U nastavku današnjeg članka pišemo o našem najpoznatijem sprskom teniseru Novaku Đokoviću, kojeg mnogi vole i uvijek za njega imaju riječi hvale. Vjerujemo da se svi sjećate događaja od pre par mjeseci kada nije htio da se vakciniše. Nikada ne nedostaje tema kada je u pitanju Novak Đoković, veoma uspješan teniser. On je izuzetna osoba koja je često u fokusu diskusija vezanih za njegov profesionalni i lični život, uključujući brak sa Jelenom, njegove roditelje i tako dalje. Danas imamo neke novosti o Đokoviću koji potiču iz Srbije.
Ovo se prije svega odnosi na nesrećnu vijest da u narednoj godini nećemo moći da prisustvujemo tenisu na visokom nivou zbog izostanka Belgrade Open-a i Serbia Open-a. Beogradski turnir poslužio je kao velika korist za državu, grad i ljude pružajući pozitivan publicitet i godišnje predstavljanje Srbije. Međutim, licenca za održavanje turnira istekla je nakon četiri godine, a iako je vraćena na ATP listu, nije obnovljena.
Unatoč prestanku iznajmljenih licenci, i dalje smo mogli gledati kvalitetne teniske mečeve. Međutim, čini se da u budućnosti neće biti dostupne nove licence za iznajmljivanje. Štaviše, odlazak Novaka Đokovića sa Dorćola je potvrda da neće biti ATP turnira u Beogradu. Bilo je nekoliko faktora koji su doveli do ovog ishoda i voljeli bismo čuti vaše mišljenje o ovom pitanju. Molimo podijelite svoje komentare ispod.
Podsjetimo, Novak Đoković je počeo da trenira tenis u ranoj dobi od četiri godine, a debitovao je na ATP turnirima u Umagu 19. jula 2004. Međutim, izgubio je u prvom kolu od Filipa Volandrija, italijanskog tenisera. Uprkos porazu, Đoković je nastavio vrijedno da radi na svojim vještinama i uspio je da obezbjedi svoju prvu pobjedu na ATP turniru u Bukureštu kasnije te godine, pobjedivši francuskog tenisera Arnoa Klementa. Sljedeće godine je debitovao na Grand Slam turniru, što je označilo značajnu prekretnicu u njegovoj karijeri.
Jedan od najuglednijih građana Kraljeva, čuveni hirurg, izrešetan je.
Mnogi zločini počinjeni na teritoriji Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi. U kategoriji Najjeziviji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.
3. maja, negde oko 8:30h 2014. godine u Ulici vojvode Stepe, gotovo u centru Kraljeva, ubijen je poznati hirurg i dugogodišnji načelnik Odeljenja opšte hirurgije Zdravstvenog centra “Studenica” Slobodan Lukić (66). Na njega je, dok se vraćao sa pijace, pucao penzioner Budimir Milosavljević (76) iz Kraljeva, ispalivši iz pištolja sedam hitaca, a potom pokušao i sebi da oduzme život, ali su ga u tome sprečili prolaznici koji su ga savladali. Na mesto nesreće su odmah izašli hitna pomoć i policija, Lukić je prebačen u Zdravstveni centar “Studenica” gde je preminuo posle tri sata.
– Video sam jednog čoveka sa štakom kako prilazi muškarcu, neposredno kraj mene i iz pištolja puca u drugog čoveka, koji se posle dva ispaljena hica još uvek držao na nogama, zatim pao, a čovek sa pištoljem je uprkos tome nastavio da puca u njega, ispalivši još pet-šest hitaca – ispričao je tada očevidac koji je želeo da ostane anoniman.
Svi su se pitali šta je motiv ovako svirepog zločina?
Dr Lukić je godinu dana pre operisao Budimira zbog problema sa žučnom kesom. Verovatno nezadovoljan lečenjem, pa možda i time da mu se bolest iskomplikovala, penzioner je i ranije uznemiravao dr Lukića, sve dok nije potegao i pištolj.
