Author: ollo

Vijest je objavio HDZ na svojim stranicama. 

Premijer Hrvatske  Andrej Plenković izrazio je saučešće porodici.

Dobila je dosta poruka od prijatelja i kolega kada su je ugledali na malim ekranima, a bilo je i onih zanimljivih

Kako je voditeljka Kristina Radenković počela da radi na projektu „Stigni me ako znaš”, njeno mesto u kvizu „Slagalica” zauzela je Jelena Simić, koja je, priznaje, imala tremu u prvoj emisiji.

Gledaoci najpopularnijeg kviza u Srbiji „Slagalica” iznenadili su se kada su sredu umesto voditeljke Kristine Radenković ugledali novog domaćina. Naime, kako je Kristina zauzeta drugom projektom, na njeno mesto je došla Jelena Simić, novinarka RTS-a. Prve kritike gledalaca ovog kviza bile su pozitivne, a Jelena u razgovoru za medije otkriva kako je došlo do toga da se ona pojavi u jednom od najgledanijih televizijskih formata.

Ideja je potekla od glavne i odgovorne urednice Zabavnog programa RTS-a Olivere Kovačević. Kristina je bila na odsustvu i bilo je potrebno da je neko zameni. Sedele smo u kancelariji, a Olivera je predložila da odem na probu. I tako je sve počelo. TV „Slagalica” je najgledanija televizijska emisija u Srbiji i za mene je to bila čast zbog poverenja koje mi je ukazano, ali i izazov jer je drugačije od onoga što sam do sada radila.

U informativnom programu RTS-a provela sam 11 godina. Radila sam kao novinar i autor emisije „Krenimo redom”. Poslednje četiri godine deo sam zabavne redakcije i tu sam stekla dragoceno iskustvo u kreiranju i realizaciji programa – priča Jelena za medije, te dodaje da je u prvoj emisiji imala tremu.

– Da, imala sam tremu, tačnije osećaj odgovornosti da sve prođe kako treba – izjavila je Jelena.

Na pitanje smatra li da će biti dostojna zamena koleginici Kristini Radenković, poručuje:

– Kristina je moja draga koleginica koju cenim. Dala mi je korisne savete i podršku. TV „Slagalica” ima svoj ustaljen koncept i moj zadatak je da se uklopim najbolje što umem. Svako od nas ima svoj pečat, ne mogu da ličim ni na jednu voditeljku kviza, niti je to ideja – objašnjava nova voditeljka popularnog kviza.

Dobila je dosta poruka od prijatelja i kolega kada su je ugledali na malim ekranima, a bilo je i onih zanimljivih.

– Svaki čovek ima neki svoj ugao posmatranja. Kritiku prihvatam, ako je dobronamerna, jer sam svesna da je to način da budem bolja. Od komentara najzanimljiviji su mi bili „nova voditeljka Slagalice, a nije plava” – kroz smeh priča Jelena.

Inače, Jelena je rodom iz Sarajeva, a u intervjuu za „Politikinu TV reviju” rekla je da se sa 12 godina suočila sa svetom odraslih i da bi se o njenom životu mogao snimiti film. Prema pisanju ovog lista, seća se da kada je došla u Beograd, kad god bi neko jače zalupio vrata, ona bi se trgla i imala osećaj kao da je pala granata. Udata je za uglednog profesora Dragana Simića, koji je dekan Fakulteta političkih nauka. Njih dvoje imaju ćerkicu Unu.

Potpuno naga žena umotana samo u ćebe vršila je u petak uveče magijski obred u centru Vinarca nadomak Leskovca, nasred mosta u ovom selu! 

Kako prenosi Jugmedia, kada su meštani koji su tuda prolazili počeli da zastajkuju i da je posmatraju, ona je skinula ćebe sa sebe i kao od od majke rođena pobegla prema reci Jablanici, tvrde očevici.

Mladić koji je tuda prolazio automobilom vraćajući se iz grada oko ponoći, uslikao je bačeno ćebe i zapaljene sveće, ostavljene pored puta usred prekinutog rituala, prenosi ovaj portal.

