Author: ollo

U Srbiji će danas biti promenljivo oblačno, mestimično s kišom, pljuskovima i grmljavinom, češćim u drugom delu dana. Ponegde su moguće i nepogode s gradom i olujnim vetrom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Najniža temperatura o d 11 do 17, najviša od 23 do 27 stepeni Celzijusa, vetar slab i umeren jugostočni, na jugu Banata povremeno jak.

U Beogradu će biti promenljivo vreme, kasnije popodne i uveče s kišom i grmljavinom. Naniža temperatura od 13 do 17, najviša oko 26 stepeni Celzijusa.

Zbog biometeorloške situacije oprez je savetovan obolelima od respiratornih oboljenja i nervno labilnim osobama, a tegobe mogu imati i srčani bolesnici. Od meteoropatskih reakcija mogući su nervoza i smanjena radna sposobnost.

Upozorenje na pljuskove sa grmljavinom

“U toku ove sedmice promenlјivo i nestabilno sa lokalnom pojavom intenzivnih plјuskova sa grmlјavinom (više od 20 mm za kratko vreme) uz pojavu sugradice i grada”, navodi se u upozorenju RHMZ.

Upaljen meteo alarm

U celoj Srbiji upaljen je meteo alarm zbog vremenskih nepogoda, kiše i grmljavine. Narandžasto upozorenje na snazi je u Bačkoj, Banatu, Sremu, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a to znači da je vreme opasno.

“Prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su inteziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova. Pratiti savete koje daju nadležne državne službe”, navodi se na zvaničnom sajtu RHMZ.

Žuti meteo alarm upaljen je na području Beograda, Pomoravlja, istočne i jugoistočne Srbije, kao i na teritoriji Kosova i Metohije, a to znači da je vreme potencijalno opasno.

“Vremenske pojave koje su prognozirane nisu neuobičajene, ali je potreban oprez ako planirate aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku. Treba nastaviti sa informisanjem o očekivanim meteorološkim uslovima. Ne preduzimajte nepotrebne rizike”, objašnjavaju iz RHMZ.

Vreme narednih dana

U utorak promenljivo i nestabilno vreme sa sunčanim periodima i razvojem oblaka uz povremenu kišu i kratkotrajne lokalne pljuskove sa grmljavinom. Moguće su i lokalne nepogode sa gradom. Vetar slab istočni i jugoistočni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna jutarnja temperatura od 13°C do 17°C, a maksimalna od 22°C do 26°C. Uveče je moguća kiša ponegde. Temperatura u 22h od 16°C do 19°C.

Do kraja sedmice se nastavlja promenljivo i nestabilno vreme sa smenom sunčanih i oblačnih perioda i kratkotrajnom kišom i lokalnim pljuskovima.

(Kurir.rs)

“Sedativi su odlični lekovi, namenjeni su za smanjivanje straha, bolje spavanje, za mir i relaksaciju i za uvođenje u anesteziju, sve drugo je zloupotreba”

Izazovi koje nosi savremen način života su na svakom koraku, naročito za psihičko zdravlje. Imati teškoće i potražiti pomoć nije sramota, postoje stručnjaci koji znaju kako se te krize lakše prevazilaze. Svoju priču o ovom zdravstvenom problemu, za „RTS ordinaciju”, podelila je pevačica Snežana Đurišić, a kako prepoznati depresiju i kako se ovaj problem može rešiti, objasnio je prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS.

Nekada uzrok depresije može biti očigledan, kao što su razočarenje ili gubitak drage osobe, ali nekada ova bolest može nastati bez konkretnog povoda. Pevačica Snežana Đurišić govorila je za RTS Ordinaciju o tome kako je u njenom slučaju sve počelo.

“Videla sam da nešto nije u redu, odgovarala mi je samoća, čak su mi smetala i moja deca. Smetao mi je svako ko boravi u kući više od pola sata. Odlazila sam da radim svoj posao i brzo se vraćala kući da budem sama. Gledala sam serije, igrala igrice, samo da me niko ništa ne pita i da ne razgovaram.”, rekla je pevačica Snežana Đurišić i nadovezala se na događaje koji su prethodili ovom stanju:

“Imala sam nesreću da sam izgubila brata, pa ubrzo supruga i oca. Gubitak supruga je bio vrlo surov i mirenje sa nemoći koju čovek ima. Ostala sam bez svog saputnika posle trideset i šest godina. Ta nemoć je mene odvela u depresiju, ceo život se na mene sručio, godinu dana nisam mogla da ne zaplačem na pomen reči imena svoga muža i onda sam znala da dok to ne prođe ne treba da idem nigde.”, prisetila se pevačica.

