Author: ollo

Miljana Kulić ne odustaje od svog pokušaja da bude pevačica. Ona je snimila kaver za jednu pesmu i rešila da nastupa.

Pošlo joj je za rukom nekoliko puta da se popne na binu u klubovima, ali, kako sada stvari stoje, ne piše joj se sjajna pevačka budućnost.

Em što se većina slaže da je njen glas atak na sluh, em što je gazde klubova izbegavaju. To je jasno zaključiti na osnovu jedne prepiske koja se pojavila na društvenim mtežama.

Naime, Miljana se sama nudi gazdama klubova da je angužuju, ali je dobila negativan odgovor.

– Da li ste zainteresovani za moje gostovanje u vašem klubu? Ljudi me mnogo traže tu. Unapred hvala, pozdrav – napisala je očajna Miljana Kulić, a onda je usledio kratak odgovor:

– Nismo – pisalo je u prepisci.

Podsetimo, Miljana Kulić je nedavno imala nastup u jednom klubu, u kojem je izvodila svoju numeru, ali i pesme poznatih izvođača. Njeno ponašanje na sceni bilo je provokativno i vulgarno. U prekratkoj haljini, neprestano se uvijala, čak je podigla haljinu pokušavajući da privuče pažnju publike. Međutim, umesto pozitivnih reakcija, Miljana je doživela osude i kritike.

Ona je navodno za 45 minuta uzela 5.000 evra.

Kurir.rs/ Blic

Samohranom ocu troje maloletne dece Draganu Ametoviću (39) iz malozvorničkog sela Radalja, uručeni su ključevi obnovljene kuće koju je ovdašnja opština, uz podršku humanih građana, dogradila i kompletno renovirala.

Ametovići su živeli u neuslovnoj, trošnoj kući sve do septembra prošle godine kada se dogodila tragediju u kojoj je Draganov devetogodišnji sin preminuo od trovanja gasom, a on i starija ćerka završili u bolnici.

Taj događaj potresao je javnost i pokrenuo akciju da se ovoj porodici omoguće normalni uslovi za život. Usledili su šestomesečni radovi, kuća je kompletno renovirana, spolja i iznutra, a posle njene dogradnje sa novih 28 kvadrata, za kupatilo i terasu, koje nisu imali pre, Ametovići sada žive na bruto 105 metara kvadratnih. Zamenjen je krov i kompletna stolarija, postavljena termoizolacija i urađena fasada.

Dok su radovi trajali Ametovići su boravili u stanu OŠ “Stevan Filipović” u Radalju, koji je o trošku opštine renoviran i uređen.

– Uselio sam se u kuću i od juče tu živimo. Ona mnogo bolje izgleda, prostranija je i imamo sve uslove za normalan život. Zadovoljan sam što deca sada imaju mesto gde mogu pristojno da žive, da uče, spavaju, imaju kupatilo u kući, neuporedivo je sve bolje nego što je bilo. Imamo vodu u kući, struju, sve što nam treba – kazao je kratko Dragan za Kurir i dodao da nije više u školskom stanu jer ponovo ima svoj krov nad glavom.

Ametoviću je ključeve predao predsednik opštine Zoran Jevtić koji je, sa saradnicima i predstavnicima malozvorničkog Centra za socijalni rad, došao da se uveri da je sve kako treba i poželeo Draganu i njegovoj deci što više radosti u obnovljenoj kući.

Podsetimo, obnova i dogradnja kuće porodice Ametović započeta je krajem prošle godine, a ukupna procenjena vrednost radova na 3,5 miliona dinara, sa PDV-om. Opština je za radove iz budžeta do sada izdvojila ukupno 2,5 miliona dinara, dok je oko 1,1 milion dinara za izgradnju kuće Ametovićima sakupljeno u humanitarnoj akciji kojoj su se, osim opštinskog rukovodstva, odazvali zaposleni u opštinskoj upravi i mnogim javnim ustanovama i malozvorničkim preduzećima kao i građani.

Jedna žena iz Valjeva izgubila je novčanik, ono što je nakon toga usledilo vratilo joj je veru u ljude!

Naime, ova gospođa izgubila je svoj novčanik, vest o tome objavila je na društvenim mrežama.

– Večeras mi se desio peh, izgubila sam novčanik. Objavila sam to u grupama i na valjevskim stranicama i javio se Goran M. rekao da je našao novčanik i sačekao me da preuzmem. Veliko hvala za gest, ali hvala i za vraćanje vere u ljudskost – napisala ona na društvenim mrežama u grupi “Onlajn pijaca Valjevo”.

Mnogi korisnici društvenih mreža pohvalili su Gorana koji je pronašao izgubljen novčanik.

