Author: ollo

Devojčica koja je izvršila napad šestarom saslušana je u policiji.

Vrtlog svakodnevnih fascinirajućih vesti bogatiji je za još jednu koja se danas pre podne dogodila u osnovnoj školi 2.oktobar u Zrenjaninu, kada je učenica sedmog razreda, rođena 2009. godine, kako je potvrdila zrenjaninska policija, šestarom u predelu leđa, blizu vrata, ubola godinu dana mlađu učenicu šestog razreda, rođenu 2010.godine.

Na svu sreću, povređena učenica zadobila je samo lakšu telesnu povredu i nakon razgovora sa psihologom i ukazane medicinske pomoći u Urgentnom centru, puštena je na kućni oporavak.

Devojčica koja je izvršila napad šestarom, istražnim organima dala je izjavu, a prema nezvaničnim izvorima, policiji je rekla da je motiv napada bila svađa još od pre dve nedelje, a da je danas bio prvi dan kada je nastavnica učenicima sedmog razreda napomenula sa za čas geometrije u školu ponesu šestare.

Ona je to iskoristila i napala godinu dana mlađu drugaricu iz škole.

Takođe, nezvanični izvori prenose još dva događaja nasilja, u jednoj zrenjaninskoj osnovnoj školi učenik je pretio da će ubiti učiteljicu, pa je intervenisala policija i privedeni su i učenikovi roditelji, a po svemu sudeći u sklopu igrice po uzoru na pucnjavu u školi na Vračaru koja donosi crne slutnje i ovih dana kruži društvenim mrežama, kod učenice šestog razreda osnovne škole u Zrenjaninu, pronađen je spisak učenika, koje je planirala da navodno napadne.

Muk, jezivu tišinu, sablasne, prazne ulice i neopisivu tugu prekidaju crkvena zvona koja zvone svaki dan u Malom Orašju kod Smedereva, nakon maskara koji je počinio pomahnitali U. B. (21) pre 12 dana, kada je u tom selu ubio petoro, a u susednoj Duboni troje mladih ljudi.

Meštani dva sela kod Smedereva i Mladenovca, koje je pogodila tragedija, kažu za Kurir da ono što se njima desilo ne sme više nikad da se ponovi, jer tuga, bol i praznina su veliki i neobjašnjivi.

Pale sveće

– U Malom Orašju je sve sablasno, tišinu prekidaju samo crkvena zvona, koja se oglašavaju u 23 sata svake večeri, kada je i došlo do pucnjave. Takođe, svakodnevno u porti crkve može se videti veliki broj vernika, koji dolaze da zapele sveće za stradale, ali i da se pomole za ozdravljenje 14 ranjenih, od kojih su troje u kritičnom stanju i lekari im se bore za život u Beogradu – kaže jedan od žitelja sela i dodaje:

– Tuga koja nam ostala je neizdrživa, ovde su svi rođaci, kumovi i prijatelji, i svako je izgubio nekog, ili mu je ranjeno dete. Kad sretnemo nekog od porodica, koje su izgubile dete ne znamo ni koju reč utehe da im uputimo. Čovek ne zna šta da kaže. Jednostavno, nemi smo.

Kako dalje navode žitelji, situacija je isuviše bolna, a oni se saosećaju sa svojim komšijama koje je masakr direktno pogodio.

– Polako se trudimo da se život nastavi, poslovi se moraju završavati, ali mimo toga svi se zatvaramo u kuće i pritaljujemo na neko vreme. Mi našu decu ne možemo vratiti, ali treba da se čuvamo i da se mere pooštre kako se ovo više ne bi dešavalo – kaže jedan od žitelja dok drugi dodaje:

– Svi i dalje pričaju o masakru, mi više nemamo drugih tema. Sad nam je u mislima i dogovaramo se da kod spomenika gde su deca pobijena podignemo spomen-ploču kako se nikad ne bi zaboravili ti mladi ljudi.

Život u strahu

Kako su dalje naveli, oni i dalje žive u strahu, jer je situacija i dalje, kako opisuju, opšta katastrofa.

