U ulici Milošev kladenac na Zvezdari došlo je do direktnog sudara dva automobila. U udesu su povređene dve osobe
Jedna povređena osoba bila je zaglavljena u vozilu, ali je uspešno izbavljena.
Hitna pomoć je izašla na lice mesta i prevezla povređene na Vojnomedicinsku akademiju.
Kurir.rs/Alo
Ugovor za stalno nemam, ugovori su mi na po mesec dana, pokrivam pet sela i 2.000 ljudi. U ambulanti nemamo ni grejanje, samo dve TA peći, sama ribam podove jer ni čistačicu nemamo, kaže za Kurir dr Tamara Petković (29) iz Paraćina, koja radi u seoskoj ambulanti u Raševici.
Tamara je ona mlada doktorka o kojoj je, ne imenjujući je, pričala ministraka zdravlja prof. dr Danica Grujičić kad je posle prošlonedeljne posete Paraćinu i okolnim selima rekla za Euronjuz da ju je “ispreslišavala jedna mlada doktorka u selu kod Paraćina”, da je kazala da će da ode ako ne dobije ovo, ono, zašto nema ovo i da ta deca imaju ideju šta sve mogu da urade u opštoj praksi.
– Pravo da vam kažem tog dana sam imala neke privatne probleme i bila sam besna, nisam toliko ni razmišljala o dolasku ministarke. Jednostavno sam rekla što mi smeta bez ikakve pripreme. Kad je ministarka pitala šta mi treba u ambulanti, rekla sam ko iz topa: “Ugovor za stalno, na mesec dana potpisujem ugovore” – priča Tamara pa veli:
– Jedini sam lekar u ambulanti u Raševici, na desetak kilometra od Paraćina, u kom živim. Imam oko 2.000 pacijenata, dolaze mi iz sela Potačac, Svojnovo, Sinji Vir i Trešnjevica. Ovde sam od aprila 2021, prvi mi je posao, prethodno sam godinu dana živela u Austriji. Najpre sam bila kao zamena u ambulanti, a u martu su mi preinačili ugovor zbog povećanog obima posla. Ali to može da bude najviše 24 meseca, svakog meseca potpisujem ugovor.
Tog dana pratnja ministarke bila je velika, a Tamara je sve zatekla. Krenulo je tako što je rekla ministarki da se oseća slobodno da kaže sve..
– Rekoh da država nas mlade lekare uopšte ne poštuje, ne uvažava, da su nam vezane ruke. Pitala sam je i šta ja treba da uradim da bih dobila posao za stalno?! Ako se priča na sva usta da smo potrebni, šta je problem da nas zaposle? Radim skoro dve godine, nemaju primedbi na moj rad, a nema izgleda za stalnim zaposlenjem. A tek da ne pričam o daljem usavršavanju i specijalizaciji, to je za nas misaona imenica. Kazala sam i da nemamo mogućnost ni da se osamostalimo. Sa skoro 30 godina i dalje živim sa roditeljima i tapkam u mestu. Ministarka je rekla: “Dete je u prvu! Dobićete ugovore za stalno” – u dahu će Tamara:
– Ostali, pa i direktorka Doma zdravlja su ćutali. A ja sam nastavila barabar sa ministarkom. Jeste da su u maju renovirali ambulantu, zamenili stolariju, okrečili, sredili dva WC, ali sve je to delimično. Velika je ambulanta, nekada su ovde bili i babica, stomatolog, vrtić… Danas smo samo sestra i ja i apoteka. Grejemo se na dve TA peći i imamo jednu kvarcnu grejalicu sa one tri šipkice. U ordinaciji je i toplo, ali u hodnicima, kod sestre, nije baš najbolje. Navikle smo, ali nije u redu da ambulanta bude takva. U tom naletu nisam stigla da kažem ministarki da nemamo ni čistačicu, pa ili ja ili sestra ribamo podove.
Kad se sve sleglo i kad je razmislila šta je sve sasula ministarki, pomislila je da joj sledi otkaz.
– Kad je taj moj adrenalin popustio, palo mi je na pamet da ću dobiti otkaz. Ali sam sebi rekla: “Boli me uvo!” Sve što sam rekla mogu da kažem bilo kome. To je istina. Ne mogu da kažem da je super kad nije. Na kraju krajeva, žena je zato i došla, da pita kako je stvarno. Shvatila sam da iza mene ne stoji niko, da se za mene niko ne bori i da moram sama – ističe Tamara.