Zaposleni u ZC “Studenica” nisu mogli da dođu do reči.
– Dr Lukić je na mestu događaja teško povređen i već tada nije davao znake života. Sve što smo pokušali da uradimo u veoma kratkom roku bilo je bezuspešno. Svi smo ovde njegovi đaci, ali nažalost nismo mogli da mu pomognemo – kratko je rekao dr Zvonimir Veselinović, direktor ZC “Studenica” naglašavajući da je Lukić stigao sa prostrelnim ranama.
Dilemu je razrešio tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar:
– Po onome što je pisao i zbog čega je dolazio u bolnicu, on je bio ubeđen da ima tumor. Pre godinu dana je operisao žučnu kesu, sa jednom manjom komplikacijom koja nije zahtevala reintervenciju, već je konzervativno sanirana. Međutim, on je ostao mišljenja da ima tumor, iako postoje izveštaji u kojima piše da ga nema – rekao je Lončar.
Milosavljević je čak, prema rečima ministra, više puta inisistirao da mu lekari napišu da ima tumor.
Nakon što je hladnokrvno ubio lekara, Milosavljević je želeo da sebi oduzme život. Prešao je ulicu i pucao:
– Ispalio je jedan metak sebi ispod vrata i oblila ga je krv. Tada su reagovali prolaznici, koji su ga sprečili da ponovo puca i zadržali ga do dolaska policije – rekla je prodavačica iz obližnje trafike novinarima.
Penzioner je prebačen u Klinički centar u Kragujevcu, bio je u stabilnom stanju, sa prostrelnim povredama mekog tkiva na vratu.
Presuda Apelacioni sud u Kragujevcu, potvrdio je presudu Višeg suda u Kraljevu: okrivljeni penzioner Budimir Milosavljević, za svirepo ubistvo hirurga Dr Slobodana Daneta Lukića, ostaje doživotno u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu na lečenju. Izrečena mu je mera bezbednosti obaveznog lečenja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Prema oceni lekarske komisije Specijalne zatvorske bolnice, potvrđeno je da osuđeni boluje od psihopatološkog poremećaja hipohondrijskog karaktera.
Policijska uprava Kraljeva saopštila je da je Budimir Milosavljević imao odobrenje za držanje oružja.
Iza sebe dr Lukić je ostavio suprugu Danu i sinove Vojkana i Vukašina.
Učenik sedmog razreda ubio je 3. maja ušao u Osnovnu školu “Vladislav Ribnikar” koju je i sam pohađao, školskog čuvara i osmoro učenika, dok je jedna učenica preminula u bolnici 15. maja. U ovom jezivmo masakru ranjeno je još nekoliko đaka i nastavnica istorije.
Deo njegovog plana bio je da na ulaz u školu baci Molotovljeve koktele kako bi onemogućio policiju da uđe i spreči ga da izvrši do kraja jezivi plan zbog kog je tog jutra došao u školu, što na kraju nije uradio. Ipak, o tom delu plana dečaka najmanje se zna.
Kada je u danu pucnjave u školi objavljeno da je dečak, osim dva pištolja i pet okvira sa mecima, u rancu imao i četiri Molotovljeva koktela, prvo pitanje koje je u javnosti je kako niko nije primetio spisak za odstrel koji je pravio, kao i kako niko nije primetio da dete pravi četiri eksplozivne naprave. Da li su roditelji tog jutra ulazili u sobu dečaka, s obzirom na na to da niko nije znao da je sa sobom poneo Molotovljeve koktele, ali i da spisak potencijalnih žrtava i mapu škole nije ni pokušavao da sakrije, već ih je ostavio na radnom stolu.
