim naporima, broj ljudi (na protestu) sve govori”.

“Reći će da Brkić nije lider. Nije, ali je ideolog. Od njega su prepisivali priče od Jovanjice do svega drugog. Svaku laž su smatrali za suštu istinu”.

“Kažu da ispred Skupštine nije bilo ni šest hiljada, a u šetnji maksimalnih devet”.

O laži iz Švajcarske

Voditelj Marić je pomenuo priče koje su se pojavile da je emisija snimljena jutros, a da je predsednik otišao iz zemlje.

Predsednik je o tom čoveku iz Švajcarske koji je plasirao laž rekao:

“To je jedan od najostrašćenijih botova”.

Kosta Kecmanović (13) koji je u sredu iz očevog pištolja ubio osmoro dece iz Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” i čuvara škole, a ranio šestoro đaka i nastavnicu istorije, nalazi se na posebnom odeljenju psihijatrijske ustanove. 

Prema zakonu, Kostina majka je dala odobrenje da on boravi u pomenutoj ustanovi na posmatranju, međutim, kako naš portal saznaje, podaci o maloletnom ubici se drže u strogoj tajnosti. 

Čak ni zaposleni u klinici nemaju uvid u podatke o Kostinom zdravstvenom stanju, što je inače praksa jer se u elektronsku bazu evidentiraju podaci o prijemu pacijenata, kao i o ažuriranju podataka o pregledima i promenama stanja. 

Zbog delikatnosti slučaja u zdavstveni karton Koste je upisan samo podatak o prijemu sa njegovim imenom i prezimenom, bez detaljnih podataka. 

Kako smo već pisali, ustanova u kojoj se nalazi Kosta dobija jezive pretnje smrću, zbog čega su juče pojačane mere obezbeđenja ispred klinike.

Podsetimo, kako je utvrđeno, dečak je planirao masovno ubistvo mesec dana, a ono što je pregledom njegovog telefona utvrđeno ledi krv u žilama – svesno je počinio ubistvo svojih vršnjaka i čuvara škole jer je neposredno pred zločin na internetu pretraživao Krivični zakonik Srbije kako bi istražio da li deca mogu krivično da odgovaraju.

Doktor kaže da je bio dežuran i kada se desilo masovno ubistvo u Mladenovcu.

Dr Aleksandar Knežević, specijalista neurohirurgije na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, opisao je celu dramu koja je usledila u Tiršovoj kada su počela da pristižu deca povređena u pucnjavi u vračarskoj školi.

On se juče u gostovanju na RTS-u prisetio te srede ujutru, kada se i dogodila stravična pucnjava u OŠ “Vladislav Ribnikar” u kojoj je od ruke dečaka-ubice stradalo osmoro dece i pripadnik obezbeđenja, a teško ranjeno sedmoro.

– To jutro pričao sam o redovnom programu sa prethodnom specijalizantkinjom koja je bila dežurna te noći, pričali smo o tome što treba raditi sa pacijentima na odeljenju. Došao je tada i specijalizant, koji je bio celu noć dežuran. Samo je rekao da ne ide kući, jer dolazi devetoro povređenih iz osnovne škole na Vračaru. U tom momentu, mi ne znamo koja je to osnovna škola. Dug je vremena prošlo do momenta kada sam saznao koja je tačno osnovna škola je u pitanju. A moj sin ide u jednu od tih škola na Vračaru – ispričao je Knežević za RTS.

Stiže troje pacijenata, devojčica odmah zbrinuta

– Nakon tog prvog šoka krećemo dole. Doktor Mrdak, neurohirurg koji radi sa mnom, me je pozvao i rekao da je već stigao pacijent. Znači, njih troje je već stiglo kod nas. Mislim da su prvi pacijenti stigli u Tiršovu, a onda je posle krenula preraspodela, jer mi nemamo dovoljno neurohirurških sala niti neurohirurga – ispričao je Knežević.

Devojčica koja se nalazila u teškom stanju, odmah je zbrinuta od strane anesteziologa.

– Doktorka Simić koja je na čelu anestezije u Tiršovoj i njene kolege odmah su u sobu reanimacije sproveli pacijentkinju, tu su odmah došli dečji hirurzi, ortopedi i mi neurohirurzi. Konstatovali smo da ima ustrelnu povredu glave – rekao je Knežević.

Nakon toga, povređenu devojčicu vode na radiološku dijagnostiku.

