Author: ollo

Život im preko TV ekrana deluje bajno, ali u privatnom životu javnih ličnosti potpuno je drugačija situacija. Mnogi od njih imali su ili još uvek imaju velika dugovanja. Kocka, lep život, zelenaši i skupe stvari došli su im glave. Neki od njih duguju i preko milion evra.

DARKO LAZIĆ DUGOVAO MILION I PO: „Sve je za ljude, vratiću dug“

U trenutku kad je Darko Lazić doživeo tešku saobraćajnu nesreću 2018. bio je, kako se pisalo, dužan više od 400.000 evra. Novac mu je tada pozajmio jedan menadžer i prijatelj s kojim i sada sarađuje, i pare vraća u ratama. Pevačica Zorica Marković je ranije u intervjuima pominjala da joj je Lazić dužan određenu svotu novca, ali mu je ona to vremenom oprostila, jer nije želela da kvari prijateljstvo sa njim, niti da mu dodatno otežava situaciju. Lazić je jednom prilikom otkrio da se sudi sa svojom bivšom ženom Anom Sević jer, navodno, nije plaćao alimentacije za njihovu ćerku Lorenu.

– Nisam još vratio dugove, porasli su. Bilo je milion, sada je milion i po. Ali dobro, čim počnem da radim, vratićemo. Bitno je da ja glava na ramenima – kazao je tada Darko i dodao:

– Ako neki drugi duguju, zašto i ja ne bih mogao? Milion i po evra nije nimalo malo. Ne šalim se. Šta koga treba da se tiče da li ja dugujem ili ne? Je l’ treba sad neko zbog toga da me ubije? Sve je za ljude, ja sam najnormalniji čovek. I da dugujem, znam da ću vratiti- rekao je Lazić jednom prilikom.

Nije poznato da li je do sada isplatio sva svoja dugovanja.

HALIDU MUSLIMOVIĆU IZVRŠITELJI POKUCALI NA VRATA

Halidu Muslimoviću su izvršitelji pre skoro tri godine pokucali na vrata jer, prema pisanjima, odbijao je da isplati skoro 30 godina iznos od 32.000 evra Erminu Elezoviću. Folker je, navodno, taj novac dobio za album koji nikada nije objavio, a aukcijsku prodaju svoje imovine uspeo je da izbegne dva puta. Muslimović je, prema pisanjima, na isti način dospevao i u dugove prema ženama, do čijeg je novca dolazio udvaranjem i uveravanjem da je bolestan, i da nema da plati rate za kredit banci.

ACA LUKAS ZBOG KOCKE SVE IZGUBIO: „Uzimao sam novac od zelenaša“

Folk pevač Aca Lukas doživeo je veliku neprijatnost u prošlosti, kada su mu izvršitelji došli do stana na Voždovcu kako bi naplatili navodno dugovanje koje imao prema Dejanu Popoviću Tigru. Lukasu je usled stresa koji je doživeo pozlilo, te je reagovala Hitna pomoć.

– Svi znaju da mnogo zarađujem, da sam kockao. Nama pevačima će svako da da jer zna da zarađujemo mnogo i možemo da vratimo. Pričao sam već o zelenaškim pozajmicama. Niko nas nije vukao za uši da uzimamo novac. Tom čoveku je nadimak Tigar, onako pretenciozno. Pozajmio sam tih 40.000 evra, na kamatu. Na deset meseci, toliko. Potpisao sam da sam uzeo 80.000, overili u sudu, jer je protivzakonito ono što smo uradili. Vratio sam mu pare posle izvesnog vremena – rekao je Lukas za medije.

DARA DUGOVALA MARINI 10.000 EVRA ZE PESME: „Pomirile smo se“

Pevačica Dara Bubamara prema priči pokojne Marine Tucaković, dugovala joj je za pesme sa albuma „Delete“ iz 2013. cifru od 10.000 evra. Folkerka je sve to tada demantovala pravdajući se da je Marini finansijski pomagala i poklanjala skupocenu garderobu. Ali okolnosti su sada drugačije, jer su pre Marinine smrti obe rešile da zaborave ružnu prošlost.

