Author: ollo

On je opisao najemotivnije trenutke iz njihovog zajedničkog života i dirljivim rečima joj pokazao koliko je voli

Samo u slučaju da sutra nisam svestan onoga što radiš. Kada lepiš beleške na vrata, kako ja ne bih pobrkao kupatilo i kuhinju.

Kada uspeš da me nasmeješ, nakon što obujem cipele bez čarapa. Kada pokušavaš da održiš razgovor, iako se izgubim u svakoj rečenici. Kada mi polako priđeš i šapneš ime jednog unučeta na uho. Kada nežno odgovoriš na moje napade besa, kao da se nešto buni protiv ove stvari u meni koja me preuzima.Zauvek tvoj, T.A.M.R”

Za te i mnoge druge stvari. Samo u slučaju da se sutra ne sećam tvog imena ili mog. Samo u slučaju da sutra ne mogu da ti kažem hvala. Samo u slučaju da ne mogu zadnji put da ti kažem da te volim!Julijin muž je oboleo od Alchajmerove bolesti i nije se osećao dobro već duži period. Napisao je ovu dirljivu poruku u svetlom trenutku svesti, kako bi podsetio svoju suprugu koliko je voli, iako to ne može da joj pokaže.

Majka joj je na samrti otrkila istinu koja joj je zagorčala život. 

Dok je moja voljena mama ležala na samrtnoj postelji, okrenula se prema meni i rekla: „Luis, moram nešto da ti kažem“. Pogled na njenom licu rekao mi je da je u pitanju nešto ozbiljno. Tvoj tata nije tvoj biološki otac. Usvojio te je kad si imala tri godine“, rekla je majka svojoj ćerki Luis (48).

Nije mogla da veruje šta čuje. Bila je izvan sebe i htela je da pobegne, ali ju je majka držala za ruku, odlučna da nastavi da govori dok još može.

– Jedne noći, kad sam imala 21 godinu, vraćala sam se kući s posla i neznanac me silovao, što je rezultiralo trudnoćom. Žao mi je što ti ranije nisam rekla istinu, ali nisam znala kako. Uvek sam se osećala krivom što krijem to od tebe i nadam se da ćeš moći da mi oprostiš – ispričala joj je majka.

Otkriće ju je obuzelo. Povukla se i pobegla iz sobe. Trudeći se da diše, osećala je kao da joj se ceo svet ruši. Ali nije bilo vremena za raspad.

– Kad sam se pribrala, vratila sam se uz krevet svoje mame i zajedno sa sestrama Amber i Lusi, bila uz nju dok je udisala poslednje uzdahe. Milujući je po glavi, rekla sam joj „U redu je, mama“. I s tim, ona je preminula – ispričala je Luis.

Dodaje da je bila ošamućena od šoka i tuge. Pogledala je prema Amber, a ona joj je klimnula. U tom trenutku je shvatila da ona zna strašnu istinu. Amber je majka ispričala istinu još pre nekoliko godina, i iako je htela to da kaže Luis, majka ju je preklinjala da to ne čini. Luis je počela da plače toliko jako da je mislila da nikad neće prestati.

Sledećih nekoliko dana za nju su bili užasni. Njene sestre su organizovale majčin pogreb jer ona nije mogla da se nosi sa svime. Narednih meseci je shvatila da je uvek razmišljala o svom ocu, koji je umro deset godina ranije.

– Izgledam mnogo drugačije od svojih sestara i odrastajući, tata je uvek bio malo ravnodušniji prema meni. Imala sam privilegovan odgoj na mnogo načina, imala sam sve što sam mogla da poželim u materijalnom smislu, a ipak uvek sam se osećala odvojeno od ostatka svoje porodice. Moja mama i sestre bi igrale šašave igre i smejale se zajedno, a ja nisam razumela njihov humor – prisetila se Luis.

Njen život je bio turbulentan. Njen otac je bio fizički nasilan prema njenoj mami, i iako nikad nije udario nju ni njene sestre, kaže da su svedočile kako odguruje i udara mamu.

Nakon nekoliko izuzetno loših svađa, morali su da odu od kuće i budu kod prijatelja, ali njihova mama se uvek vraćala. Tvrdi da je između nje i oca uvek postojalo neko ogorčenje i volela bi da je bila dovoljno snažna da ga napusti.

