Trinaestogodišnji Kosta K., dječak koji je počinio masakr u beogradskoj školi ubivši osam učenika i zaštitara, i dalje ne pokazuje kajanje, piše Blic i dodaje da se dječak nalazi na Klinici za neurologiju i psihijatriju za djecu i omladinu.
Dječaka zanima samo kada izlazi od tamo i koje su reakcije na njegov čin, a Blic saznaje da nije tražio nikakav kontakt, čak niti s roditeljima.
Izvor Blica opisuje da dječak smatra da je njegov izlazak iz Klinike samo pitanje trenutka, a uvjeren je da će ovih dana na slobodu. Smiren je pa ne dobiva niti sedative.
Drugo pitanje koje postavlja je kakav je odjek ostavio, kakve su reakcije. Što se događa vani i on očekuje da je popularan. Njegova očekivanja su doslovce da će se okupiti ispod njegovog prozora i skandirati mu, govori izvor.
Blic piše i da je Kosta imao još 34 metka, no prestao je ubijati jer je osjetio da ostaje bez daha. Tako je, čini se, preživjelu djecu spasio njegov napad panike, nakon kojeg je sam pozvao policiju i rekao što je učinio.
Preko njiva sam trčao, sapleo sam se i prilikom pada sam prste zario u ranu. Tek tada shvatio da sam ranjen od metka, priča Nikola Mitrović (17).
Nikola Mitrović (17) iz smederevskog sela Malo Orašje, gde je Uroš Blažić iz obližnje Dubone, 4. maja uveče napravio masakr, ubivši pet mladića i ranivši više njihovih vršnjaka, pogođen je metkom u toj pucnjavi bočno iznad kuka. Pošto je operisan u bolnici u Smederevu, tinejdžer je u sredu pušten na kućno lečenje. Ekipa Srpskog telegrafa i portala Republike ranjenog momka zatekla je kod kuće dok mu je strina vidala rane. Njegove lepe plave oči pune suza svedoče o strahoti koju je preživeo jer je bio pribran da pobegne.
– U školsko dvorište sam otišao s Lazarom Milovanovićem, Jovanom Rankovićem, Markom Mitrovićem i Aleksandrom Milovanovićem, to je bila naša ekipa. Nas je pozvao Marko jer je hteo da časti što je postao ujka. Okupilo se još društva i neko je dao predlog da odemo gore, kod spomenika, na fudbalski teren da ložimo vatru. Tako smo i uradili. Sedeli smo i pili pivo. Oko pola 11 došao je taj debil iz Dubone i rekao: “Lezite dole, sve ću da vas pobijem.” Ja ga nikada pre nisam video. Otvorivši suvozačeva vrata, izneo je pušku, za koju sam pomislio, a verujem i ostali, da je plastična i da je u pitanju neka fora. Mi smo se našalili, odnosno, nasmejali smo se i rekli mu: “Hajde da pijemo”, a on je počeo da puca. Zujali su meci i mrtvi drugovi su mi popadali kao sveće – prepričava Nikola strahotu koja je Srbiju zavila u crno.
Ovaj mladi momak bio je pribran da pobegne i pokuša da spase goli život, a nije osetio ni da je upucan dok se nije sapleo trčeći preko njiva.
– Ni sam ne znam kako sam se dao u beg. Trčao sam koliko su me noge nosile. Preko njiva desno od igrališta sam trčao i sapleo sam se o nešto i prilikom pada sam pste zario u ranu i tek tada shvatio da sam ranjen od metka. Nisam osećao bol iako su mi prsti bili krvavi i odeća natopljena krvlju. Jedan drug koji mi se našao, ranjenog me je dovezao do moje kuće. Probudio sam oca i majku i odvezli su me u bolnicu i usput saznavali najtužnije moguće vesti da su moji drugovi i komšije zauvek zbrisani sa zemlje i da su njihove kuće i loze maltene ugašene jer su iza četvorice ostale samo sestre, bez muškog naslednika u porodici – rekao je Nikola za Republiku.