U okviru slučaja istražuje se upravo na koji način je dečak mogao da nabavi ili napravi četiri Molotovljeva koktela, a da niko nije primetio šta radi. Nije isključeno da je dečak Molotovljeve koktele napravio sam, s obzirom na to da je vrlo lako na internetu doći do informacija o tome šta je Molotovljev koktel, od kojih se komponenti sastoji, kao i videti detaljna uputstva kako da se napravi takva bomba. Nije toliko teško da dete nabavi flaše i tkaninu, ali nije poznato na koji način je 13-godišnji dečak došao do zapaljive materije.
Takođe, s obzirom na to da Molotovljev koktel mora da bude u staklenoj flaši kako bi se ona pri bacanju razbila, a materija zapalila, nije poznato odakle dečaku staklene flaše, s obzirom na to da ih deca obično ne koriste, a ukoliko ih je uzeo iz kuće, kako, ponovo, niko nije primetio da su one nestale ili da ih dečak negde drži.
Upravo taj ručno napravljeni eksploziv mogao je da bude glavno sredstvo koje bi dečaku pomoglo da ubije sve osobe sa svog spiska ili da nasumičnim pucanjem ubije možda i više dece nego što ih je na spisku bilo. Jedina stvar koja je dečaka. sprečila da baci Molotovljeve koktele i da sebi dodatno vreme kako bi pucao u više osoba bio je napad panike.
Kako je sam rekao u izjavi pred nadležnim organima, uplašio se da baci Molotovljeve koktele, počeo je teško da diše i naposletku je pomislio kako bi trebalo da pozove policiju i preda se, što je i uradio. Takođe se postavlja pitanje da li je dečak imao pomoć, s obzirom na to da je imao spomenuti spisak učenika koje je planirao da ubije, mapu rasporeda učionica, ali i plan da spreči policiju da uđe u školu.
Podsetimo, ubica je bio opsednut filmovima i serijalima o serijskim ubicama, veličao je narko bosa El Čapa i često pretraživao internet i čitao o njemu. Interesovao se na koji način su ubijale serijske ubice, kakvo su oružje koristili, ko su im bile žrtve. Pre masakra gledao je video na Jutjubu u kom se vidi mladić s oružjem, kako snajperom nišani ljude. Dečak je gledao filmove i serije koji prikazuju patnju porodica ubijenih, ali i majki ubica, a svoju majku je poistovećivao s njima i želeo da pati.
Maloljetnik (17) iz BiH i njegov vršnjak iz Austrije privedeni su jučer nakon što su u petak pucali iz vazdušne puške na prolaznike u bečkom Favoritenu, saopšteno je iz policije.
Naime, policija je u 9.20 dobila prijavu da neko puca sa prozora zgrade i da je jedan prolaznik lakše povrijeđen. Policija je odmah izašla na lice mjesta, a u intervenciji su učestvovali i pripadnici austrijske WEGA jedinice.
Prolazniku kog su pogodili iz vazdušne puške je lakše povrijeđen, ali je on odbio medicinsku pomoć.
Nakon što su locirali stan, specijalci WEGA su upali i pronašli dvojicu 17-godišnjaka sa vazdušnom puškom. Jedan je državljanin BiH, a drugi državljanin Austrije. Policija ih je odmah privela, a vazdušnu pušku zaplijenila.
Inače, kako je saopšteno iz bečke policije, oni su prijavljeni zbog sumnje za nanošenje tjelesne povrede i ugrožavanje bezbjednost, ali su dobili i prijavu u skladu sa odredbama Zakona o naoružanju.
U policijskom saopštenju još stoji da su dvojica tinejdžera odbila da se izjasne o optužbama koje im se stavljaju na teret i oni se dalje nalaze u pritvoru.
U okolini prihvatnog centra u Šikari kod Sombora dogodio se obračun dve grupe migranata u kojem je jedna osoba izgubila život, a najmanje dve su ranjene, piše SOinfo.
U ovom sukobu migranata ubijen je jedan muškarac, a dve ili tri osobe su zadobile povrede zbog kojih im je morala biti pružena medicinska pomoć u somborskoj bolnici.