Muk u Tiršovoj

– U Tiršovoj je zavladao muk. Radiolog je uradio snimak kad smo ga pogledali, direktno smo otišli u salu. Sve zajedno ne verujem da je trajalo 20 minuta. Bili smo u sali, anesteziolog dr Irina Milojević je vodila anesteziju, njoj i njenom timu je bio teži posao jer je trebala nadoknada krvi sve vreme. Doktor Mrdak i ja smo krenuli sa operacijom sa našom specijalizantkinjom Mašom. Bilo je prisutno masovno krvarenje koje smo nekako uspeli da zaustavimo. Na pola operacije su nam se pridružila još dva profesora i svi zajedno uradili sve što se može iz medicinskog ugla – kaže Knežević.

Ističe da im je u tom trenutku veoma značila podrška drugih profesora koji su im se pridružili. Doktor kaže da je bio dežuran i kada se desilo masovno ubistvo u Mladenovcu. Upitan šta bi kao roditelj poručio drugim roditeljima, odgovara – što više vremena provodite sa svojom decom, pričajte sa njima.

– Kao roditelj se trudite da budete najbolji, uradite sve za svoje dete i da mu objasnite da je socijalizacija bitna. Objasnite detetu da je sem te ocene u školi, jako bitno da bude i drug – rekao je Knežević za RTS.

Devojčica i dalje životno ugrožena

On je sinoć rekao i da je devojčica teško ranjena u pucnjavi u OŠ “Vladislav Ribnikar” i dalje u veoma teškom stanju da je životno ugrožena. Kako je rekao, devojčica se nalazi na intenzivnoj nezi u Tiršovoj i najteži je pacijent koji je životno ugrožen. Anesteziolozi neprekidno brinu o njoj, ističe Knežević, prenosi Blic.

Doktor kaže da je bio dežuran i kada se desilo masovno ubistvo u Mladenovcu

Dr Aleksandar Knežević, specijalista neurohirurgije na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, opisao je celu dramu koja je usledila u Tiršovoj kada su počela da pristižu deca povređena u pucnjavi u vračarskoj školi.

On se juče u gostovanju na RTS-u prisetio te srede ujutru, kada se i dogodila stravična pucnjava u OŠ “Vladislav Ribnikar” u kojoj je od ruke dečaka-ubice stradalo osmoro dece i pripadnik obezbeđenja, a teško ranjeno sedmoro.

– To jutro pričao sam o redovnom programu sa prethodnom specijalizantkinjom koja je bila dežurna te noći, pričali smo o tome što treba raditi sa pacijentima na odeljenju. Došao je tada i specijalizant, koji je bio celu noć dežuran. Samo je rekao da ne ide kući, jer dolazi devetoro povređenih iz osnovne škole na Vračaru. U tom momentu, mi ne znamo koja je to osnovna škola. Dug je vremena prošlo do momenta kada sam saznao koja je tačno osnovna škola je u pitanju. A moj sin ide u jednu od tih škola na Vračaru – ispričao je Knežević za RTS.

Stiže troje pacijenata, devojčica odmah zbrinuta

– Nakon tog prvog šoka krećemo dole. Doktor Mrdak, neurohirurg koji radi sa mnom, me je pozvao i rekao da je već stigao pacijent. Znači, njih troje je već stiglo kod nas. Mislim da su prvi pacijenti stigli u Tiršovu, a onda je posle krenula preraspodela, jer mi nemamo dovoljno neurohirurških sala niti neurohirurga – ispričao je Knežević.

Devojčica koja se nalazila u teškom stanju, odmah je zbrinuta od strane anesteziologa.

– Doktorka Simić koja je na čelu anestezije u Tiršovoj i njene kolege odmah su u sobu reanimacije sproveli pacijentkinju, tu su odmah došli dečji hirurzi, ortopedi i mi neurohirurzi. Konstatovali smo da ima ustrelnu povredu glave – rekao je Knežević.

Nakon toga, povređenu devojčicu vode na radiološku dijagnostiku.

Muk u Tiršovoj

– U Tiršovoj je zavladao muk. Radiolog je uradio snimak kad smo ga pogledali, direktno smo otišli u salu. Sve zajedno ne verujem da je trajalo 20 minuta. Bili smo u sali, anesteziolog dr Irina Milojević je vodila anesteziju, njoj i njenom timu je bio teži posao jer je trebala nadoknada krvi sve vreme. Doktor Mrdak i ja smo krenuli sa operacijom sa našom specijalizantkinjom Mašom. Bilo je prisutno masovno krvarenje koje smo nekako uspeli da zaustavimo. Na pola operacije su nam se pridružila još dva profesora i svi zajedno uradili sve što se može iz medicinskog ugla – kaže Knežević.