Njegovi roditelji i tri sestre bez osmeha dopunjavaju Nikolinu ispovest i kažu da su njegovi najbliži drugovi mrtvi, a da se Jovan s brojnim povredama oporavlja u Urgentnom centru u Beogradu. Navode i da je njihov komšiluk zbog masovnog ubistva skroz utihnuo i da im se čini da više nikada neće biti veselja i srećne omladine u tom mestu i susednoj Duboni, gde je zločinac Uroš Blažić takođe nastavio da puca u okupljenu omladinu kod škole. Tamo je ubio brata i sestru Milana i Kristinu Panić i Dalibora Todorovića, njihovog druga od malih nogu, a 14, mahom mladih ljudi, ranio u oba sela.
Urošev kalašnjikov policija i dalje traži
Uroš Blažić
Na saslušanju masovni ubica Uroš Blažić navodno nije znao da kaže policiji gde je bacio pušku kojom je prekinuo osam života u cvetu mladosti, čak i dvoje maloletnika.
– On je rekao policiji da je pušku odbacio od sebe u toku bežanja kroz šumu i neko šipražje, u potrazi za automobilom za bekstvo na potezu od Dubone do Šepšina i Malog Požarevca. Iskaze je menjao više puta na ovu temu, ali je priznao da je menjao automobile da bi zavarao trag. Policija intezivno traga za kalašnjikovim i pretražuje se čitav teren i mimo navoda ubice – kazao je za Srpski telegraf izvor blizak istrazi.
Nasilni karakter nasledio od oca
Otac počinioca masovnog ubistva odnosno masakra Radiša Blažić uhapšen je pre nekoliko dana, kada je policija kod njega na imanju pronašla čitave sanduke pune municije i oružja različitih kalibara, kao i improvizovane eksplozivne naprave.
Meštani Dubone i Orašja uopšte nisu iznenađeni zbog toga jer tvrde da se Radiša i sam hvalio da ima toliko oružja da može da naoruža pola puka vojske. Napominju da je Uroš stasavao u porodici u kojoj je očevu torturu proživljavala njegova majka, kao i njegov deda, on i brat.
– Radiša ih je sve ugnjetavao i tukao je od nastarijeg do najmlađeg u kući. Svog oca, starog i nemoćnog, tlačio je i terao da radi različite fizičke poslove od jutra do mraka. Uroš je u toj atmosferi posao batinaš i siledžija i za to je osuđivan – ispričao je jedan meštanin.
Koja je ispravna reakcija kada vam učeteljica ili nastavnica kaže da vaše dijete maltretira drugu djecu po školi? Većina nas tjera dijete da se javno izvini, ali to nije bio potez ovog samohranog oca
Patrik Forset je saznao od učiteljice da njegov devetogodišnji sin maltretira jednog dječaka u školi. Ovaj samohrani otac je tada odlučio da na ovaj način “kazni” sina.
Prvo je sjeo i razgovarao sa dječakom gdje mu je objasnio da to što je radio nije bilo uredu, a onda je rekao da sam smisli kako će popraviti situaciju i izviniti se prijatelju.
“Nisam tražio od njega da mu se izvini, već sam objasnio kako još ima vremena da ispravi grešku koju je uradio. Ne možemo vratiti vrijeme, ali uvijek možemo pokušati da ispravimo stvari”, objasnio je u videu koji ima preko 800 hiljada pregleda.
Onda je njegov sin uradio upravo to: otišao je do dječaka kojeg je povrijedio i pitao ga šta voli, a kada je saznao da su u pitanju Pokemoni, odlučio je da mu pokloni 2 svoje zlatne Pokemon kartice.
“‘Samo iskren razgovor daje rezultate. Tako učimo svoju djecu kako da riješe probleme i isprave svoje greške,” dodao je tata Patrik, čija je ideja oduševila komentatore na društvenim mrežama.
Miljana K. majka dečaka koji je u OŠ “Vladislav Ribnikar” pobio osmoro dece i portira, najpre je potpisala saglasnost za njegovo lečenje na psihijatriji, ali sad je promenila ploču.
Naime, Miljana K., majka dečaka koji je u OŠ “Vladislav Ribnikar” pobio osmoro dece i portira, tvrdi da je
Dobro obavešteni izvor Informera pojašnjava da je Miljana K. potpisala saglasnost za lečenje svog sina samo dan nakon što je Kosta, posle jezivog masakra u školi, smešten u psihijatrijsku bolnicu.