U obračunu su pojedini učesnici koristili i noževe.
Ovo je drugo potvrđeno razračunavanje grupa migranata u tekućoj godini. Krajem januara u okolini mosta na Apatinskom putu sukobilo se najmanje desetak osoba. Tada su, po zvaničnim informacijama, hladnim oružjem teško ranjene dve osobe.
Komesarijat za izbeglice, lokalna samouprava i Policijska uprava Sombor su u četvrtak, dan pre poslednjeg obračuna, organizovali akciju relociranja iregularnih migranata. Kako je saopšteno, tom prilikom je 68 lica prebačeno u prihvatni centar van Sombora.
100g eurokrema ( bilo koji i možete ga staviti po potrebi, objašnjeno u videu)
50g mlevenog keksa
50g mlevenog pečenog lešnika
Priprema:
U manju šerpu staviti maslac, šećer i vodu.
Staviti na vatru da provri.
Dok čekate da provri u jednu posudu izlomite belu čokoladu,
pripremite izlomljenu crnu čokoladu, mikser, u trouglasti kalup stavite
papir za pečenje i mleko u prahu.
Postupak je brz i najbolje je kada je već sve spremno.
Kada na vatri u šerpi provri masa, kuvajte je na srednjoj vatri 3 minute.
Sklonite sa vatre, dodavajte mleko u prahu i mutite mikserom.
Kada se sve fino spoji sipajte pola mase preko bele čokolade, a u drugi deo mase dodajte crnu čokoaldu.
Oba dela mešajte dok se čokolade ne otope i sjedine sa masom od mleka u prahu.
U trouglasti kalup kašikom stavljajte malo crne, pa malo bele mase dok kalup ne popunite.
Ostavite da se ohladi pa 2h u frižider i mogu da se služe.
Ja sam tople stavila na hladjenje, nešto mi se baš i nije čekalo i to je to što vidite u videu.
Ostaće vam obe mase po malo. Spojite ih.
Dodajte eurokrem, lešnik i keks i umutite.
Masa treba da se ne lepi za ruke, ali isto tako da se ni ne raspada.
Možda ćete dodati još malo krema, a možd ai ne, ja nisam trebala.
Oblikovane kuglice stavite u frižider. Možda će vam se čoniti
pretvrde, to sam i ja posmilila, ali sam onda zagrizla i bile su
fantastične. Još ako uh prelijete belom čokoladom, dobijate pun ukus.
Staviti na vatru da provri.
Dok čekate da provri u jednu posudu izlomite belu čokoladu,
pripremite izlomljenu crnu čokoladu, mikser, u trouglasti kalup stavite
papir za pečenje i mleko u prahu.
Postupak je brz i najbolje je kada je već sve spremno.
Kada na vatri u šerpi provri masa, kuvajte je na srednjoj vatri 3 minute.
Sklonite sa vatre, dodavajte mleko u prahu i mutite mikserom.
Kada se sve fino spoji sipajte pola mase preko bele čokolade, a u drugi deo mase dodajte crnu čokoaldu.
Oba dela mešajte dok se čokolade ne otope i sjedine sa masom od mleka u prahu.
U trouglasti kalup kašikom stavljajte malo crne, pa malo bele mase dok kalup ne popunite.
Ostavite da se ohladi pa 2h u frižider i mogu da se služe.
Ja sam tople stavila na hladjenje, nešto mi se baš i nije čekalo i to je to što vidite u videu.
Ostaće vam obe mase po malo. Spojite ih.
Dodajte eurokrem, lešnik i keks i umutite.
Masa treba da se ne lepi za ruke, ali isto tako da se ni ne raspada.
Možda ćete dodati još malo krema, a možd ai ne, ja nisam trebala.
Oblikovane kuglice stavite u frižider. Možda će vam se čoniti
pretvrde, to sam i ja posmilila, ali sam onda zagrizla i bile su
fantastične. Još ako uh prelijete belom čokoladom, dobijate pun ukus.