Ističe da im je u tom trenutku veoma značila podrška drugih profesora koji su im se pridružili. Doktor kaže da je bio dežuran i kada se desilo masovno ubistvo u Mladenovcu. Upitan šta bi kao roditelj poručio drugim roditeljima, odgovara – što više vremena provodite sa svojom decom, pričajte sa njima.

– Kao roditelj se trudite da budete najbolji, uradite sve za svoje dete i da mu objasnite da je socijalizacija bitna. Objasnite detetu da je sem te ocene u školi, jako bitno da bude i drug – rekao je Knežević za RTS.

Devojčica i dalje životno ugrožena

On je sinoć rekao i da je devojčica teško ranjena u pucnjavi u OŠ “Vladislav Ribnikar” i dalje u veoma teškom stanju da je životno ugrožena. Kako je rekao, devojčica se nalazi na intenzivnoj nezi u Tiršovoj i najteži je pacijent koji je životno ugrožen. Anesteziolozi neprekidno brinu o njoj, ističe Knežević, prenosi Blic.

Nijedan fakultet, nijedna knjiga, nijedna vežba vas ne spremaju za najgori scenario. A najgori je zadesio Srbiju 3. maja kada je trinaestogodišnji dečak ubio osam svojih školskih drugova i čuvara škole.

Tog 3. maja dr Ivanu Stefanović, lekara Hitne pomoći ćerka je pozvala iz škole „Vladislav Ribnikar“ i rekla: Mama, šalji ekipu Hitne pomoći.

Kako je kazala dr Stefanović, ona ne radi na terenu, već u Centru za edukaciju.

– Te najgore scene ja smišljam i zadajem ekipi koja dolazi da vežba, jer mi moramo da se uvežbamo. Mi ne možemo da vežbamo na terenu, Ali, moj najcrnji scenario je smešan u odnosu na ono što smo zatekli. Kako sam ja saznala? Zvalo me je dete. I šta prvo pomislite kada vas zove dete u 8.47 – zašto koristi telefon za vreme škole? Jutarnji je sastanak i ja se tada obično ne javljam, ali vidite da nešto nije uobičajeno. I ona mi kaže: Mama molim te nemoj da prekineš, hitna je situacija. Kaže mi to tako smirenim glasom. Ona je šesti razred, odeljenje 6/4, nažalost one koje je bilo na spisku. Rekla mi je: Neka pucnjava je bila u školi, neka devojčica je povređena, jel možeš da pošalješ Hitnu pomoć? U tom trenutku čujem glas nastavnice koja joj nešto govori, a ćerka onda kaže: Mama ne brini, poziv je primljen. Ja to prepričavam kolegama ali smo mi ubeđeni da je u pitanju lažna dojava o bombi. Međutim, onda vam se slažu informacije i pomislite zašo bi nastavnica rekla da se zove mama ako postoji regularan put. I tako mi odlazimo premacall-centru – kazala je dr Ivana Stefanović.

Na sastanku su tog jutra bili načelnik pedijatrije, načelnik call-centra, direktor, pomoćnik direktora…

– Bio je to redovan smenski sastanak sa svim službama i to dugo traje, jer je trebalo referisati četiri dana praznika. Mi krećemo prema call-centru da vidimo šta se zapravo dešava i oni kažu da su dobili poziv i da su već poslali tri ekipe. U tom trenutku preko radio veze čujemo glas doktora Stijačića da pošaljemo sve što imamo i ja krećem sa prvom ekipom tamo. Pre svega kao majka – kazala je dr Stefanović. – Naše ekipe su tu, kompletne su, i ja im dodatno ne trebam. Ali do tamo se moje dete javlja i kaže: Mama, bezbedni smo i nastavnica nas je izvela na Cvetni trg. U tom trenutku kada je vaše dete bezbedno, a ne znam da li bih drugačije reagovala da je situacija bila drugačija, meni je bilo najlogičnije da pođem sa svojim kolegama i ako je neko lakše povređen da im pripomognem. Bez ikakve ideje šta tamo možemo da zateknemo.

Morate da zaledite emocije

Dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći kazala je da nikada u Centru za edukaciju nisu na vežbama imali te scenarije pucnjave.