Kisić: U stalnom smo kontaktu sa majkom
Darija Kisić, koja je na čelu Ministarstva za brigu o porodici i demografiji, kazala je da su njeni saradnici i radnici Centra za socijalni rad u svakodnevnom kontaktu sa Kostinom majkom Miljanom.
– Kad se uzima izjava od maloletne osobe, mora biti prisutan bar jedan roditelj ili neko iz Centra za socijalni rad. Ovde je Centar prisutan od prvog momenta. U skladu sa svim procedurama veštačenja morate da imate saglasnost roditelja za maloletno dete. Prvi je u stan na Vračaru otišao Centar za socijalni rad, gde su bile dečakova majka i sestra, obavljen je razgovor i ukazano im je na potrebu davanja saglasnosti za lečenje dečaka. Nije nadležnost Centra da odredi koliko će neko negde biti zadržan, za to imamo pravni sistem – kazala je ministarka.
– U to vreme Kostina majka je još bila u šoku zbog zločina koji je počinio njen sin, pa je na nagovor lekara i radnika Centra za socijalni rad pristala da potpiše saglasnost. Međutim, kad je malo došla sebi, tražila je da povuče tu saglasnost, tvrdeći da je potpis stavila u stanju šoka i da nije mogla racionalno da razmišlja. Ona je svesna da je njen sin krivično neodgovoran, pošto nema navršenih 14 godina i da je jedini način da se on drži u bilo kakvoj izolaciji taj da bude zatvoren u bolnici, na obaveznom lečenju – napominje naš izvor i dodaje:
– Ona se oštro protivi tome da joj sin do kraja života provede u ludnici i sad na sve načine pokušava da ga izvuče na slobodu.
Na drugoj strani, advokat Jugoslav Tintor objašnjava da će o boravku Koste K. (13) u psihijatrijskoj klinici konačnu odluku dati konzilijum lekara i sud.
– U konkretnom slučaju primenjuje se Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Kada neko za kog se utvrdi da ima mentalne smetnje bude smešten u psihijatrijsku ustanovu, on može tamo boraviti uz njegov pristanak ili pristanak njegovog zakonskog zastupnika. Moguće je da bude smešten u psihijatrijsku ustanovu i bez njegovog odobrenja ukoliko konzilijum psihijatara utvrdi da za to postoje razlozi, odnosno da je to neophodno da bi se sprečilo ugrožavanje života tog lica ili života i bezbednosti drugih lica, što bi ovde mogao biti slučaj – navodi Tintor i precizira:
– Inicijalno se traži pristanak osobe ili zastupnika, a ukoliko dođe do protivljenja, onda se može pribeći postupku koji predviđa zakon, a to je zadržavanje u psihijatrijskoj ustanovi bez pristanka. Ako je majka opozvala svoj pristanak za lečenje, svoje mišljenje daje tim stručnjaka, a sve se šalje sudu, koji u vanparničnom postupku odlučuje o zadržavanju lica s mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi. Sud periodično dobija izveštaj kako se kreće lečenje. Ako nema pomaka, onda se lečenje svakako produžava.
Roditelji intelektualci
Miljana je, inače, doktor nauka i radila je kao asistent u Centru za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu. Muž Vladimir je takođe intelektualac i doktor je radiologije. On je trenutno u pritvoru, pošto je Kosta počinio pokolj sa očeva dva pištolja, koje mu je prethodno uzeo iz sefa u porodičnom stanu na Vračaru.
Podsetimo, Kosta je 3. maja u 8.40 ušao u školu i bez reči ubio pripadnika obezbeđenja Dragana Vlahovića i još tri devojčice koje su se zatekle kod ulaza – Anu B. (12), Bojanu A. (12) i Sofiju N. (14). Zatim je u hodniku zamenio okvir s municijom u pištolju i ušao u učionicu u prizemlju, gde je Kostino odeljenje 7/2 imalo čas istorije. Tamo je najpre ranio u ruku i stomak nastavnicu Tatjanu Stevanović, pa se okrenuo i zapucao ka deci. Likvidirao je Andrijanu D. (14), Katarinu M. (13), Maru A. (14), Emu K. (14) i Andriju Č. (14) i ranio još šestoro školskih drugara.
