Author: ollo

“Vidimo se u čitulji” je dokumentarni film iz 1994. godine čiji su autori Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić. Radnja filma bazirana je na knjizi “Kriminal koji je izmenio Srbiju”. Ovaj dokumentarac prikazuje nagli porast kriminala u Srbiji tokom građanskog rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Film sadrži delove intervjua sa policijom i takozvanim “momcima sa vrelog asfalta” – prestupnicima koji otvoreno pričaju o svom načinu života.

Pre 1993. godine, kada je počelo snimanje filma, ubijeni su neki od žestokih momaka iz beogradske scene koji su žudeli za brzim akcijama, kao što su Romeo Savić, Dejan Marjanović Šaban, Slaviša Pavić Pirke i Aleksandar Knežević Knele.

Likvidacije su se nastavile iz meseca u mesec, a među ubijenima su bili i Bane Grebenarević, Goran Vuković Majmun, Bojan Petrović i Bojan Banović. Malo aktera filma je preživelo, a Peđa Vladušić je jedan od njih.

Nakon 29 godina od snimanja filma, Peđa Vladušić, jedan od aktera filma “Vidimo se u čitulji”, prvi put je u emisiji “Crna hronika” na Kurir televiziji podelio svoje viđenje turbulentnog perioda između građanskog rata i sukoba na beogradskim ulicama.

Peđa je najpre spomenuo da je sasvim slučajno završio u filmu.

Tog dana me je moj pokojni brat Divac Mihajlo pozvao da dođemo kod njegovih drugara Zvezdaraca u neki klub. Ja sam ga poslušao i otišli smo tamo. Ispostavilo se da su bile prisutne kamere, tek tada sam shvatio da će snimati taj film. Devedesetih godina mnogi su nosili oružje i bavili se stvarima koje su bile veoma različite od današnjih. Retko ko se bavio sportom – rekao je Vladušić.

Voditeljka Jelena Pejić napomenula je da je Peđa Vladušić brat od tetke pokojnog Mihajla Divca, koji je ubijen 12. februara 1995. godine u hotelu “Putnik”. Takođe je istakla da su njih dvojica često imali sukobe s drugim grupama i klanovima, te da su jednom prilikom pokušali likvidaciju Divca bacanjem bombe na ulazna vrata stana u kojem su zajedno živeli.

– Nisu hteli da ubiju Mihajla Divca tada, nego su hteli da ubiju mene. Ja sam taj dan bio u Surčiunu kod mojih prijatelja. Kada sam se vraćao, pošto smo živeli na 4. spratu, u hodniku je neko uklonio neonsku sijalicu i zamračio ga. Kraičkom oka sam pogledao da li ima nekog na stepenicama dole i tu se pojavio neki maskirani lik sa oružjem. Ja sam brzo ušao u stan i otrčao kod Mihajla i rekao mu da neko želi da nas ubije. On me je upitao da li sam siguran da se to dešava. Ja sam mu objasnio situaciju i otuišao na terasu i kroz nju ušao u dnevni boravak. Tamo sam probudio njegovu i moju majku pošto su spavale u dnevnom borakvu – započeo je Vladušić.

– Tada su se začuli hitci i bačena je bomba. Majke su se uznemirile i dobile su povrede od gelera. U tom trenutku je taj lik uzviknuo “policija predajte se”! Pošto se ja nikada nisam predao i nikada se neću predati, izvukao sam pištolj iz šteka i zapucao na njega. On je ubrzo potom pobegao niz stepenice. Posle nekih 15 do 20 minuta upalo je 50 do 60 policajaca koji su tretirali mene i Divca kao da smo mi napali nekog ili bacili bombu. Držali su nas u pritvoru 24 sata kao da smo mi neki zločinci – dodao je.

– Posle oko 15 do 20 dana sam otišao do sela Boljevci, gde mi je prišao jedan mučeni čovek i rekao: “Poznati ste mi od nekud. Da li me poznajete?” Pitao sam ga ko je, a on je rekao: ” Ja sam što sam bacio bombu onoj braći na Novom Beogradu.” Ja sam mu tu rekao pošto si ti bacio bombu, hajde da se malo bolje upoznamo. Doveo sam ga do mog auta i tu sam ga pitao što je to uradio. On me je pitao: “Sa kim razgovaram?” Tada sam morao da odreagujem muški onako kako zaslužuje taj mučenik pošto je on čovek hendikepiren i imao je povredu na glavi. Onda sam ga ja malo ćušnuo i dao sam mu do znanja da to nije trebao da uradi. Kada sam ga pitao ko ti je rekao da to uradiš, on je rekao da ga dobro znam i da je to jedan nazovi kriminalac sa Bežanije. On mi je dao 20 evra i 2 grama droge da to uradim. Dobro se zna ko je taj naručilac, ali ja nikada ne bih napao ničiju porodicu i mislim da je taj mnogo pogrešio što je to uradio – rekao je Vladušić.