– Oni su nastradali ni krivi ni dužni, to su sve jedna predobra i mila deca, koja su izašla to veče da popričaju malo, da se druže. Za nas je vreme stalo!

Podsetimo, samo dan nakon nezapamćenog masakra na Vračaru, Srbiju je u crno zavio i U. B. koji je tog 4. maja iz svoje kuće izašao sa kalašnjikovim, otišao do Malog Orašja zaustavio se kod spomenika i počeo da rešeta omladinu, a potom otišao u selo Dubona i ispred škole otvorio rafalnu paljbu po tinejdžerima, koji su sedeli na klupici i tako ubio troje mladih. Uhapšen je sutradan u kokošnjicu svog rođaka nadomak Kragujevca.

(Kurir.rs)

Marko otkrio i da li je imao tremu!

Pevač Radiša Trajković Đani danas je oženio mlađeg sina Marka Trajkovića.

Mladenci i svatovi okupili su se ispred Hrama Svetog Save radi crkvenog venčanja, gde su Marko i Minja izgovorili sudbonosno “da”.

Oni su se sada zakleli na večnu ljubav i pred Bogom, a po završetku ceremonije dali su kratku izjavu i otkrili da li je bilo treme.

– Kod mene je bilo treme. Brat mi je rekao: “Drži se, nema nazad”. Mama i tata su me posavetovali da se držimo kao što se njih dvoje drže u braku, bolji savet nema od toga – rekao je Marko, pa se nadovezala Minja.

– Navikla sam se na svekra i svekrvu, kod mene nije bio treme. Odlično se slažemo svi. Marko će biti veseliji večeras, kad popije. Venčanicu sam sama birala, to je bila prva koju sam videla, nju sam izabrala – rekla je Đanijeva snajka, a na pitanje da li su imali neku specijalnu želju ko da im peva na svadbi, Marko je dodao:

– Da, Đani. Nadam se da će mi želja biti ispunjena – rekao je mladoženja kroz smeh.

Nasilnik ju je izvukao napolje iz automobila ponevši sa sobom sve stvari, od ranca, jednog telefona i tableta.

Uobičajen radni dan za volanom taksija, za jednu Čačanku pretvorio se u košmar koji nikad neće zaboraviti. Iako se taksiranjem bavi dve godine nikad nije bila u ovakvoj opasnosti i to od strane stranke koju je vozila na zadatu adresu. Nije ni slutila da će se tokom vožnje od Čačka do jednog dragačevskog sela morati boriti za sopstveni život.

– Kada je on ušao u taksi sve je izgledalo normalno. Započeo je priču da je upravo stigao iz Španije u kojoj je dugo radio, da želi da ostane ovde. Zatražio je da ga vozim u Ovčar banju gde ima vikendicu koju želi da obiđe – započinje priču taksistkinja za RINU.

Međutim, tokom vožnje ka pomenutoj vikendici muškarac je odlučio da se vrati nazad u čačansko naselje Atenica, gde mu se, kako je rekao nalazi porodična kuća da bi uzeo ključ. Kada su stigli, izašao je iz auta i otišao do jedne kuće gde je bilo upaljeno svetlo a zatim se, kako kaže taksistkinja, ubrzo i vratio. Seo je u kola i rekao da ga sada vozi ka Guči preko sela Grab. Sve je bilo potpuno normalno.

– Drama je počela onog trenutka kada sam sa glavnog skrenula na makadamski put u dragačevskom selu, okružen malinjacima. Kada smo došli na to odredište upitao me je “Koliko para dugujem”, odgovorila sam mu 4.300 dinara, on je rekao idem do kuće samo da uzmem novac. Posle 2-3 minuta, ja vidim da nije otišao pravo u kuću već u dvorište. Kada se vratio, uleteo je u kola i kuhinjski nož mi je stavio pod grlo i povikao izlazi napolje. Ja sam u tom trenutku doživela šok, pomislila sam da se radi o nekoj šali – dodaje Čačanka.