– Živeli smo u strahu od tatinog temperamenta. Čak i sitne stvari poput saobraćajne gužve bi izazvale snažan bes u njemu. Moje sestre su mogle da ga smire na način na koji ja nisam. No mama i ja smo imale sjajan odnos. Dok su Amber i Lusi bile vrlo bliske po godinama i provodile puno vremena zajedno, ako nisam čitala u svojoj sobi, bila bih s njom – ispričala je.

Kad je imala 17 godina, otišla je iz kuće i preselila se u London, gde je studirala i radila. Iako ju je majka molila da ne odlazi, njen otac se složio da je dovoljno stara da se sama snađe. Kad je otišla od kuće, viđala je oca još manje. Dok ju je mama često posećivala, tata je to činio retko.

– Kad je umro, zapravo nisam znala šta da mislim. Deo mene je bio tužan, a deo je odahnuo. Nakon očeve smrti, majka se zbližila s mojim sestrama, posebno s Amber, i često ih je posećivala. Ponekad sam bila malo zavidna zbog njihovog odnosa. Život u Londonu nije uvek bio lagan i tokom mojih 20-ih i 30-ih, bilo je vremena kad sam bila poprilično depresivna – rekla je.

Radila je u socijalnoj službi, a posao je često bio stresan. Iako je volela da pomaže ljudima, to je značilo da se bavi onima koji su beskućnici ili zavisnici od droga. Dala je sve od sebe da uzima antidepresive, redovno vežba, jede zdravo i okruži se pozitivnim ljudima.

– Istina o ocu me je pogodila. Nedugo nakon što je moja mama umrla, „zalutala sam“ na jako mračno mesto. Uzela sam kreditnu karticu i ludo trošila, u nekoliko meseci sam nagomilala dug od više hiljada funti. Šoping je bio jedina stvar uz koju sam privremeno zaboravljala na bol – ispričala je Luis

Konačno je otišla na pregled kod psihologa i psihoterapeuta koji su joj dijagnostikovali bipolarni poremećaj, depresiju, anksioznost i psihozu. Saznanje da je neko napao moju majku koju je obožavala, nanelo joj je toliko bola i krivice

– Godinama se osećala kao da nije zaslužila da postoji. Dugo sam morala da idem na terapije kako bih shvatila da to nije istina. Sada sam starija i pronašla sam svoj mir. Shvatila sam da je moj otac na svoj način pokušao da bude dobar otac. Usvojio me, finansijski me podržavao i čak je pokušao da mi pronađe posao – kaže.

Takođe je srećna što je bliska sa svojim mlađim sestrama, koje su bile uz nju u veoma teškim razdobljima. Za svoju mamu ne oseća ništa drugo osim ljubavi i saosećanje.

– Znam da me je sigurno jako volela, ako me je nakon toga zadržala. U 1970-im život samohranih majki bio je vrlo drugačiji, a njena porodica je nije podržavala. Ipak, njena ljubav prema meni je bila toliko velika da se suočila s nečim toliko teškim .

Ljubomir je u više nego emotivnom pismu upućenom svojim sinovima postavio jedno prosto pitanje.

Ceo život trčimo, za karijerom, novcem, boljoj budućnosti, a u tom trčanju, često zaboravimo na one koji su nam davali vetar u jedra i pružali ruke kada nam je to bilo najpotrebnije – roditelje.Upravo zato pismo jednog oca iz Srbije, čita se sa ogromnom knedlom u grlu i suzama na obrazima. Ljubomir, u više nego emotivnom pismu, pita svoje sinove prosto pitanje – gde su? Gde su danas, kada je on star i udovac, željan razgovora sa svojim sinovima, koji zbog neminovnosti života u moderno doba, sudeći po njegovoj priči, imaju vremena za sve, sem za njega.

Ljubomirovo pismo objavljeno na portalu „Politike“, prenosimo vam u celosti:

„Gde ste? Dokle ste stigli?

Čekam. Dolazili ste i do sada iz daleka i ja sam vam zahvalan. Čekam da zastanete, opet. Na kratko. Uvek žurite. Treba da se odmorite. I da se vidimo.

Da se zagrlimo. Vi osećate, vi znate da je očevo sunce na zalasku. Da se njegova svetlost gasi. Da se tama bliži. Jer ja, zbog duboke starosti, očekujem da odem u večni san. Vreme mi je.

Zato vam se obraćam, sinovi moji. Nastali iz mene i majke, iz naše krvi, duha i duše. Ne zaboravite to nikad. Dok živite.

