Author: ollo

Dežurni javni tuzilac iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova obavljaju uviđaj na licu mesta gde je pronađeno telo ženske osobe.

Tužilac je odmah naložio obdukciju sa toksikologijom nakon koje će biti poznat uzrok smrti.

Naloženo je i obezbeđenje i prikupljanje svih drugih relevantnih dokaza u cilju rasvetljavanja okolnosti ovog slučaja.

U cilju tačnog informisanja javnosti podsećamo da su samo MUP i VJT u Beogradu nadležni za davanje informacija u vezi sa okolnostima ovog slučaja.

Kurir.rs

Naoružani napadač upao je pre četiri godine u srednju školu u Velikoj Plani, a kada je nastavnik pokušao da ga zaustavi, otvorio je paljbu.

G. T. (50) iz sela Livadice kod Velike Plane upao je pre četiri godine u Ekonomsko-ugostiteljsku školu “Vuk Karadžić” i otvorio paljbu iz automatske puške. Muškarac je pucao dva puta u plafon, a na svu sreću nije bilo povređenih osoba.

Njega je savladao Slavoljub Stanković, profesor fizičkog vaspitanja, koji je skočio goloruk na naoružanog muškarca, rizikujući svoj život, da bi spasao đake.

“Ispao sam heroj, mogao sam da budem i tragičan, hvala Bogu svi su živi i zdravi. Smatram da sam doneo pravu odluku u pravo vreme. Isto bi sad uradio, kao i tada. Napadač je prvo pokušao da uđe u zgradu TV Plana, ali nije uspeo, zatim je krenuo u osnovnu školu “Sveti Sava”, ali je ulaz bio zatvoren, onda je seo u auto, video da je kapija na našoj školi otvorena i ušao je unutra”, priseća se Slavoljub tog dana. 

Kada je napadač izvadio oružje, uplašeni đaci su pozivali rooditelje, nastavnike i policiju u pomoć.

“Učenica me je pozvala iz fiskulturne sale i rekla ‘Profesore, molim vas, jel možete da dođete’. Nije mi rekla da je tu naoružani napadač i ja sam krenuo za njom. Popeo sam se do kabineta, na podu sam video eksplozivnu napravu ručne izrade, ulazim u učionicu, vidim lice koje drži automatsku pušku i podiže je ka gore, i ja sam procenio da je to trenutak kada treba da reagujem. Učenicima sam naredio da napuste kabinet. On me je udarao, grizao, šutirao, ispalio je dva metka, koja su završila u zidu. U tom trenutku shvatate ili vi ili on. Nema treće opcije. Vraćaju se sećanja, dobro se sve završilo”, kaže Slavoljub u emisiji Eksploziv.

Nakon upada naoružanog muškarca, učenici škole i nastavnik dobili su psihološku podršku, a ispred škole je postavljen policajac. Kod  napadača su tada pronađeni još i ručna bomba, pištolj i eksploziv. Prve nformacije iz istrage ukazale su da je u pitanju psihički bolesna osoba koja je htela da napravi talačku situaciju u školi, ali je srećom osujećen u nameri.

Nastavnik zaustavio naoružanog napadačaIZVOR: YOUTUBE.COM/PRVA

(Mondo)

Vedrana Rudan se oglasila i napisala na blogu svoj stav o masakru u školi na Vračaru.

Hrvatska spisateljica i blogerka Vedrana Rudan je na svom blogu prokomentarisala užase koji su se dogodili u Srbiji, kada su se u par dana dogodila dva masakra koji su zavili celu zemlju u crno. U sredu ujutru učenik osnovne škole “Vladislav Ribnikar” je pucao na svoje vršnjake, nastavnicu i radnika obezbeđenja. Ubio je njih devetoro, a sedmoro ranio. 