“Onda sam se čula sa jednom koleginicom koja je imala istu situaciju mnogo pre i pitala je kako je preživela, ona me uputila na duhovnika. Imala sam neko mišljenje o tim stvarima, uzela sam podatke i tek posle mesec dana oko deset uveče, okrenula sam telefon tadašnjeg monaha. Vodio se razgovor koga se ne sećam, dogovorili smo se da dođem u manastir gde je boravio. Osetila sam neko olakšanje nakon tog razgovora.”, bila je iskrena Snežana Đurišić i dodala:

“Imala sam i odlazak kod psihologa i posle godinu i po dana osetila sam da mi je lakše i da polako gledam bistrije i trezvenije razmišljam, ne smeta mi narod oko mene.”

Pevačica Snežana Đurišić je uspela da pobedi ovaj zdravstveni problem bez lekova.

“Prošla sam hvala Bogu bez lekova. Kada sam pričala sa duhovnikom u početku mi je bilo lakše na sat do dva, vremenom se da se osećam lakše povećavalo na duži vremenski period. Molila sam se i razgovarala.”, rekla je Snežana i dodala šta joj je najviše smetalo u tom periodu:

“Bio je pritisak na moju psihu, na mene. Govorili su mi da mi je to “iz glave”, da se trgnem. Ja odem među ljude, ali meni to nije prijalo. Javim se deci da sam došla kući i javim se deci da idem da spavam. Nisam imala strahove.”

“Postalo je bolje kada sam otišla na neko veselje da radim i nisam žurila kući. Prošle su četiri godine da mi se dogodilo da pogledam u čoveka sa kojim sada živim.”, rekla je Snežana Đurišić i posavetovala da svako treba da brine o svom ličnom miru:

“Naučite ljude da razumete, to ne znači da nemate reakciju, ali kada ih razumete vaša reakcija će biti ljudska. Pa će neke bezobraznike da posrami, nekima će da pomogne, a taj ko ne reaguje nije ni bitan.”

Psihijatar prof. dr Milan Latas o tome šta je depresija i po čemu se razlikuje od anksioznosti

“Anksioznost je patološki strah kada su ljudi previše brinu i kada su napeti i previše uznemireni i to ne mogu da kontrolišu. Depresijom nazivamo kada osoba najmanje dve nedenje, svakoga dana, oseća se tužno i nesrećno. A drugi kriterijum kada osoba izgubi mogućnost uživanja u stvarima u kojima je ranije uživala.”, objasnio je psihijatar prof. dr Milan Latas i dodao:

“Anksioznost je povezana sa brigama, depresija je povezana sa tugom, raspoloženjem i gubitkom. Volja je često smanjena ili je nema uopšte, ali nije ključni kriterijum.”- ističe psihijatar.

“Ljudi pokušavaju da pobede krizu i vide da ne mogu. Depresija je fiziološka. Kada govorimo o blažim depresijama onda poseta psiihoterapeutu ili duhovniku može da pomogne, kada govorimo o umereno teškim i teškim depresijama sam razgovor i psihoterapija nisu dovoljni i onda je neophodno da se uključe i lekovi u terapiji.”, napomenuo je prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS.

Da li su antidepresivi teški, imaju li neke nus efekte?

“Nekada su ti lekovi imali neželjene efekte, kao što su sušenje usta i omaglice. Međutim, savremena psihijatrija ima veliki broj različitih lekova koji mogu da pomognu ljudima u različitim simptomima. Nisu svi ljudi koji su oboleli od depresije isti, niti su njihovi simptomi isti.”, kaže psihijatar dr Latas i dodaje:

“Ono što je važno kod primene antidepresiva je njihova sigurnost u smislu da neće napraviti štetu ljudima. Problem zavisnosti kod psihijatrijskih lekova je u tome što kada se naglo prekinu javi se problem. Problem zavisnosti nikada nije problem kada pratimo pacijenta i vidimo kada je vreme da se lek ukine.”

Mana antidepresiva je što im je potrebno vreme da počnu da deluju

“Antidepresivima treba dve, tri, nekada i četiri nedelje da počnu da deluju. U prvom razgovoru sa pacijentom kažemo da se ništa neće dogoditi odmah. U prvom razgovoru kažemo i neželjene efekte koji mogu da se jave, najčešće su vrlo blagi i nestaju nakon neko dana.” , kaže prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS.