SVEDENI SMO NA UPUT I RECEPT
– Rekla sam ministarki i da je naša primarna zdravstvena zaštita jako loša, da pacijenti i nemaju poverenja u lekare opšte prakse, da smo bukvalno svedeni na davanje uputa i propisivanje recepata. U mojoj ambulanti postoji EKG, ali druga sela ga nemaju. Ministarka je rekla kako svi beže od specijalizacije opšte medicine, što jeste tačno, ali je to zato što i ako specijaliziramo, i dalje ćemo biti tretirani kao doktor medicine – kaže Tamara i dodaje da je rekla da može mnogo toga da se promeni, da uz dodatnu obuku mogu i ultrazvuk da rade.
Sada je, kako kaže, na ranije planiranom odmoru. Ambulanta ne radi do 3. januara jer nema drugog lekara.
– Niko mi od mojih nadređenih ništa nije rekao posle te posete. Ali smo pre neki dan imali novogodišnju zabavu, shvatila sam da se samo o meni priča – sa osmehom završava Tamara, koja se nije setila da slikom ovekoveči susret s ministarkom.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
Tim gestom devojčica je obradovala Nikolu Tanasića iz Uzveća kod Bogatića, kojem je novčanik tokom noći ispao iz džepa dok je parkirao automobil.
DEVOJČICA (16) NAŠLA 1.000 EVRA: Vratila je vlasniku novčanik, a onda je usledio ŠOK – reagovala i majka deteta!
– Krenula sam u pekaru sa drugaricom i uočila na parkingu između automobila novčanik koji je pomalo bio pokriven lišćem. Po dokumentima koja su bila unutra videla da pripadaju nekome iz Bogatića, a automobil pored kog je novčanik bio ima table ovog mesta – priča Milica za Telegraf.
Priznaje da je imala nelagodnost i malu neprijatnost jer je u novčaniku bilo dosta novca, ali se ni trena nije dvoumila, već se sa drugaricom odmah uputila u najbližu policijsku stanicu.
– Policajci su prebrojali novac, a Nikolu su pronašli na osnovu dokumenata. Insistirao je u policiji da mu daju moj broj telefona, a kada smo se sreli zahvalio se, i dao kovertu sa novčanom nagradom i čokoladu – nastavlja devojčica.
Uzela je od Nikole kovertu sa pristojnom i poštenom novčanom nagradom, iako je nije očekivala, a kroz veseo osmeh otkrila da će novac potrošiti u parfimeriji – za šminku.
Miličina majka Natalija je o svemu saznala tek kada je Milica novac odnela u policijsku stanicu. Kratko je rekla da je “preponosna na svoju ćerku”, a gestom devojčice oduševljen je i Nikola Tanasić.
Prisetio se situacija kada je on nekoliko puta pronašao i vratio izgubljene mobilne telefone i tada pomišljao da će, ako se dogodi da slučajno nešto izgubi “biti baksuz pa mu to što je izgubio nikada neće biti vraćeno”.
– Eto, dogodilo se, a sve se dobro završilo zahvaljujući Milici, jednoj vaspitanoj i kulturnoj devojčici, na koju njena porodica treba da bude ponosna – rekao je Nikola.
Priznaćete da kad odete na groblje, (znamo da to niko ne voli, ali nekad se mora) ne znate gde pre da gledate od nadgrobnih spomenika koji vam bodu oči. Mi Srbi smo poznati po utrkivanju ko će imati „lepši“ spomenik, pa tako mnogi ulože silno vreme i novac, a neki i ideju da bi to izgledalo neviđeno.
Ne bismo vas podsećali na priču o spomenicima, da se na Tviteru nije pojavio jedan, vredan pažnje. Naime Milica i njen sin Bogdan su napravili takav spomenik, koji će vas ostaviti poluotvorenih usta. Na njemu stoji sledeće:
„Spomenik podižu za života supruga Milica – službenik i sin Bogdan, samostalni elektroprojektant, ronilac i davalac krvi“.
U nadgrobnom spomeniku ništa više nije falilo. Dodato je i više nego što je bilo ko očekivao.
(Izvor: Telegraf.rs)
Mi se u nastavku našeg današnjega članka, malo fokusiramo na crnu hroniku, koja je definitivno uzela magha u ove poslednje dane u 2022 godini. Jednostavno, ljudi kao da su totalno poludeli od ove krize, jednostavno svima je udarila u glavu poskupljenja, a prvi u mesecu kao da je godinama daleko. Baš iz tog razloga sve je veći broj pljački, ubista*a, a glavni epilog bude smr*ni slučaj u celoj priči.