Sinovi. Vi ovuda, gde sada boravim, prolazite. Nemojte proći a da me ne obiđete. Znam, vi žurite svojoj porodici u zagrljaj. Neka je srećno. Tako treba.

Ali, sinovi, vi satima vozite i jurite. Ne stajete. Kraj svog oca prolazite. Zastanite. Da me za trenutak vidite i zagrlite. Da mi osmeh podarite, staračku dušu ozarite. I da se odmorite. Sinovi, stanite i ovog puta. Poželeo sam vas. A ja samujem.

Voljena vaša majka, dična moja supruga, rano ode. Ode da se nikad ne vrati. Ode na večni počinak. Ostadosmo da tugujemo. Stalno su mi na umu vaše reči upućene meni, da ne vredi plakati, ni suze liti, jer mi ne možemo našu majku, moju suprugu, iz trajnog sna vratiti.

Sinovi, zastanite radi viđenja, pozdrava, zagrljaja.

Zastanite. Čeka vas neutešni otac Ljubomir“.

Ljudi su pričali da je sahranjen sa bogatstvom, Srbija ne pamti bizarniji slučaj.

Nepoznati razbojnici raskopali su grob biznismena Aleksandra Jankovića (64), zvanog Hina, na groblju u Bačkom Petrovom Selu, jer su čuli glasine da je sahranjen sa gomilom novca, nakita i dukata.

Razbojnici su, međutim, ostali praznih šaka jer u sanduku nisu našli ništa, pa su ostavili uništen i oskrnavljen grob za sobom i pobegli.

Mihajlo Janković, sin preminulog Aleksandra, ispričao je da je njegov otac preminuo pre pet nedelja, krajem februara, i da je i ubrzo zatim sahranjen na lokalnom groblju u Bačkom Petrovom Selu.– Prošle sedmice pozvali su me iz komunalnog preduzeća koje brine o groblju i javili mi da je grob mog oca raskopan. Kako su mi rekli, čuvar groblja je zatekao oskrnavljen grob, pa je odmah zvao svoje nadređene, a oni su obavestili policiju – rekao je Mihajlo i dodao:

– Odmah samotišao na groblje i tamo sam zatekao inspektore koji su obavljali uviđaj. Video sam da je grob otkopan i da je jedan deo očevog sanduka otvoren. Poklopac je bio podbočen nekom daskom, kako se ne bi zatvorio. Policajci su mi posle rekli da su pljačkaši izvukli jastuk ispod očeve glave i odneli ga, verovatno su mislili da je u jastuku bilo zašiveno nekakvo blago, što je obična glupost – rekao je Mihajlo.

Prema njegovim rečima, njegov otac je bio uspešan preduzetnik, imao je nekoliko kuća, kao i tri firme koje su uspešno poslovale trgujući perjem i tekstilnom robom.

– Moj otac je bio imućan i svi su to znali u ovom kraju.Verovatno je zbog toga počela da kruži priča po selu da je sahranjen sa velikim bogatstvom. Te priče su čak stigle i do mene, ali to naravno nije tačno. Međutim, kad jednom krene neki trač, niko ga više ne može zaustaviti. Čak i oni koji su u početku znali da je to izmišljotina, posle izvesnog vremena počnu da se pitaju da ipak nismo sahranili oca sa nekakvim blagom. Ljudi su čudo – priča očajni sin pokojnika.

– Vest o skrnavljenju groba me je veoma uznemirila. Teško mi je palo što sam sahranio oca, koji nije bio u poodmaklim godinama, a sad mu je još neko i oskrnavio večnu kuću. Zlotvori ga ne puštaju ni da počiva u miru. Nadam se da će razbojnici vrlo brzo biti uhapšeni i da će celo Bačko Petrovo Selo konačno shvatiti da moj otac nije sahranjen s blagom, već kao i svako drugi. Očev grob smo opet sredili i nadam se da mu niko više neće narušavati večni mir – napominje Mihajlo.

Uzrok njegove smrti nije saopšten.

U australijskom gradiću Kuber pidi doogodila se nezapamćena tragedija kada je Elizabet Ilić pronašla telo mrtvog sina Gorana Ilića (34) i umrla samo tri dana kasnije od tuge, navode lokalne novine „Coober Pedy Regional Times“.