Međutim, nasilnik ju je izvukao napolje iz automobila ponevši sa sobom sve stvari, od ranca, jednog telefona i tableta. Kako ju je izvlačio iz automobila, spazila je da nije video njen službeni telefon koji je krišom ubacila u duks.

– Pomolila sam se Bogu da ima dometa i nasumice okrenula broj, kako je to bio službeni telefon, pozvala sam centralu. Kolege su čule da sam kukala i zapomagala, videli su da se nešto dešava. Kako je sve krenulo nisam znala šta mogu da očekujem, pozdravila sam se sa životom jer me je vukao i šutirao po zemlji. On je iz džepa izvadio pištolj, a nož uzeo u drugu ruku, prislonio je vatreno oružje na rebra i terao me da idem u to dvorište i kako prilazimo, tu se nalazio neki bunar u koji je on bacio sve stvari koje je poneo sem pištolja – ističe ona.

Zatim je on od taksistkinje tražio da pronađe ključ u strujomeru kako bi ušli u kuću.

– Vikala sam da nema ključa nekoliko puta, na šta me je on gurnuo niz stepenice i terao da uđem u auto. Kada sam ušla u auto, nekako sam se sigurnije osećala, i kada smo krenuli nazad vidim ja da se pojavljuje taksi tabla od auta. On je sa pištoljem pretio rečima “nemoj da si stala”. Službeni telefon je bio u automobilu i konstantno je zvonio, ali nije uspevao da ga nađe. Pomišljala sam da iskočim iz auta, da se spasim – dodaje ona.

U poslednjem trenutku pojavljuje se, za ovu preplašenu ženu, slamka spasa. Nasilnik odlučuje da joj ustupi telefon uz obećanje da ga ona neće prijaviti.

– Javila sam centrali da je sve u redu, i da sam se ja izgubila ali sam dobro, na šta su moje kolege odmah provalile da se nešto dešava. Svi živi tog trenutka pošli su da me traže, i po svim tim putićima su se raštrkali jer nisu znali tačno gde se nalazim. Kada me je prvi kolega našao, javio je ostalima. Pošto smo videli već dva vozila taksija usput, on je primetio da se nešto dešava. U tom trenutku se on uplašio, tražio je od mene da ga ne prijavim, a budem li to učinila, rekao mi je “ubiću te, decu ću ti zaklati”. Ja sam mu rekla da će sve biti u redu – priča taksistkinja.

Nasilnik je na putu za Karaulu izbacio kroz prozor pištolj kojim je celo veče pretio.

– Nakon nekoliko kilometara kolege su napravile blokadu puta, gde su nas okružili. Mene su izveli na sigurno i odmah su pozvali policiju koja ga je odvela. Tek kada sam se osećala sigurno, stiglo me je sve. Počela sam da vrištim i sve da mi se vraća kroz šta sam prošla – rekla je ova žena i dodaje kada je sve prošlo da su joj kolege rekle kako ovog muškarca, po sličnim ekscesima, poznaju od ranije. Ona ga nije znala.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova rasvetlili su ovo razbojništvo i uhapsili muškarca (1975) iz Čačka, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ovo krivično delo. On se sumnjiči da je 5. maja ove godine u ranim jutarnjim časovima uz pretnju pištolja i noža, od žene koja je vozila taksi, oduzeo pazar. Kod osumnjičenog je pronađen novac, za koji se sumnja da potiče iz navedenog krivičnog dela. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

Neke životne priče slušaju se sa knedlom u grlu i nevjericom koja provejava sa svakom rječju. Upravo takva priča prati Zoricu Štrbac koju je majka, Srpkinja na privremenom radu u Njemačkoj, svega nedjelju dana nakon porođaja stavila u torbu i bacila u rijeku.

Na njenu sreću, spaslo ju je grmlje, a potom i slučajni prolaznici.

Zoričina priča počinje 3. avgusta 1969. godine u 03.57 u bolnici u Augsburgu, gdje se njena biološka majka, srpska gastarbajterka koja je krila trudnoću, porodila. Kako je ispričala za njemačke medije, prošlo je nedjelju dana od rođenja do odluke da se otarase kćerke.