Ako tome dodamo da je mafija, kao i reketaši danas na svakom ćošku, onda se definitivno na javnim mestima ne sme ni pričati da imate koji euro viška na kraju meseca. Mi danas govorimo o Rusiji koja je sada će već punih godinu dana kako je u ratu sa Ukrajinom, a samim time, i sankcije su ljudima prešle preko glave.
Zato pozante osobe u ovoj zemlji kloje se bave muzikom i glumom su svakako na udaru prvo, što se tiče mafije, a to je na svojoj koži protekli vikend najbolje osetio i njihov možda najpopularniji pevač u ovom trenutku. U pianju je Aleksandar Serov, koji je sa prijateljima sedeo u hotelu MOskva pre par noći u glavnom gradu Rusije, kada su dva muškarca samo izvadili pištolje i krenuli pucati po celom lokalu. On je na kraju jedva spasao živu glavu,a epilog cele pucnjave je bio taj, da mu je jedan metak završio u butini, te je na kraju završio u bolnici. Policija još uvek nije pronašla učesnike ove pucnjave.
Ono što je našu estradnu scenu uveliko šokiralo, a desilo se prije 14. februara prije svega 3 godine u Njemačkoj bila je saobraćajna nesreća u kojoj je život izgubio kralj narodne muzike Šaban Šaulić i njegov klavijaturista, a kum koji je bio za upravljačem vozila je dugo vremena ostao u bolnici na oporavku.
Ovo je vijest koja je rastužila mnoge ljude na prostorima bivše Jugoslavije, ali ponajviše njegove bližnje članove porodice.
Po čemu vi pamtite Šabana Šaulića, te koja njegova pjesma vam je omiljena? Mnogi kažu da sve dok se budu pjevale i izvodile njegove pjesme da će on živjeti sa nama.
Triš je imala 18 godina kada je zatekla majku na podu
Mnogi će reći da je život prepun slučajnosti, a možda je zapravo sudbina ta koja nas vodi tamo gde bi trebalo da budemo. Ovo je jedna takva priča.
Triš je imala 18 godina kada je zatekla majku na podu, onesvešćenu. Upravo se vratila kući iz škole i stavila torbu na kuhinjski pult. Pozvala je majku, ali nije bilo odgovora. I tada ju je našla.
Triš je odmah pozvala hitnu pomoć. Njena mama je još uvek disala. Međutim, Triš u tom trenutku nije imala pojma šta će se desiti. Trišina mama je imala moždani udar zbog koga je pretrpela oštećenja. Više nije mogla da radi, a njena ušteđevina je otišla na medicinske račune.
Triš je znala da se njen san da može da uči nikada neće ostvariti. Uspela je da završi školu i onda je morala da preuzme odgovornost i nađe posao. Od ušteđevine njene majke ništa nije ostalo. Njihovi životi su zavisili od Triš.
Pronalaženje posla
Nažalost, Triš i njena mama živele su u malom gradu i nije bilo lako doći do posla. Dakle, to je značilo da je Triš morala da prihvati bilo koji posao. Videla je oglas u lokalnim novinama za mesto sobarice.
Odlučila je da se prijavi. Poslednja stvar koju je želela da uradi, ali kakav je izbor zaista imala? Dakle, pozvala je broj na oglasu i desilo se da je to bila pozicija u popularnom domu za bogate starije dame.
Zvala se gospođa Džonson i verovatno je bila jedna od najpoznatijih ljudi u njihovom malom gradu. Ali, jedna stvar kod gospođe Džonson je da je bila slepa.
Potpuno je izgubila vid nakon što je vruće ulje isprskalo. Bila je poznata i po tome što je bila prilično zla starica. Domaćica gospođe Džonson, Seli, dogovorila je da Triš dođe na intervju istog popodneva. Triš je uzdahnula, barem je to bio posao. Nadala se da gospođa Džonson neće biti previše grozna prema njoj.
Triš je odvezla mamin stari auto do mesta gde je živela gospođa Džonson. Bio je to najbogatiji deo grada na vrhu brda. Poželela je da tamo da živi. Stigla je na odredište i pokucala na vrata.
Seli je otvorila vrata i pustila je unutra. Pokazala je Triš prema dnevnoj sobi, gde je gospođa Džonson pila šolju čaja. Naravno, Triš je znala da ovaj prvi utisak mora biti sjajan, inače bi mogla izgubiti posao.