– Nas dve se nikada nismo svađale, sve je to malo prenapumpano. Ona mi je uradila fenomenalnu baladu i, svaki put kad je čujemo, obe plačemo. Zaista je jako emotivna i ne mogu da dočekam da je čujete. To je sve što mogu da kažem na ovu temu – izjavila je tada tom prilikom Bubamara.

Kurir.rs/Blic

Zorana Lazarević. Milica Nikolić. Milica Mršulj. Tri imena, jedna osoba, a priča od koje podilazi jeza, topi se srce, i na kraju, padne i suza radosnica. A sve je počelo zime 1994. godine, kada je jedna beba u februaru mesecu pronađena kraj kontejnera ispred muzičke škole u Gnjilanu.

Peti februar 1994. godine, u gnjilansko porodilište stiže tek rođena beba, ostavljena u kartonskoj kutiji u Ulici cara Lazara. Kada je dovedena u porodilište, dobila je sve ono što joj je surovost života oduzela prilikom uzimanja prvog daha, ljubav, pažnju, posvećenost i nadimak – Nera, po grčkoj boginji hrabrosti. Taj nadimak, načinio je od Milice pravu ratnicu, ženu i majku za primer, danas uspešnu spisateljicu, novinarku i talentovanu glumicu.

Od Gnjilana 1994. do Leskovca 2022. godine, put je bio dug, trnovit i na samom početku, težak. Naime, da je usvojena i da nije biološko dete porodice Nikolić, Svetlane i Ljubiše, saznala je na najsuroviji način, od vršnjaka, tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

– Imala sam pet godina, 1999, kada sam saznala da sam usvojena i to na ružan način, od dece na ulici. Oni su to čuli od roditelja, pa su se malo igrali rata protiv mene. Posle sam saznala da sam usvojena sa tri i po meseca i da sam rođena sam na Kosovu.

Svetlana i Ljubiša, bračni par iz Leskovca koji nije mogao da ima dece, bili su puni ljubavi od prvog trenutka kada su je uzeli u ruke. Kada im je ispričala šta su joj drugari rekli, objasnili su joj da možda nisu njeni biološki roditelji, ali da je ona njihova ćerka.

– Sećam se, majka mi je tada to lepo objasnila i ja sam to, kako kažu, lepo prihvatila. Tad mi je mama objasnila da nije mogla da me rodi, ali da me je nosila u srcu, kao i da me je druga teta rodila. Ona nije mogla da me zadrži, a da su oni silno želeli bebu.

Kako se ispostavilo, Svetlana je našla pravi način da u njoj umiri ono neumirivo i bolno što nastaje kada vas neko gađa u najslabiju tačku bića. Međutim, rane koje su se napravile ipak su ostavile ožiljke sa kojima je morala da nauči da živi.

– Mnogo mi je to pomoglo da prebolim zadirkivanje dece. Mada, i dan danas, ostalo mi je u podsvesti da sam na taj način saznala. Možda bi bilo bolje da je to bilo drugačije, kasnije, u starijem životnom dobu. To zadirkivanje se nastavilo i kroz osnovnu školu, gde sam već bila veća i znala sam, ako me neko pita “znaš li da su tebe uzeli iz doma”, kratko odgovarala “znam”. Na taj način, oni su bili zaustavljeni, nisam im davala prostora da idu dalje. Sad kao odrasla osoba, majka i žena, shvatam da je to bila greška i krivica roditelja te dece, koja su pričala to pred njima i dozvoilili im da se tako ponašaju, deca u tom trenutku za to nisu bila kriva.

Ko su joj pravi roditelji, odakle je, čija je, počelo je da je kopka u pubertetu. Prvi pokušaj da sazna sve detalje, nije urodio plodom, ali je slagalica polako počela da se sklapa.

– Nikad me nije zanimalo do 16. godine da saznam. Sve do 16. godine bila sam ubeđena da sam bila u domu za nezbrinutu decu u Beogradu. Kad sam ušla u pubertet, kad je krenulo prvo zaljubljivanje, druženje, razmišljala sam, šta ako slučajno na taj način upoznam nekog ko mi je brat ili sestra, da mi je rod, da sretnem majku ili oca na ulici, a da ne znam ko su? Plašilo me je sve. Tad se otvorila ta tema, pitala sam roditelje, rekla sam “volela bih da znam ko sam, šta sam, odakle sam”. Tad su mi rekli da ni oni ne znaju sve, idemo u centar za socijalni rad i pokušaćemo da saznamo. Tamo sam saznala da sam sa Kosova.