Doktori i sestre, koji su vidjeli da nije spremna da podiže sama bebu, budući da ništa nije spremila za nju, nudili su joj pomoć. Međutim, odbila je i napustila bolnicu.

– Osoblje klinike joj je ponudilo da ostane tamo. Nije bila pripremljena za dijete, čak nije imala ni kompletić za bebu. – ispričala je Zorica poslije tri godine u intervjuu za njemački Bild.

Dijete kao da je đubre bacila u rijeku

Umjesto da djetetu olakša život i prihvati pomoć, Zoričina majka se odlučila za horor scenario. Rješila je da svoju bebu od osam dana, stavi u torbu i da je baci u rijeku Lek.

– Bacila me je kao đubre. Torba je pala dva metra niz obalu rijeke Lek, ali nije upala u vodu. Grmlje me je spasilo – rekla je ona.

Ipak, sudbina je za nju imala druge planove. Nakon što je dva sata torba stajala u grmlju, naišli su Nijemci, majka Regina Reidser i sin koji su je pronašli, čuvši kako se plače zatvorena u torbi. Kada su prišli vidjeli su da su insekti i bube već prekrili torbu.

Brzom akcijom policije, nesavjesna majka je uhapšena. Nakon što je provela u zatvoru godinu dana, izjavila je kako se kaje zbog počinjenog. To joj je bila olakšavajuća okolnost, a sa izlaskom je ponovo dobila Zoricu na staranje.

Istinu saznala tek kada je odrasla

Sa majkom je provela vrijeme sve do svoje treće godine, kada ju je uzeo otac. Za svoju životnu priču, saznala je tek kasnije preko njemačke štampe.

Tokom puberteta, zbog čitave priče, trpila je brojne uvrede od strane vršnjaka.

– Govorili su mi da sam ionako smeće i pošto me nije željela ni majka, ne žele me ni oni. U pubertetu sam se osjećala suvišnom, pitala sam se zašto sam uopšte i preživjela – rekla je ona u emotivnom razgovoru.

Kroz glavu joj je godinama prolazilo isto pitanje – zašto?

– Zašto je mama htjela da me se riješi? Šta sam morala da uradim da je natjeram da to uradi? Bilo je užasno vidjeti drugu djecu srećnu što ih roditelji grle. Ova žena me je koštala toliko pitanja i energije tokom mog života. To je bio pokušaj ubistva! – prisjećala se ona svojih preispitivanja.

Dolazak u Srbiju

Na sva ta pitanja, konačno je riješila 2003. godine da pronađe odgovor i to od strane osobe koja ju je rodila. Putem medija u Srbiji, uspjela je da dođe do majke. To je bio prvi i posljednji put da su pričale. Nažalost, odgovor nije dobila.

– 2003. godine pronašla sam je preko oglasa novina u Srbiji i otišla sam tamo. Našle smo se lice u lice poslije toliko godina. – U šta buljiš, zar me ne prepoznaješ? – pitala me je na srpskom. To je bio posljednji put da sam srela majku – rekla je Zorica, dodajući da odgovor zašto je pokušala da je se riješi na takav način, od majke do danas nije dobila.

Nakon toga, Zorica je riješila da je više nikada ne traži.

– Ona za mene više ne postoji – kratko je rekla ona u intervjuu za Blid prije tri godine.

Djetelina sa četiri lista za spasiteljku

Danas ona živi u Njemačkoj, gdje ima porodicu, polusestru, zeta i sestričinu. Kao jedan od najemotivnijih dijelova intervjua, izdvaja se i njen susret sa Reginom Riedser koja joj je spasila život.

Tom prilikom, obje su se jako grlile i plakale i to na mjestu gdje je decenijama unazad sve počelo, na obali rijeke Lek.. Zorica je za svoju spasiteljku spremila i poklon – uramljenu djetelinu sa četiri lista, koju je, kako je rekla, sama ubrala.

