Author: ollo

U 2022. godini napustili su nas mnogi pisci, lekari, političari, umetnici… Srbija se nažalost zauvek oprostila od velikana iz sfera društvenog života koji su svojim zalaganjem ostavili trag u srpskoj istoriji

Pamtićemo ih po velikim delima kojim su dokazali ljubav prema svom narodu i zemlji.

Radovan Beli Marković

Književnik Radovan Beli Marković preminuo je iznenada 19. januara u 75 godini.

Beli Marković rođen je u selu Ćelije, kod Lazarevca 10. oktobra 1947. Školovao se u Lajkovcu, Lazarevcu, Beogradu. Kao mlad radio na benzijskoj pumpi, kasnije bio novinar u valjevskom listu „Napred“, a zatim, do penzionisanja bio je upravnik lajkovačke Gradske biblioteke. Bio je član redakcija „Književne reči“ i „Književnih novina“, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN-a. 

Prvi roman “Palikuća i Tereza milosti puna“ objavio je 1976, zatim slede knjige pripovedaka: “Crni kolač” (1985), “Švapska kosa” (1989), “Godine raspleta” (1992), “Živčana Japija” (1994), “Setembrini u Kolubari” (1996),  “Stare priče” (1999), “Aša” (2007) , “Ćorava kutija”  (2007).

Između ostalih nagrada za knjige priča dobio je Andrićevu nagradu za “Septembrini u Kolubari”, za “Male priče“ nagradu  „Bora Stanković“, dok je za roman  “Lajkovačka pruga” (1997) dobio Nolitovu nagradu za roman i nagradu „Branko Ćopić“. Za roman “Limunacija u Ćelijama” (2000) dobio je priznanje  „Večernjih novosti“ za knjigu godine „Meša Selimović“. Autor je i romana: “Poslednja ruža Kolubare” (2001),  “Knez Miškin u Belom Valjevu” (2002), “Devet belih oblaka” (2003), “Orkestar na pedale” (2004), “Kavaleri Starog premera” (2006), “Gospođa Olga”  (2010). Poslednji roman „Stojna vetrenjača“ objavio je u julu 2021.

Ksenija Vučić

Ksenija Vučić (devojački Janković) novinarka i prva supruga predsednika Srbije Aleksandara Vučića iznenada je preminula 29. januara u 56 godini. 

Ksenija Vučić je rođena u Beogradu. Pohađala je Osnovnu školu „Darinka Pavlović“ u Starom gradu. Školovanje je nastavila u rodnom gradu. Radila je u brojnim medijima. Između ostalih, bila je deo redakcije radio „Indeksa“, lista „Srpska reč“, radija „Fokus“ i televizije „Studio B“.

U svojoj bogatoj karijeri radila je intervjue sa mnogim domaćim i stranim političarima i važnim ličnostima poput Vedrane Rudan, Nikole Gruevskog, Ivice Dačića, Čedomira Jovanovića, Nenada Čanka, albanskog premijera Edija Rame kome je u emisiji pokazala tri prsta.

Od 1997. do 2011. godine bila je u braku s Aleksandrom Vučićem, aktuelnim predsednikom Srbije, nekadašnjim premijerom, potpredsednikom Vlade, ministrom odbrane i ministrom informisanja. 

Iza sebe je ostavila dvoje dece, ćerku Milicu i sina Danila.

Milan Vlajčić

Novinar, književnik i književni i filmski kritičar Milan Vlajčić preminuo je 9.februara u 83. godini u Beogradu.

Vlajčić je rođen 23. avgusta 1939. u Beogradu. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti beogradskog Filološkog fakulteta.

Književne kritike i oglede objavljuje od 1960. u časopisu „Delo“ i drugim publikacijama.Uređivao je kulturne rubrike „Studenta“ i „Mladosti“, književne listove i časopise „Vidici“, „Gledišta“ i „Književni glasnik“.

Od 1970. kao novinar i urednik dnevnog lista „Politike“ pisao je o pozorišnu, televizijsku i radio-kritiku, a od 1985-2004. bio je stalni filmski kritičar tog lista. Od 2004-2017 bio je je filmski kritičar i kulturni komentator dnevnog lista „Blic“. Tokom poslednje dve godine, bio je kritičar portala i dnevnog lista „Nova“.

Na konkursu Morava-filma (Beograd) dobio je najvišu nagradu za najbolju jugoslovensku filmsku kritiku 1977. godine.

Dobitnik je još niza nagrada, među kojima su “Milan Bogdanović” za 1981. godinu za najbolju novinsku književnu kritiku u novinama, na radiju i TV, “Dušan – Duda Timotijević”, koju dodeljuje nedeljni list TV novosti, za najbolju televizijsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1984. godini, “Zlatno pero”,koju dodeljuje Institut za film u Beogradu, za najbolju filmsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1988. godini i Zlatni beočug grada Beograda 2000. godine za trajni doprinos kulturi.

Bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Suda novinske časti u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), član Srpskog književnog društva (SKD) i srpskog Pen-Centra, Međunarodne asocijacije filmskih kritičara FIPRESCI (Minhen), akademija AFUN i PANU.

Danilo Šotra

Danilo Šotra, ugledni srpski sportski novinar i jedan od osnivača Sportskog žurnala preminuo je 20. februara u 80. godini.

Godinama je Šotra radio u časopisu Sport, a onda je postao jedan od osnivača čuvenog Sportskog žurnala.

