Author: ollo

Bivši selektor fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine Faruk Hadžibegić reagovao je na izjavu člana Izvršnog odbora N/FSBiH Irfana Durića koji je rekao da su svi bili protiv njega, čak i igrači.

– Uvrijedila me izjava Irfana Durića da Hadžibegić nije imao podršku, pa čak ni igrača. Ne osjećam se da me izdao igrač. Izjava me uvrijedila. Ja sam gospodski izašao poslije utakmice i rekao ja sam krivac. Mogu potvrditi podršku od igrača – rekao je u nekoliko navrata Hadžibegić za emisiju Hayat TV-a.

Hadžibegić je naveo i kako je osjetio da nema podršku svih članova Izvršnog odbora Fudbalskog saveza BiH. Istakao je da reprezentacija ima kvalitet, prensi Avaz.

– Kad sam vidio kakva je situacija ja sam sjeo sa predsjednikom i donijeli smo zajedničku odluku da se raziđemo. Nije otkaz. Dogovorili smo se. Shvatili smo da se napravila situacija bez razloga.

Ne može se obezbijediti neki rezultat. Reprezentacija treba još da nauči, da stekne iskustvo. Prihvatio sam velikog srca da se raziđemo, mada se nadam da ćemo biti na Evropskom prvenstvu. Sve će se rješavati u posljednjim kolima.

Reprezentacija ima kvalitet da ode na Evropsko prvenstvo. Navijam za njega ko god da bude. Nemam ljutnju prema bilo kome – naveo je Hadžibegić.

Govorio je i o kritikama na račun kapitena Edina Džeke.

– Već smo sahranili Džeku. Momak je prije 15 dana igrao finale Lige prvaka. Momak ima 37 godina. Ibrahimovića su na silu otjerali sa 41 godinu. Ako drugima valja što nama ne valja. Htio sam sa Bilbijom – rekao je Hadžibegić u emisiji Hayat TV-a.

Podsjetimo, Hadžibegić je napustio klupu “Zmajeva” nakon poraza od Luksemburga (0:2) u Zenici u 4. kolu kvalifikacija za Euro 2024. godine.

Hadžibegićev drugi mandat na klupi BiH završio je nakon svega četiri utakmice. “Zmajevi” su pobijedili Island (3:0) i izgubili od Slovačke (0:2), Portugala (0:3) i Luksemburga (0:2).

jasno je da su posle skoro 50 dana od masakra u “Ribnikaru” roditelji dečaka ubice postali poprilično nervozni.

Informacijom da su roditelji dečaka-ubice, koji je u OŠ “Vladislav Ribnikar” ubio devetoro vršnjaka i čuvara škole, krenuli u potragu za notarom, pokrenute su špekulacije da porodica ili jedan njen deo razmišlja o napuštanju Srbije, a samo nekoliko dana kasnije, majka i desetogodišnja sestra dečaka zaustavljene su na granici sa Severnom Makedonijom.

Iako su detalji njihovog zadržavanja na graničnom prelazu Prohor Pčinjski još nepoznati, baš kao i razlog putovanja, mesto na koje su se uputile, kao i osnov po kojem su zadržani na granici, jasno je da su posle skoro 50 dana od masakra u “Ribnikaru” roditelji dečaka ubice postali poprilično nervozni.

Činjenica 1: Otac u pritvoru

Otac dečaka ubice uhapšen je istog dana kada je njegov sin počinio masakr u “Ribnikaru”. Njemu se na teret stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti, da nije dobro obezbedio oružje koje se nalazilo u stanu, a koje je 13-godišnji dečak koristio u svom jezivom pohodu. Sumnja se i da je učio sina kako da koristi oružje, ali i da ga je vodio u streljanu da puca, možda i pre nego što je napunio 12 godina.

Sudija je 2. juna doneo rešenje kojim se V. K. produžava pritvor do 30 dana i to kako je saopšteno, “usled postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, kao i s obzirom na to da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od više od deset godina, a način izvršenja i težina posledica krivičnog dela doveli su do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka”.