ZBOG kiše koja neprestano pada, reka Zrmanja izlila se preko zaštitnog zida na području grada Obrovca, kao i reka Otuče u opštini Gračac, gde su upućeni vatrogasci, pripadnici HGSS-a i civilne zaštite sa čamcima za evakuaciju.

Nadležne službe su na terenu, a evakuišu se stanovnici čije su kuće najugroženije, saopštila je civilna zaštita, prenosi portal “Indeks”.

Zbog obilne kiše i poplavljenih puteva na području Zadarske županije zatvorene su pojedine saobraćajnice, saopštio je u nedelju veče Hrvatski auto-klub.

Zbog poplave u Obrovcu otkazana je i nastava u osnovnim i srednjim školama. 

U Hrvatskoj Kostajnici su zbog porasta vodostaja Une proglašene vanredne mere odbrane od poplave.

STANARI – Branislav Bjeličić, odbornik Ujedinjene Srpske u Stanarima, uhapšen je zbog sumnje da je pretukao suprugu, punca, punicu i svastiku, potvrdili su izvori “Nezavisnih novina”.

Iz Policijske uprave Doboj, uz navođenje Bjeličićevih inicijala, potvrdili su hapšenje.

“Policijski službenici Policijske stanice Stanari, 12. maja, uhapsili su B.B. sa područja opštine Stanari, osumnjičenog za nasilje u porodici ili porodičnoj zajednici”, rečeno je za “Nezavisne novine” iz Policijske uprave Doboj.

Istog dana na osnovu naredbe Osnovnog suda u Doboju pretreseni su kuća i druge prostorije kao i vozilo koje koristi osumnjičeni.

“O svemu je obaviješteno nadležno Okružno javno tužilaštvo Doboj. Rad po navedenom je u toku”, rekli su iz policije.

Jeziva scena u gradskom prevozu u Beogradu.

Danas se u beogradskom gradskom prevozu, u autobusu 31, desila jeziva scena kada je jedan muškarac lupao, vikao i veličao dečaka (13) koji je osumnjičen za masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. On je glasno pevao, vikao, a nakon zabrinutih pogleda putnika, počeo da je im se unosi u lice i da viče i na njih. Onda je lupao u rukohvate i vikao “Hajmo, Beograd”.

Nakon toga je izvadio svoj mobilni telefon i puštao je snimak u kojima se veliča dečak koji je osumnjičen za ubistvo devet osoba u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Jedna devojka je svedočila ovom ružnom događaju i ispričala je šta se dogodilo.

– Nije napao nikoga, ali je bio strašan. Vikao je na svakoga ko ga pogleda, niko od straha nije smeo da reaguje – navela je devojka.

Marko Trajković, mlađi sin folkera Radiše Trajkovića Đanija, na večnu ljubav se danas i pred Bogom zakleo svojoj izabranici Minji.

Nakon crkvenog venčanja upriličili su gala svadbena fešta u jednom poznatom beogradskom hotelu, na koji je Đani pozvao brojne prijatelje i kolege sa domaće estradne scene.

Među prvim estradnjacima, stigli su Katarina Grujić i njen suprug fudbaler Marko Gobeljić. Društvo im je pravio pevačicin otac, a ona je zablistala u prekrasnoj haljini, koja jij je stajala kao salivena.

Fudbaler je izabrao crno odelo koje je razbijeno belom košuljom, te nije zaostajao od supruge kada je elegancija u pitanju

Kurir.rs

Nataša Vasić, direktorka OŠ “Drinka Pavlović” reagovala je povodom tvrdnji voditeljke Milice Kon da njena ćerka trpi vršnjačko nasilje u školi i poručila da je podnela neopozivu ostavku na mesto direktora škole iz “duboko ličnih razloga”.