U Sportskom žurnalu je uređivao košarkašku rubriku koja je bila najbolja u zemlji. Važilo je pravilo- ako nešto nije bilo objavljeno u Žurnalu bilo je kao da se nije ni dogodilo.

Zahvaljujući  Šotri iz Francuske se „javljao“ Šarl Depre, iz Italije Dino Solario, iz Nemačke Dagmar Šreder…Ko pamti Sport pamti i ta imana iza kojih je bio – Danilo Šotra.

Danilo Šotra je bio jedan od onih koji su imali zadovoljstvo da prate naš basket u njegovim zlatnim godinama, da opisuje pobede u raznim finalima, da intervjuiše najveće igračke i trenerske zvezde. 

Dragan Mraović

Istaknuti pesnik, prevodilac, pisac za decu, novinar i kulturni poslenik Dragan Mraović preminuo je iznenada 20. marta u 75. godini.

Iza sebe je ostavio impresivan opus od 185 knjiga, od čega su 22 autorske (pet ih je objavljeno na italijanskom jeziku), a ostalo knjige prevoda na italijanski i sa italijanskog, kao i sa francuskog. 

U poeziji se oglasio zbirkom “Dolazak u sećanje” (1982) a zatim su usledile knjige “Najbolja pesma” (1991), “Noćas sam sanjao ljubav” (1994), “Timočke nesanice” (1998), “Prah srca” (2006). Objavio je i knjige za decu “Papirne lađe”, “Živele male vragolije”, “Mali saobraćajni bonton”. U javnosti je sa posebnim simpatijama dočekana njegova “Boemska knjiga”, koja je imala tri izdanja

Među najznačajnije prevode sa italijanskog izdvajaju se Danteova “Božanstvena komedija”, celokupna dela Đakoma Leopardija “Počivaj zauvek umorno srce moje”, Bokačov “Dekameron”, poema “Oda srpskom narodu” Gabrijela D`Anuncija koju je prvi put preveo u celini na srpski jezik, roman Rafaela Nigra, pesme Pjetra Aretina, Danijela Đankanea i Sandre Pene…

Mraović je radio kao novinar, generalni konzul SRJ u Italiji, profesor italijanskog jezika i književnosti u gimnaziji u Sremskim Karlovcima, docent na Filološkom fakultetu Univerziteta u Bariju. Obnovio je i vodio “Pesničke novine”, bio je predsednik upravnih odbora Udruženja književnika Srbije, Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, KPZ Srbije.

Milovan Vitezović

Pisac Milovan Vitezović preminuo je 22. marta u Beogradu u 78. godini.

Vitezović je bio dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti.

Pisao je pesme, romane, drame, filmska i TV scenarija, eseje, kritike i aforizme. Objavio je više od četrdeset knjiga u više od 180 izdanja.

Autor je 11 romana, koji su svi bili bestseleri. Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku.Za televiziju je pisao scenarija za drame “Šešir profesora Koste Vujića”, i “Snohvatice I i II”; za igrane televizijske serije “Dimitrije Tucović” (8 epizoda), “Pripovedanje Radoja Domanovića” (8 epizoda) i “Vuk Karadžić” (16 epizoda). Pisao je scenarija za igrane celovečernje TV filmove: “Mesto susreta Beograd” i “Srebro na Odisejevom putu” za evropske televizije ORF i ZDF.

Sa Zdravkom Šotrom radio je scenarija po svojim romanima “Lajanje na zvezde (nagrada festivala Herceg Novog i Zlatna novosadska arena).

Dobitnik je brojnih nagrada. Jedan je od priređivača Sabranih dela Sime Milutinovića Sarajlije. Bio je predsednik je Udruženja književnika Srbije.

Miroslav Gašić

Miroslav Gašić, jedan od naših najistaknutijih hemičara i redovni član Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU preminuo je 29. marta u 90 godini u Beogradu.

Diplomirao je 1959, doktorirao 1964. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a postdoktorske studije završio je pri Vusterskoj fondaciji za eksperimentalnu biologiju, Šrusberi, SAD 1965. i na Kalifornijskom Univerzitetu u Los Anđelesu gde je studirao od 1965. do 1967. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1985. godine, a za redovnog 1994. Bio je sekretar Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU od 2002. do 2017, član Predsedništva SANU i član Saveta Galerije SANU.

Autor je više od 90 naučnih članaka u međunarodnim naučnim časopisima prvenstveno o prirodnim proizvodima mora (izdvajanje struktura, biološka aktivnost), esencijalnih ulja, organskih reakcija, itd. Za uspešan višegodišnji naučno-istraživački rad dobio je brojne nagrade i priznanja, među kojima su: Okrobarska nagrada grada Beograda (1988); Orden rada sa crvenom zastavom (1988); Medalja Srskog hemijskog društva za trajan i izvanredan dopirnos nauci (1997); Počasni predsednik Srpskog hemijskog društva (2006)

Dušan Čkrebić

Bivši visoki srpski funkcioner i predsednik Predsedništva Republike Srbije Dušan Čkrebić preminuo je 7. aprila u 95. godini.

Učestvovao je kao dobrovoljac na Sremskom frontu, kao i u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije u Trećem kragujevačkom bataljonu Prve proleterske udarne brigade, a iz rata se vratio odlikovan Ordenom za hrabrost i oficirskim činom.  Bio je podsekretar u Republičkom sekretarijatu za privredu, pri čemu se posebno bavio energetskim razvojem Srbije, a bio je i predsednik Privredne komore Srbije.