Klupko je krenulo da se odmotava. Do informacija je bilo teško doći, a i kada bi došla do novog saznanja, neki ožiljci su postajali veći.

– Do tih papira sam mnogo teško došla, sva vrata su mi bila zatvorena. Sve je bilo nekako baš sumnjivo, kasnije sam saznala da mi je otac bio uticajan čovek na Kosovu, kao i da je on sve to, navodno, zataškivao. Pokojni tata mi je rekao da sam usvojena u Gnjilanu, i da me je biološka majka napustila jer je to morala. Kad sam saznala gde, nije mi bilo svejedno. Oni su znali informaciju da sam pronađena pored neke škole, mislim da je bila muzička u pitanju, kao i da se ulica zvala Cara Lazara. Zato što je bila Ulica cara Lazara, u bolnici su mi dali ime Zorana Lazarević, pošto sam pronađena u zoru u toj Ulici cara Lazara.

Sa tim činjenicama, počela je da se budi u njoj i teskoba. Kako je neko mogao da ostavi dete na ulici, kakva je to osoba? Do bioloških roditelja još uvek nije uspela da dođe.

– Saznanje da sam ostavljena na ulici me je prilično prodrmalo i poremetilo. Anksioznost, napadi panike, shvatila sam da stvarno nisam bila željena. Sa roditeljima sam to nekako prevazišla. I ništa nisam našla u papirima. U papirima je pisalo, NN lice, 5. februar 1994. godine. Bilo mi je lakše, mislila sam, ko zna gde su otišli sa Kosova. To me je držalo par godina, i onda sam ponovo počela da tražim.

Jednog dana, odlučila je da potragu raširi preko društvenih mreža. Na Fejsbuk grupi posvećenoj Gnjilanu, ostavila je status koji se raširio kao požar. Uskoro su počela da pristižu prva saznanja.

– Imala sam 18 godina kada sam preko jedne fejsbuk grupe “Gnjilane” gde sam anonimno objavila svoju priču. Počeli su da se javljaju svi koji se sećaju tog događaja. Tražila sam po medijima i ništa nisam našla. Samo mi je jedan stariji novinar rekao da se seća informacije da su “Večernje Novosti” objavile da je neka beba pronađena. Međutim, ja to nisam našla.

Ponovo je počela da zove telefonom centar za socijalni rad. U jednom takvom razgovoru, sasvim slučajno je otkrila kako je i gde je zaista pronađena. To saznanje, pomerilo joj je tlo pod nogama.

– Kad sam komunicirala sa radnicima iz centra u Gnjilanu, ništa nisu hteli da mi kažu. Ma kraju mi se javila krajnje neljubazna radnica centra, koja mi je drsko rekla “Ma, zašto ti tražiš to đubre koje te je ostavilo pored kontejnera?”. Tada sam prvi put čula za tu informaciju. Kad sam se sabrala, pitala sam je da li je to istina. Rekla mi je “Da, da, mi to znamo, bila si u kutiji ostavljena, nepokrivena, da umreš. I ti tražiš tu osobu.” Ne mogu da tvrdim da je to bilo tako, jer mi je to rečeno preko telefona, ali da jesam bila kod škole i na ulici, jeste istina.

Uskoro je došla prvo do rođaka biološke majke, pa i samog razgovora sa njom. A, da bi došla do toga ko joj je majka, morala je da razgovara sa čak sedam žena koje su napustile svoju decu te godine na Kosovu. U prvi mah, žena za koju je saznala da je njena majka, odbijala je to da prizna. A onda…