Bezbedno je ceo život uzimati lekove u propisanim dozama

“Obično bi lekovi za lečenje psihijatrijskih poremećaja trebalo da se uzimaju od šest do dvanaet meseci, to je minimum. Neki ljudi koji su osećajniji i senzitivniji potrebno je dve, tri godine, nekada i ceo život. Kod nekih ljudi koji su jači i imaju bolje uslove života njima su kraće potrebni lekovi.”, istakao je prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS i dodao da su sedativi dobri lekovi, ali da se mora voditi računa kada se primenjuju:

“Sedativi su odlični lekovi, namenjeni su za smanjivanje straha, bolje spavanje, za mir i relaksaciju i za uvođenje u anesteziju, sve drugo je zloupotreba.”

“Kada govorimo o antidepresivima nekada se koriste sa sedativima nekoliko nedelja na početku.”, objasnio je prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS i dodao da u slučajevima kada neko ima samo depresiju, koja nije praćena anksioznim strahovima, sedativi nisu potrebni.

Folkerka i učesnica rijalitja “Zadruga”, Zorica Marković ima dva sina, Dejana i Iliju, koje retko viđamo u javnosti.

Zorica je jednom prilikom objavila zajedničku fotografiju sa sinovima, Ilijom i Dejanom i pokazala koliko su bliski.

Dejana je dobila sa samo 15 godina, sa harmonikašem iz svog sela, a ubrzo nakon porođaja oni su se rastali. Pevačica je tada napustila rodno mesto kako bi pravila pevačku karijeru.

Dejana retko viđala, ali danas imaju odličan odnos. Sina Iliju pevačica je dobila u drugom braku i za njega devojke kažu da je opasan frajer.

Podsetimo, Zorici je pre neki dan bio rođendan, a njeni sinovi poslali su joj tada pismo u Belu kuću, koje je pročitala njena prijateljica Ana Ćurčić. Pevačicu je sve to jako dirnulo, pa se rasplakala pred svima.

– Najbolja majko na svetu, svetinjo moja. Uz tebe sam uvek čak i kada nisam svojim prisustvom sa tobom. Čekamo te da proslavimo zajedno tvoj rođendan. Ovo radim u ime tvoje izdržljivosti i mudrosti. Želim da zajedno proslavite sve što ste preživeli unutra. Za mnoge si heroina i primer. Pozovite sve neka se počaste, neka zavlada ljubav i mir. Znaj da imaš ogromnu podršku. Posebno pozdravljam Anu Ćurčić koja je probudila u mojoj majci ono što ona zapravo jeste. Hvala ti što si tu za moju majku… Majko volim te – pročitala je Ana.

Pevač Ivan Milinković je posle skoro tri decenije saradnje, 2019. godine, napustio grupu „Legende“ i od tada gradi solo karijeru.

Pevač je sada otvoreno govorio o napuštanju grupe, a priznao je u kakvim je danas odnosima sa kolegama iz benda.

– Ja sam želeo nešto da promenim, i hteo sam da vidim gde mi publika više veruje, bar oni koji me prate. Obično onaj koji ti nalazi manu stalno, ne da ti da zarđaš, to je dobro jer možeš da radiš na sebi i da se ne upavaš. Onda možeš da napreduješ na profesionalnom nivou makar po milimetar da svoj rekor obarim u tom smislu je to bio moj imperativ kada sam to uradio. To sam želeo da uradim i idemo dalje – počeo je on.

Pevač je otkrio kako je prelomio i kada je doneo tu odluku, kao i to da li je njemu bilo teško.

– Mogu da budem iskren, nismo u kontaktu više. Jesam samo sa jednim članom koji me povremeno pozove i čujemo se. Ljudi na kraju imaju svoje stavove, ali normalno je to da kada posle toliko godina napraviš takav rez. Nisam želeo da pravim neku lošu atmosferu, što bi ljudi rekli zlu krv, ali je trideset godina rada veliki period – kaze Ivan i dodaje:

– To je zaista jedna velika karijera, preko 2.800 koncerata ovde i u inostranstvu, punih 59. Sava Centara, to su velike brojke i vrlo referentne. Normalno je da svako ima svoj stav, ne kažem da se ljuti, ali dobro. Oni idu dalje, imaju jako lepe numere. Trideset godina je jedan radni vek i ja ne bi boravio tu tolike godine da mi nije bilo lepo.