– Ukoliko je nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Međutim, ukoliko je smrt nastupila kod jedne ili više osoba, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 12 godina – kaže advokat Nikola Ristović.

VJT ispitaće i da li je otac zapuštao i zlostavljao sina.

Činjenica 2: Postupak protiv majke

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je po službenoj dužnosti formiralo predmet kako bi se utvrdilo da li se u radnjama majke dečaka, stiču elementi krivičnog dela – zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.

Tim povodom, ona je 24. maja saslušana u prostorijama Policijske uprave za grad Beograd gde je duže od dva sata govorila o njenom odnosu sa sinom, odnosima u porodici, odnosu dečaka i oca, da li je znala da je otac vodio dečaka u streljanu i da drži oružje u stanu…

Ipak, najveći deo pitanja bio je vezan neposredno za vreme pre masakra, odnosno da li je bilo šta nagoveštavalo da bi njen sin mogao da počini jeziv zločin.

Činjenica 3: Ocu blokirana imovina

Odluka Višeg suda u Beogradu kojom je ocu dečaka ubice zabranjeno da raspolaže svojom imovinom usledila je nakon što je zatražio da mu u posetu u pritvor dođe notar. Namera mu je, navodno, bila da overi potrebnu dokumentaciju, kako bi mogao da raspolaže imovinom, odnosno da je proda ili prenese na rodbinu.

Prema informacijama, neke porodice ubijene dece istakle su imovinsko pravni zahtev prilikom davanja iskaza u Tužilaštvu u istrazi koja se vodi protiv oca zbog sumnje da nije obezbedio pištolje za koje je imao dozvolu, a koje je potom njegov sin uzeo i izvršio masovno ubistvo u “Ribnikaru”.

– Advokat porodica je podneo zahtev Višem sudu da se ocu dečaka ubice zabrani da raspolaže, otuđi i optereti nepokretnosti i pokretne stvari čiji je vlasnik, a u koje spadaju stan u Beogradu, delovi poslovnog prostora i putničko motorno vozilo. S obzirom da je tražio notara kako bi mu bilo omogućeno da raspolaže svojom imovinom, što znači da može i da je proda, sud je doneo odluku da mu se to zabrani – kaže izvor.

To znači da neće moći da proda ništa što je u njegovom vlasništvu dokle god traje istraga, odnosno postupak protiv njega. Tek kada bude doneta pravosnažna odluka moći će da raspolaže svojim nepokretnostima.

Činjenica 4: Majci blokirana imovina

Par nedelja nakon što je sud zabranio ocu dečaka-ubice raspolaganje imovinom, to je učinjeno i u slučaju 46-godišnje majke. Kako je zvanično obelodanjeno, “Viši sud u Beogradu doneo je rešenje kojim je odredio privremenu meru zabrane da otuđi i optereti nepokretnosti čiji je ona vlasnik, a reč je o više nepokretnosti na teritoriji Beograda, te je istovremeno određen i upis zabeležne ove zabrane u Katastar nepokretnosti”.

Takođe, određen je rok od 30 dana u kojem su članovi porodice jednog od ubijenih učenika dužni da pokrenu parnični postupak radi naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica. Ova mera može trajati do pravosnažnosti okončanja parničnog postupka, a žalba ne odlaže izvršenje.

Na ovaj potez sud se pre svega odlučio jer je majka u prethodnom periodu obilazila veliki broj notara kako bi eventualno prenela svoju imovinu na treće lice, ali je svuda odbijena.

Činjenica 5: Zaustavljanje na granici

Konačno, do sada poslednji čin ove drame viđen je u subotu kada su policijski službenici majku (46) i njenu ćerku (10) zaustavili kada su pokušali da napuste Srbiju. One ne su pokušale iz Srbije da odu preko graničnog prelaza Prohor Pčinjski, najverovatnije dalje ka Grčkoj.

Nakon saslušanja ona je puštena na slobodu, a prema rečima advokata Nikole Ristovića, ukoliko se protiv nekog lica prikupljaju pojedine dokazne radnje kako bi se utvrdilo da li se stiču elementi krivičnog dela – zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, nema razloga da ta osoba, protiv koje se prikupljaju pojedine dokazne radnje, ne može da napusti zemlju.