– Samo pohvale za Gorana. Bravo! – navodi se u jednom od komentara.

Jedan gospodin dodao je da “Ima nade za Valjevo”.

Kurir.rs

Tridesetogodišnji Filip Stajković nestao je na Malti. Policija je u saopštenju rekla da je Stajković srednjeg rasta i da su ga često viđali u mestu Budžiba i zalivu Svetog Pavla na Malti.

Njegov nestanak prijavljen je policiji koja traži od javnosti pomoć i eventualne informacije o tome gde se nalazi..

Policija apeluje da svako ko ima informacije o Stajkoviću i tome gde se nalazi može da pozove policiju 21224001 ili 119.

Ljudi takođe mogu otići do najbliže policijske stanice da daju informacije.

Apel za pomoć u pronalasku Stajkovića objavljen je pre tri dana u tamošnjim medijima i za sada nema informacija o tome da je pronađen.

(Malta today)

U istrazi masakra u Mladenovcu ove nedelje je u Višem javnom tužilaštvu saslušano osam svedoka. Kako se saznaje, saslušani su neki od ranjenih koji su preživeli krvavi pir U.B. (21), a jedan od svedoka je otkrio ponašanje ubice uoči samog masakra.

Prema informacijama, saslušane su porodice žrtava, koje su ispričale potresne detalje kobne večeri. Ispitano je nekoliko ranjenih, a očekuje se da uskoro budu ispitani i ostali povređeni, kada im zdravstveno stanje to omogući. Jedna od devojaka koja se te večeri nalazila u dvorištu u selu Dubona pre samog masakra, videla je U.B., a u svom iskazu je otkrila kako se ponašao.

Zastao ispred škole i osmotrio, pa produžio u Malo Orašje

– Poznajem ga otprilike godinu dana, često je motorom dolazio u školsko dvorište, prilazio je okupljenom društvu i često se družio sa meštanima – ispričala je devojka.

Ona nije imala informacije da su postojali neki problemi sa njim, već kako je rekla, družio se sa nekim ljudima iz sela.

Nakovčanin B. I. (38) poginuo je rano jutros, vozeći “opel korsu” kada je na izlazu iz ovog sela kod Kikinde na njega naletela “škoda oktavija” koju je vozio njegov drugar i komšija V. M. (40).

B. I. je život izgubio na licu mesta, a njegov komšija ima prelom butne kosti, pa je iz kikindske bolnice prebačen na lečenje u Zrenjanin. Sudar dva automobila bio je stravičan, a posledice kobne. Oba auta sletela su sa kolovoza, a “korsu” su vatrogasci morali da seku da bi izneli telo muzičara.

– Do sudara je došlo kada je „škoda oktavija“ prešla na suprotnu stranu i udarila u “opel korsu”. U tom čeonom sudaru, na licu mesta, poginuo je vozač “korse” , dok je drugi vozač zadobio teže telesne povrede – potvrđeno je u Policijskoj upravi u Kikindi.

U Nakovu, odakle su oba muškarca, zavladala je tuga. Vladimir se vraćao iz Kikinde kući u selo, kada je na ulazu u Nakovo, oko pola pet, udario u automobil B.I.. Nakovčani kažu da je bio na rođendanu kod drugara u Kikindi.

– Njih dvojica se poznaju ceo život. Drugari su i komšije sa Glavne ulice. Pre dva, tri dana su zajedno pili kafu. Boškovi roditelji su se razveli još dok je bio mali. Majka mu je otišla u Bosnu, a on je živeo sa ocem i babom. Oboje su umrli, tako da je on već dugo godina sam. Blisku rodbinu ima u Beogradu. Trenutno je bio bez posla, ali je uskoro trebalo ponovo da počne da radi. Jedno vreme radio je u Beogradu, pa u Rumuniji. Bio je dobar k‘o lebac. Drugi vozač vraćao se iz Kikinde gde je bio na rođendanu kod drugara– pričaju poznanici dvojice Nakovčana.

Sudar se dogodio na ravnom i čistom putu, na samom ulazu u Nakovo. Boško I. vozio je iz sela, a drugi vozač išao je iz pravca Kikinde u selo.

Kurir.rs/Novosti

Šapčanin D. Č. (33) koji je uhapšen zbog sumnje da je zadavio babu F. Č. (75), koju je potom zamotao u ćebe, pa zakopao u selo Drenovac, priznao je zločin kada je priveden zbog nasilja u porodici, saznaje Kurir.