Nema mira u školama. Posle epidemije korone, kombinovane i onlajn nastave, talasa vršnjačkog nasilja, te velike tragedije u “Ribnikaru”, đake, roditelje i nastavnike su dočekale i brojne promene. Neke su već ozvaničene, a neke bi tek trebalo da stupe na snagu.

Tri promene čekaju školstvo

Tri svakako najveće izmene vezane su za raniji završetak školske godine za sve učenike u Srbiji, kako osnovce tako i srednjoškolce, za odlaganje velike ili državne mature, ali i za značajne promene na maloj maturi koja će biti održana za nešto više od dve nedelje.

Zato krenimo redom.

1. Skraćena školska godina

Vlada Srbije odlučila je krajem prošle nedelje da zbog tragedije u “Ribnikaru”, i svega što se dešavalo posle toga, skrati školsku godinu i da poslednji radni dan bude utorak 6. jun.

Međutim, sve škole će nastaviti da rade do 20. juna kada je po kalendaru bio predviđen završetak nastave, te će đaci koji to žele moći da dolaze u svoje obrazovne ustanove redovno ili kada im to bude odgovaralo (kada se dogovore sa nastavnicima) kako bi eventualno popravili ocene. Svi nastavnici bi do sutra (utorak) trebalo da utvrde predlog zaključenih ocena (ukoliko su ocene “na klackalici”, odnosno ako se nastavnik dvoumi da li da da veću ili nižu ocenu – davaće veću), nakon čega će učenici koji to žele imati priliku da ih poprave.

Klackalica će biti na strani učenika

– Nastavnik će zakazati termin za popravljanje ocena, najčešće će to biti kada deca imaju redovan čas, neće se menjati raspored časova, osim tamo gde ima velikih oscilacija, gde roditelji ne žele da deca idu na nastavu – rekao je za RTS načelnik školske uprave Beograda Dragan Filipović.

Produženi boravak u školama gde postoji takođe će biti organizovan do 20. juna, uz preporuku da škola anketira roditelje i na osnovu tih rezultata organizuje rad produženog boravka. Slično je i sa celodnevnom nastavom, koja će, zavisno od interesovanja učenika i roditelja, takođe trajati do 20. juna.

Sve u svemu đaci i njihovi roditelji mogu da biraju da li će nastaviti redovno da pohađaju školu do 20. juna ili će od sutra biti na zasluženom odmoru. Kako trenutno stoje stvari, izvesno je da će znatno popunjenije biti klupe u osmoletkama, pre svega u mlađim razredima, pošto se radi o deci koju bi inače neko morao da čuva kod kuće, dok će mnogi srednjoškolci iskoristiti ukazanu priliku da dobiju koji dan odmora više.

2. Odložena državna matura

Uvođenje državne ili velike mature zvanično je, ponovo, odloženo za još dve godine, pa bi u najboljem slučaju umesto narednog leta kako je bilo predviđeno školskim kalendarom, svoju premijeru mogla da doživi u junu 2026. godine. Mada je sve više onih koji smatraju da ćemo umesto odlaganja imati otkazivanje, te da će državna matura na ovim prostorima teško zaživeti u skorijoj budućnosti. Barem u najavljenom formatu.

Ideja koja je nastala sada već davne 2001. godine nikako da dočeka svoju realizaciju. U međuvremenu su se smenjivale vlasti, ministri, ugašen je čak i projekat koji je finansirala EU, ali državnu maturu ne dočekasmo.

Ona je prvobitno bila zamišljena po sistemu male mature, samo što bi umesto za upis u srednje škole, od rezultata na njoj zavisio upis na fakultete. Međutim, nadležni su se tu suočili već sa prvim problemom jer su mnogi fakulteti, posebno oni za koje vlada veliko interesovanje, odbacili takvu mogućnost.

Ministarstvo prosvete je bilo prinuđeno da napravi ustupke posle kojih je, po mišljenju mnogih, državna matura prilično obesmišljena. Naime, dozvoljeno je fakultetima koji to žele, da pored državne mature, organizuju dodatnu proveru sklonosti i sposobnosti kandidata, samo što to neće moći da se zove prijemni ispit nego “test sklonosti”.

A onda je krajem prošlog meseca saopšteno da se državna matura odlaže za još dve godine, za jun 2026. kada bi prvi trebalo da je polažu sadašnji učenici prvog razreda srednjih škola.

Da je državna matura daleko od “upotrebne faze” pokazala je i odluka nadležnih da probni test koji je trebalo da traje tri dana i obuhvati tri predmeta skrate na samo jedan dan i isključivo test iz srpskog jezika.