Sve mere mogu biti po želji, na primer može i pica punjenje.
Priprema:
U posudu za mešnje staviti toplo mleko, šećer i kvasac i sve promešati.
Ostaviti da odstoji dok vi pripremite druge sastojke.
Dodati zatim vodu, ulje, jaje i žumace i sve izmutiti.
Dodati zatim svo brašno pa varjačom mešati testo.
Testo je lepljivo i tako treba i da bude.
Umočiti prste u ulje pa sa varjače svući testo i pouljenim rukama oblikovati ga u loptu.
Ostaviti 30 – 40 minuta da odstoji, a za to vreme praviti nadev.
Može da bude po želji, najbolje je iskoristiti ostatke iz frižidera.
Ja sam imala sir, salamu, šunku i komadić tvrdog sira i sve sam umešala.
Nadošlo testo uz pomoć malo brašna premesiti pa podeliti na dva dela.
Oblikovati 2 lopte pa svaku razvući na prečnik 28 cm ili približno, zavisno koliki vam je pleh.
Prebaciti u podmazan pleh, pa umočiti prste u ulje i 2 cm od ruba u
krug praviti kao mali kanal u koji ćete staviti nadev, pravimo dva
ovakva kruga, jedan je bliži centru.
U deo gde ste ubadali prstima staviti pola nadeva na jednu pogaču, a pola na drugu.
Umutiti žumace i kašiku mleka i premazati delove testa oko nadeva.
Po želji posuti semenkama.
Uključiti rernu da se zagreje na 200 stepeni i čim se zagreje nositi na pečenje.
Vreme pečenja je izmedju 25 i 30 minuta zavisno od rerne i vašeg ukusa.
U 200 ml toplog mleka stavit ekašiku šećer ai kvasac, promešajte i ostavite 10 minuta da odstoji.
Za to vreme razmerite brašno, dodajte so i promešajte.
Dodavajte zatim vodu, 70 ml ulja i aktiviran kvasac.
Prvo mešajte varjačom, a zatim umesite testo.
Pred kraj mešenja prelijte testo sa 30 ml ulja i mesite dok testo ne upije svo ulje.
Odmah testo delimo na 4 dela, oblikujemo u loptice i na brašnom
posutoj podlozi, pokrivene krpom ostavljamo da odstoje 15 – 20 minuta.
Svaki deo testa razvući u pravougaonik, premazati ga otopljenim
maslacem, pa presaviti na tri dela. Dobijenu traku celom dužinom
premazati maslacem i uviti. Spojiti krajeve, zatvoriti spoj prstima.
Ovako dobijene rolnice ostaviti da odstoje 20 – 30 minuta pokrivene krpom.
Uzeti zatim jednu po jednu rolnicu i razvući je na širinu pleha, a u dužinu koliko razvučete.
Premazati celu površinu maslacem, na kraj do vas staviti celom
dužinom sir, a onda celo testo uviti u rolnicu, pa staviti u pleh.
Ponoviti ovaj postupak sa preostala 3 testa.
Premazati sve rolnice u plehu maslacem pa oštrim nožićem ili skalpelom zaseći kose crtice.
Ostaviti 30 minuta pokrivene da odstoje.
Umutiti žumance sa mlekom i premazati rolnice.
Uključiti rernu da se zagreje na 200 stepeni i u zagrejanu rernu staviti rolnice da se peku.
Vreme pečenja je 30 minuta, ili može malo da varira zavisi od vaše rerne.
Jedna dečija rodjendanska torta sa munchmallow keksićima, ali itekako
je vole i odrasli. Ove su se kore sušile ali možete i lakše da je
napravite tako što dodate orahe u koru i isšećete je 10 – 15 minuta na
200 stepeni. Nema bojazni da ne uspe.