– Uvek su nam, međutim, kolege govorile da sve što ja napravim kao vežbu se nikada ne desi u životu i ja sam im govorila: Odlično, onda ćemo biti spremni za sve što je manje i lakše od toga što vežbamo. Kad taj sistem funkcioniše, kada vi vežbate, onda vi zaledite emocije i to je jedini način da funkcionišete. Da zaboravite sve što vidite i ono gde vidite da ne možete ništa da uradite.

Zlatni sat

Dr Stefanović ispričala je sve što se dešavalo od trenutka kada je sa svojim kolegama stigla i ušla u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

– Prve tri ekipe su poslate odmah, a sukcesivno je stiglo još sedam ekipa Hitne pomoći. Prvo pitate da li je mesto nesreće bezbedno. Već je bilo bezbedno, i kada sam ja stigla videla sam nastavnika geografije kako prolazi i policija je već bila tu. Mesto je bilo obezbeđeno i samo su nam rekli zbog uviđaja da pazimo da ne zgazimo na čaure i da gledamo kuda idemo. I tu se radi ono za šta ste istrenirani – prilazite i vidite po izgledu tela – odmah vam je jasno kome ne možete da pomognete. Tu se isključujete ali ulazite potom u odeljenje gde je već moja koleginica pedijatar napravila trijažu. U početku gledate jel osoba diše ili ne diše. Kako smo mi svi stigli, svako dete je imalo jednu ekipu i to jeste koncept urgentne medicine – da svaki teško povređeni mora da ima jednu ekipu – objasnila je dr Stefanović i dodaje:

– Kako sam ušla, prilazim detetu koje daje znake života i tu krećete s procenom koja mora uvek da bude: da li je svesna, da li reaguje na dozivanje ili bolne draži, da li reaguje na disajni pit, kako diše i kakva je cirkulacija. To mora biti protokol koliko god da ste zapanjeni celom situacijom. I onda kažete koji pacijent ide s kojim ekipom, i onda idete dalje. Tu je ranjena nastavnica. Stavljamo je na spinalnu dasku, uključujemo infuziju i ekipe kreću s povređenima, jedna za drugom. Deca su sva izneta u 30 sekundi, jer to ne sme dugo da traje. Brzi trauma pregled sa sve pakovanjem na spinalnu dasku traje 10 minuta. U tom trenutku nismo imali vremena da pregled traje 8 minuta, već je trajao 30 sekundi. Dete ima najveću šansu da preživi ako u zlatnom satu bude na operacionom stolu.

Šta je zlatni sat?

– To nije trenutak kada sam ja stigla. To je trenutak kada se to desilo. Vreme neumitno teče koliko god smo mi bili brzi, a mi smo baš bili brzi jer smo pozicionirani u centru grada. Stigle su i ekipe sa Zvezdare. Stvarno je bilo kao u vežbi i dobro je što imamo takav koncept urgentne medicine i jedna smo od retkih zemalja koja ima lekare na terenu.

Strašno nam je što nismo mogli više

Strašno mi je što nisam mogla još više da pomognem, svima nama, kazala je dr Stefanović.

– Urgentni centar tog dana nije dežuran, a nas je čekalo 50 ljudi. Tog dana bila je dežurna VMA i za nekoliko minuta su se restrukturirali tako da svako dete bude odmah zbrinuto. Svako je proverio bar još jednom da li su deca živa, jer valjda mozak ne može da prihvati da ste toliko nemoćni. Naš posao koliko god bio strašan je istovremeno i fenomenalan, jer imamo tu moć da pomognemo. Teško se mirite s tim da ništa ne možete da uradite. Moje dete je u tom trenutku na Cvetnom trgu, potpuno bezbedna sa svojom nastavnicom. Znaju nešto, već deca plaču, oni imaju 12 i po godina, i vi ne možete od njih da sakrijete mnogo. Ja sam ostala sama u školi, proverila još jednom da li smo svi u pravu da više ne možemo da pomognemo i krenula sam s milicijom, sa interventnom ekipom u drugi kraj zgrade. Pitali su me gde sam pošla, a ja pitam gde je još povređenih, jer sam bila ubeđena da ima negde lakše povređenih. Nakon toga sam došla do svog deteta i ne znam šta mi je bilo gore: ono što sam zatekla u školi i dok sam radila sve ono za šta sam istrenirana, ili suočavanje sa ljudima koje poznajem i njihovo pitanje: Šta se desilo? Ja ne mislim da ikoga treba lagati ali isto tako ne možete servirati te informacije odjednom, već dozirano, onoliko koliko mogu da prihvate. I taj deo mi je najteži. Jednoj mami sam dala dete i rekla ćerki: Ti sad ideš kod drugara. Trebalo je pomoći roditeljima.