Ilić, 34-godišnji muškarac srpskog porekla, preminuo je 12. novembra. Bio je omiljen meštanin u malom južnoaustralijskom gradu, 850 kilometara severno od Adelaide, sa samo 2.000 stanovnika.

– Imao je prirodan šarm, bio je lepo vaspitan i pristojan – navode njegove komšije.

Uzrok njegove smrti nije saopšten.

Samo tri dana nakon njegove smrti, mesto je potresla smrt njegove majke.

– U ranim jutarnjim satima, Elizabet Ilić se probudila sa bolovima u grudima i pozvala svoje prijatelje u pomoć. Pozvana je hitna pomoć, ali je umrla u bolnici nekoliko sati kasnije. Elizabet Ilić je imala istoriju srčanih problema i veruje se da je uzrok srčanog udara bila tuga zbog smrti njenog sina – zaključuju komšije

“Vino teče iz drveta”! – bio je prvi utisak.

Neobičan prizor u šumi u Srbiji zabeležio je jedan drvoseča i objavio snimak na društvenoj mreži Tiktok. Kako se vidi, iz zasečenog drveta cera curi tečnost crvene boje, pa zbog toga podseća na vino.

U komentarima korisnici ove društvene mreže napisali su da je reč o čudu te da drvo krvari, a mnogi su ovo povezali sa pravoslavljem i verom i pisali „amin“.

– Ne znam zašto, ali mislim da kad se to desi da ne bi trebalo da nastavite da sečete! – pisali su ispod snimka.

Međutim, bilo je i onih koji su upućeni u ovakve pojave i objasnili da je najverovatnije reč o drvetu cer.

To je voda u drvetu što je i normalno kod cera, da srce počne da truli i izbacuje crvenu vodu kao da je krv, objasnili su.

Stručnjaci slične pojave u prirodi objašnjavaju činjenicom da se korenje drveta najverovatnije nalazi na sezonskom frontu vodoizvorišta. Zatim, vodu iz stabla najčešće uzrokuju obilne padavine, koje preplave podvodne izvore, pa dodatni pritisak potisne vodu na površinu, uz korenje drveća.

Inače, cer je vrsta visokog listopadnog drveta iz roda hrastova. Među lokalnim stanovništvom nekada se za ovo drvo može čuti i naziv grm. Kod nas se Cer javlja u većem broju kserotermnih i mezotermnih šuma, najčešće u zajednici sa sladunom. Čest je i u izdanačkim šumama istočne Srbije.

Telo dečaka pronađeno je 25. februara 1957. godine umotano u ćebe u kartonskoj kutiji, a punih 65 godina policija nije uspela da indentifikuje dečaka čije se telo vodilo pod šifrom „dečak u kutiji“.

Policija je na konferenciji za medije sada objavila identitet dečaka, kao i neke druge detalje.Vlasti su dečaka identifikovale kao Džozepa Augustusa Zarelija. NJegov datum rođenja je 13. januara 1953. godine.

Policija kaže da su detektivski rad i DNK analiza pomogli da saznaju ime dečaka koji je generacijama bio poznat kao „Dečak u kutiji“.

Detetovo golo telo sa modricama pronađeno je 25. februara 1957. u šumovitom delu kvarta Foks Čejs u ​​Filadelfiji.

NJegov slučaj je najstarije nerešeno ubistvo u gradu.

U blizini tela pronađena je muška kapa od kraljevsko plavog somota, za koju policija veruje da je možda bila vezana za ubicu. Ćebe od flanela, nedavno oprano i popravljeno, kojim je telo dečaka bilo prekriveno, takođe nudi još jedan trag.

Dečakova fotografija je postavljena na poster i bila je oblepljena po celom gradu dok je policija radila na identifikaciji i hvatanju njegovog ubice.

Već šest decenija, nadgrobni spomenik žrtve jednostavno ga identifikuje kao „nepoznato dete Amerike“, a policija se nada da bi sa njegovim identitetom i dalje mogla biti podignuta krivična prijava.

Detektivi su tražili i odbacili hiljade tragova – da je mađarska izbeglica, dečak koji je kidnapovan ispred supermarketa na Long Ajlendu 1955. godine, kao i da je neko od razne druge nestale dece.

Takođe, istražili su par putujućih karnevalskih radnika i porodicu koja je upravljala obližnjim hraniteljskim domom, ali su ih isključili kao osumnjičene.