– Naravno, to važi u slučaju da nisu izrečene mere kao što su pritvor, kućni pritvor, zabrana napuštanja stana.. – objašnjava advokat Ristović.

U ovom trenutku, međutim, nije jasno kakva su sve ograničenja postavljena pred majku dečaka-ubice nakon što je protiv nje pokrenut postupak.

Podsetimo, dečak-ubica počeo je da pokazuje promene u ponašanju i komunikaciji. Fazu u kojoj je bio miran, gotovo ravnodušan, od pre nekoliko dana zamenili su prvi znakovi nervoze i sve učestalija pitanja kada će biti pušten da izađe na slobodu – što inače nije u planu.

Napadači su pobegli, a policija je ubrzo uhapsila jednog od osumnjičenih.

Dva maloletnika povređena su sinoć oko 23.10 sati na izlaznoj rampi glavne autobuske stanice u Beogradu.

Njih dvojicu je, prema nezvaničnim saznanjima, nakon svađe jedan napadač izbo nožem, a drugi napao bakljom.

– Napadači su pobegli, a policija je ubrzo uhapsila jednog od osumnjičenih – kaže izvor.

Dvojica maloletnika su zadobila teške povrede, a kako se saznaje, jedan od njih opasne po život.

Voditeljka Dušica Jakovljević ugostila je drugoplasiranu učesnicu šeste šezone rijalitija “Zadruga” Anu Ćurčić, koja je ovom prilikom otkrila čime ju je bivši nevenčani suprug Zvezdan Slavnić osvojio na početku dugogodišnjeg odnosa.

Naime, gledateljka koja se uključila uživo u program upitala je Ćurčićevu šta ju je privuklo kod Slavnića kada su započinjali romansu.

– Srce ne bira, osvojio je on mene mnogim stvarima. Zaljubila sam u izgled, vreme koje smo provodili, bio je pažljiv, šarmantan, duhovit – priznala je Ana.

– Znali ste da vas je varao – upitala je gledateljka.

– Slutila sam, ali sam izvukla iz njega priznanje da me je varao sa jednom devojkom, što je on priznao, Ja sam htela da se rastanem sa njim pred njegov ulazak u “Zadrugu” – istakla je bivša zadrugarka.

– Mene je moj suprug jednom počupao, ja sam zvala policiju, i to mu više nikada nije palo na pamet. Zvezdan, Anđela i vi ste meni isti. Mislim da ste vi trebali da se fokusirate na Zvezdana, a ne na nju – kazala je gledateljka.

– Ona se fokusirala na mene, a ja samo morala da vratim i ponekada da dobacim – rekla je Ćurčićeva.

– Je l’ ona tebi persirala jer je naglašavala da je mlađa – upitala je Dušica.

– Jeste, a njemu nije, jer on je njen dečko – odgovorila je Ana.

kurir.rs

Jutjuber pod korisničkim imenom Skuba Džejk je objavio svoje snimke iz “Oušn Gejt” podmornice Titan, u kojoj je bio ove godine, nekoliko nedelja pre tragedije, na “misiji III”. Njegova ekspedicija je na kraju, zbog neočekivanih problema, otkazana. Tragedija u kojoj je podmornica na kraju implodirala s pet putnika je bila “misija V”.

U videu se, između ostalog, može videti kako izgleda proces ulaska u podmornicu, zatvaranje sa 17 zavrtnja spolja i zaron. “Da ekspedicija nije otkazana, ja sam mogao da budem u toj podmornici”, govori u videu jutjuber koji je na brodu Oušn Gejta proveo devet dana. Pokazao je i proces vaganja pre ulaska u podmornicu.

Ulazak u podmornicu možete videti od dvadesetog minuta snimka u okviru teksta.