Tokom političke karijere bio je i predsednik Izvršnog veća SR Srbije (1974-1978.), predsednik Skupštine SR Srbije (1978-1982), predsednik CK Saveza komunista Srbije (1982-1984.) i predsednik Srbije (1984-1986.) Čkrebić je nosilac više domaćih i stranih odlikovanja, među kojima Jugoslovenskog ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, kao i najvišeg ordena Srpske pravoslavne crkve Orden Svetog Save prvog stepena.

Zoran Bulajić

Arhitekta i dugogodišnji profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Zoran Bulajić preminuo je u 73. godini 18. aprila. 

Bulajić je bio je glavni arhitekta nastavka gradnje i uređenja enterijera Hrama Svetog Save, a zaslužan je i za enterijer kripte Hrama Svetog Save.

Projektovao je i realizovao više objekata različitog sadržaja – reprezentativnih i poslovnih objekata, turističko ugostiteljskih, muzeja, izložbenih postavki, trgovačkih i prodajnih prostora, u zemlji i inostranstvu i veći broj jugoslovenskih privrednih izložbi u svetu.

Bio je član arhitektonske sekcije ULUPUDS-a od 1980. godine i predsednik Upravnog odbora ULUPUDS-a od 2000-2004. godine. Bio je član Saveza arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda.  Od 2011-2015. godine bio je glavni arhitekta nastavka gradnje i uređenja enterijera Hrama Svetog Save u Beogradu, a bio je zadužen i za enterijer kripte Hrama Svetog Save. Od 2012. godine bio je dekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

Veselin Simonović

Novinar i urednik Veselin Vesa Simonović napustio nas je 8. maja u 63. godini života. 

Veselin Simonović bio je jedan od najpoznatijih srpskih novinara i urednika.

Bio je urednik u redakcijama „Borbe“, nedeljniku „Vreme“, a potom dugogodišnji urednik dnevnog lista „Blic“.

Od 2020. bio je osnivač, direktor i glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs i direktor lista Nova.

Dragan Tomić

Bivši predsednik Narodne skupštine i jedan od vodećih ljudi Socijalističke partije Srbije, Dragan Tomić preminuo 21. juna u 86 godini života.

Dragan Tomić je 1994. godine sa mesta šefa poslaničke grupe SPS izabran za predsednika republičke Narodne skupštine i na tom mestu ostao do oktobarskih promena 2000. godine.

Rođen je 1936. godine u Prištini, a školovao se u Beogradu. gde je i završio Tehnološko-metalurški fakultet. Po diplomiranju 1962. godine zaposlio se u rakovačkom „Rekordu“ gde je počeo kao inženjer-tehnolog i došao do mesta generalnog direktora. Bio je delegat u SO Rakovica i u Veću opština Skupštine Srbije. Usledila je funkcija predsednika Gradske konferencije SSRN (1986 — 1989). Posle Rekorda zaposlio se u „Jugopetrolu“ na mestu generalnog direktora. Biran je za predsednika Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije. Sa mesta šefa poslaničke grupe SPS izabran je 1994. godine za predsednika republičke Narodne skupštine i na tom mestu ostao do oktobarskih promena 2000. godine. Bio je na mestu Vršioca dužnosti Predsednika Republike Srbije od 23. jula 1997. godine do 29. decembra 1997. godine.

Bratislava Buba Morina

Nekadašnja ministarka Bratislava Buba Morina preminula je 2. avgusta u Nišu u 76. godini.

Rođena je u Nišu, 4. marta 1947. godine, od oca Milana i majke Jelene. 

Osnovnu školu Ivo Andrić završila je u Nišu, a zatim gimnaziju Svetozar Marković. Tokom srednjoškolskih dana pokazuje afinitet i interesovanje prema sportu i u toku srednjoškolskih i ranih studentskih dana bila je aktivna kao golman u ženskom rukometnom klubu Železničar Niš. Završila je Pravni fakultet. Svoje prvo radno angažovanje ostvaruje u tadašnjem Niškom SUP-u, a zatim prelaskom u Beograd radi u SIV-u (Saveznom Izvršnom Veću). 

Početkom 80-ih godina prelazi u Prištinu i obavlja poslove u Pokrajinskom komitetu Kosova i Metohije. Početkom raspada bivše SFRJ bila je iskreni zagovornik opstanka tadašnje Jugoslavije i te svoje stavove je artikulisala kroz organizaciju “Pokret žena za očuvanje Jugoslavije”.

Rasplamsavanjem ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije početkom 90-ih godina i velikim prilivom ratom ugroženog stanovništva na teritoriju Srbije Vlada Srbije imenuje je za Komesara za izbeglice Republike Srbije Radila je na zbrinjavanju preko 700 hiljada prognanih i raseljenih lica. Kasnije je obavljala funkciju Ministra za brigu o porodici u Vladi Republike Srbije. Ratne 1999. godine bila je na funkciji Saveznog ministra za izbeglice i interno raseljena lica i u tom periodu se aktivno bavila dopremanjem humanitarne pomoći Srbiji i SR Jugoslaviji. Poslednji radni angažman bio je na mestu saveznog poslanika u Saveznoj Skupštini SR Jugoslavije. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja za humanitarni rad od kojih treba istaći nagradu “Melina Merkuri” koja je jedno od najvećih priznanja koje dodeljuje Vlada Grčke.

Zoran Krivokapić

Profesor Zoran Krivokapić preminuo je 10. septembra u 68 godini. Bio je vodeći naš stručnjak u oblasti kolorektalne hirurgije i proktologije

Prof. dr sc. med. Zoran Krivokapić, rođen je u Zvečanu 27. avgusta 1955. godine.