– Video sam ženu zamotanu u ćebe kako sedi nasred mosta i pali sveće. Najpre sam mislio da joj je pozlilo, da joj nije dobro. Kada sam zaustavio automobil i izašao iz njega, ona je skinula ćebe i potpuno gola otrčala prema koritu reke ispod mosta – tvrdi ovaj Vinarčanin.

Ceo ritual posmatrale su i budne komšije iz okolnih kuća i tvrde za Jugmediu, da su ih probudili urlici usred noći koji su dopirali sa mosta.

“Ne verujem da je u pitanju neka sekta. Više je ličilo na magijski ritual. Nije mi bilo svejedno, jako sam se uplašio. Ne mogu da verujem čime se sve ljudi bave u 21. veku”, komentariše mladi Vinarčanin koji je uslikao ove fotografije.

Najradosniji hrišćanski praznik, dan rođenja Hristovog, 7. januara proslavljaju Srpska pravoslavna crkva i crkve koje poštuju julijanski kalendar

Božić je hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Uglavnom se proslavlja 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dokcrkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara (tj. 25. decembra po starom kalendaru). I dok moderni istoričari smatraju da bi godina rođenja Isusa Hrista mogla biti u opsegu od 7. do 2. godine p. n. e., tačan datum njegovog mogućeg rođenja je nepoznat.

Pošto se na današnji dan, po verovanju hrišćana rodio Sin Božji, Isus Hrist – spasitelj sveta, Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva i stvaranja uopšte. O Božiću pravoslavni hrišćani se pozdravljaju sa “Hristos se rodi” i “Vaistinu se rodi”.

Šta valja raditi o Božiću?

– Sve što vam je zadavalo muke preko godine treba ujutru na Božić uraditi i to vam više neće biti problem. Na primer, ako vas muči matematika, uradite ujutru najlakši zadatak i tokom cele godine nećete imati problema. Ovo važi i za sve druge predmete i poslove.

– Vodom u kojoj je opran sud od mešenja česnice zalivale su se voćke da bi bolje rodile naredne godine ili se sipala u saksije sa cvećem da bi ono lepše cvetalo.

– Testo koje bi ostalo na rukama domaćice posle mešanja česnice, domaćica bi skidala i stavljala na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.

– U pojedinim krajevima se gata prema plećki od pečenice. Ako je na pečenoj plećki, kad se izvuče kost, ostalo mesa na kosti, verovalo se da će te godine stoka biti plodna.

– Nekad je značajnu ulogu u božićnim običajima imala i božićna sveća. Neke porodice su je palile već na Badnje veče, a obavezno je paljena o ručku prvog dana Božića. Sveću su palili na početku ručka ili kad se iznese božićno pečenje. Sveću je palio domaćin, najčešće sa tri vlati pšenice, odnosno slame.

– Od konopca kojim je vezan naramak slame koji se unosuio u kuću treba ujutru na Božić u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruza i pšenice da bi se kokoške nahranile. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.

Kako se pravilno slavi Božić?

Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.

Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.

Božić, dan kada se veruje da je rođen Isus, 7. januara obeležavaju pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. To su Jerusalimska partijaršija, Srpska pravoslavna crkva, ruska, makedonska, gruzijska crkva i Sveta Gora.

Zajedno sa Uskrsom i Duhovima (Sveta trojica), Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika.

U mnogim stanovima danas nema vatre, pa se zato na ostacima slavske sveće zapali list ili grančica badnjaka i simbolično napravi nekoliko varnica

Najvažniji božićni simboli u narodnoj tradiciji jesu: česnica, položajnik i pečenica.

Praznik počinje pozdravom: Hristos se rodi!, i odgovorom Vaistinu se rodi!