U noći između četvrtka i petka dogodio se još jedan masakr i masovno ubistvo. Mladić U.B. je nasumično pucao na ljude u selu kod Mladenovca, ubio osam, a ranio 14 osoba. “Užasnuta sam, ali ne i iznenađena. Živimo u svijetu ispunjenom mržnjom. Ljudi, ma gde bili, nije Amerika jedina, gaje mržnju onako kako se gaji nežna biljka. Pažljivo, predano, iz dana u dan iz godine u godinu. Postojimo kao ljudska bića samo ako imamo neprijatelja i ako uložimo svu svoju snagu u njegovo istrebljenje”, napisala je Rudan i nastavila:

“Ko nam je neprijatelj? Hrvatima Srbi, Srbima Hrvati, Ukrajincima Rusi, Rusima Zapad… Belcima crnci, crncima belci, Jevrejima Palestinci, Palestincima Jevreji… Svako je neprijatelj svakome, pobednik je onaj ko je bolje naoružan. Beogradski dečak je život doživeo kao rat. Otac ga je, kad mu je bilo dvanaest, nadajmo se da mediji ne lažu, odveo u streljanu, dao mu oružje u ruke, pokazao mu metu i naučio ga da puca. U srce ili glavu papirnatog čoveka. Ako je nacrtani lik imao dovoljno metaka u glavi ili srcu, otac je pohvalio dječaka. Život je ubijanje, pobeđuje jači, nepravda se leči smrću bližnjega svoga. Ko tebe jedinicom ti njega metkom. Učiteljica je neprijatelj, djeca oko tebe su neprijatelji, čuvar na ulasku u školu je neprijatelj, zašto ih pustiti da žive kad imaš dva pištolja ‘u sefu pod šifrom’? Je li problem znati šifru kad ste ti i tvoj otac od tvoje dvanaeste ratni drugovi? Ratni drugovi su na istoj strani, sve skupa dijele, zašto ne bi i šifru?”, napisala je Rudan o dječaku koji je ubio devet ljudi u školi na Vračaru.

“Otac dečaka ubice je ‘ugledan ljekar’, dakle čovjek koji spašava živote, čovjek koji ne ubija. Čemu onda pištolji, pucanja u mete, davanja oružja u ruke djetetu? Poruka je jasna da jasnija ne može biti, kad si u problemu, pucaj. Dijete je bilo u problemu, pucalo je, pogodilo planirane mete jer je za to bilo obučeno. Pogledajmo oko sebe, pogledajmo u sebe. Ispunjeni smo mržnjom i potrebom da skrenemo pogled kad je vidimo kod našeg djeteta. Navijači sa šipkama u ruci koji prebijaju ‘neprijatelje’ su ‘naša djeca’, često i ‘heroji’, silovateljima se sve oprašta, u Hrvatskoj, jer su bili ratnici, dakle ubice, učitelje doživljavamo kao zločince kad god našem djetetu daju manju ocenu od one koju bismo im mi dali”, dodala je Rudan i nastavila o masovnom ubici iz škole.

“Ubica, vršnjak moje unuke, nije imao mnogo izbora u sukobu sa krvoločnim svijetom u kome živi. Vidimo da se oružjem sve može riješiti, da se preko noći može postati i brejking njuz i heroj našeg doba u percepciji onih koji će slijediti primjer dječaka iz Beograda. Ne zavaravajmo se. Ovo je početak. Potpuno je suludo očekivati od medija da pisanje o ovoj jezivoj temi svedu na minimum, onako kako su to napravili Norvežani kad su prolazili kroz isti pakao. Mi nismo Norvežani. Mi smo i trideset godina nakon krvavog rata u krvavom ratu, naši ‘ugledni ljekari’ su naoružani do zuba, kako su tek naoružani ‘neugledni’, ‘obični’ ljudi koje ispunjava jednaka količina mržnje?”, napisala je Vedrana Rudan.

“Koliko ima smisla govoriti danas o mnogima od nas kojima se svet srušio na glavu pri pomisli na jadne roditelje pobijene djece, na jadne roditelje preživele djece, na jadnu preživjelu djecu koja više nikad neće biti normalna? Nema smisla. Nikoga mi patetikom ne možemo utješiti, ali vladari naših života morali bi nazad shvatiti da su učinili sve da se već trideset godinama na ovim našim prostorima nasilje, zločin i mržnja doživljavaju kao samoobrana od ‘neprijatelja’. Danas je to učiteljica ili desetogodišnji kolega iz klupe, sutra će leš biti navijač protivničkog kluba. Državo, gdje si? Objavi nam službeno da ćeš nakon trideset godina rata reći, zbogom oružje. Ti to možeš, ali nećeš. Lakše ti je lažne suze liti nad mrtvom decom nego učiniti nešto da rastu u miru, ljubavi prema bližnjima i slobodi.