“Nosio sam nekoliko čokoladnih keksa, dva sendviča i kameru da mogu to sve da snimim”, objasnio je. U videu se može videti i Stokton Raš, izvršni direktor OceanGatea koji je stradao u podmornici. U jednoj sceni Stokton pokazuje i kontrolor kojim je upravljao podmornicom. Takođe, u jutjuberovom snimku može se čuti kako Raš govori da otkazuje zaron jer “nešto nije u redu s mozgom podmornice”, odnosno s kontrolnim sistemom.

“Ovo je podsetnik da je život veoma dragocen i da može nestati u sekundi. Da je bilo lepo vreme, da me Stokton pitao želim li mesto u toj podmornici, ja bih opet otišao. Mogao sam da budem dole s njima. Zahvalan sam što sam tu danas, ali ljudi na ekspediciji su bili divni i jako sam zahvalan na celom iskustvu”, rekao je jutjuber na kraju videa.

Akcija spasavanja devojčice iz Srbije kako pluta na gumi u obliku jednoroga u Haniotiju ponovo kruži društvenim mrežama.

Trogodišnju devojčicu je morska struja je pre dve godine odnela kilometrima daleko od obale, a spasila ju je posada trajekta.

Ista situacija dogodila se danas u Haniotiju kada je vetar dvogodišnjeg dečaka iz Srbije odneo više od dva kilometra od obale dok je bio na gumenom čamcu, objavljeno je u grupi “Nikana” na Fejsbuku.

Nekoliko ljudi, uključujući i roditelje, uzalud su plivali kako bi došli do dečaka, jer se dete sve više odaljavalo od obale. Na kraju se videla samo tačka u daljini. Nakon 30 minuta agonije i dozivanja u pomoć svih koji su u tom momentu bili prisutni, čovek na skuteru je došao do deteta i izvukao ga na obalu

Na kraju se sve dobro završilo, a apeluje se na roditelje da gumu na kojoj su deca drže, jer ih vetar ili morska struja mogu odneti daleko. Dečak je živ i zdrav vraćen na obalu zabrinutim roditeljima.

(Kurir.rs / Blic)

Niko nije ni slutio kakav je splet događaja prethodio prvoj dijagnozi, kada je Merima samoinicijativno, bez konsultacije s lekarom, sama otišla na magnetnu rezonancu i saznala da ima rak. A koliko je jak rolerkoster očekivanja, nade i razočaranja od prve dijagnoze Meriminog stanja do smrti zbog posledica sepse, znaju najbolje njene ćerke.

Ljubica Njegomir, najstarija Merimina ćerka, koja likom neobično podseća na slavnu majku, progovorila je o svemu što se dogodilo od aprila prošle godine, kada je njena majka počela da oseća nesnosne bolove u stomaku, zbog kojih nije mogla da jede.

Ona je prvo otkrila koliko je prošlo od Merimine dijagnoze kancera do njenog odlaska sa ovog sveta.

– Dva meseca i deset dana. Svi smo bili s njom, sve četiri sestre. Posvetile smo se tome da ona bude bolje i da se izleči. To je bio veliki udar za nas. I za nju, bila je više šokirana tom dijagnozom nego mi. Nije mogla da veruje. Ona je živela tako da smo mi mislili da će umreti od infarkta, nikako nismo mislili da će se desiti kancer – kazala je ona.

– Stomak je počeo mnogo da je boli u aprilu, išla je kod doktora koji ju je lečio od helikobakterije, koju je posledično dobila od korone. Radila je ultrazvuk i svi su bili u redu. Nekoliko puta je pitala doktora da uradi magnetnu rezonancu, jer se žalila da je “čudno” boli. Bila je vrlo intuitivna, rekla mi je da se pribojava da se radi o pankreasu. Ali smatrali smo da doktori, koji su mislili da nema potrebe da se zrači magnetnom rezonancom, znaju najbolje. Kad su bolovi postali toliko jaki da nije mogla da jede, bez konsultacije s lekarom otišla je da uradi magnetnu rezonancu i dobila je dijagnozu – dodala je za “Stori”.