“Ljudi mi govore da sam odvratna a treba da gledaju svoja posla.”

Jedna baka je odlučila da se suoči sa svojim kritičarima putem TikToka.

Naime, ova moderna baka voli da pokazuje svoje tetovaže i pirsinge u dekoltiranim haljinama. U svojoj koži se oseća ugodno, a dosta joj je onih koji je vređaju i omalovažavaju. Takvima savetuje da odrastu i počnu da se bave svojim životima.

Nedavno je podelila neprijatno iskustvo koje je doživela s jednom nepristojnom ženom koja se osećala slobodnom da komentariše njen izgled. Baka se tog dana osećala užasno jer su je ljudi gledali i smejali joj se zbog njenog odabira odeće kao i zbog tetovaža i pirsinga. Baka je na TikToku objasnila kako joj je prišla nepoznata žena i rekla joj da treba da se stidi zato što odvratno izgleda.

Ovoj modernoj baki nije jasno kako se ljudi usuđuju da upućuju takve komentare drugima te poručuje da bi svi trebalo da budu malo pristojniji:

„Ozbiljno, to nije potrebno. Zašto jednostavno ne mogu da prihvate da je to samo tetovaža? Bože, nije tako loše. Samo me nervira koliko ljudi mogu biti nepristojni i uznemiravati druge“. Dodaje i kako je zgrožena ljudima i njihovim stavovima prema tetovažama.

Osvrnula se i na muškarce koji konstantno bulje u njene grudi i kaže kako se zbog toga oseća jako neprijatno. Prisetila se kako je jedan muškarac skoro pao buljeći u nju. Ovakvo ponašanje smatra neprimerenim i bezobraznim.

„To me stvarno uznemirilo. Osećam se dobro, osećam se dobro u načinu na koji se oblačim, volim ko sam. I onda neka osoba kaže tako nešto. To je frustrirajuće“, dodaje prisećajući se nepristojne žene.

Neko ko doživi toliku brojku kada su godine u pitanju, i te kako ima pravo da nam da savete za dugovečnost.

Često se zapitamo u čemu je tajna osoba koje prebace stotu godinu i one svakako imaju pravo d ana sposavetuju kako da postignemo dugovečnost.

Naravno, način života dosta utiče na dužinu života.

Zdrava ishrana, način na koji provodimo vreme, izlaganje stresu…sve su to faktori koji utiču i na dužinu i na kvalitet života.

Ova žena ima 107 godina i govori  šta joj je pomoglo da doživi tolike godine. Navodi da trebamo izbegavati alkohol, jer je štetan i uništava organizam.

Trebamo ustvari da izbegavamo sve što nas psihički uništava. Veruje u to da je nekonzumiranje alkohola uticalo na to da je bila zdrava i doživela ove godine.

Takođe, zdravo se hranila, kretala i pazila na sebe.

Baka je kazala i nešto što je mnoge nasmejalo, a to je da to što dugo živi sama ima dobar efekat. Naime ona je udovica. Istakla je da treba i da biramo s kim ćemo provoditi vreme. Ukoliko provodimo dosta vremena sa negativnim osobama, pod stresom smo, iscrpljeni , nećemo biti dobro. Zato se okružite pozitivnim ljudima koji će vas nasmejavati, izvlačiti najbolje iz vas, poručila je. Tako ćemo biti srećniji i ispunjeniji. Ova žena kaže i da je srećna jer ima unuka koji brine o njoj.

HILJADE maraka potrebne su za sahranu, ukop ili dženazu u Bosni i Hercegovini.

Iako cijene u mnogim sferama divljaju, to nije slučaj s pokopnim uslugama, koje nisu porasle u odnosu na ranije.

Ipak, u državi u kojoj građani jedva krpe kraj s krajem cijene su itekako visoke.

Siguran posao
Čuvena je replika iz filma „Maratonci trče počasni krug“: „Sve može da propadne, da nestane, samo je smrt siguran posao.“ A kako od mizerne penzije ili plate, uz sve svakodnevne troškove, ostaviti još nešto „sa strane“, to najbolje znaju Bosanci i Hercegovci.

Cijene se razlikuju od grobnog mjesta, lokacije pogreba, pa sve do vjerskog obreda za koji se porodica preminulog opredijeli, prenosi Avaz.

Međutim, u zavisnosti od groblja, variraju i cijene, a prema našim informacijama, one idu preko 6.000 KM.