“Ne mogu pobjeći od činjenice da je moja unuka vršnjakinja ubice i da bi jednoga dana mogla biti žrtva. Ubica neće jer joj roditelj nije stavio pištolj u ruku i nikad joj niko nije rekao da je u mržnji spas. Za roditelje pobijene djece utjehe nema niti će je ikad biti. Ima li ikakve nade za nas koje, zasad, nije pogodila ruka Zla?”, zaključila je Rudan.

(MONDO)

Dečak-ubica smatra i ponaša se kao da je pitanje trenutka kada izlazi iz klinike, odnosno kada će biti slobodan.

Kosta Kecmanović čeka trenutak kada će biti slobodan i po svemu sudeći ubeđen je da to treba da bude ovih dana.

Kako mediji prenose, dečak ubica nije tražio bilo kakav kontak niti je tražio da vidi roditelje.

Njegova jedina interesovanja su kada izlazi sa klinike. Drugo pitanje koje postavlja je to kakvi su utisci javnosti na zločin koji je izvršio.

Tim lekara radi na utvrđivanju činjenica i stanja dečaka, koji su prethodili monstruoznom činu, ali i tokom izvršenja.

Podsetimo, osumnjičeni dečak ubio je osam svojih drugara i radnika obezbedenja, a teško ranio još šest svojih vršnjaka i nastavnicu istorije u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru.

Izvor: srbijadanas.rs

Sve je snimila!

Naša pop zvezda Marija Šerifović često boravi u Americi, a ovog puta je odlučila da na put povede i svoju majku Vericu Šerifović.

Marija je usnimila i blog sa putovanja, koji je podelila na svom Jutjub kanalu. Pevačica je prvo najavila put.

 Ja sam pošla u Ameriku, ali ovaj put i mama. Sigurna sam da ćemo se svi ludo zabaviti, hajdemo lagano na aerodrom – započela je Marija.

Zanimljiva situacija im se desila već u Cirihu, gde su išle na presedanje. Naime, Verica je želela da nađe prostor za pušenje i uplašila se da će se izgubiti na aerodromu, kako se Marija našalila da neće ići sa njom.

Šta te muči? – pitala je Marija.

Marija Šerifović, Verica ŠerifovićFoto: Youtube printscreen/ Marija Serifovic

– Da se ne izgubimo – odgovorila je Verica.

– Ha-ha-ha-ha, ubiću se na mestu – našalila se Marija.

– Šta da se ubiješ, nisi mi ni kafu kupila… Hoću da pušim – dodala je Verica, praveći dramu zbog dugog puta.

Sve je prošlo u najboljem redu, a Marija je potom podelila prizor iz drugog aviona. Dok su čekale hranu, Verica je gledala film, koji ju je rasplakao.

Marija ŠerifovićFoto: Youtube printscreen/ Marija Serifovic

– Vera se rasplakala, gleda film – govorila je tiho Marija, dok je Vericu snimala krišom.

Posle nekoliko sati stigle su u Ameriku, a Verica je prasnula od smeha dok je gledala ljude kako prolaze

Policija istražuje šta je moglo dovesti do pucnjave ispred restorana.

Najmanje jedna osoba je poginula a tri su povređene u pucnjavi ispred restorana brze hrane u Indijanapolisu, saopštila je danas policija. Trojica preživelih zatražili su pomoć nakon pucnjave koja se dogodila kasno sinoć, navela je policija.

Policijska uprava Indijanapolisa saopštila je da je na četiri muškarca pucano nešto posle 23.00 sata na parkingu restorana u južnom delu grada.

Jedan muškarac je proglašen mrtvim na licu mesta na parkingu, dok su policajci pronašli trojicu povređenih u svesnom stanju u restoranu, gde su pobegli tražeći pomoć.

Oni su hospitalizovani i u stabilnom su stanju, navela je policija. Majk Liper iz policije Indijanopolisa je izjavio da policija istražuje šta je moglo dovesti do pucnjave ispred restorana i pregleda snimke sa bezbednosnih kamera u blizini da bi im pomogle u istrazi.