Nisam rekla sve

Dr Ivana Stefanović kazala je da nije roditeljima okupljenim u blizini škole rekla sve, jer nije bio trenutak.

– Znali su već nešto, i uglavnom su me pitali za razrednu, jer je nastavnica istorije razredna mojoj ćerki. U toj situaciji se držite za ono što je pozitivno. Kazala sam im da smo svi stigli, da je razredna živa, da me je prepoznala, da je sve vreme davala informacije mojim kolegama koji su je vozili do Urgentnog centra i to je njima bilo dovoljno u tom trenutku. Uhvatite se za nešto dobro i nadate se. Roditeljima niste mogli strašne vesti saopštiti telefonom niti ih uvesti u školu da im kažete šta se desilo. Nađeno je korektno rešenje gde da se svi jave, da sve naše ekipe budu tamo i zahvalni su nam i nastavnici i ti ljudi što smo kao služba brinuli o svima njima. Koliko se moglo kada im saopštite tako strašne stvari. Znao se red. Nije da ja želim da sakrijem informaciju ali u tom trenutku ja ne znam kako se koje dete zove niti me interesuje, samo gledam da pomognem kome mogu.

Jedan učenik iz Beča pretio je, preko Instagrama, da će da ubije više đaka i nastavnika u jednoj školi u 5. bečkom okrugu, prenosi dnevnik „Hojte“.

List navodi da je korisnik instagrama, najverovatnije đak srednje škole, kolegama, uz pretnju poslao sliku pištolja i municije.

Takođe je poslao jednoj osobi i sveobhvatni plan kako planira da sprovede masakr u više razreda škole.

Takođe je poslao jednoj osobi i sveobhvatni plan kako planira da sprovede masakr u više razreda škole. Bečka policija informisana je o pretnji i sprovela pretres škole, a takođe naložila i nadzor te obrazovne ustanove. „Mi takve pretnje shvatamo veoma ozbiljno“, saopšteno je iz policije koja radi na utvrđivanju identiteta osumnjičenog.

Građani Srbije i dalje su skrhani bolom nakon dva stravična masakra koja su pogodila našu zemlju prošle nedelje i to u roku od 48 osam sati.

Na ulicama glavnog grada, gde su se i desila dva masakra, retko se može videti nasmejano lice, ljudi koračaju tužni, a cveće, sveće i venci i dalje se nose na mesto tragičnih ubistava.

Lepa Brena takođe ne može da sakrije tugu bol, a oglasila se i na društvenoj mreži Instagram.

Dani žalosti su prošli, a folk zvezda je poslala jaku poruku svima i istakla da teško nastavlja novi dan nakon stravičnih zločina koji su pogodili našu zemlju.

– Teško nastavljamo novi dan. Tuga i saosećanje se nastavlja. Treba vratiti moral i etiku, stid i sram. Treba vratiti pamet, mudrost i poštovanje, rezultate rada, kredibilitet, dostojanstvo – napisala je Brena uz tri emotikona ruku koje se mole.

Stefanu Kariću određen je pritvor od 30 dana zbog sumnje da je brutalno pretukao starletu Natašu Šaviju. Tim povodom se sada oglasio njegov otac Osman Karić, koji je otkrio da je posetio sina u zatvoru i priznao je kako se oseća.

– Osećam se jako poniženo i emotivno skrhano. Iskren da budem, bio sam u tim zatvorskim uslovima i znam kako mu je. Rekao sam jednom davno sebi da me te zatvorske zidine vise nikada neće videti, a desilo mi se još gore od toga da sina koga sam vaspitavao u totalno drugom smeru sad posećujem. Jako mi je teško – rekao je Osman na početku za “Blic”, pa nastavio. – Jednostavno znam da Stefan nije rođen za takve uslove, nije niko, ali eto dešavaju se sudbinske stvari od kojih nekada ne možemo pobeći. O slučaju koji se desio nismo pričali, jer smo pričali preko slušalica sa staklenim delom ispred sebe – rekao je on. – Ja se nisam čuo sa Natašom, dobio sam broj telefona ali jednostavno to može da se kasnije odrazi na dalji tok suđenja pa ne bih baš da napravim i sebi i Stefanu medveđu uslugu, istraga je još uvek u toku. Svakako želim joj sto brzi oporavak. Poseta je trajala 30 minuta, po završetku video sam sjaj u njegovim očima, što je on mogao da vidi i u mojima – zaključio je Osman za “Blic”.