– Htela sam da je pitam zašto. To sam i u knjizi zapisala “I tikva ima korene”. Prvo, ja sam tad bila devojka, znala sam da ću jednog dana biti majka i nečija žena. Zanimalo me je da znam, da ne daj bože, naletim na nekoga ko mi je rođak. Do susreta je došlo preko ljudi, na kraju mi se javio njen brat od strica, koji mi je rekao ko je ona. Zanimljivo je da sam morala da pričam sa sedam žena, jer je 1993. na 1994. čak njih sedam napustilo svoju decu. U razgovoru sa svakom od njih pričala sam o tome kada je koja napustila svoje dete i zašto. Onda sam došla do nje, pozvala je. Znala sam da ima porodicu, sve i nisam želela da joj kvarim tu idilu. Prvo nije htela da prizna, pa je onda rekla da je to neka njena rođaka, i na kraju je ipak priznala sve, došla je u Leksovac. Zagrlila me je, počela je da plače… Ne mogu da kažem da sam bila ravnodušna u tom trenutku…

Na pitanje “Zašto” dobila je odgovor da je morala to da učini jer nije imala podršku partnera koji je bio oženjen, ali ni svojih najbližih.

– Nije bila maloletna, ali mi je rekla da je to morala da uradi zbog biološkog oca. On je bio oženjen, bio je na funkciji tada na Kosovu, a da ona nije imala podršku svojih roditelja. Prosto je, kako je rekla, morala to da uradi. Trenutno živi u jednom gradu u Srbiji. Nisam sigurna da njen današnji muž i deca znaju šta je uradila.

Sve što je prošla u životu do danas, učinilo je Milicu jakom ženom, svu svoju tugu i strahove pretočila je u reči. Kroz svoje romane, ispoljila je neverovatan dar za pisanje, koji nije prošao nezapaženo. Ono što je istakla kao “glavnog krivca” za to, bila je upravo njena životna priča.

– U filmu “Toma” ima jedna rečenica “Srećni ljudi ne pišu pesme”. Stojim iza toga, neko ko je zaista ispunjen i srećan, ne može tako lako da napiše nijednu srećnu rečenicu. Ta potreba za pisanjem je nastala iz tuge, iz emotivne praznine. Dve knjige sam napisala do sada, i od kako sam postala majka, od kako sam ispunjena ljubavlju, ne mogu da spojim dve rečenice.

Kada je postala majka, i prvi put uzela svog sina u ruke, shvatila je šta je njena biološka majka ustvari učinila. Tada je odlučila da preseče svaki kontakt sa njom.

– Više ne želim da se čujem i viđam sa njom. Kad sam je pozvala prvi put, rekla mi je “Ako hoćeš, možeš da me udariš, možeš da me pljuneš, možeš da mi radiš šta hoćeš”. Onda sam joj rekla “Neću ništa. Ti si me rodila, hvala ti. Da me nisi rodila, ne bih bila ovde gde jesam”. Međutim, kada sam rodila sina 18. septembra prošle godine, kada sam ga uzela u ruke, tada sam shvatila koliko je lošu stvar ona učinila, da je time što me je ostavila na ulici htela da ubije ono što je rodila. Tog trenutka sam spoznala da ne mogu da joj oprostim i da zaboravim dok je živa. Nisam joj to rekla.

Danas je novinarka, glumica i spisateljica koja iza sebe ima nekoliko knjiga. Uspešna, reklo bi se, u inat svemu što ju je snašlo na rođenju. I dok je u glumu i spisateljistvo ušla iz ljubavi, u novinarstvo ju je gurnula korona.

– Do sada sam napisala ljubavni roman iz dva dela, prvi 2015. godine, i on pratio ljubav starije i mlađe osobe. Dala sam tad profesorima da ga pročitaju. Među njima, bio je i Nikola Pejaković. Kad mi je rekao, zašto ja ovaj roman ne mogu da kupim, shvatila sam da on treba da izađe iz štampe. Bio je pravi bum na tlu bivše Jugoslavije. Novinar sam postala slučajno, kada je korona stopirala glumu. Suprug je video oglas na lokalnoj televiziji da se traži novinar, otišla sam na probni rad i dobila sam posao. Planiram da se vratim i glumi, trenutno pišem monodramu.

Ipak, sin Ilija i suprug Miloš, danas su prioriteti, uz porodicu koja joj pruža pažnju i ljubav. Sve ono što joj je na početku života, nepravdno zamalo oduzeto.

– Dete ima dve bake, jednog deku, odgovornog oca i puno ljubavi, u svakom trenutku znam da imam njihovu pažnju.