Tekst se nastavlja posle oglasa

– Tad je krenuo jedan rolerkoster ili vihor u kom ni mi ni ona nismo znali šta radimo od raznih informacija. Svi su lekari posle dijagnoze prognozirali brz kraj jer se mama kasno javila. Bili su pesimistični. Mi smo mislili da će uspeti da se izbori. Sve smo probali. Njoj je bilo loše tokom druge hemioterapije, tada se sve pogoršalo, dobila je i bakteriju od koje joj se razvila sepsa. Neki doktori su rekli da je ta bakterija u skladu s bolešću, ali dobila ju je u bolnici. Na kraju je zbog bakterije dobila sepsu i zbog nje preminula – navodi Ljubica.

– Od početka je moglo sve da bude bolje. Od početka je lečena helikobakterija. Kažu da rak pankreasa počne da boli tek kada se potpuno razvije. Činjenica je da je ona pet meseci svakodnevno išla kod lekara tražeći rešenje za bolove koje je imala. To je bio prvi put da se ona posvetila nekom svom bolu, i to aktivno, ranije nije išla kod lekara zbog bolova. Lečila se kod jednog beogradskog eminentnog doktora. Računala je da on zna, ali, eto, on nije znao ili nije video. Imala je pet različitih dijagnoza svog stanja dok nije otkriven kancer – kazala je, pa istakla da je Merima poslednje dane provela u bolnici.

– Prvo u jednoj, odakle smo je praktično otele i odvele u drugu. Morala je da ode u bolnicu jer je dobila visoku temperaturu zbog sepse – zaključila je za pomenut medij.

Kad je nekome poslovni moto da cilja visoko i da, čak i ako omaši mesec, ostane među zvezdama, onda znate da će uspeti. Tačno je da veliki poduhvati zahtevaju veliku hrabrost, ali i upornost i strpljenje, a upravo zahvaljujući ovim odlikama Ljubica Njegomir je, ostavljajući za sobom kancelarijski posao, krenula velikim korakom u nepoznato i – ostvarila svoje snove.

Ulazeći u poslastičarski biznis, o kojem gotovo ništa nije znala, Ljubica je morala da se naoruža znanjem i ispoštuje neka pravila. Uspešno, očito, jer brzo je postala kraljica najslađeg carstva – njene torte danas mogu da se vide na brojnim veseljima i svečanim događajima i u Beogradu i širom Srbije.

Njegomir torte su prepoznatljive širom Srbije

Komplimenti zadovoljnih sladokusaca joj prijaju, ali priznaje da joj u početku nije bilo lako.

– Kad sam rodila ćerku Sonju, poželela sam posao koji će mi omogućiti da budem više uz nju. Sticaj okolnosti me je naveo da pravim torte. Naravno, ideja zbog koje sam se opredelila za ovaj posao pao je u peti plan. Jesam provodila više vremena s njom, ali sam morala i mnogo da učim. Godinu dana sam izučavala tajne poslastičarskog zanata. Tekst se nastavlja posle oglasa

Mama Merima je podržala Ljubičine snove, verovala je u njen uspeh

Da li vam je palo na pamet da odustanete?

– Ne! Kada veruješ u sebe, onda i daješ sve od sebe, a kada daješ sve od sebe, jednostavno nema šanse da ne uspeš. To davanje podrazumeva odlučnost, veliku dinamiku, svest da za svaki problem postoji rešenje.

I kad stvari krenu nizbrdo, kao za vreme korone?

– Nisam očajavala. U jednom danu otkazane su dvadeset dve svadbene torte za koje smo odmah morali da vratimo depozit. Zasukala sam sa svojim timom i počela da pravim kolače, ljudi su tada počeli da naručuju na kilo.

Šta još niste, a šta jeste radili?

– Nikad nisam dopustila da upadnem u zamku da trošim firmin novac za lične potrebe, što mnogi preduzetnici rade i propadnu. Jesam uvek insistirala na kvalitetu, nikad nisam odstupila od njega; od početka sam nastojala da stvorim proizvode koje bih poželela za svoje dete!

Šta savetujete domaćicama koje same prave kolače?