Triš je pozdravila staricu, koja je pitala ko je ona. Rekla je Triš da joj se sviđa njen glas, što je bilo dobro. Gospođa Džonson uopšte nije delovala užasno ili mrzovoljno kao što su svi tvrdili. Pitala je Triš za njene godine i ona joj je rekla da će uskoro imati 19 godina, gospođa Džonson joj je rekla da će njena unuka imati potpuno iste godine.
Triš je pitala gospođu Džonson šta se desilo njenoj unuci, ali je starica počela da se trese i bila je prilično uznemirena. Rekla je Triš da ne treba da brine o njenom privatnom životu, ali i da će joj dati probnu nedelju u kući. Triš je bila oduševljena! Trebalo je da počne sledećeg dana.
Probna nedelja
Te nedelje Triš je naporno radila. I izgledalo je da je gospođa Džonson zadovoljna. Bio je njen četvrti dan u kući i Triš je primetila da gospođe Džonson nema nigde. Konačno je odlučila da pita Seli gde je.
„Pa“, odgovorila je Sali, „danas je dan kada joj je ćerka umrla. Svake godine se zaključava na ovaj dan, tako da je nećete videti do sutra.“
Naravno, Triš je bila iznenađena, mislila je da je preminula staričina unuka. Triš joj je ispričala kratku istoriju, objašnjavajući da se njena ćerka pomešala sa lošim društvom i da je zbog toga zatrudnela sa 15 godina.
Bebu je dala na usvajanje kada je imala dve godine, a nedugo zatim je umrla u saobraćajnoj nesreći. Triš je bila šokirana, i ona je bila usvojena. Konačno je pomislila koliko je srećna što ima svoju mamu.
Sledećeg dana, Triš se vratila na posao kao i obično. Ali odjednom je čula tresak koji je dolazio iz sobe gospođe Džonson. Ušla je unutra da vidi šta se dogodilo. Videla je staricu kako kleči na zemlji. Okvir za slike je pao.
„Pusti da ti pomognem!“ Triš je pozvala dok je pritrčala ženi u pomoć.
„Koja je to slika?“ Pitala je Triš. Triš je okrenula okvir i uzdahnula. Iznenađujuće, osoba u okviru slike bila je ona kao dete! Naravno, bila je šokirana i zbunjena i pitala je staricu zašto ima njenu fotografiju. Gospođa Džonson je bila još više zbunjena.
Triš je objasnila da je devojčica na fotografiji ona. Gospođa Džonson je počela da plače. „Ako je ovo istina, to znači da si ti moja unuka!“ Triš je ponovo uzdahnula, rekla je gospođi Džonson da je usvojena. Pristala je da uradi DNK test sledećeg jutra.
Naravno, DNK rezultati su pokazali da je Triš unuka gospođe Džonson. Starica je rekla Triš da se ona i njena majka odmah usele, da više neće želeti ništa. Bila je tako srećna što ponovo ima porodicu.
Naravno, Triš je verovala da ju je sudbina dovela u tu kuću. I, konačno, njena majka se uselila i dobila najbolju negu koju novac može da kupi. Najbolji deo je bio što je sada Triš mogla da uči, bio je to njen san za koji je mislila da se nikada neće ostvariti. I naravno, gospođa Džonson konačno više nije bila usamljena.
Valeri je doživela što nijedan roditelj ne bi trebao da doživi
Nakon 9 meseci trudnoće, par dana pre termina porođaja, dobila je tragičnu vest da je njena beba već mrtva. Ova mlada žena je bila slomljena. Stvar koja je pogoršavala situaciju jeste da je ostala sa praznom dečijom sobom, koja je bila puna igračaka i dečije garderobe.
Trebalo joj je malo vremena, ali je konačno odlučila da proda krevetac iz sobe. Nije bila spremna na ono što će se desiti nakon što je prodala jedan obični dečiji krevetić. Sada se ova divna priča širi celim internetom. – Cele nedelje sam znala. Nije se pomerao puno. Bila sam jako nervozna – rekla je Valeri o sedmici kada je saznala da je njen sin već mrtav.