Bio je čuveni srpski kolorektalni hirurg, redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i načelnik Trećeg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike. Takođe, bio je član je Kraljevskog udruženja hirurga Engleske (FRCS).

U Prvoj hirurškoj klinici je uveo veliki broj novih dijagnostičkih metoda i operativnih procedura.

Organizovao je brojne međunarodne projekte i kongrese.

Za dopisnog člana SANU izabran je 1. novembra 2012. godine, a za redovnog 8. novembra 2018. godine. 

Doktor Krivokapić bio je gostujući profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije, Keck School of Medicine – SAD, Medicinskom univerzitetu u Krajovi, Rumunija, Medicinskom fakultetu u Nišu, Medicinskom fakultetu u Podgorici, Medicinskom fakultetu u Foči i Medicinskom fakultetu u Skoplju, počasni doktor nauka Medicinskom univerzitetu u Krajovi. Osnivač je Društva koloproktologa Jugoslavije.

Njegov međunaroni ugled potvrđen je izborom za punopravnog člana Engleskog Kraljevskog Koledža hirurga. Bio je član brojnih domaćih i inostranih udruženja i predsednik hirurške sekcije SLD-a, kao i član medicinske akademije SLD-a.

Profesor Krivokapić bio je direktor i generalni sekretar Svetskog udruženja univerzitetskih kolorektalnih hirurga. Takođe je bio Predsednik Evropskog udruženja koloproktologa (ESCP). Član je Američkog koledža hirurga i počasni član Američkog udruženja kolorektalnih hirurga.

Srbijanka Turajlić

Profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji Srbijanka Turajlić preminula je 25. septembra iznenada u 76. godini

Srbijanka Turajlić bila je penzionisani vanredni profesor sa Katedre za Signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Krajem devedesetih bila je aktivan član Narodnog pokreta Otpor. Dobitnica je nagrade Osvajanje slobode za 2009. godinu koju dodeljuje Fond Maja Maršićević Tasić za doprinos pobedi demokratije u Srbiji. Bila je i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004.

Gorica Nešović

Poznata radio-voditeljka i novinarka Gorica Nešović preminula je 6. oktobra u 59. godini. 

Početkom devedesetih vodila je emisije na Trećem kanalu.

Vratila se na Studio B, pa kao programska direktorka Radija B92 i voditeljka jutarnjeg programa u Srbiji Dizanje.

Slušaoci Prvog programa Radio Beograda mogli su da prate emisiju Buđenje koju je uređivala i vodila sa prijateljem i kolegom Draganom Ilićem, odakle su se preselili na radio Indeks.

Gorica je autor tri knjige, ima sina Marka.

Rođena je 15. maja 1964. u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Karijeru radijske voditeljke započela je 1982. godine na Studiju B.

Milovan Danojlić

Milovan Mića Danojlić srpski književnik i pesnik, član SANU preminuo je posle kraće bolesti 23. novembra u Francuskoj.

Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga.

Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.

Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.

Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost).

Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.

Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima.

Rajko Petrov Nogo

Rajko Petrov Nogo, srpski pesnik, esejista i književni kritičar preminuo je 28. novembra u 77 godini.

Poznati srpski esejista rođen u Zagorju, u Hercegovini. Nakon osnovne škole završio je Učiteljsku školu u Sarajevu, diplomirao je Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na sarajevskom Filozofskom fakultetu, a magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. 

Od 2000. godine predaje poeziju i kritiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran je 27. juna 1997, a za redovnog 21. juna 2004. godine. Član je Udruženja književnika Srbije. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. godine predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Član je prvog saziva Senata Republike Srpske od 1997, a ponovo je izabran 9. aprila 2009. godine.

Dobitnik je 23 nagrade, a do kraja 2007. godine objavio je 52 knjige.

Latinka Perović

Latinka Perović jugoslovenska istoričarka i političarka preminula je 12. decembra u Beogradu u 89. godini.

Sa samo 27 godina bila je predsednica Antifašističkog fronta žena Srbije (AFŽ). Obavljala je dužnost sekretara Saveza komunista Srbije od 1968 do 1972 godine. Perović se posvetila istorijskom istraživanju i postala poznata kao stručnjak za srpsku istoriju 19. veka, kao i srpsku savremenu istoriju.

Od 1976. do 1998. radila je na Institutu za noviju istoriju Srbije.

Dejan Tiago Stanković

Dejan Tiago Stanković srpski i portugalski pisac i književni prevodilac preminuo je 21. decembra u 58. godini života.

Rođen je u Beogradu 1965, gde je živeo dok nije diplomirao arhitekturu kojom se potom, kako je naveo u svojoj biografiji nikada nije bavio.

Živeo je i voleo Lisabon, pa je dobio i njihovo državljanstvo, a kako je pisao “gledali su ga kao svog”.

Prema vlastitim rečima spisateljski zanat je naučio od najboljih, prevodeći književna dela. 

Objavio sam knjigu pripovedaka „Odakle sam bila, više nisam“ i roman „Eštoril“, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru – naveo je Tiago između ostalog u svojoj biografiji.

Mihalj Kertes

Dugogodišnji direktor Savezne Uprave carina Savezne Republike Jugoslavije Mihalj Kertes preminuo je 29. decembra u 75. godini života.