Kurir.rs/Blic

Otac Andrej Tkačev podelio je svoje savete o tome kako žene treba da se ponašaju u braku kako bi održale svoju bračnu zajednicu. U današnjem svetu, očuvanje braka postaje sve teže jer je prag tolerancije i razumevanja sve manji, a pritisak na žene da sve rade kako treba – postaje sve veći.

Otac Andrej Tkačev otkrio je tajnu uspešnog braka i kako se treba nositi s problemima iz korena. Jedan od najčešćih problema, prema ocu Andreju, jeste taj što mlade devojke s 18 godina obraćaju pažnju samo na fizički izgled muškarca, sa 25 ih zanima koliko novca zarađuje i kakve stvari poseduje, a kada dođu do 35. godine, teže pronalaze normalnog muškarca s kojim bi se udale i osnovale porodicu.

Ove kvalitete žene treba da traže u muškarcu

Ovaj problem, po ocu Andreju, nastaje jer se prioriteti menjaju tokom vremena. Kako bi pronašle dobrog supruga, devojke bi trebalo da traže sledeće kvalitete u muškarcu. Prvo, važno je da muškarac želi da ima decu. Ako muškarac ne želi decu i veza s vama postoji samo zbog vas, trebalo bi da pobegnete od takve osobe.

Fizički i mentalno zdrav muškarac želi da osnuje porodicu i da ima decu. Takođe je važno da muškarac bude vredan, sposoban da zaradi novac i da osigura svoju porodicu. Ako muškarac može da priušti osnovne potrepštine i materijalnu sigurnost, onda je odgovarajući suprug.

Još jedan važan aspekt je odsutnost loših navika. Ako muškarac radi, može preuzeti odgovornost za porodicu, želi decu i nema štetne navike, onda je on idealan kandidat za brak. Verska pripadnost je manje važna stvar koju treba razmotriti. Ako muškarac želi decu, voli vas, cijeni vas i spreman je da preuzme odgovornost, tada ga treba zadržati pre nego ga neko drugi osvoji. Ne treba previše razmišljati i čekati bolju priliku.

O ponašanju žene u braku

Kada je reč o ponašanju žene u braku, otac Andrej je rekao da bi muškarac trebalo da bude vođa. To je Božja naredba. Muškarac bi trebalo da preuzme teret spoljašnjeg života, dok žena snosi teret unutrašnjeg, porodičnog života. Muškarac je odgovoran za osiguravanje egzistencije porodice, dok je briga o kući na ženi.

Osim toga, žena ima važnu ulogu u odgoju budućih muškaraca. Ona treba da neguje vođstvo, odgovornost i strpljenje u mužu, sinu i bratu. Nažalost, ova osnovna istina se retko kada dobro razume, a duša pati zbog toga. Žena ne bi trebalo da pokušava da uči muškarca kako da živi. Može da nauči svoju decu ili druge žene, ali ne i svog supruga.

Svi muškarci primećuju druge žene, ali žena treba da ponaša na način koji će njenog supruga zadržati samo za sebe. Žena treba da bude verna, brinuti se o kući, voleti i odgajati decu, pa voleti i svog muža.

Treba da bude tiha, a ne glasna, jer samo tako može zadržati svog muža pored sebe i sprečiti ga da poželi druge žene. Mnoge žene danas postaju vulgarne, psuju i odgovaraju svom suprugu s deset puta većom dozom negativnosti.

Pored takvih žena, muškarci ne napreduju, već padaju. Pored mudre i tihe žene, muž postaje pametniji, a pored vulgarne žene, muž postaje propalica. Zato bi žene trebalo da budu malo pametnije. Nemojte vređati svoje muževe i izgovarati ružne stvari. Trebalo bi da se trudite da održite porodicu zajedno, budete dobra, pametna, mudra i tiha.

(Kurir.rs/ŽenaBlic)

Dve grupe migranata, najverovatnije Avganistanaca, sukobile su se pre oko dva sata u Makovoj šumi nedaleko od granice sa Mađarskom.

Tokom sukoba korišćeno je vatreno oružje, i dve osobe su povređene.