3. Promenjena mala matura

Prva velika promena koja je uvedena u školama vezana je za malu maturu, a kako će izgledati imaćemo priliku da vidimo za nešto više od dve nedelje, od 21. do 23. juna, kada će je polagati sadašnji osmaci.

Glavna novina je što svršeni osnovci pored srpskog/maternjeg jezika i matematike više neće imati kombinovani test, već će birati jedan od pet predmeta (geografija, istorija, biologija, fizika i hemija). Tačnije, već su ga izabrali početkom godine. Najviše malih maturanata, njih 38 odsto, izabralo je biologiju, za geografiju se opredelilo 29 odsto, za istoriju oko 16 odsto, devet odsto se prijavilo da polaže hemiju, a najmanje, svega osam odsto, odlučilo se za fiziku.

Kada je bodovanje u pitanju, ono ostaje po starom, ali uz manje promene. Učenici će i dalje maksimalno moći da osvoje 100 poena i to 60 na osnovu uspeha iz osnovne škole i 40 sa završnog ispita, tj. male mature. Međutim, različito će se bodovati sami testovi. Naime, do ove godine su testovi iz srpskog/maternjeg jezika i matematike vredeli po maksimalnih 13 poena, a kombinovani 14. Po novom, đaci će na srpskom i matematici moći da zarade 14 bodova, a na trećem odabranom testu iz biologije, geografije, hemije, fizike ili istorije “samo” 12.

Bodovanje će takođe biti drugačije

Svi testovi će imati isti broj pitanja kao i do sada, po 20, ali će se primenjivati različita računica. Na srpskom i matematici svaki tačan odgovor množiće se koeficijentom 0,7, dok će se tačno urađeni zadaci iz trećeg testa množiti sa 0,6.

Nakon ostavke Branka Ružića, dosadašnji ministar bez portfelja Đorđe Milićević (SPS) imenovan je za vršioca dužnosti ministra prosvete. Međutim, po svemu sudeći, on se neće dugo zadržati na toj funkciji koja inače pripada Socijalističkoj partiji Srbije. Naime, kako je obelodanio lider socijalista Ivica Dačić, oni imaju barem četiri ozbiljna kandidata za ovu funkciju.

– U narednim danima predložićemo i predsedniku Srbije i predsednici Vlade Srbije novo ime koje će obavljati funkciju ministra . Imamo mnogo ljudi koji mogu to da budu od Slavice Đukić Dejanović, koja je ugledni stručnjak i profesor na univerzitetu, profesora doktora Radivoja Mitrovića, Predraga Markovića do Ivice Radovića koji je pomoćnik ministra prosvete – rekao je Dačić.

Učenike će testirati na drogu?

Posle tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” Vlada Srbije usvojila je deset hitnih mera među kojima se našlo i uvođenje obaveznih testova za narkotike u srednjim školama i u osnovnim školama za učenike sedmog i osmog razreda. Takođe, obećano je formiranje Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja, kao i povećanje broja stručnih saradnika, pedagoga, psihologa…

Prethodno je bio postignut i konsenzus oko izmene Zakona o nasilju u školama koje podrazumevaju brojčano ocenjivanje vladanja učenika od petog razreda i nemogućnost automatskog ispisivanja iz škole do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Mala Lenka (2) imala je visoku temperaturu i lošu krvnu sliku, a onda su lekari roditeljima saopštili veoma loše vesti.

Lenki Lazarević je u junu 2022. godine dijagnostikovana akutna leukemija limfoblastnih ćelija.

Lečenje citostatskom terapijom je odmah započeto na klinici u Novom Sadu, a nakon 9 meseci intenzivnog bolničkog lečenja, po završetku indukcione faze, terapiju održavanja počinje u februaru 2023. godine.

Samo dva meseca nakon toga, u aprilu 2023. godine, Lenki se javlja povišena telesna temperatura i skok vrednosti leukocita, nakon čega je ponovo hospitalizovana i tom prilikom je potvrđen recidiv koštane srži i CNS recidiv.

Lenka sa nepune dve godine ponovo prima citostatsku terapiju, a nada za izlečenje je transplantacija koštane srži. Budući da je Lenka svrstana u grupu visokorizičnih pacijenata zbog malog uzrasta, vrlo ranog relapsa i s obzirom da nema srodnog donora koštane srži u porodici, Lenkini roditelji su odlučili da se nastavak lečenja i transplantacija koštane srži obavi u inostranstvu.