Vladušić se potom dokao likvidacije njegovog brata i detaljno opisao ceo scenario.

– Moj brat se družio sa Kizom Manojlovićem sa Zvezdare, bokserom, on je trebalo da ima meč tog dana. Dan pre meča me je brat pozvao i rekao da njegov drug Kiza ima problem sa nekim ljudima. On je trebao da ima meč sa Rusom, a i neka druga ekipa je trebala da ima meč sa njim. Mihajlo me je pozvao da idem sa njim. Rekao je da se taj meč održava ujutru u 8 sati i da treba da se pojavimo ispred tog hotela “Putnik”. Rekao je da povedem 2 do 3 druga i da će to on isto uraditi. Međutim, moj brat je imao poternicu u tom trenutku i ne znam kako je iko mogao da ga pozove da dođe na to mesto gde je bilo mnogo policije – započeo je Vladušić.

Drugoplasirana učesnica “Zadruge 6” Ana Ćurčić se nakon izlaska iz Zadruge 6 ne odvaja od bivšeg partnera Ace Bulića.

Mnogi sumnjaju i da će doći do obnove romanse, a Ćurčićeva je svojim priznanjem dodatno podgrejala glasine i mnoge ostavila bez teksta.

– Svi kažu: “Ana se ne odvaja od Ace Bulića”, da li je tačno da ste se ti i Aca pomirli – pitala je voditeljka.

Ja mogu da ti kažem da ima toliko ljudi koji navijaju za mene i Acu, da je to nemoguće…Mi moramo da pitamo gospodina iza kamera šta smem da kažem – rekla je Ana.

– Budi iskrena – dobacio je Aca Bulić.

– Nismo još – rekla je Ana.

Podsetimo, o njihovom odnosu se dosta komentarisalo, a u intervjuu nakon završetka Zadruge, Ana je rekla da neće obnoviti vezu sa njim, te da imaju samo prijateljski odnos.

Kurir.rs

Grupa mladića sedela je na klupici večeras blizu osnovne škole u Žarkovačkoj ulici kada im je prišao napadač. Jedan od momaka je ranjen, dok je drugi ubijen, kako svedoči na licu mesta stric mladića koji je prisustvovao napadu.

Njegov sinovac je, kako je potvrđeno, prošao bez povreda.

Sukob je krenuo od međusobnog “dobacivanja” i svađe, potvrđuje on. Ubijeni mladić je bio poznat pod nadimkom “Kaspi”, a za njega imaju reči hvale.

Podsetimo, večaras je kod osnovne škole “Miloš Crnjanski” u Žarkovačkoj ulici ubijen M. A. (31), dok je ranjen B.D. (27), a u međuvremenu je proglašena i akcija Vihor.

Kako se saznaje na licu mesta, ubistvo se desilo van dvorišta škole.

Kurir.rs/Telegraf

Više javno tužilaštvo u Smederevu danas je sudiji za prethodni postupak predložilo da produži pritvor R. B., ocu U. B. koji se sumnjiči da je 4. maja u selima Malo Orašje i Dubora ubio devetoro i ranio 13 meštana. Otac U. B. podsetimo, sumnjiči se da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. – R. B. pritvor ističe 5. jula i tužilaštvo je predložilo sudu da mu produži pritvor. Istraga je i dalje u toku i ostalo je da se sasluša još nekoliko svedoka – potvrđeno je za Kurir.

Podsetimo, R. B. se na teret stavlja da je u objektima u kojima je živeo i koristio ih, neovlašćeno držao veću količinu vatrenog oružja, municije, eksplozivnih materija i delova za oružje, pri čemu postoji sumnja da je neovlašćeno nabavio i držao oružje i municiju koja je pronađena prilikom pretresa objekata, kao i vozila koja je koristio njegov sin, okrivljeni U. B. prilikom izvršenja krivičnih dela.

Prilikom pretresa objekata u kojima je živeo i koje je koristio R. B., kako je ranije saopšteno iz tužilaštva, nađeni su jedan revolver kalibar 44 sa olučenom cevi, jedan pištolj kalibra 7,65 koji predstavlja poluautomatsko oružje sa olučenom cevi, nekoliko stotina metaka ralicitog kalibra, 850 grama baruta koji predstavlja eksplozivnu materiju, kao i nekoliko optičkih nišana i drugih različitih delova za vatreno oružje.