Rođen je 29. avgusta 1947. godine u Bačkoj Palanci. Završio je osnovnu i srednju školu, kao i višu „Školu za Upravljanje“, smer socijalni rad, u rodnom gradu.

Počeo je da radi kao socijalni radnik u gradskoj administraciji, postao član Saveza komunista Jugoslavije 1974. Na lokalnom nivou je napredovao do pozicije sekretara gradskog komiteta Saveza komunista, za koga je postavljen 1986. godine.

Kao dugogodišnji direktor Savezne Uprave carina Savezne Republike Jugoslavije, obezbeđivao je logističku i finansijsku podršku za navodno razne tajne operacije tadašnjeg režima

Tokom transformacije Komunističke partije u Socijalističku partiju Srbije, postao je pobornik Miloševićeve politike. Njegov uspon u visoku politiku je počeo tokom Antibirokratske revolucije, ustanka protiv „starog režima“ i podržavajući Miloševićevu politiku – započeo proteste u Bačkoj Palanci i vodio proteste do Novog Sada.

“Kao što znate sinoć sam nastupao na beogradskom splavu Freestyler.”

Beogradski splav “Fristajler” napola je potonuo sinoć tokom dočeka Nove godine.

Sada se oglasio Relja Popović, koji je nastupao na splavu, po prvi put nakon katastrofe tokom dočeka:

– Dragi moji ljudi, prvo da Vam čestitam Novu Godinu i poželim puno sreće, zdravlja, mira. Kao što znate sinoć sam nastupao na beogradskom splavu Freestyler. Tokom pauze nakon prvog bloka rečeno na je da moramo odmah da napustimo splav i da je u toku evakuacija – rekao je on i dodao:

– Kad smo izašli napolje, videli smo da slav tone. Žao mi je što nismo mogli da provedemo veče onako kako je planirano i onako kako smo ga započeli. Ipak, srećan sam što su svi evakuisani bezbedno, što su svi živi i zdravi i nepovređeni – napisao je Relja.

Udruženje S-PAS na svojoj Facebook stranici jutros izvijestilo o slučaju psa Zena koji je bio pod njihovom brigom i nažalost pretrpio zastoj srca zbog petardi tokom sinoćnjeg slavlja Nove godine u Osijeku.

Pokušao mu je pomoći čovjek kod kojeg je pas bio na čuvanju, kao i veterinar kad su stigli u ambulantu, ali nije mu bilo spasa.

Ovu tužnu situaciju detaljnije je opisala Gloria Malin, osnivačica udruge S-PAS koju je čovjek koji ga je čuvao zvao jer nije znao kako mu pomoći. Kada je počela pucnjava, nije htio ići van obaviti nuždu niti jesti, samo se sakrio u kutiju i tresao se.

“S vremenom je odlučio da ga neće pokušati voditi van, već da nuždu obavi unutra, samo da preživi večer, rekla je Gloria Jutarnjem listu.

Koristio je svakakve trikove – pojačao muziku kako bi se manje čula buka izvana i dao mu pola Normabela od 5 mg, jer im upravo to i veterinar najčešće savjetuje u takvim situacijama.

Zenovo stanje s vremenom se samo pogoršavalo, a kad mu je jezik poplavio i zjenice se raširile, odmah ga je odveo veterinaru. Nadali su se da mu mogu venski dati sedative ili anesteziju kako bi se umirio.

“Čim su došli na parking veterinarske ambulante srce mu je jednostavno stalo. Pokušali su mu pomoći, ali u roku od 3 minute nakon što je stigao veterinaru konstatirana mu je klinička smr”, nastavila je Gloria.

Kaže kako je Zen bio zaigran, veseo i zdrav pas, ali su to jednostavno situacije gdje čak i veterinari nemaju šta napraviti. U udruženju  je inače bio otprilike mjesec dana, a ni prethodno nije imao srećan život, jer ga je vlasnik doveo na čuvanje i nije ga više nikad preuzeo nazad.

Gloria Malin vodi i servis za čuvanje, gdje je Zen doveden. Njegov vlasnik je ubrzo počeo odugovlačiti s dolaskom po njega i produživao čuvanje za par dana uz razne izgovore.

“Sve je išlo u smjeru da je pas doveden s ciljem da ga ostavi, jer je znao da mu ja sigurno neću reći da dođe po psa jer ću ga inače izbaciti na cestu, ne bih to nikad rekla”, objasnila je.

Nakon čuvanja direktno je prebačen na udruženje, a vlasnik ga nije došao ni vidjeti. Pitao je par puta može li ga s djecom doći posjetiti, ali sve je ostalo samo na tome, nikad se nije zapravo pojavio.

Prije dvije godine takođe su imali situaciju gdje je pas starosti od godinu dana uginuo zbog istog razloga. Bio je bolestan i taman su počeli otkrivati što mu je, ali nije preživio stres petardi za Novu godinu.

Takođe, Gloria kaže kako je razgovarala s kolegom iz Đakova kojem se sada dogodila ista situacija s mladim psom, a i udomitelji udruženja  su im javljali da su psi u kupaonicama s pojačanom muzikom.

“Činjenica da netko mora umrijeti zbog desetak minuta nečije zabave mi je strašna. Ne mogu naći dovoljno odvratnu riječ da opišem koliko je to grozno, kad ti pas ode na takav način”, rekla je ona.

Najteže joj je što gledaju pse i ne znaju kako im mogu pomoći, jer nikakvi trikovi ne funkcionišu pošto psi bolje čuju i osjete vibracije od nas ljudi.