Lenka je radoznalo, veselo i nasmejano dete, koje uživa da istražuje svet oko sebe, da se igra u parku, trči, ljulja, grli sa plišanim igračkama, upoznaje nove drugare, a najviše od svega voli da se igra i trči sa svoja dva rođena brata.

Vreme je ključno u Lenkinoj borbi jer je potrebno da što pre ode na lečenje u inostranstvo.

Sredstva su joj neophodna za nastavak lečenja u inostranstvu, troškove transplantacije koštane srži, specijalističke preglede, laboratorijske analize, lekove, putne troškove i troškove smeštaja u toku lečenja.

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670755-65

Uplatom na devizni račun: 160-6000001671193-12

IBAN: RS35160600000167119312

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Danas je za pravoslavne vernike duhovski ponedeljak – drugi dan jednog od najvećih praznika, Trojica.

To je praznik koji predstavlja rođendan hrišćanske crkve, a slavi se 50. dan posle Vaskrsa, pa se zove i Pedesetnica. Posle Hristovog vaznesenja učenici su ostali u Jerusalimu i u jednoj sobi na Sionu često su se okupljali i zajedno se molili Bogu očekujući s nestrpljenjem obećanoga Utešitelja, Duha Svetoga, koji od Oca ishodi.

Mesto Jude Iskariotskog među dvanaestoricom, kockom je bilo popunjeno mesto – Matijom. Na Pedesetnicu svi su bili zajedno, kad huka ispuni svu kuću i pokazaše se ognjeni jezici koji se spustiše na svakog od apostola. Izašavši na krov od kuće, progovorili su i propovedali okupljenom narodu jezicima koje do tada nisu znali, tako da su ih svi okupljeni, čak i inoverni, razumeli. Tri hiljade ljudi na ovaj dan poverovalo je propovedi apostola i krstilo se

Ovaj dan se smatra danom rođenja Crkve Hristove.

Kako su na praznik Pedesetnice Jevreji, znači i apostoli u onu Pedesetnicu, ukrašavali svoje kuće granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća, i danas se na praznik Silaska Svetog Duha na apostole pravoslavne crkve ispunjavaju travom i cvećem od koga se pletu venčići.

Narodna verovanja

Narodna verovanja na ovaj dan su različia u različitim krajevima Srbije, međutim ima nekih koja se “poklapaju”.

Na drugi dan Duhova nipošto ništa u kući ne sme da se obavlja od težih poslova, niti sa iglom, jer se ovakvo ponašanje smatra nepoštovanjem apostola i svetaca i ne obraćanjem pažnje na njihove reči.

U Zapadnoj Srbiji, pak, običaj je da se na ovaj dan ukućani sete preminulih u toj godini i prirede im simboličnu trpezu kako bi sačuvali dom od zlih sila! Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana (panaija) za dušu umrlog.

7 jaja Malo soli Čaša jogurta 5 kašike brašna 1/2 kesice praška za pecivo. Fil 300 gr mekog sira 200 gr tanko sečene šunke, može i rendane. Za koru primenite postupak pravljenja kao za svaki rolat. Pečen rolat uviti u krpu da nebi posle pucao. Kada se ohladi razviti ga i premazati sa nadevom. Ponovo urolati i uviti u samolepivu foliju do sluzenja. Najbolje je da odstoji bar 8 sati do služenja. Slana oblanda Sastojci su isti. Možete dodati i kiselu pavlaku po želji. Redjate list oblande, fil, salama, fil itd… Bombice urnebes 150 gr sitnog sira. 100 gr krem sira i aleva ljuta paprika. Izmešati i praviti bombice.

1 šolja kisele vode 1 šolja šećera 1 1/2 šolja brašna 1/2 šolje kokosa 1 prašak za pecivo 1 kašika cimeta 1 kašika kakao Za premazivanje dzem od kajsije. Koru ispeći u pleh pouljen i brasnom posut nekih 20 min. Pečenu koru preseći na pola pa premazati jednu polovinu dzemom. Poklopiti drugom. Odozgo u tankom sloju ponovo premazati dzemom i posuti kokosom.

1 kg brasna 300 gr jogurta 50 ml ulja 350 gr toplog mlega za kvasac 2 jajeta, 1 zumance Kvasac 1 kasika secera 1kasika soli Nadev 300 gr sira 1 belance. Sve sjediniti i ostaviti u frizider 1 sat moze i duze kao ludo testo. Razvuci testo debljine 1cm iseci na kvadrate. Nedenuti filom prziti u dubokom ulju.