Kore – 2 x po :
5 belanaca
5 kašika šećera
1 čep sirćeta
( 50 gr mlevenih orasa i 2 kašike brašna ako ne sušite kore )
Fil:
700 ml mleka
10 žumanaca
3 pudinga od vanile
1 kaš brašna
1 vanilin šećer
250 gr šećera
250 gr margarina
100 gr čokolade za kuvanje
Još:
20 kom. munchmallow-a
Zagrejati rernu na 120 stepeni ako sušite ili na 200 ako pečete kore.
Ulupati belanca pa dodavati šećer uz mućenje, na kraju sirće i sve
istresti u obložen pleh i staviti da se suši kora sat vremena.
Ako pečete onda ulupati belanca pa dodavati šećer i mutiti. Kada se
dobije jak šne dodati brašno i mlevene orahe, sjediniti, istresti u
obložen pleh i peći 10 – 15 minuta.
Ponoviti postupak još jednom.
Pomešati žumanca, puding i brašno, kao i šećer sa malo hladnog mleka i razmutiti da nema grudvica.
Ostatak mleka staviti da provri pa zakuvati kad provri razmućenu masu i mešati dok se ne zgusne.
Ohladiti pa ulupati margarin i dodati mu ohladjen fil i izmutiti.
Munchmallow odvojiti od keksića, korice i te keksiće izmrviti
trećinu, druga trećina je čisto žuta a u treću otopiti čokoladu i
dodati. Na koru naneti fil sa mrvicama pa munchmallow, drugi fil, koru,
pa čokoladni fil i dekorisati po želji.
Srbija je doživela nekoliko masovnih zločina, tragedija, ali nikada žrtve nisu bile deca i mladi, kao što je to bio slučaj sada u Beogradu i u Mladenovcu.
Samo u 21. veku, pre ovih poslednjih tragičnih događaja, imali smo pet stravičnih masakra – u Leskovcu (2002.), Jabukovcu (2007.), Velikoj Ivanči (2013.), Kanjiži (2015) i Žitištu (2016.). Slučajnost ili ne, ali svih sedam jezivih zločina, uključujući i ova dva poslednja, uvek su se događala u periodu od četiri meseca, od aprila do jula!
FOTO: PETAR ALEKSIĆ, DADO ĐILAS, PRINTSCREEN, PRIVATNA ARHIVA
Kada je lokacija u pitanju, tri su se dogodila na široj teritoriji Beograda, od kojih dva u Mladenovcu (Velika Ivanča i ovaj poslednji u Duboni i Malom Orašju, na granici sa smederevskom opštinom), dva u Vojvodini, te po jedan u istočnoj i južnoj Srbiji.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Leskovac, 2002.
Jula 2002. dogodilo se serijsko ubistvo koje je u crno zavilo četiri porodice, a počinio ga je Dragan Čedić (32), meštanin zbog kog i danas žitelje ovog grada na jugu Srbija prolazi jeza. Čedićev krvavi pir odigrao se neverovatno brzo, za samo 25 minuta, a usmrtio je sedam osoba i to navodno zbog ljubavnih problema.
Najpre je u bilijar klubu ubio Nenada Lukića (30) i teško ranio Slavoljuba Kržalića, da bi zatim ubio suprugu Biljanu, njenu sestru Ivanu, drugu Biljaninu sestru Jelenu i njenog supruga Bobana.
Na meti ubice našle su se i dve Jelenine školske drugarice, Čedić je jednu usmrtio, a drugu ranio. Konačno, otišao je do tetke po majci ubijenih sestara, ubio Biserku Ristić, a teško ranio njenog supruga i sina.
FOTO: PRINTSKRIN MUP
Jabukovac, 2007.
Višestruko ubistvo u Jabukovcu desilo se 27. jula 2007. godine, u selu Jabukovac kod Negotina, kada je naoružan lovačkom puškom 39-godišnji Nikola Radosavljević ubio devet meštana, a troje teže ranio. Radosavljević je za ubistva „okrivio“ crnu magiju.