Maloletni ubica sa Vračara nakon masakra nije pokazao ni trunku kajanja.

Dečak (13) koji je u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu napravio masakr, kakav naša zemlja ne pamti, gotovo svakodnevno je pomoću gugla pretraživao najmasovnije ubice širom sveta.

Bio je oduševljen i El Čapom. Učenik 7. razreda 3. maja ubio je osam učenika, čuvara i ranio još sedam osoba.

– Ostali smo u čudu kada smo došli do saznanja da mu je svakodnevna pretraga bila o tome ko su najmasovnije ubice širom sveta. Kako su ubijali, šta su koristili, ko su im bile žrtve…Često je pretraživao i El Čapa tražeći nove informacije o njemu – kaže izvor blizak istrazi.

Jedna devojčica u teškom stanju

Ministarka zdravlja Danica Grujičić kaže da je devojčica koja je ranjena u glavu i dalje u “veoma teškom stanju” dok je dečak koji ima tešku povredu kičme “potpuno budan”.

– Jedan bubreg mu je nažalost morao biti izvađen, a ima i znake popuštanja drugog bubrega. Druga dva momka su još u šok-sobi jer imaju drenaže u grudnoj duplji. Devojčici sa povredom glave sledi operacija levog oka i verovatno vađenje metka – rekla je Grujičić.

Dečak nakon masakra nije pokazao ni trunku kajanja. Bio je hladan. Te srede 3. maja u školu je došao sa dva očeva pištolja i 4 Molotovljeva koktela. Prvo je upucao čuvara, pa tri devojčice u holu, zatim ušao u učionicu i ubio pet vršnjaka, ranio nastavnicu istorije i šest đaka.

Dečak mesec dana planirao zločin

Kako nezvanično saznajemo, dečak je gledao filmove i serije koji prikazuju patnju porodica ubijenih. Na njegovom stolu policija je našla i dve ceduljice. Na jednoj je bila mapa kretanja kroz školu, a na drugoj imena 16 dece. Na spisku za likvidaciju bilo je dece koje dečak nije poznavao. Sumnja se da je želeo njihovu smrt jer su u nečemu bili bolji od njega.

O tome da nije krivično odgovoran on je saznao istraživajući Krivični zakon Srbije. 

Smešten na psihijatriju

Ministarka za brigu o porodici Darija Kisić rekla je da učenik sedmog razreda koji je počinio masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”  neće izaći sa pshijatrije. Ona je objasnila da se dečak nalazi u delu dečje psihijatrije i da ne može da se desi da bude pušten.

Nezvanično, nakon masakra iskočio je kroz prozor i pozvao policiju. U školu je ušao u 8.40 sati, a javio se policiji dva minuta kasnije. U žrtve je ispalio 57 hitaca iz CZ99. Nakon zločina uhapšen je i njegov otac Određen mu je pritvor. Nezvanično, otac je rekao da mu je oružje bilo u sefu pod šifrom i da ne zna kako je dečak došao do nje.

Policija je iz stana u kom su živeli uzela još 5 pušaka, komjutere i dečakove stvari na veštačenje.

Veštinu u pucanju on je stekao u streljani u koju je odlazio zajedno sa svojim ocem. Istraga se vodi i protiv vlasnika ovog objekta.

One se sumnjiče da su na jednoj društvenoj mreži okačile lažnu vest u formi novinarskog članka u kojoj se navodi da je njihov drug iz odeljenja ubio druga i drugaricu.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kruševcu uhapsili su I. S. (2004) i A. Ž. (2004), učenice srednje škole u ovom gradu, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo izazivanje panike i nereda.

One se sumnjiče da su na jednoj društvenoj mreži okačile lažnu vest u formi novinarskog članka u kojoj se navodi da je njihov drug iz odeljenja ubio druga i drugaricu.

Osumnjičenim učenicama je određeno zadržavanje do 48 sati i one će, uz krivičnu prijavu, biti privedene Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, pišu Novosti.

Zlo čini, pa se zlu i nadaj, glasi narodna poslovica, koja je, nažalost, postala aktuelna 3. maja.