Razumije da je vatromet od par minuta u ponoć nekima lijep i da je samo on u pitanju, ne bi bilo nikakvih problema, ali dok se petarde u potpunosti ne izbace iz prodaje i njihovo korištenje se ne počne ozbiljno kažnjavati, ne vjeruje da će se ove situacije riješiti.

“Nadam se da će Zenov odlazak ili odlazak bilo kojeg drugog psa promijeniti nešto za sljedeću godinu, lakše ću prihvatiti da ga nema ako je otišao s nekom svrhom. Stvarno je nepravedno da na takav način odlaze”, zaključila je Gloria.

Eksplozija se dogodila u nedelju na vojnom aerodromu u Kabulu, ima mrtvih i povređenih, rekao je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Nafi Takur.

– Jutros je došlo do eksplozije na vojnom aerodromu u Kabulu, u kojoj je poginulo i povređeno nekoliko naših građana – navodi se u saopštenju novinarima.

Ostali detalji nisu saopšteni.

Kad ju je Alen Laden prvi put zaprosio, Beti Vajt je pomislila da se šali. Drugoj prosidbi je pristupio ozbiljnije, uz večeru joj je ponudio i dijamantski prsten, ali ga je Beti opet odbila. Nije želela da napusti glumačku karijeru u Los Anđelesu, a on je bio vezan poslom za Njujork.

Kad ju je treći put pitao da se uda za njega, slavna glumica je rekla ne samo “da”, već i “žao mi je što nisam pristala odmah”. Sve do tada, on je uporno dolazio u posetu u Los Anđeles i nudio joj brak. Nije mogla da odoli kad joj je, na Uskrs, poslao plišanog medu sa preslatkim minđušama napravljenim od dijamanata i safira.

“Kad samo pomislim koliko sam bila blesava… “, pričala je Beti kasnije. “Bila je to prava ljubav.” Pre Alena, čuvena komičarka je već bila dvaput udata. Kako je rekla u šali u jednom intervjuu, ta dva braka su bile “probe, u vreme kad devojka nije mogla da spava s momkom ako se ne uda za njega”, piše “Lepa & Srećna”.

Beti je izgradila fantastičnu karijeru, pre svega, na televiziji, a bila je jedna od prvih žena koje su radile i ispred kamere i iza njih. Prva je žena koja je producirala neki sitkom, a nadimak “prva dama televizije” je zaslužila radeći u ovom mediju gotovo sedam decenija.

Zato je i ušla u Ginisovu knjigu rekorda, kao žena sa najdužim TV stažom u zabavljačkoj kategoriji. Svoj večiti potpis je ostavila ulogom u seriji “Zlatne devojke”, u kojoj su glavne ličnosti četiri žene – udovice ili raspuštenice u “zlatnim godinama”, koje žive zajedno u Majamiju.

Njen muž Alen je takođe imao zapaženu televizijsku karijeru i nesebično podržavao suprugu. Nisu imali dece, ali je Beti bila požrtvovana maćeha njegovoj deci iz prvog braka.

“Čitav naš život je bio kao medeni mesec”, kazala je jednom prilikom. Sreću je prekinula Alenova bolest. Posle 18 godina ljubavi, Beti je ostala udovica. Zvezda slavnih u Holivudu koju je Beti dobila zahvaljujući brilijantnoj karijeri stoji uz zvezdu njenog voljenog Alena.

Posle smrti muža, Beti je nastavila da živi sama u kući koju su zajedno kupili, naredne četiri decenije. Kada su je pitali zašto se više nikad nije udala, odgovorila je: “Doživela sam ljubav svog života. Kad nađete onog najboljeg, šta će vam ostali?”

Beti je preminula mirno 31. decembra 2021. godine, samo par nedelja uoči svog 100. rođendana. Njena prijateljica sada Peti Saliven obeležava godišnjicu smrti televizijske legende knjigom “Mudrosti Beti Vajt: životne lekcije voljenog američkog blaga”. Kaže da se glumica povukla u kuću još tokom pandemije kovida, ali da je njena asistentkinja bila neprekidno uz nju. Prema njenom svedočenju, poslednja reč koju je izgovorila bilo je ime njenog muža – Alen.

(Kurir.rs/ Lepa & Srećna)

Poznati beogradski splav “Fristajler” počeo je da tone sinoć oko ponoći, a pukom srećom, niko nije nastradao! Očevici i ljudi koji su bili na splavu ispričali su da je nastala panika i da su svi počeli da beže napolje kada je voda počela na nadire.

Jedna devojka je neposredno nakon što je izašla sa potopljenog splava snimila video i okačila ga društvenu mrežu Tiktok.

– Ćao svima, mi smo sada čekale Novu godinu na “Fristajleru” i splav je krenuo da tone ljudi! Znači voda nam je bila do kolena. Baš je kod nas počeo da tone u separeu, ja sam počela da plačem i da dramim. Dobro je da smo svi spasli živu glavu. Mogli smo se podaviti u onoj vodi – rekla je devojka ispred splava i dodala “da joj je posle svega ta situacija smešna, ali da zapravo ništa nije smešno i da su svi jedva izvukli živu glavu”.

Ona je potom u drugom videu detaljno objasnila da se prvo, u jednom momentu, ispred njenog separe raščistilo.

– Ja sam milsila da se neko pobio i onda smo odjednom shvatila da je voda došla do kolena. Devojke su bile u štiklama, u haljinama, što otežava izlazak. Odjednom su svi krenuli ka izlazu, ostavili su unutra jakne, pakao je bio – ispričala je ona kako se Novogodišnja noć pretvorila u pravu katastrofu.