U to vreme, tačno u 8.42, policiju je pozvala zamenica direktora škole i prijavila da se u zgradi čuje pucnjava. U međuvremenu, Kosta je izašao iz učionice, pa je kod stepeništa odbacio još jedan prazan okvir municije, a onda je i sam pozvao policiju, rekavši da je pobio decu “jer je psihopata”.
Najbolji srpski teniser Novak Đoković završio je posao u meču drugog kola na mastersu u Rimu, a onda je na kameri napisao bolnu poruku. Na terenu je savladao Tomasa Martina Ečeverija, devet dana nakon što je Srbiju potresla prva od dve strašne tragedije.
Trećeg maja je u Beogradu 13-godišnji K. K. ušao naoružan u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i ubio je osmoro svojih vršnjaka i čuvara škole, a ranio je još šestoro dece.
Novak je to ispratio i posle meča sa Ečeverijem zamolio Vasilija Ostroškog za sve nas.
„Sveti Vasilije Ostroški, moli Boga za nas. OŠ ‘Ribnikar’“, napisao je Novak na kameri posle završetka meča.Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Samo dan nakon masakra u osnovnoj školi na Vračaru, 21-godišnji Uroš B. je u okolini Mladenovca iz automatske puške ubio osmoro ljudi. Sve žrtve uglavnom su bile mladi ljudi.
Đoković će u narednom meču u Rimu igrati protiv Grigora Dimitrova. Srpski teniser u „večnom gradu“ brani titulu osvojenu prošle godine.
Dečak je, da podsetimo 3. maja u školi koju je pohađao ubio osmoro svojih drugara i pripadnika obezbeđenja (51), a ranio njih šestoro i nastavnicu istorije (54).
Dečak (13) koji je napravio masakr u svojoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru već šest dana nalazi se na posebnom odeljenju klinike za psihijatru, a kako se saznanje njegova majka nijednom nije izrazila želju da ga vidi!
Pod nadzorom
– On je smešten na Klinici i o njemu vode rečuna lekari koji svakodnevno prate njegovo stanje, a objekat je i pod nadzorom Uprave kriminalističke policije. Niko od njegove najbliže porodice nije nijednom došao da ga obiđe, niti je za to izrazi želju – kaže izvor Kurira blizak dečakovoj porodici.
Kako se saznaje, jedina osoba koja je došla na Kliniku zbog dečaka je bila njegova rođaka koja ga nije posetila, već je samo došla i zaposlenima predala stvari za njega.
– Otac mu je u pritvoru pa on i nema mogućnost da ga vidi, a majka se nijednom nije otišla, niti je pitala da ode kod njega – kaže sagovornik.
Kako se saznaje, dečak i dalje pita pita “Da li mu se ljudi dive i da li je popularan”.
Neće biti pušten Ministarka Darija Kisić kazala je da su svi nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar”imali instinktivnu potrebu da vide svoju decu i svoju porodicu, svoje roditelje.
– Dečak je trenutno u zdravstvenoj ustanovi, na dečjoj psihijatriji. Svakodnevno smo u kontaktu sa porodicom dečaka. Kratak je vremenski period prošao od tragedije, i biće se dugo u kontaktu. I tako je u svakom pojedinačnom slučaju. Ne može da se desi da ovaj dečak bude pušten. On je u zdravstvenoj ustanovi. Kada je u pitanju ugrožavanje okoline ili potencijalno ugrožavanje okoline, čitav niz relevantnih aktera je uključen. Nije ništa tako jednostavno. Govorilo se mnogo prevenciji, ali kako u ovom slučaju prevenirati kada nismo pronašli uzroke? Dete je iz socijalno kompetentne porodice visokobrazovanih rodtelja koji lepo zarađuju, i to pokazuju sve procene centra za socijalni rad. Tiršova je zbog saniranja rane na usni pre dve godine, zbog potencijalnog vršnjačkog nasilja, obavestila policiju i po difoltu se odmah uključio centar za socijalni rad i obavio nadzor. Kao što je dugo postojao niz okidača koji su doveli do ovoga, i procene veštaka različitih oblasti trajaće duži vremenski period – rekla je Darija Kisić za televiziju K1.