Povređeni nisu građani Srbije.00:14

Pucnjava u Subotici 1

Policijske snage su na terenu i preduzimaju sve mere da privedu počinioce.

Situacija je sada pod kontrolom.

Ranije su se na društvenim mrežama pojavili snimci policijskih vozila, kao i ambulantnih kola, koja jure kroz ulice nedaleko od mesta pucnjave.

Oglasio se načelnik severnobačkog okruga

Bojan Šoralov, načelnik Severnobačkog okruga, se oglasio na svom Fejsbuk profilu povodom vatrenog obračuna migranata u Subotici i saopštio kako su dvojica muškaraca u bolnici, ali i da još uvek nema potvrđenih informacija o broju ranjenih.

– U prethodnih nekoliko dana intenzivirane su aktivnosti pripadnika MUP, vezanih za pojačanu kontrolu boravka iregularnih migranata van Prihvatnog centra, na teritoriji PU Subotica (u graničnom pojasu naročito na potezu od Hajdukova do MZ Kelebija). Što je očigledno, pored smanjenja migranata na navedenom prostoru izazvalo veliki revolt krijumčara i krijumčarskih grupa na istom području a koji se ogleda u sve intezivnijem obračunu istih uz upotrebu i vatrenog oružja. Tako je i danas u šumskom pojasu između Radanovca i Tresetišta, u vremenu od 12:45h do 13:30h došlo do upotrebe vatrenog oružja od strane iregularnih migranata, kojom prilikom je došlo i do ranjavanja, za sada ne potvrđenog broja lica – migranata (za sada u OB Subotica zbrinuta su dva lica – jedan sa lakšim i jedan sa težim povredama). U toku je opsežna akcija MUP u cilju utvrđivanja svih činjenica vezanih za okolnosti navedenog događaja i zvaničnog saopštenja u vezi istog. Očigledna je prevelika nervoza iregularnih migranata kojima nećemo dozvoliti da borave na prostoru Subotičke šume i svakodnevno ćemo sprovoditi akcije humanog preseljenja – dislokacija u Prihvatne centra na prostoru RS – napisao je Šoralov.

Kurir.rs/Novosti

Voz koji saobraća na liniji Beograd-Prijepolje udario je oko 16 časova automobil marke “ford” na neobezbeđenom pružnom prelazu kod Stepojevca.

Povređen je vozač automobila, i on je prevezen u bolnicu.

Još uvek se ne zna o kakvim se povredama radi.

Na mestu nesreće je policija koja vrši uviđaj. Tek po završetku istrage biće poznato više detalja ove nesreće.

(Kurir.rs/Informer)

U teškoj saobraćajnoj nesreći “forda” i “audija” sinoć kod Bačke Topole nastradao je vozač Goran P. (40) i suvozač Đerđ K. (53).

Kako se nezvanično saznaje, oni su se vraćali sa “Moto krosa Bačka Topola 2023”, koji se inače održava od 16. do 18. juna, na obali gradskog jezera Bačke Topole.

Nesreća se dogodila oko 1 sat ujutru, na putu Bačka Topola-Subotica. Do sudara je došlo jer Goran P. nije ispoštovao saobraćajni znak “stop” (obavezno zaustavljanje) kada je došao na raskrsnicu, već je ušao u nju i udario u “audi”.

Od siline udara oba vozila su sletela na bankinu i tom prilikom iz “ford fieste” ispadaju Goran P. i Đerđ K., koji su od zadobijenih povreda preminuli na licu mesta.

Jan Ehrlich, 23-godišnji vozač koji se u petak uveče u Zagrebu “mercedesom” zaleteo u ljude i jedan automobil, nakon čega je pet osoba povređeno, od ranije je znao da tim automobilom juri po zagrebačkim parkinzima, a ima i nekoliko saobraćajnih kazni zbog prebrze vožnje.

To je za Jutarnji list ispričao njegov otac Janko Erlih-Zdvoržak (58), koji je rekao da je šokiran zbog nesreće koju je izazvao njegov sin jedinac. Navodi se da je Erlih-Zdvoržk inače predsednik udruženja Spinalne povrede Zagreb i osoba s invaliditetom, zbog čega kaže da mu je potrebna sinovljeva pomoć.