Testo se umesi čvrsto kao za hleb, a zatim ostavi oko dva sata na toplom mestu da testo samo “radi”. U nekim krajevima Srbije česnicu mesi domaćin, a negde domaćica. Česnica se može zamesiti i sa zamašćenim brašnom. Umešeno testo s mašću i vodom razvlači se u tanke listove i slaže u kružnu tepsiju. Broj listova mora biti neparan.

Česnica počinje da se mesi ujutro na Božić kad prvi put zazvoni crkveno zvono. U nju se stavljaju pojedini predmeti, najčešće zlatni novčić, odnosno dukat.

Položajnik jeste prva osoba koja uđe u porodični dom na Božić. Položajnik donosi specijalno umešen kolač koji daje domaćici, vino ili rakiju za domaćina, nešto metalnog novca kojim dariva badnjak i malo pšenice kojom dariva kuću.

Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa: Hristos se rodi!, prospe pšenicu po kući, a u isti mah neko od ukućana zaspe položajnika pšenicom. Tad on priđe ognjištu gde gori badnjak, uzme grančicu badnjaka i džara ili čarka vatru da polete varnice, govoreći:

Koliko varnica, toliko zdravlja Koliko varnica, toliko sreće i veselja Koliko varnica, toliko parica.

Govor završava rečima: “Amin, Bože daj!”

U mnogim stanovima danas nema vatre, pa se zato na ostacima slavske sveće zapali list ili grančica badnjaka i simbolično napravi nekoliko varnica.

Pečenica je krvna žrtva koja se prinosi Bogu, što je poznato još iz vremena pre Novog zaveta. Hrišćanska crkva je običaj prihvatila i blagoslovila s obrazloženjem da posle Božićnog posta, koji traje 40 dana, jaka i mrsna hrana dobro dođu.

Srbi veruju da ako se tokom godine i mora oskudevati, za Božić valja sve najbolje na trpezu izneti.

U narodu je prihvaćeno verovanje da se o Božiću moraju uraditi određene stvari i da će onda sve tokom naredne godine biti lakše. To je čuvena izreka u Srba: Valja se!

Sve što vam je zadavalo muke preko godine treba uraditi ujutru na Božić, i to više neće predstavljati problem.

Za Božić je uobičajeno otpevati tropar. U pravoslavlju tropar je crkvena pesma posvećena nekom svetitelju ili prazniku i najčešća je strofa crkvenog pesništva. Božićni tropar opisuje rođenje Isusa Hrista i zato se zove “Rođenje Tvoje”. Peva se u vreme božićnih praznika.

“Rođenje tvoje, Hriste Bože naš, obasjalo je svet svetlošću bogopoznanja, jer tada je one što zvezde obožavahu, zvezda naučila da se klanjaju tebi, suncu pravde, i da poznaju tebe istok sa visine”.

Mnogi veruju da se o ljubavnom životu Vesne Zmijanac zna sve, muđutim, ona je svojevremeno otkrila da je bila u vezi sa uspešnim, poslovnim čovekom, a da javnost u to nije bila upućena. U tom periodu dogodila se ljubav između Zmijančeve i Petera Simensa, sina vlasnika Upravne zgrade u kojoj je pohađala praksu, piše espreso.co.rs.

Kako je pevačica ispričala ta romansa joj se dogodila u ranoj mladosti. Naime, ljubav se desila kada je upisala školu koju kod nas zovu Pravno-birotehnička ili Srednja upravna, u okviru „Simens” sistema, koja je školovala kadrove potrebne firmi. Obavezna praksa nije se odrađivala u pogonima, već u kancelarijama uprave, a sve ove detalje Vesna je otkrila u svojoj autobiografiji „Kad zamirišu jorgovani”, a pričala je i u jednom od intervjua.