Filmovi i knjige inspiracija Trinaestogodišnji dečak inače je inspiraciju za zločin nalazio u američkim filmovima koje je gledao i knjigama.
– Prilikom pretresa stana zaplenjeni su njegov kompjuter i telefon, a tada je otkriveno i da je on dobro promislio pre masakra i da je pretraživao kako može dete od 13 godina biti krivično odgovorno. On je na saslušanju policijskim inspektorima ispričao i koji filmovi su mu bili najbolji izvor ideja – podseća izvor.
Vi ste definicija ljubavi, osam meseci, Ivan i Sana – pisalo je na torti
Mnogi zadrugari i zadrugarkeimaju svoje fanove u spoljnom svetu. a koji često šalju poklone svojim omiljenim ukućanima.
Ovoga puta, paket iznenađenja je sve ostavio bez teksta.
Obezbeđenje je došlo do kreveta Ivana Dragića i Aleksandre Momčilović, te im je tom prilikom donelo poklone njihove podrške.
Oni su dobili majice i jastuk, kojima su se mnogo obradovali. Ono što su priželjkivali, a to su i dobili, a to su bile šolje sa njihovim fotografijama. Takođe, na krevetu se našla i torta u obliku srca.
– Vi ste definicija ljubavi, osam meseci, Ivan i Sana – pisalo je na torti.
Gledaoci su se odmah javili sa mišljenjem da im je čudno što baš u ovom momentu dobijaju poklone.
Njima je danas osam meseci veze, a kako će teći na dalje, ostaje nam samo da ispratimo.
Devojka Nevena V. (20) iz Dubone kod Mladenovca teško je povređena kada je pomahnitali U. B. uzeo kalašnjikov pre osam dana i prvo pobio i ranio njene vršnjake u Malom Orašju kod Smedereva, a zatim se vratio u Dubonu zaustavio kola pored škole i pucao na sedmoro mladih koji su se družili i sedeli na klupi.
U krvavom piru tada su u Malom Orašju ubijeni tinejdžeri M. M, N. S,
L. M, A. M. i N. M., dok je nekoliko njih lakše i teže povređeno kada je
osumnjičeni došao do spomenika u tom mestu i ispalio rafalnu paljbu.
Nakon počinjenog zločina produžio je do Dubone, odakle je i on sam, pa
zapucao tom prilikom ubio je mladog policajca M. P. i njegovu rođenu
sestru K. P. i njihovog prijatelja D. T. Tom prilikom povređena je i
Nevena V. kojoj su lekari morali da amputiraju ruku kako bi je spasili.
Sada se na društvenim mrežama pronela informacija da je njoij potrebna
opracija i veštačka ruka kako bi dalje nastavila sa normalnim životom, a
njen prijatelj za Kurir je potvrdio tu informaciju.
foto: Drustvene Mreže
– Dragi moji, u teškim danima posle tragedije koje su mnoge porodice
zavile u crno, želimo da pokažemo solidarnost i da ljubavlju i dobrotom
popravimo svet u kojem živimo i u kojem rastu naša deca kako bi ga za
njih ostavili boljim nego što je trenutno – rekao je Nevenin prijatelj, a
zatim dodao:
– Predivna Nevena V. koja ima samo 20 godina, u napadu kod Mladenovca
4. maja teško je ranjena. Kao posledica teškog ranjavanja Neveni je
amputirana leva podlaktica. Ipak postoji rešenje i za bolji Nevenin
život veštačka, bionička ruka koja bi joj život učinila manje teškim i
olakšala mnogobrojne probleme, ali je veoma skupa i nedostižna za Nevenu
i njenu porodicu jer košta oko 50.000 evra u zavisnosti od težine
povrede, a država dotira maksimalni iznos do 11.000 evra.
Nevenin prijatelj koji se obratio Kurir redakciji naveo je i zamolio sve ljude dobre volje koji su u mogućnosti da pomognu devojci tako što bi uplatili novac direktno na namenski račun za pomoć Neveni V.
Broj tekućeg računa: 160600000170217589 Banka Intesa
Svrha uplate: Donacija za Nevenu V.