– D. Č. je odavno dobro poznat policiji jer je često hapšen zbog raznih kriminalih dela, kao što su razbojništvo, tuče, nanošenje lakih i teških telesnih povreda, droge, a nedavno ga je supruga prijavila za nasilje u porodici – kaže sagovornik i dodaje:

– Navodno, on je tada na saslušanju zbog nasilje nad suprugom bukvalno pukao pod pritiskom inspektora koji su u jednom trenutku prebacili da “imaju dokaze da je ubio svoju babu koja je nestala prošle godine”.

Prema rečima izvora, osumnjičeni se na početku dobro držao, da bi se potom slomio i sve priznao.

– Počeo je da viče i rekao: “Ubio sam babu! Sad ću da vam pokažem mesto gde sam je zakopao!”. Inspektori su ostali u šoku, iako su od samog početka sumnjali da je on nešto loše napravio babi, ali se nisu nadali priznanju – kaže dobro obavešten izvor.

Podsetimo, nesrećna žena je kobrnog 26. jula prošle godine sedela i ručala kada joj je u kuću upao unuk kog je očuvala i za kog je živela i navodno počeo da se svađa s njom oko bogatog nasledstva koje je imala. U jednom trenutku kako se sumnja, osumnjičeni je počeo da rukama davi babu, a kad se uverio da je ubio, njeno telo umotao je u ćebe i stavio u gepek. Odvezao se do sela Drenovac koje je udaljeno 12 kilometara i zakopao babu pored obale reke Save.

(Kurir.rs)

Dvojica mladića povređena su u tuči koja se sinoć dogodila u Paunovoj ulici na Banjici, a jedan od njih, star 23 godine, uboden je nožem.

Kako se saznaje, njih su napale tri nepoznate osobe.

Tuči i ubadanju prethodio je verbalni napad. Drugi mladić ima 26 godina.

Obojica su dobila udarce rukama i nogama po glavi i telu, a mlađi je zadobio i ubod nožem.

Povrede nisu teške, ali je u bolnici, ipak, zadržan mladić sa ubodnom ranom.

Kurir.rs/Telegraf

Nezapamćeni masakr u školi na Vračaru koji se dogodio 3. maja kada je dečak (13) iz očevog pištolja ubio svojih osam drugarica, druga, ali i radnika obezbeđenja D. V., zavio je u crno čitavu Srbiju, a porodice nastradalih obeležavaju četrdesetodnevni pomen.

Radnik obezbeđenja koji je godinama vodio računa o OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru prvi je ubijen od trinaestogodišnjeg dečaka koji je nakon toga počeo da seje smrt u svojoj školi, a najviše žrtvara bilo je upravo iz njegovog razreda.

– U svakom ćutanju se čuješ, u svakoj priči i dalje živiš, u svakom otkucaju našiš srca postojiš. Silno nedostaješ! Neka te anđeli čuvaju – piše u čitulji koju je potpisala porodica D. V.

Podsetimo, kako samo ranije izveštavali, ubijeni D. V. je prvi premetio da sa dečakom, s kojim je bio blizak, isto kao i sa ostalim učenicima škole na Vračaru, nešto nije uredu i da se čudno ponaša, a dečak je tada izvadio pištolj iz ranca i ubio ga, da bi potom ubio dve dežurne učenice, kao i devojčicu koja je izlazila iz toaleta.

Svoj krvavi pir dečak je nastavio u svom razredu u učionici koja je bila odmah do ulaznih vrata u zgradi.

Nastavnica istorije T. S. svojim telom pokušala je da zaštiti ostale đake od pomahnitalog druga, ali u tome nije potpuno uspela jer je i ona teško ranjena, a osumnjičeni dečak je ubio svojih pet drugarica i druga,dok je jedna devojčica preminula posle 12 dana teške borbe lekara za njen život.

Sedam đaka OŠ na Vračaru je povređeno u masakru. Dečak koji je kobnog dana iz očevog sefa uzeo pištolj i municiju i uputio se u svoju školu, nakon masovnog zločina pozvao je policiju, odložio oružje i mirno sačekao pripadnike MUP Srbije.

– Istragom je utvrđeno da je dečak imao i listu za odstrel, kao i detaljan plan likvidacije – podseća sagovornik i dodaje da je njegov otac nakon masakra uhapšen i nalazi se u pritvoru.

Sahrana

Ubijeni D. V. na groblju Lešće tada je ispraćen kao voljeni i obožavani čuvar škole gde su na večni počinak došli da ga isprate sadašnji, ali i brojni bivši đaci ove vračarske škole, kao i njihovi roditelji.

– Taj čovek je bio i više nego dinav. Decu i sve nas je dočekivao sa osmehom, ništa mu nije bilo teško i znali smo da su naša deca sigurna dok je on tu – ranije su za Kurir rekli roditelji dečice OŠ na Vračaru.