– Peter je, kada sam ja bila u pitanju, bio spreman na sve. Tokom našeg dvogodišnjeg zajedničkog života, došao je dotle da mu ni firma, ni statusni simboli i položaj u društvu, ni novac, čak ni stari Rudolf Simens (inače, neprikosnoveni autoritet za njega) ne znače ništa. To je i pokazivao, iako je imao ne malih problema zbog veze sa mnom. Mislim, pre svega, na stav koji je njegova porodica imala prema meni, i zbog čega smo morali da iznajmimo stan. Naravno, veliki i skup, u centru. Tu počinje moj drugi život. Ili, tačnije, novo poglavlje onog starog – rekla je pevačica za Stori i nastavila:

– Postala sam, da se tako izrazim, neka vrsta gazdarice. Mlada gazdarica, neformalna, jer nisam bila zvanično udata za Petera, i neželjena – celokupna Peterova rodbina prestala je da komunicira sa njim, ali – gazdarica. Većina poslova „Simensa” već je bila preneta na Petera, i stari Rudolf je više bio protokolarni vlasnik, neko ko ima prvenstvo časti, ali su faktičke poluge moći i odlučivanja bile u Peterovim rukama. Kao i novac, za šta su, inače, svi mislili da sam ja najviše zainteresovana i da je moja veza sa Peterom prouzrokovana i motivisana jedino time. Nije im bilo logično da sam u Peteru pronašla i nešto drugo, nešto ljudsko i toplo, što mi je daleko više značilo od novca.

Ona je istakla da njihova veza nije opstala jer se u tom periodu nisu slagali po pitanju braka i porodice:

– Peter je uporno insistirao da se udam za njega, da se skrasim i prestanem da ludujem (kako je on to govorio). Da počnem da vodim život kakav bi priličio supruzi jednog poznatog, uspešnog i bogatog poslovnog čoveka. Da imam sve, da mogu i smem mnogo, ali i da budem njegova na način koji je on to želeo. Ja sam, naprotiv, želela i morala pre svega da budem svoja. Slobodna. Slobodna voljom i slobodna mišlju. Pa, slobodna i delom. Slobodna za pesmu, slobodna za život kakav sam ja želela, pa makar bio i lošiji od onog koji mi se, kroz privid samostalnosti, uz Petera i od njega nudio.

Kurir.rs/ Espreso

Tri vlasnička psa nasmrt su izujedala poznatog novinara Vladana Radolsavljevića (62), a prijatelji se opraštaju od njega i nadaju se da se preselio na neko bolje mesto.

– Preselio se naš prijatelj! Dovoljno je blizu da čujemo njegov glas i smeh, a previše daleko da ne plačemo za njim – piše u čitulji koju su za Radosavljevića dali njegovi prijatelji.

Da je bio omiljen među ljudima za Kurir je juče potvrdio i njegov prijatelj Milan Savkić sa kojim se novinar često viđao kad je dolazio na svoju vikendicu na Kosmaju gde je i tragično stradao.

– On mi je bio kao kućni prijatelj. Svaki vikend smo se sastajali, jeli i pili u mojoj kafani. Strašno je da takav čovek strada na tako strašan način. Mnogo mi je žao mog prijatelja. Bili su divni ljudi, ono je jedan od najgorih načina da umre čovek, pogotovo takav – rekao nam je Milan.

Podsetimo, tri psa koja su usmrtila Radosavljevića pripadala su A.S. koji se trenutno nalazi na izdržavanju zatvorske kazne, te o njima već duže vreme brigu preuzela njegova majka M.S. Međutim, ona često boravi u Parizu i na kraju za to zadužila komšinilcu V.M. koja je zato juče i uhapšena.

Kako je juče saoštilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, oni su dali nalog mladenovačkom Osnovnom javnom tužilaštvu da V. M. odredi zadržavanje do 48 sati.

– Inače, protiv M. S. je već u toku krivični postupak pred mladenovačkim tužilaštvom, jer su isti psi, kako se sumnja, 1. novembra 2021. napali dete u selu kod Sopota – naveli su iz VJT.

Ispovest majke

Majka Zora Mladenović za Kurir tvrdi da su isti psi prošle godine napali njena dva sina od osam i 14 godina. Ona nam je ispričala da su tri kučeta pre nego sto ih je vlasnica M. S. odvela na Kosmaj, bila potpuno raspuštena i udaljena samo 300 metara od njene kuće.