– Ne sabotirajte svoje vreme, trud i novac! Praćenje recepta je najvažniji savet koji ćete ikada čuti. Često žene zamenjuju sastojke na osnovu onoga što imaju.

Izbacivanje jaja, šećera, korišćenje tečnog zaslađivača umesto suvog, višenamenskog umesto brašna za kolače, belanaca umesto celih jaja… se ne preporučuje osim ako recept ne predlaže alternative. Određeni sastojci su potrebni s razlogom, torta neće biti vrhunska ako ne poštujete recept.

U kućama se uglavnom drži višenamensko brašno.

– Brašno za kolače ima niži sadržaj proteina, fino je mleveno, ima baš delikatnu konzistenciju. Njegova meka, nežna tekstura se oseća u dobroj torti.

Međutim, neki recepti ne mogu da ga izdrže. Čokoladna torta ima kakao prah, veoma fin suv sastojak, pa kombinacija sa brašnom za kolače rezultira slabašnom tortom.

Nije idealno ni kad se prave torte s voćem, šargarepom, jer ove namirnice sadrže dodatne vlažne sastojke.

Kako još možemo da sprečimo štetu?

– Razlika između uspešnog i neuspešnog recepta mogla bi da leži samo u jednoj pogrešno odmerenoj kašiki brašna ili šećera. Pravilno merenje sastojaka je imperativ! Uz to, ne otvarajte rernu 25 puta dok se kolač peče!

KORISNE CAKE KOJE LJUBICA STALNO KORISTI:

Najbolji lek: Ako se testo lepi, uvijte ga u providnu foliju i ostavite u frižideru 30 minuta da se masnoća u njemu stegne.

Uvek gladak krem: Krem će imati grudvice ako njegovi sastojci nisu ujednačene temperature. “Razbićete” ih laganim zagrevanjem krema na vodenoj pari, uz mešanje mikserom.

Snažnija aroma: Cele, seckane, u listićima ili mlevene orašaste plodove kratko zagrejte uz mešanje u tiganju, bez dodavanja masnoće. Imaće snažniju aromu.

Devojčica Jovana Vranješ (13) iz Kosijerova kod Laktašau za samo nekoliko godina izgubila je celu porodicu nad kojom se bio nadvio oblak smrti. Prvo je preminuo njen trogodišnji brat, što je bio veliki udarac za čitavu familiju. Ubrzo je izgubila i baku Dostu i strica Đurđa, za kojeg je bila mnogo vezana. Suočavajući se sa svim ovim tragedijama, nije ni slutila da će joj sudbina zadati još jedan udarac – onaj najbolniji. Jovanina majka Nada gubi bitku za život 2014. sa svega 43 godine. I kada je mislila da više ništa surovije ne može da se desi, u 54-oj umire joj i tata Milorad.

Spletom okolnosti koje je teško zamisliti i u najgorem horor filmu ostala je potpuno sama i to sa samo 10 godina. Posle gubitka oca, utočište je pronašla kod komšija, ali sve je to bilo kratkog daha. Nije znala kako će dalje, mislila je da će ostatak detinjstva provesti u domu za decu bez roditelja. Međutim, sreća joj je konačno otvorila vrata i to u ključnom momentu.

Miloradov ratni drug Slobodan Marić sa suprugom Brankicom iz Bardače kod Srpca odlučio je da usvoji ovu predivnu devojčicu. Bračni par je jednom prilikom istakao da im je upravo Jovana unela u dom puno ljubavi, svetlost, nadu, sreću. Oplemenila je njihov život, spoznajući uz nju šta je prava smisao svakog čoveka.

– Moja supruga i ja, sa kojom nemam dece, dogovorili smo se da pomognemo Jovani jer smo se, posle svih tih tragedija, osećali skrhano, slomljeno. Jovanu smo zavoleli još dok su njeni roditelji bili živi. Milorad, moj ratni drug iz 16. krajiške brigade, devojčicu je često dovodio kod nas, da je pričuvamo, dok je on radio na dnevnicu u selu – veoma emotivno, ispričao je za Srpskainfo Slobodan koji iz prvog braka ima kćerku i sina, koji su sada odrasli ljudi sa izgrađenim životima.