Podsetimo, pomahnitali U. B. kobnog dana, tačnije u četvrtak uveče, otišao je iz svoje kuće, koja se nalazi u selu gde Šepšin do mesta Malo Orašje kako bi počinio masakr navodno jer su u tom selu pričali loše o njegovoj porodici, kada nikog nije zatekao u centru sela u povratku kod spomenika izrešetao tinejdžere koji su slavili đurđevdanski uranak od kojih je pet umrlo usled zadobijenih povreda,a sedmoro ih je ranjeno.
Nakon pokolja u Malom Orašju gde je izašao pred njih sa kalašnjikovim i obratio im se rečima “sve ću da vas pobijem”, izrešetao ih, a zatim se uputio ka selu Dubona gde se zaustavio kod škole i počeo da puca u sedmoro dece koji su sedeli na klupi u dvorištu. Tu je zverski ubio brata i sestru, i njihovog prijatelja koji je trebalo da se ženi na jesen – podseća izvor i dodaje nakon toga U. b. je pobegao ali se u međuvremenu zaglavio na zemljanom putu koji vodi do sela Šepšin.
ubijeni mladići iz malog orašja kod smedereva
ubijeni mladići iz malog orašja kod smederevafoto: Petar Aleksić, Privatna arhiva
Hodao je peške, a onda pronašao kuću u čiju garažu je došao seo u kola i pobegao ka Malom Požarevcu. Kada je došao u Mali Požarevac presreo je taksistu koji je vozio trudnicu, a onda se uputio u selo pored Kragujevca gde se krio celo noć u kokošnjicu svog ujaka. Na salušanju u policiji rekao je da je počinio masakr kako bi zaplašio selo, kao i da nije poznavao svoje žrtve.
Beograđanka je provela neverovatnu noć pod Ostrogom koja joj je promenila pogled na život koji je do tada vodila.
Sveti Vasilije Ostroški važi za velikog čudotvorca i jednog od naših najcenjenijih svetaca. Manastir Ostrog je posebna svetinja koju na hiljade ljudi poseti svake godine, čak i oni koji nisu pravoslavne vere. I svi su složni u jednom, kada se nađete na tom mestu – osećaj je neopisiv.
Detaljno vam prenosimo kako to izgleda iz ugla jedne Beograđanke, koja se 2017. godine puna utisaka vratila iz čuvenog manastira:
“Prvo moram da vam kažem jedno – ako ste nekad čuli da na Ostrog ne
možete da pođete kad vam je volja, već kad vas Sveti Vasilije pozove, ja sam tu da vam potvrdim da je to čista istina.
foto: Profimedia
Posle višemesečnog planiranja i dogovaranja oko odlaska, svaki plan
je propao. Ili nema novca, ili nema autobuskih karata, ili nema vremena,
ili je loše vreme… Uvek nešto. Kada sam na kratko odustala, u utorak je stigao poziv kao grom iz vedra neba – Hoćeš u petak na Ostrog? Besplatno je, noćimo tamo, krećemo u petak uveče, vraćamo se u nedelju uveče?
Naravno da hoću! I eto ga – idem, konačno, novac mi i ne treba, a slobodan vikend se sam namestio!
Noćno putovanje prošlo je brzo, i odjednom posle 8 ili 9 godina, više
se i ne sećam, ponovo u daljini ugledah obrise Ostroških planina. Osmeh mi se sam razvukao na lice,
i dok je naš mini-bus lagano vijugao putem punim krivina, polako je se i
velika, bela svetinja ušuškana u skoro sam vrh krševite planine polako
nazirala između drveća.
foto: Profimedia
Povremeno su mi pažnju skretali komentari vozača (Majko mila, šta je
ovo, sletećemo!) i mojih saputnika koje je hvatala mučnina od visine i
krivudanja. Htela sam da im kažem na sav glas: Hej ljudi, pa ovde ne može ništa da vam se desi!
Konačno, uspenjali smo se do donjeg manastira posvećenog Presvetoj
Trojici. Odatle, reče vođa puta, ko želi, može pešice, ko neće – vozimo
do gornje kapije. Naravno, pešice!