– Smatram da se svaki problem svakog deteta rešava u institucijama, a ne u medijima. Kako smo u školi pogođeni poluistinama koje su iznesene u javnost, dužna sam da kažem šta je istina, a šta ne. Istina je da u jednom odeljenju prvog razreda postoji problem, radi se o incidentima koji je činio jedan učenik i za svaki incident je obaveštavan svaki roditelj i to istog trenutka čije dete je bilo u njemu. Odmah zatim Tim za zaštitu učenika od nasilja sastavlja plan pojačanog vaspitnog rada za učenika koji pokreće incidente, kao i Plan zaštite odeljenjske zajednice za to odeljenje – navodi se u saopštenju direktorke i dodaje:

– Radionice, razgovori sa psihologom, pedagogom i obe učiteljice se odmah primenjuju. Evaluacija tog rada pokazuje da se problemi nastavljaju. Zbog toga odeljenjski starešina zakazuje roditeljski sastanak na kom prisustvujem i ja kao direktor škole, odeljenjski starešina koja vodi sastanak, druga učiteljica iz celodnevne nastave i pedagog škole. Taj roditeljski sastanak je bio 7.11.2022. godine.

Prema njenim rečima “na roditeljskom sastanku pedagog, učiteljica i direktor škole objašnjavaju roditeljima da etiketiranje i stigmatizacija nijednog deteta nije dobra i zabranjena je i da moramo da sarađujemo i nađemo alate koji će dovesti do uklapanja i prilagođavanja učenika svakodnevnom nastavnom radu”.

– Pedagog škole i učiteljica navode roditeljima konkretne alate koje će roditelji sa svojom decom primenjivati i kod kuće. Radionice i razgovori u psihološko-pedagoškoj službi se nastavljaju. Evaluacija dotadašnjeg rada u tom odeljenju se radi 20.11.2022. godine i kako nije u potpunosti urodila plodom, pozivaju se roditelji učenika koji pokreće incidente i dogovaraju se sa predstavnicima Tima za zaštitu učenika od nasilja, da dok je dete na spoljnjem zdravstvenom posmatranju, na koje smo ga takođe uputili, a dok ne dođemo do rezultata i izveštaja od struke i van škole, predlažemo da roditelj učenika bude pratnja učeniku na nastavi, svakog dana 8-11.30 časova, kada će otići sa celodnevne nastave na tretmane van škole, jer nastava inače traje do 14.30 – navodi se u saopštenju i nastavlja:

– Roditelji učenika svakog dana provodi vreme na nastavi sa svojim detetom od 28. novembra do 1. februara. Nakon toga, Tim za zaštitu učenika od nasilja radi evaluaciju dotadašnjih mera i odlučuje da se učenik vrati bez pratnje roditelja na nastavu, ali skraćeno, do pola 12. Nakon toga nastaje period bez ijednog incidenta, da bi se novi incident desio 25.4.2023. godine. Istog trenutka učiteljica obaveštava sve aktere događaja, i roditelji svih aktera odmah dolaze u školu. Dolazi i Milica Kon. Sutradan, 26.4.2023.godine Milica Kon prijavljuje zvanično mejlom nasilje nad svojim detetom i odmah biva pozvana na sastanak u školu 27.4.2023.godine u 13 časova.

Vasićeva ističe i da “na taj mejl odgovara da sastanku ne može da prisustvuje , ali da traži sve šta je škola preduzela”.

– Čitav tok joj pismenim putem dostavljamo o tome šta je preduzeto. Dana 28.4.2023. godine Tim za zaštitu učenika od nasilja ima sastanak na kom ponovo vršimo evaluaciju i razmatramo novi incident i direktorka škole ponovo odlučuje da se roditelj dok se ne nađe bolje rešenje vrati u školu i bude u pratnji svog deteta.