Nikakve zakonske komplikacije nisu mogle da ih spreče da usvoje Jovanu, koju su zavoleli još dok je bila mnogo manja. Njena tuga ih je skrhala, te nije bilo dileme, oboje su bili odluči da istraju u borbi. Cilj da joj pruže dom, ljubav i utočište je bio ispred svega.

– Plakali smo, misleći na nju prvih dana, sve dok nije došla kod nas. Socijalna služba nam je predlagala hraniteljstvo uz naknadu ali mi smo to odbili. Nismo hteli nikakvu naknadu nego da Jovani samostalno pomognemo, da ona, posle velikih porodičnih tragedija i trauma, sa nama uplovi u bolje, u srećnije detinjstvo – rekla je Brankica.

I dodaje da Jovanu gledaju kao na svoju ćerku od prvog dana, te da se među njima rodila neopisiva povezanost.

– Tokom višemesečnih procedura, stekli smo status delimičnog usvojitelja, jer potpuno nije zakonski moguće zbog njenih godina, zbog životne dobi, ali je u svakom smislu smatramo svojom kćerkom, a ona nas svojim roditeljima. Jovana je u pravnom smislu naša, a mi smo mala i veoma srećna porodica. Hoćemosvim srcem da joj pomognemo, da je prihvatimo, ohrabrimo, školujemo, usmerimo da pronađe svoj životni put i svoju srećnu zvezdu – ispričao je Slobodan Marić, penzionisani policajac mekog srca, humanista i rodoljub.

Sa druge strane, Brankica radi u drvnoj industriji u Srpcu i imaju dovoljno za Jovanu i njih. Dolaskom devojčice, napominju, sve se promijenilo, postalo bolje i smislenije. Opremili su i sobu za nju, sa mnogo igračaka. Tu provodi mnogo vremena, uči, završava školske obaveze. A posebno mesto ima veliki plišani medo kojeg je kupio njen otac Milorad.

Slobodan i Brankica posebno ističu da je Jovana mnogo vredna, te da im posle završenih domaćih zadataka i učenja, uvek pomaže u domaćinstvu, hrani sa njim stoku, ali se i sa vršnjacima igra u dvorištu i naselju.

– Ona je vesela, trčkara uvek negde i svima se javlja. Kada je vidimo nasmejanu, i mi se osećamo dobro. Tada nam je najlepše, jer postajemo svesni da činimo dobro delo – kažu Marići.

I Jovana ne krije sreću što su naš oni postali njeni staratelji, jer je u njima pronašla sve ono što joj je sudbina nemilosrdno oduzela.

– Bila sam veoma srećna zbog toga. Sećam se da sam ih nestrpljivo čekala. Želela sam da idem sa njima i da kod njih živim. Oni su moji drugi roditelji koje mnogo volim. I taj dolazak u Bardaču, za mene je bio lep, prvi put dobila sam svoju sobu, nekako mi je sve krenulo iz početka – kaže Jovana i dodaje:

– Najsrećnija sam kada ih posle ustajanja ujutro, vidim. To mi je dovoljno za početak dana. Oni su veoma dobri, stalno su sa mnom, lepo se ponašaju prema meni. Volim sve da radim sa njima – zakljičila je.

Posebno voli da iznenadi Branu i Slobodana nekim svojim specijalitetom iz kuhinje.

– Jovana je veoma zainteresovana za kućne poslove, a naročito u kuhinji. Ona često Branu i mene obraduje nekom poslasticom, a mi je u tim poslovima podržavamo. Brana pomaže, ja je ohrabrujem, pribavljam sastojke, uživam zajedno sa njom, jer sve što Jovana pripremi, nama je slatko i ukusno – ispričao je Slobodan, otkrivši da pravi najukusnije kiflice.

Sada mašta da završi školu, da izuči za fizioterapeuta i da se zaposli. Nada se da će tada moći da uzvratu Marićima sve ono što su joj pružili u najbolnijim trenucima.