– Ne znam što se tačno dogodilo. Sinoć mi je stigla poruka na mobilni telefon da je moj sin imao saobraćajnu nesreću. Nakon sat i po zvali su me iz policije da mi kažu da je sin imao saobraćajnu nesreću, da je on dobro, ali da je auto smrskan i da ima povređenih – naveo je Janov otac.

On je kazao da je njegov sin student poslovnog menadžmenta, a da se bavi preprodajom automobila i da je i ovaj automobil kupio kako bi ga preprodao. Novac za kupovinu prvog automobila Jan je dobio od oca.

– Popriličan šok mi je ovo sve. Nisam se još čuo s njim i išao kod njega. Žao mi je zbog svega što se dogodilo. On je inače dobar i nije dosad imao ovakvih cirkusa. Ne pravi gluposti, ne pije, ali znao mi je reći da se s ekipom zna naći negde na parkinzima gde nema nikoga i da znaju brzo voziti – rekao je Janko Erlih-Zdvoržak.

On je dodao da je njegov sin imao prekršajne kazne zbog prebrze vožnje, ali da se nikada ništa slično ovome ranije nije dogodilo.

– Nadam se da ovakav šok koji je izazvao neće previše uticati na presudu jer mi je jako potreban i pomaže mi u svakodnevnim aktivnostima – kazao je otac uhapšenog vozača.

(Kurir.rs/Jutarnji list)

“Ulazim u auto, zatvaram vrata, i u tom trenutku neopevani kreten slavodobitno otvara vrata mog auta i unosi mi svoj poveći nos u lice”, napisala je ona

Voditeljka Nikolina Pišek oglasila se putem Instagrama i otkrila da je napadnuta kod jednog tržnog centra od strane nepoznatog muškarca koji joj je pretio policijom.

Naime, nepoznati čovek, kako je navela, joj je prvo verbalno zapretio policijom jer je vikala na svoje dete, a onda je i nasilno ušao u kola.

Pišekova je u objavi na Instagramu napisala da je njena ćerka doživela traumu zbog čoveka koji je vikao na nju.

– Bio je jedan potpuno lep dan, moja ćerka se veselila odlasku na rođendan. Otišle smo da kupimo poklon i krenule ka autu. Kako to već biva, pas se odlučio da se olakša posred ulice. Psujući samu sebe što, pretrpana stvarima ne mogu da nađem kesicu – uzimam jedan poveći papirnati račun i sakupljam govno. Tražim kantu koje, naravno, nema u blizini, dolazim do auta i napominjem ćerku da uđe sa psom u auto i pričeka me dok ja ne pronađem otpad. Ona, naravno, odbija i ja tada, logično, nervozno, majčinski – podviknem na nju. S daljine od dvadesetak metara začujem muški glas – napisala je na početku Nikolina i nastavlja:

– Gledam vas. Ne bih ja tako dizao glas na ovu malenu”. Pritisak mi skače. “Naravno da ne biste, to je zdravije za vas”. “Ne bih ja tako dizao glas na ovu malecku”, iritantno docirajući ignoriše me spodoba u crvenoj kariranoj košulji koja komplimentira povećem trbuhu u koji se smestila sva opšta pamet ovog sveta. “Malena” već počinje da plače. “Bolje za vas, gospodine, jer da podviknete, sa mnom bi imali posla. Ajde sad prošetajte i brinite svoje brige” – opisuje voditeljka sve šta se dogodilo.
– Ulazim u auto, zatvaram vrata, i u tom trenutku neopevani kreten slavodobitno otvara vrata mog auta i unosi mi svoj poveći nos u lice. “Slušaj, glupačo..! Da ne bi pozvao policiju da te privede…!

– Tu pucam. Ušao si mi u auto i pretiš?! Izlazim ljutita kao bik na koridi, spremna da mu zavalim šaku u retke zube. I tu sam izgovorila nešto što sad ne bih napisala jer uključuje mentalni opis njemu najbližih i tvrdnju o njegovoj polnoj nemoći i frustraciju oko toga. Standard. Dodala sam i glagol “tornjati se”, i neke ne toliko damske psovke i udaljila se kipeći od besa – nastavila je Pišekova.