I da znate – strmo je, visoko, ima dosta da se hoda, naporno je – naročito onima koji kao ja pretežno sede u kancelariji. Ipak,
moje dve divne pratilje, koje sam na ovom putovanju i upoznala, i ja na
kraju smo žive i zdrave stigle, savladavši kamenito i nestabilno
improvizovano stepenište kojim se kroz šumu dolazi do Gornjeg Manastira.
foto: STIL / Privatna Arhiva
U porti manastira – bar 300 ljudi! Jedva smo uspele da pronađemo
strunjače i ćebad i smestimo se među stotinama ljudi koji su se tiskali
na prostranom betonu ispred konaka, samo da bi uspeli da prespavaju
jednu noć pod velikom svetinjom.
Sačekasmo red za celivanje moštiju – punih 2 sata. Kolona
se vrlo polako kretala uskim stepeništem koji vodi do pećine u kojoj se
čuvaju mošti Svetog Vasilija. Sunce je upeklo u stene, a mene strašno
zabolela glava.
Pitala sam se hoću li izdržati, kada su mi se misli same izgubile i
otišle Svetom Vasiliju. U tren oka (verovatno mnogo više), našla sam se u
pećini i poklonila se svečevim moštima.
foto: Wikipedia
O, kako me je čudesno prošla glavobolja! Verujte, nemojte da verujete, meni je svejedno, ja znam!
Posle večernje molitve, prošetala sam sa novim prijateljicama, i
otkrile smo koliko su monasi i devojke koje dobrovoljno pomažu na
Ostrogu divni, požrtvovani i koliko im je stalo da svima izađu u susret,
da svakome daju besplatnu svetu vodu i osveštano ulje, da svakog ko
želi ispovede, prime da celiva mošti…
Preumorne od puta, mislile smo da legnemo već u 8 – na kraju,
ja sam sebe uhvatila kako se po mrklom mraku ponovo penjem prema
pećini, a jedna od mojih saputnica čeka red za ispovest.
Kada sam se konačno smestila na svoj deo strunjače, zaspala sam istog
trena. Ranije tog dana slušala sam ljude koji govore kako ćemo se
posmrzavati, kako nema dovoljno ćebadi, kako duva vetar, hoće kiša… I
pala je, nakratko, ali nismo odustale – pokrile smo stvari i čekale da
stane.
foto: STIL / Privatna Arhiva
Da se vratim na noć. Ne znam ni sama koliko sam već spavala, kada me je probudila iznenadna hladnoća. Jedva sam otvorila oči i videla nešto što mi se toliko urezalo u dušu da ću verovatno pamtiti do kraja života.
U kući u kojoj živim, navikla sam da se u sred noći probudim i
ugledam zavesu na kojoj se granje drveća poigrava i pomoću uličnog
svetla pravi razne oblike, kojih sam se plašila kad sam bila mala.
Ovoga puta, otvorila sam oči i ugledala ogroman kameni gorostas, koji je pokrivao čitav moj vidokrug.
Trebao mi je trenutak da se setim gde sam. U sredini stene – ikona
Svetog Vasilija, čiji lik kao da me je gledao pravo u oči. Više nje,
veliki beli krst koji sija. A ne znam od čega sija, tu nema svetla.
Nažalost, u momentu mi nije ni palo na pamet da fotografišem.
foto: STIL / Privatna Arhiva
Hladnoća je nestala, opet mi je bilo toplo. Znala sam da me ogromna stena čuva, i mene i sve koji su mirno spavali oko mene.
Htela sam nekome da kažem. Sa osmehom sam pogledala u Jelenu – mirno je spavala. Zatim u Nevenu – sanjala je poput bebe.
Sa istim osmehom ponovo sam legla, a tonući u san, čula sam
nešto što bih mogla da opišem kao tiho kuckanje i lagani bat koraka.
Nisam htela da otvorim oči. Verujem ko je to bio. Znam ko je to bio.
I otkrila sam zašto mi je bilo hladno – vetar je sa mene zgrnuo do
struka tanano ćebe kojim sam se pokrivala. Bila sam mu zahvalna što me
je probudio da vidim tu lepotu, tu tonu naizgled suvog i beživotnog
kamenja sa blještavim ukrasom na vrhu, koji preko noći postaje gordi,
snažni, nepokolebljivi čuvar, koji vas ne da ničemu i nikome.
A na planini koju čuva Sveti Vasilije moguće je sve – pa čak i da iz
grube, oštre i strme stene niknu ljubičice i neko predivno roze cveće
koje sam prvi put u životu videla.