U masakru su nastradali: Draginja (55) i Branislava Borongića (57), Persa Banković (37), Branislav Badejević (30), Srđan Bađikić (15) i Anika Čogić (62). Teško su ranjeni Siniša Bađikić (36) i Vanuca Baderević (70).
Velika Ivanča, 2013.
Masovno ubistvo poznato i kao “pokolj u Velikoj Ivanči” dogodilo se ujutro 9. aprila 2013. u selu Velika Ivanča u opštini Mladenovac, kada je šezdesetogodišnji Ljubiša Bogdanović hicima iz pištolja ubio čak 13 ljudi.
FOTO: NEBOJŠA MANDIĆ
Bogdanović je prvo ubio osamdesettrogodišnju majku Dobrilu i četrdesetdvogodišnjeg sina Branka. Potom je provalio u kuću porodice Despotović gde je pobio svih pet članova, uključujući dvogodišnjeg Davida.
Zatim je ubio po dvoje članova porodica Ješić, Mijailović i Stekić. Krvavi pir trajao je pola sata, a završio se pokušajem ubice da izvrši samoubistvo hicem u glavu. Preminuo je dva dana kasnije.
Kanjiža, 2015.
Sedam osoba je ubijeno u maju 2015. godine, a jedna je ranjena u porodičnoj tragediji kod Kanjiže, u mestima Martonoš i Orom. Tragedija se dogodila dan posle svadbe, kada je mladoženjin otac ubio, između ostalih, snahu i njene roditelje.
FOTO: PT FACEBOOK
Rade Šefer je, pod dejstvom alkohola, zbog toga što se protivio tom braku, sa više hitaca iz lovačke puške ubio snahu Nataliju i njene roditelje Šandora i Karolinu, kao i svoju suprugu Rozu i njene roditelje.
Ubica je nakon masakra u kući mladinih roditelja u Martonošu, okončao i svoj život.
Žitište, 2016.
Nezapamćeni zločin dogodio se 2. jula 2016. godine u kafiću “Makijato” u Žitištu kod Zrenjanina kad je Siniša Zlatić (46) rafalima iz “kalašnjikova”, koji je navodno doneo s ratišta, ubio bivšu suprugu Dijanu (30), njenog prijatelja Stevana Jojića (40), Vladimira Mijatovića (40), Jovanu Popović (20) i Vladimira Kosovića (34), a ranio još 22 osobe.
FOTO: SAŠA UROŠEV
Tragedija se dogodila za vreme održavanja “Pile festa”, a među povređenima bilo je i troje maloletnika.
Ovim masakrima treba dodati i dva koja su se dogodila u Jugoslaviji, i oba su za poprište imala kasarne, a za izvršioce i žrtve vojnike.
Paraćin, 1987.
Masakr koji je šokirao Jugoslaviju poznat i kao “Paraćinski pokolj” dogodio se 3. septembra 1987. godine, nešto posle tri časa ujutro, u kasarni JNA „Branko Krsmanović” u Paraćinu.
FOTO: PRINTSCREEN
Vojnik Aziz Keljmendi, Albanac s Kosmeta, pucao je iz automatske puške po spavaonici i ubio četiri vojnika, a ranio petoricu. Među poginulim, dvojica su bila iz Bosne i Hercegovine, a po jedan iz Hrvatske i Srbije.
Vranje, 1993.
Još jedan masakr u kojem su nastradali vojnici dogodio se u spavaonici vranjske kasarne “Južnomoravske brigade” 3. juna 1993. kada je Jožef Meneder (22) iz Bajše kod Bačke Topole hicima iz automatske puške ubio sedmoricu vojnika.
On je razvalio rešetke na prozoru pritvorske prostorije u kasarni, napao je stražara i oteo mu oružje, kojim je ubio šest vojnika, jednog zastavnika i na kraju sebe. Kasnije je utvrđeno da je ubica imao psihičkih problema.