– Prvo su mi u maju prošle godine napali mlađeg sina, on je imao lakše povrede, više ogrebotine i oguljotine, jer je reagovala komšinica koja je čula napad – kaze Zora i dodaje da tada nije prijavila policiji, ali je upozorila vlasnicu da bi zaštitila svoju decu.

– Drugi put, napali su mog statijeg sina u novembru prošle godine. On je prošao ozbiljnije, sedmi je razred, tada sam morala da reagujem – kaže naša sagovornica i dodaje da je više nego žalosno što je ovako nešto moralo da se desi.

Kurir.rs – D.A.

NIŠ – Niška policija isključila je iz saobraćaja vozača, “folksvagena” iz tog grada zbog nasilničke vožnje i upravljanja automobilom sa 2,24 promila alkohola u organizmu i pod dejstvom kokaina, saopštila je danas Policijska uprava u tom gradu.

Prema navodima policije, patrola je vozača (37) zaustavila na Bulevaru 12. februar.

Određeno mu je zadržavanje do 12 sati i protiv njega će biti podnete odgovarajuće prekršajne prijave.

Kurir.rs/Beta

Pevačica Katarina Grujić sumirala je utiske iz prethodne godine i otkrila kako joj je rođenje njene ćerke promenilo život.

Naime, pevačica je otkrila da joj je 2022. godina bila i više nego uspešna.

– Godina za nama bila je i više nego uspešna i lepa na svim poljima. Bila bih neskromna kada bih rekla da mi je nešto falilo. Marko i ja smo se venčali pred bogom u Hramu Svetog Save. Tamo smo krstili i našu ćerku. U ovoj godini smo proslavili njen prvi rođendan, a slavili smo i poslovne uspehe – započinje Katarina, i nastavlja:

– Od kada je Katja došla na ovaj svet, Marko i ja ne prestajemo da zahvaljujemo Bogu. Ona je ceo naš svet i ništa s njom ne može da se meri.

Ne krije da kad god ima vremena odlazi u crkvu, ali i koju to molitvu priželjkuje da joj bog usliši.

– U crkvu odlazim, ali čin ispovedanja je intimno pitanje i samo moja stvar – kaže Grujićeva i dodaje:

– Želimo da Katji podarimo brata ili sestru, ili oboje, ako bi bili blizanci. Molimo se Bogu i radimo na tome.

Iako joj je porodica na prvom mestu, vrsta posla kojim se bavi joj ne dozvoljava dočeke Nove godine kao većini ljudi, ali se zato trudi da ostale praznike bude u domu.

– Za mene, Nova godina odavno nije praznik, možda baš zbog toga što je provodim radno. Poslednjih deset godina uveseljavam druge ljude i trudim se da njima bude lepo. Vremenom sam počela da uživam u tom osećaju – kaže pevačica.

Katarina se osvrnula i na temu tradicije i običaja tokom praznika.

– Ne mislim da se tradicija izgubila. Živela sam i živim u porodici u kojoj su tradicionalne vrednosti izuzetno važne. Tako ću vaspitavati i svoju ćerku. Ona već uči, gledajući svoje roditelje. Kao mala ljutila sam se kada ne bih našla novčić u česnici. Znala sam i da zaplačem ali i da se smrtno naljutim na onog koji ga je dobio- kroz smeh priznaje pevačica.

Ona ne krije da je Marko romantičan, ali da ni ona ne zaostaje.

– Romantični smo. Jedno drugo često iznenađujemo. Mnogo je romantičan, i to čini na svakodnevnom nivou pa mi nije lako da se odlučim. Ako bih ipak morala da izdvojim jednu stvar, onda bi to definitivno bila prosidba pod vedrim nebom – kaže Kaća i priznaje da je egoista.

– Sebe obožavam, jer smatram da samo onaj ko je dobar sebi može da bude dobar i onima oko sebe. Ako je to egoizam, onda jesam – dodaje ona.