Ova devojka je rekla i da se zaprepastila komentarima ljudi, koji su na vesti o potonuću splava pisali “dabogda se svi podavili”.

– Ne shvatate ozbiljnost situacije i ne mogu da verujem da ste toliko zlobni, jer je stvarno neko mogao da nastrada. Zamislite da je tamo bilo vaše dete ili neko koga poznajete i da je, ne daj bože, nastradao? Malo razmislite pre nego što napište glupost – završila je ona svoj video na Tiktoku.

(Kurir.rs)

Iskustvo žene koja je u vezi sa 48 godina starijim čovekom od nje izazvalo je lavinu komentara na Reditu.

Ispovesti koje se mogu naći na Reditu su nesvakidašnje i neverovatne, a glavni akteri tih priča često svojom iskrenošću šokiraju javnost. Tako je jedna devojka ogolila svoje ljubavno iskustvo podelivši ga sa korisnicima Redita.

Naime, ona se našla u velikom problemu budući da je razlika u godinama između nje i partnera velika. Ona ima 23 godine, a njen dečko 71, a njihova veza traje već dve godine.

Uprkos velikoj ljubavi koju oseća prema njemu, naišla je na neke dileme koje ne može da reši. Nedavno je on potegnuo temu braka, a u njen um su se uvukle neke sumnje. Otkrila je što je muči i zamolila neznance na Reditu za savet.

“Njegova mama ima Alchajmerovu bolest ili demenciju i vrlo je slaba. To me navodi na misao da će doći trenutak u životu kada će njemu trebati dodatna nega. Njegov tata nije imao problema s pamćenjem, ali je imao moždani udar. On nema dece, pa bih se ja brinula o njemu kad bude stariji”, napisala je.

“Kako izgleda negovati ostarelog partnera, pogotovo ako imate posao i karijeru? Znam, malo je čudno planirati kraj braka, ali verujem da je decenija ili dve sreće s njim bolje nego ništa. Samo želim da budem sigurna kako sam ja prava osoba koja će se brinuti o njemu i voleti ga”, dodala je.

Njena objava izazvala je lavinu komentara. Jedni su joj savetovali da se uda za njega “jer ljubav ne poznaje godine”, dok joj je većina poručila da “beži i ne gubi najbolje godine sa starcem”.

“Protraćićeš najbolje godine svog života. Nemoj biti luda!”, “Tako ćeš postati njegova medicinska sestra, a ne žena. Nemoj ovako da se sabotiraš! Zaslužuješ bolje.”, “Nemoj da gubiš svoje mlade godine služeći nekome. Ovo je užasna ideja.”

“To će te oštetiti i unazaditi do kraja života. Poslušajte žene koje su napravile istu grešku i žale zbog toga. Pod stresom stalno jer su 24/7 medicinska sestra i služavka u jednom, a ne mogu da priušte i da plate pomoć.”, pisali su Reditori u komentarima ispod devojčine ispovesti.

Međutim, jedna žena prepoznala se u ovoj priči, te je i sama priznala da je imala dosta starijeg muža, ali da nikada nije zažalila zbog toga.

“Obožavala sam svog pokojnog muža koji je umro od raka. Kad bih vratila vreme, znala da ću ga izgubiti i ništa neću moći da uradim u vezi s tim, opet bih se udala za njega”, rekla je, a prenosi The Sun.

Hrvatska je u ponoć postala 27. članica šengenskog prostora, kao i članica Evrozone. Od ponoći kuna je otišla u istoriju, a evro je zvanična valuta te države.

Ukinute su granične kontrole na kopnenim i pomorskim graničnim prelazima u Hrvatskoj prema članicama EU, a 26. marta biće ukinuta ograničenja i u vazdušnom saobraćaju.

Šengenski prostor, koji se Hrvatskom proširio prvi put nakon deset godina, sada čine 23 od 27 članica EU, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.

U šengenskom prostoru nisu Bugarska i Rumunija, koje nisu dobile odobrenje drugih članica početkom decembra, kao i Kipar i Irska.

Šengenski prostor prostire se na više od četiri miliona kvadratnih kilometara i do sada je brojao oko 420 miliona ljudi.

Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović posetio je granični prelaz Breganu i sa slovenačkom kolegicom Sanjom Ajanović Hovnik simbolično podigao rampu na granici.

– Nema više granica koje su predugo stajale između nas i naših susjeda, prirodnog okruženja kojem kao narod i kao država pripadamo. Zbog toga je ovaj čin više od ukidanja graničnih kontrola. On je konačna afirmacija našeg europskog identiteta za koji su se generacije Hrvata borile i u konačnici izborile – poručio je Božinović.

Kuna otišla u istoriju 

Hrvatska je postala 20. članica Evrozone, a podizanjem evra s bankomata jedne poslovne banke u centru Zagreba uvođenje evra kao nove domaće valute simbolično su u novogodišnjoj noći obeležili guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić i ministar finansija Marko Primorac.

Ministar Primorac istakao je da je danas istorijski važan dan za Hrvatsku.

Prihvatanjem evra, koji danas postaje službena valuta, Hrvatska će biti dublje integrisana i čvršće povezana sa svim zemljama članicama Evrozone, kao i spojenija s krugom najrazvijenijih zemalja u svetu, poručio je ministar.