Čukundeda ubice s Vračara Dragutin Kecmanović u selu Rokočima kod Cetinja na najsvirepiji način pobio porodicu Petra Zvicera.

Naime, čukundeda masovnog ubice iz škole “Vladislav Ribnikar” Koste Kecmanovića (13), pre gotovo sto godina, na najsvirepiji način je u selu Rokoči kod Cetinja pobio porodicu Petra Zvicera. Ovaj ubilački porodični gen bi mogao da objasni i krvavi pir dečaka-monstruma koji je ubio osam školskih drugova i radnika obezbeđenja, a teško ranio još sedmoro.

Dragutin je bio otac Zlatimira Kecmanovića, čiji je praunuk akter najstrašnijeg zločina u novijoj istoriji Srbije.

DRUGI SIN HEROJ

Dragutin Kecmanović je imao trojicu sinova, Zlatimira, Miomira i Iliju. Zlatimir (1919-2012) bio je specijalista oftalmolog, član Akademije medicinskih nauka i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Drugi sin je bio general JNA prof. dr Miomir (1921-1996), poznati infektolog, heroj epidemije variole vere, koga je Tito odlikovao najvišim jugoslovenskim ordenom za humanost. Njegov sin je takođe lekar, prof. dr Dragutin Kecmanović, specijalista opšte i abdominalne hirurgije, koji živi i radi u Beogradu.

Treći sin Dragutina Kecmanovića bio je Ilija, istoričar umetnosti i prevodilac.

Masakr ostavio teške traume

Psiholog i roditelj deteta koje takođe ide u OŠ “Vladislav Ribnikar” Željka Buturović rekla je da teret ove tragedije, pored porodica nastradale dece, snose i drugi i da se nada da će deca koja su preživela ovu tragediju na bilo koji način uspeti brzo da se vrate u normalu.

– Radi se o deci iz 7/2, na koju je pucano, ljudima iz škole koji su identifikovali te nastradale i videli svašta, nastavnicima koji su bili svedoci svemu tome, čak i o ljudima van škole koji su dolazili na te uviđaje i koji su došli prvi na teren – rekla je Buturovićeva i ukazala da o tragediji pričaju i doktori, kao i da je ona pogodila i osobe van škole, koje su bile vezane za nastradale.

Na pitanje kojoj deci će najteže pasti ova tragedija, ona je rekla da sve zavisi od samog deteta, ali da se nada će se deca brzo vratiti u normalu. Ona je istakla da je to strašan teret s kojim se nose porodice i trauma koju su doživele, ali da ne treba zaboraviti decu koja su u bolnici i da za njih i njihove porodice postoji neizvesnost i trauma šta će dalje biti.

Sličnosti

– obojica uživali u kricima žrtava

– Dragutin ubio sedmoro, Kosta osmoro

Šok priča!

Najbolji prijatelj pevačice Svetlane Cece Ražnatović, Sreten Radović prisetio se u novoj epizodi “Ceca show” kako se Ceca grubo našalila sa njim uoči koncerta na Ušću 2006. godine.

– Sećam se situacije gde me je Ceca ostavila bez teksta. Pozvala me je pred “Ušće 1” i rekla mi je “Imam sjajne vesti, dolazim od doktora. Trudna sam, nosim blizance” – kaže Sreten.

Cecin prijatelj kaže da je momentalno ostao u šoku kada mu je to saopštila.

Foto: Srbija Danas

– Ja sam bio u šoku, čestitao sam i pitao pa šta ćemo sad. Odmah sam razmišljao o vesti koja će da procuri, u tom momentu ta veza nije javna. Ona na to kaže, “pa kako šta ćemo, ja ću posle Ušća otići na Kipar, tamo ću se poroditi pa ću se vratiti. Ja je pitam šta ćemo sa tom decom koju će vratiti, a ona kaže “pa ništa, sakrićeno ih na Kipru” – ispričao je Sreten Radović.

Videvši da je “vrag odneo šalu”, Ceca mu je priznala da je htela da se našali sa njim.

– Međutim, shvatila je da se ja od prve sekunde tog razgovora nerviram i rekla mi je da se šali. Meni to uopšte nije bilo smešno, razumem da je imala najbolju nameru – kaže Sreten.