Roditelji deteta koji pravi incidente mole da se poslovno organizuju i da im damo par dana da naprave svoju porodičnu organizaciju i vrate se kao pratnja u školu svom detetu. Nakon toga su prvomajski praznici, a onda i najgora tragedija koja nas je sve zadesila. Roditeljski sastanak zakazan još ranije u tom odeljenju je 9.5. u 17 časova, na kojem se Milica Kon niti njen suprug ne pojavljuju, a isto veče u zabavnoj emisiji AMIG SHOW na televiziji Pink gospođa Milica Kon iznosi jednostrane i neproverene informacije – piše u saopštenju i dodaje:

– Sutradan, roditelji dečaka kojeg je etiketirala pozivaju direktorku škole, izvinjavaju se i mole da u narednom periodu u školu ne dolaze, ni oni ni njihovo dete. Škola daje umirujuće saopštenje za medije, bez detaljnih informacija jer škola mora da štiti interes svakog deteta. Gospođa Milica Kon nastavlja da radi isto po različitim medijima u emisijama zabavnog karaktera, iako je odmah pozvana na sastanak u školu, 12.5. u 13 časova. Gospođa Milica Kon ponovo pomera termin sastanka za ponedeljak, 15.5.2023. u 13 časova. Vikend koristi da o problemima u školi priča u medijima. U sredu, 10.5.2023. podnela sam neopozivu ostavku na mesto direktora škole iz duboko ličnih razloga.

Vasićeva navodi i da je tragedija koja nas je zadesila duboko potresla, kao i svakog građanina u ovoj zemlji.

– Celu nedelju trpela sam neviđene pritiske, pretnje i sa svojim timom sam se borila. Kako smatram da se sistem niti manjkavosti u sistemu ne rešavaju u medijima, nisam želela javno da istupam, niti me je bilo ko pozvao da iznesem našu stranu priče. Osećala sam nemoć, beznađe i veliku nepravdu. Jedino sa čim se slažem sa gospođom Kon jeste da se sistem treba prilagođavati trenutku u kojem nam deca rastu. To se ne radi u medijima nego u institucijama ove zemlje. Mediji u tome mogu samo da nam pomognu. Naglašavam da se integritet svakog deteta mora čuvati i ne smemo etiketirati nijedno dete ni kao žrtvu ni kao nasilnike, jer se oni razvijaju i rastu i takva vrsta pečata im nije potrebna, a nije ni po Konvenciji o pravima deteta. Deca su nam dobro i deca su nam dobra. Mi nismo! I moramo da se menjamo.

Podsetimo, voditeljka Milica Kon nedavno ispričala da njena ćerka sedam godina trpi vršnjačko nasilje gde je vršnjak iz škole udara pesnicama dok je drugi drži.

– Naša ćerka je prvi razred i tek sada posle ove tragedije su isplivala sva vršnjačka nasilja. Ne znate kako se bavi škola time. Naša ćerka ima sedam godina, jedan je drži, drugi je udara pesnicama. To se dešava ne samo njoj, već mnogima.

Gostujući emisiji Puls Srbije, Kon je detaljnije govorila o ovom nemilom slučaju.

– Nisam verovala da se takve stvari događaju dok mi dete nije krenulo u školu. Mi smo već prvog dana imali incident. Tačnije, taj dečak je imao incident sa jednom drugom učenicom. To je tako krenulo već od 1. septembra. Nama se to dogodilo neposredno pre raspusta, dakle pre ove tragedije. Ja sam odmah došla u školu, a moj muž je već uveliko bio stigao i čekao da ga primi direktor. Pitala sam: “Pošto mi znamo da se ovo događa od 1. septembra, šta sada? To se već vrtelo i vrtelo i šta sada? – rekla je Kon i dodala:

– Škola vas obavesti i vi dođete na sastanak. Moje pitanje je da li se tu sve završava? Čekam da vidim šta posle toga, jer ja nisam zadovoljna rezultaima škole u borbi protiv vršnjačkog nasilja.

Kon je istakla da ovaj problem nije vezan samo za školu koju pohađa njena ćerka, već da je u pitanju problem prisutan u svim školama:

– Zvali su me rodtielji u nenormalnom broju i zahvaljivali se što sam istupila u javnost, ali nemojte misliti da nisam dobijala i poruke: “Pazi šta pričaš!” Verujte mi da su me čak i neki poznanici upozoravali da budem pažljiva! Zaista ne znam u kakvom mi to društvu živimo kada ne možemo da branimo bezbednost svakog građanina.

Kurir.rs