– Euro će nam u ovim turbulentnim vremenima pružiti jednu dodatnu stabilnost i omogućiti da hrvatsko gospodarstvo raste i razvija se na jednim čvrstim, zdravijim i stabilnijim temeljima. Omogućit će naravno daljnji gospodarski rast i razvitak Republike Hrvatske – izjavio je Primorac.

Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić poručio je da je izuzetno srećan, jer je završen proces započet 2017. godine. Nije uvek izgledalo da će Hrvatska već 2023. ući u Evrozonu, odnosno porodicu od 20 zemalja koja koristi drugu najvažniju valutu na svetu, dodao je on.

– Iako Evrozona nije čarobni štapić koji će riješiti mnoge probleme, ulazak u Evrozonu za Hrvatsku znači da će postati otpornija prema krizama, poželjnija investicijska destinacija, kao i bogatija zemlja s višim standardom građana – naveo je Vujčić.

Osvrnuo se i na kunu, koja odlazi u istoriju, napomenuvši da je juče zatvorio hrvatski sistem velikih plaćanja, nakon 24 godine. Rekao je da je to za njega bio emotivan trenutak.

– Kuna je bila je stabilna valuta, praktički od njenog uvođenja imali smo inflaciju skoro kao zemlje Evrozone. Ona s ponosom odlazi u povijest i pamtit ćemo je samo po dobrom – zaključio je Vujčić.

Dara Bubamara voli da troši novac na skupe stvari i to nikada nije krila. Ona kaže da je zaradila mnogo para, ali isto tako da ih je i potrošila.

Putovanja na daleke destinacije kao i šoping su njena rutina, pa se često na Instagramu pohvali da odmara na mestima, koja su većini nedostupna.

– Zaradila sam milione i sve sam potrošila! Nikad nisam žalila za novcem, mnogo radim i imam pravo da trošim na putovanja i odeću. Volim skupe stvari, kada odem u šoping, potrošim nekoliko hiljada evra – kaže pevačica i otkriva novogodišnje želje:

– U 2023. godini sebi želim samo zdravlje. Za novac ćemo lako.

Glumica Anđelka Prpić je na samom početku 2023. godine otkrila da se oseća voljeno.

– Baš sam lepo, ušuškano, srećno, ispunjeno. Nekako se osećam voljeno i radujem se godini koja dolazi – rekla je, a na pitanje voditeljke šta je za nju sreća, glumica je rekla:

– Gde odmah s tim najtežim pitanjem? Svi jurimo za velikim postignućima, nije bitno da li su opipljivi, materijalni. Nekad stvarno nismo svesni da smo već srećni. Ono što je lepota i filozofija je da je to zapravo trenutak ili neki trenuci koje kad već osvesitmo, oni su prošli. Ali stalno imaš novi cilj da ponovo pronađeš sreću, da je ponovo osvojiš. Svi smo počeli da analiziramo, ja prva, sebe i sve oko sebe, a onog momenta kad probam da to isključim, shvatim da mi je lakše da osetim sreću – rekla je Anđelka, a onda i rekapitulirala godinu za nama, te otkrila koji momenti su joj bili najsrećniji.

– Baš ih je bilo mnogo. Ne znam da li bih mogla tako lako hijerarhijski da ih poređam, ali na primer, imala sam trenutak ogromne sreće i ponosa kad mi je sin dobio ulogu u jednom filmu, čija se premijera očekuje u ovoj godini. To je bila neka njegova potvrda da je uspeo da u jednom ozbiljnom snimanju koje je trajalo 50-ak dana pokaže da je zreo, socijalno inteligentan i slično. Kao mama bih mogla da odahnem. To je jedan od najlepših momenata. Imali smo i premijeru filma “Ala je lep ovaj svet”. To je bio lep trenutak. Bilo je dosta lepih momenata. Sačuvala bih tu godinicu u jednoj lepoj fioci – zaključila je.

Glumica je potom i otkrila kako joj uspeva da uvek bude nasmejana i dobro raspoložena.

– Ja sam vrlo transparentna i ne moramo da budemo najbliži prijatelji da bih podelila s nekim nešto. To je prosto u čoveku, a malo je i odluka. Meni je prvoj lepše kada uđem u prodavnicu, a nekom me pozdravi, da li taksista ili neko. To je moj cilj – da situacije koje nisu uvek nama omiljene probamo da ih olakšamo. Naravno da umem da budem nadžak. Meni na čelu to piše. Ja i kad hoću da se ne vidi, drugi to vide.

Glumica se potom osvrnula i na medijske napise poslednjih dana. Anđelka se naime našla u jeku afere, kada je u javnost isplivalo da čeka dete sa M.Ž., najboljim prijateljem svog bivšeg muža, Darija Prpića.

– Mislim da se normalan čovek ne navikava na te stvari. Zašto bi se navikao na ružno i primitivno? Ni ne želim sebi da se naviknem na to. Ali, s druge strane, nije stvar da ne vidimo od drveta šumu. Sad sam tema ja, sutra ćeš biti ti, nego je stvar poremećenog kompasa i sistema vrednosti, gde nije tema da li se izlio amonijak, nego je tema nešto potpuno drugo – rekla je glumica, a onda otkrila da medijski naslovi utiču na njenu porodicu.

– Mislim da čovek može ipak da se izdigne. Strašno je to što se to ne tiče samo mene, nego i moje porodice i mog deteta, ali bože moj, sve se to preživi. Srećna sam što imam svoj mali svet i stvarno to ne dam – zaključila je Anđelka gostujući u jutarnjem programu na TV Prva.