Od kada je Katja došla na ovaj svet, Marku sam na drugom mestu.

Kaća kaže da je sa rođenjem ćerke ona postala žena broj dva u životu fudbalera.

– Bukvalno ne postoji stvar koju ne bi učinio za svoju mezimicu. Ustajanje pet puta noću odavno mu ne predstavlja napor. Zaljubljen je u Katju. Ona je najvažnija ženska osoba u njegovom životu, ja sam na drugom mestu, ali mi to ne smeta – ponosno naglašava Katarina, te dodaje da ćerku ne može sačuvati od pogrešnih odluka:

– Ljudski je grešiti, ali ispraviti, priznati… Staću uvek iza svoje ćerke i pomoći joj da lakše prebrodi pad, ali znam da će je on, kao što su i mene moji padovi, samo ojačati – zaključila je pevačica.

Kurir.rs/Blic

Božić je omiljeni praznik u domu folk pevača Saše Matića. Cela njegova porodica sa ushićenjem očekuje 7. januar i poštuje sve pravoslavne običaje. Saša je postio ceo post pred najradosniji praznik, a tako vaspitava i svoje ćerke Aleksandru i Taru.

U božićnom intervjuu za Kurir pevač se prisetio perioda kad su on i njegov brat blizanac Dejan slavili Božić kao deca i objasnio kako se ovaj praznik obeležava u njihovoj kući.

– Sećam se da smo kao klinci išli kod bake u kuću, kao položajnici. Jedino je bila muka što u to vreme nije bio raspust za ove praznike, pa smo morali baš rano da ustanemo i da prvo odemo do bake, pa onda u školu na časove. Ustajali smo u šest, umesto u pola osam.Bilo je baš veselo.

Vaša porodica i vi se baš radujete ovom prazniku.

– Mnogo volim božićne rituale – i Badnji dan i veče. Ceo taj ritual je lep sam po sebi. Mi obično za Božić rano ustajemo i okupljamo se, pa nam dođu prijatelji. Više volim da neko dođe kod nas, nego da mi idemo negde.

Ko se najviše raduje prazniku i da li se trudite da ispoštujete tradiciju?

– Svi podjednako. Postio sam ceo božićni post. Svi smo porodično u duhu praznika. Dok su devojčice bile male, one su se najviše radovale. Božić je prilika da se svi okupimo. Moj tempo života je takav da šest dana u nedelji radim, a tu su konstantni nastupi i putovanja, te nemam često prilike da budem s decom. Što se tiče tradicije, ne razlikuje se mnogo od onoga kako slavi većina porodica. Poštujemo tradiciju i tome sam učio ćerke od malih nogu.

Jedan od običaja za ovaj praznik je i lomljenje božićne česnice. Ko je dosad imao najviše sreće, pa je pronalazio paricu?

– Dejan je češće dobijao novčić nego ja kad smo bili mali. Bio je srećnije ruke. Prošle godine je starija ćerka izvukla paricu, pa se mlađa naljutila (smeh). Nije bilo nameštaljki nikakvih. Videćemo kako će biti ove godine.

Da li ćete posle napornih koncerata imati malo vremena za odmor s porodicom?

– Hoću. Odmah posle Božića ću uzeti tri nedelje.

Šta biste poručili čitaocima Kurira povodom praznika?

– Da Božić provedu u miru, zdravlju i veselju sa svojim porodicama. Nadam se da će nam 2023. godina biti mnogo bolja od prethodne. To je najbitnije.

Da li ste uzbuđeni zbog koncerta u Areni koji ćete održati 8. marta?

– Naravno. Kao i uvek, obećavam vrhunsku zabavu. Deo prihoda od koncerta doniraćemo onima kojima je to najpotrebnije. Moj tim će biti zadužen da vidi kojoj dečjoj instituciji je potreban novac i za šta: da li za opremanje te institucije ili lečenje nekog deteta.

Kurir.rs / Aleksandar Panić