– Moje dete je plakalo i govorilo mi “oprosti”. Na čemu? Ona ne želi da me odvede policija… ja pitam zašto bi? Pa zato što si viknula na mene ispred drugih ljudi. Samo nemoj mama vikati da nas vide drugi ljudi. Moje malo nevino dete, već prepuno trauma od sotona koje smo nazivali “porodica”, koja ide na psihoterapije da zbog jednog samozadovoljnog egomanijaka, dobije nove frustracije? Bojala se otići na rođendan, bojala se da neću biti tu kada se završi. Otišla je i zvala me u suzama. Rekla je da ne može da prestane da razmišlja o onom čoveku i da se boji. Moje dete. Da se boji. Debilčino! – završila je Nikolina Pišek.

Brazilski glumac Džeferson Mačado (44) koji je nestao pre skoro pet meseci pronađen je zakopan ispred jedne kuće u Rio de Žaneiru.

Vest da je glumac pronađen mrtav objavila je porodična prijateljica na njegovom nalogu na društvenim mrežama.

– Sa velikim žaljenjem vas obaveštavamo da je Džef pronađen mrtav – napisala je u srceparajućem postu Sintija Hilsendeger.

Policija je saopštila da je telo glumca pronađeno vezano i ugurano u drveni sanduk koji je potom zakopan dva metra ispod zemlje u dvorištu jedne privatne kuće u naselju Kampo Grande. Identifikovan je na osnovu otisaka prstiju.

– Ruke su mu bile vezane iza glave – rekao je porodični advokat i naglasio da je glumcu bila omotana žica oko vrata što ukazuje na to da je verovatno zadavljen.

Advokat je dodao da je telo isprskano nekom hemikalijom kako se ne bi osećao neprijatan miris raspadanja.

Na snimcima se vidi da je kovčeg otkopala i izvukla ekipa od devet ljudi koja je najpre bušilicom morala da razbije betonski pod.

Policija u Brazilu traga za čovekom koji je iznajmio nekretninu.

Neidentifikovani osumnjičeni, koji je navodno poznavao Mačada, poslednji put je viđen kako ulazi u kuću pre oko mesec dana.

– Džefersona su hladno i brutalno ubili zavidni i zli ljudi – napisala je Hilsendeger na glumčevom Instagram nalogu.

Pronalazak tela znači i kraj sage koja je počela nakon što je Mačado, koji je inače rodom iz Rija, nestao u januaru, a policija je saopštila da je poslednji put primećen u Kampo Grandeu.

Mačadova porodica je saznala za njegov nestanak tek nakon što ih je jedna nevladina organizacija obavestila da je njegovih osam pasa danima samo u kući. Tokom narednih meseci, međutim, porodica je primala poruke od nekoga za koga su sumnjali da se lažno predstavlja kao glumac.

Mačadova majka Marija das Dores rekla je da joj je prepiska bila sumnjiva jer je bila puna pravopisnih grešaka i nije joj delovalo da se dopisuje sa svojim sinom. Takođe je prestala da prima pozive od njega, a osoba koja joj se predstavljala kao Mačado je to objašnjavao time što mue je telefon pao u toaletu.

Porodica je postala sve zabrinutija nakon što je primetila da je Mačadoova lozinka za klaud promenjena i da mu je funkcija praćenja lokacije onemogućena.

Mačado je počeo da glumi 1997. godine i poznat je po rolama u sapunicama.

U toku je utakmica između Portugala i Bosne i Hercegovine, a Zmajevi igraju svoj prvi meč u novim Kelme dresovima.

Bijela garnitura dresova sa motivima Zmaja izgleda jako lijepo na našim reprezentativcima, a nešto “tanji” materijal otkrio je šta igrači nose ispod dresova.

Riječ je o specijalnim prslucima kompanije Statsports koji prate razne fizičke parametre igrača u toku utakmice.

Između ostalih, prate broj pretrčanih metara, otkucaje srca, mapu kretanja.

Partneri Statssportsa su brojne fudbalske reprezentacije i klubovi kao što su Engleska, Brazil, Arsenal, Liverpool.

Slične sisteme od kompanija Catapult i Polar koriste klubovi u Premijer ligi BiH.