Nakon traumatičnog iskustva, ona nije mogla da priđe stvarima koje je spremila za sina, kamoli da ih proda. Stvari su stojale u sobici godinu dana…
U maju 2014. godine odlučila je da proda sve stvari na gražnoj rasprodaji. Bila je to jako teška odluka, ali je uspela da natera sebe da proda stvari – čak i krevetić za koji je očigledno bila najviše vezana. Smatrala je da će to biti poslednja stvar koju bi neko kupio. Na njeno iznenađenje, stariji čovjek po imenu Gerald je vrlo brzo kupio krevetić. Gerald popravlja stari nameštaj u svoje slobodno vreme te je mislio kako krevetić može dobro da iskoristi. Kako on kaže, Valeri je dosta oklevala i činilo mu se kako ona ne želi da proda krevetac uopšte. Ali, zahvaljujući njegovoj upornosti ona je popustila.
Gerald nije znao razlog zašto je Valeri prodavala dečije stvari, te je mislio da je njeno dete jednostavno preraslo sve ove stvari. ećom po njega, njegova žena je ranije pričala sa Valeri te ju je upitala za razlog prodaje, a ona joj se objasnila da je njen sin preminuo prd porođaj. U povratku kući Geraldova žena mu je ispričala celu priču, a oni su shvatili da krevetić zaista mnogo znači ovoj ženi. Odlučili su da vrate krevetić nazad. Ali Gerald je takođe shvatio da jednostavno ne može vratiti krevetić, te je odlučio da ga pretvori u klupicu koja će biti sećanje na Valerienog sina.
Sedam dana kasnije, Gerald je svratio do Valerie sa prekrasnim poklonom. Nekorišteni krevetić je pretvoren u predivnu klupicu, na kojoj ona može da sedi i priseća se svog sina.
Valeri je ostala u suzama nakon što je videla šta je jedan potpuni stranac učinio za nju.
– Zaista je divno, i ovo je dokaz da postoje dobri ljudi na svetu – rekla je Valeri. Postoji veliki broj roditelja koji su proživeli nešto slično kao Valeri. Podelite ovu priču kao znak solidarnosti za ovakvim roditeljima.
Učesnica popularnog takmičenja “Nikad nije kasno”, pevačica Živka Spasić, umrla je nakon borbe sa opakom bolešću u 66. godini života.
Tužnu vest za domaće medije potvrdio je njen sin, dok se na društvenim mrežama brojne kolege, saborci iz takmičenja i prijatelji opraštaju od Živke i njenom jedincu upućuju poruke podrške u ovom teškom trenutku.
– Posle duge i teške borbe moja majka se preselila na neko lepše mesto. Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljen – izjavio je njen sin Vojislav, prenosi “Grand”.
Živka je dugo vodila bitku sa rakom pluća koji se čak dva puta vraćao, a za Grand nedavno je govorila o teškom periodu i hemioterapijama.
– Pre pet godina uspešno sam operisala rak pluća. Međutim, sada se pojavio na istom mestu i krenula sam ponovo u borbu. Teško sve podnosim, ali ne dozvoljavam sebi da klonem duhom. Ne dam se, čovek mora da se bori do kraja, jer bez toga nema ni života – istakla je letos Živka i dodala da za sad sve terapije teško podnosi, ali da ne dozvoljava sebi da u bilo kom trenutku padne.
– Sve je pomešano. Nije lako, tu su bolovi, mučnine, opala mi je i kosa već posle dvanaestog dana, ali to je manje važno. Što se kaže, kosa je najmanji problem – rekla je profesorka u penziji koja je teško podnela gubitak kose usled jakih hemioterapija.
Trogodišnji Emir iz romskog naselja u Sarajevu, koji je do pre mesec dana po hladnoći šetao oskudno odeven i bos, dobio je odeću i obuću.
U kampu u Rakovici živi sa majkom i bratom jer ih je otac ostavio kao bebe.
Iz kampa su naveli da Emir nema dovoljno hrane i da je to ono što mu je najpotrebnije. Uz pomoć dobrih ljudi dečak je dobio zimsku odeću kako ne bi bio više bos.
Za Novu godinu, osim hrane, poželeo je kao i većina dece u kampu mobilni telefon.
Uslovi u kampu su jako loši, a kako su rekli korisnici prihvatnog centra, nemaju čak ni struju, tako da je osim hrane veliki problem i to što se nemaju gde da se okupaju. Svi se greju na drva, ali je ogreva malo.
O trogodišnjem dečaku Emiru i njegovom mlađem bratu mediji su već pisali, međutim, kamp je pun siromašne dece koja nemaju osnovne uslove za život, a mnogi od njih provode zimu bez adekvatne odeće i obuće.
(Kurir.rs/Avaz)