(Kurir.rs)

Mnogi roditelji ulažu sve u decu i trude se da ih podignu na pravi način, kao i da im sve pruže. Međutim, dosta njih se razočara u svoju decu, pitajući se gde su pogrešili i zašto u starosti neće da ih pogledaju.

Ispovest bračnog para koji je dočekao i unuke, ali niko neće da ih pogleda, mnoge je rastužila. Oni su za Moje Vrijeme otkrili bolne detalje iz svog života.

– Muž i ja smo voleli svoju decu i udovoljavali im i kada su nas drugi kritikovali i govorili da to nije dobro za njih, da smo pogrešili. Sada smo ostali razočarani – jadala se ona. Prvo je, objašnjava, s njihovom ćerkom sve pošlo naopako.

– Moja ćerka nam je okrenula leđa zbog svađe koja je izbila kada smo joj suprug i ja rekli da se ne ponaša dobro prema detetu. Unuk je plakao u sitne sate i morao je da stoji za kaznu, što nas je povredilo. Tada je viknuo da je gladan, a ona mu je odgovorila da sada, za kaznu što nije jeo na vreme, sme da pije samo vodu. Mi, kao roditelji ili bake i deke, odgovorno smo rekli da mislimo da ovo nije dobro za dete. Naljutila se i rekla nam je strašne reči i napustila nas – opisuje gospođa Božena.

Njih dvoje doživeli su potpunu odbačenost od svojih najmilijih.

– Nismo se čuli godinama i nismo videli ni ćerku ni unuke. Posle nekoliko godina muž se razboleo, došli su da ga posete, ali samo na kratko. To je to. Nismo dobri, koliko god nam se sviđa – jadala se ona.

Sin kao poslednja nada

Polagali su nadu u sina, ali su sa njegove strane, tvrdi, napušteni.

– Sin je bio brižan, veoma dobar kao čovek, sve dok se nije oženio. Naša snaja nas je od početka omalovažavala i ismevala, tretirajući nas kao manje vredne. Sin joj je sve to dozvolio, uvek je bio na njenoj strani. Na svadbi katastrofe, sa nama se nisu družili ni sin ni snaha. Sve smo im oprostili i kada se unuka rodila, konačno je sve bilo u redu, čak smo je i pazili s vremena na vreme – otkrila je Božena.

Ipak, mir i sreća u široj porodici nisu dugo potrajali: Nije potrajalo, a sin i snaja su nam došli u posetu, saopštivši da je ponovo trudna. Slikam ultrazvuk i u šali pitam šta je to, a ona mi odgovara: Vanzemaljac. Gledam ćutke, ne razumem čemu takav odgovor. Onda je pitala da li je to šala ili sam ozbiljna, pa su otišli. Posle toga opet sve po starom – sin se ne javlja, niti dolazi.

Kakvi su, takvi su – naši su

Kako kažu u našem narodu, “kakvi su takvi su naši su”, pa su ovi dedovi, kad im se unuk rodio, zaboravili na sve svađe. Otišli ​​su da ih posete, da vide unuka i usledio je novi šok: Čim smo ušli, snaja je otišla u prodavnicu. Posle kratkog vremena zove sina i pita da li smo još sa njima. Ne bi nas toliko bolelo što je ona otišla, bolelo nas je ponašanje našeg sina. Samo je ćutao. Onda smo odlučili da je najbolje da se povučemo i pustimo ih da žive kako žele. Od dvoje dece i petoro unučadi shvatili smo da nemamo nikoga – reči su nesrećne majke i bake.

Krštenja su bila revolucionarna

Krštenje unučadi za bake i deke je obično jedan od najvažnijih događaja kojima mogu prisustvovati. Ako ih ne pozovu, oni to vide gotovo kao tragediju. Gospođa Božena nam se poverila da ih je njen sin zvao, ali samo telefonom. Mislila je da će se bar sada udostojiti da dođe kod njih i da ih lepo pozove na krštenja. To se nije ispunilo, pa su odlučili da ne odu.

Gospođa Božena završava ispovest rečima: Sve što je od ovoga sveta prolazno je i loše. Od srca im svima želim lep i srećan život i da nikada ne osete bol koji nastaje u srcu i duši kada umiru vaša živa deca, kada im srca i duše postanu hladni i arogantni, kada zaborave svoje roditelja i porodice iz koje potiču. Svi su nas napustili i zaboravili, ali Bog je sa nama i svima njima. On ih je blagoslovio i zaštitio od svega zla ovoga sveta. Draga naša deco i unuci koje ne poznajemo, volimo vas i molimo se za vas – poručila je njihova slomljena majka i baka Božena.