U odbrani koju je na saslušanju izneo, negirao je izvršenje krivičnog dela.

Kurir.rs/ J. S.

Stajao je mirno pored mladića kojeg je ubo nožem i rekao: “Samo sam ga jednom posekao.

Ovako priča meštanin Batajnice koji je sinoć bio prisutan kada je mladić A. P. (22) nožem napao M. N. (20) zadao mu povrede opasne po život u Primoštenskoj ulici u Batajnici.

Policija i Hitna pomoć su ispred ugostiteljskog objekta zatekli teško povređenog M. N. koji je imao posekotinu u predelu vrata, a lekari su povredu konstatovali kao opasnu po život.

Prema rečima očevidaca, ali i meštana Batajnice, sinoć se u ovom objektu održavala proslava 18. rođendana.

– Muzika se orila od popodnevnih sati, negde od 18 časova pa sve do ponoći. Cela ulica je bila puna dece. Bilo je tu i mlađih i starijih. Ova sala je poznata po tome da su ovde proslave, ali uvek sve prođe u najboljem redu – pričaju meštani.

Kako navode, oko 12 sati proslava se završila i svi su krenuli da odlaze kada se ubadanje i dogodilo.

– Mladić koji je izboden seo je u automobil i verovatno nekoga čekao da dođe. Sedeo je u automobilu sigurno 10 do 15 minuta. Za to vreme je bio neprijatan prema svima koje je video tako što im je dobacivao. Nekoliko minuta kasnije drugi mladić je izašao napolje. Da li su se oni unutra posvađali pa su izašli da se obračunaju to ne znam, ali nakon što je drugi mladić izašao, oštrim predmetom mu je presekao arteriju na vratu. Ne znam da li je bio nož ili možda polomljena flaša ili čaša. Krv je počela da šikljala na sve strane – priseća se očevidac.

Prema njegovim rečima, ispred ugostiteljskog objekta okupili su se svi oni koji su krenuli svojim kućama, ali i stanovnici okolnih kuća koje su probudile sirene Hitne pomoći i policije.

– Devojčice su počele panično da viču da se zove Hitna pomoć. Scene su bile užasne. Jedan muškarac, čini mi se da je bio otac devojčice koja je slavila punoletstvo, rekao je deci koja su tu stajala da se pomere jer nikad ne može da se zna šta će se dogoditi, da li će neko zapucati… Za to vreme napadač je mirno stajao pored i samo je rekao : “Samo sam ga jednom posekao”. Nije bežao, niti pružao otpor. Sačekao je da dođe policija i da ga odvedu. Odmah je priznao sve što je udario – objašnjava sagovornik “Blica”.

Napadnuti poznat od ranije

Kako navode svedoci koji, prema njihovim rečima, poznaju mladića koji je teško povređen, on je od ranije svima poznat kao problematičan.

– Čuli smo da se bavio prodajom narkotika, da je možda čak i bio u zatvoru pre dve ili tri godine. Svi ga dobro znamo čak iako je iz Ugrinovaca. Poznajemo mu oca, on je stariji čovek, u penziji, radio je ranije kao policajac. Ovaj mladić je i unutra tokom proslave pravio probleme, verovatno je bio pod dejstvom alkohola ili možda čak i narkotika – objašnjavaju oni.

Očevici ubadanja ističu da napadača ne poznaju jer je iz drugog dela grada.

– On ne živi ovde. Čuli smo da navodno živi u Leštanima, ali ne znamo koliko je to tačno – kažu oni.

(Kurir.rs/Blic)

MARTONOŠ – Poznat je identitet muške osobe koja je iz Tise izvađena kod štranda u Adi. Čim je u petak kasno popodne pronađeno NN telo u reci, posumnjalo se da to može da ima veze sa nestankom

Benjamina T. (30) iz Martonoša. Njemu se svaki trag izgubio prošlog utorka, na obali Tise u Martonošu:

– Identifikovan je na osnovu odeće u kojoj je bila i njegova lična karta. Da se utopio pokala je obdukcija obavljena u novosadskom Institutu za sudsku medicinu- rečeno nam je nadležnom tužilaštvu u Senti. Predsednik Saveta MZ Martonoš, Gergelj Horvat, potvrđuje za Kurir da se Benjaminu T. svaki trag izgubio prošlog utorka uveče:

– Na obali je pronađen njegov bicikl, pa je usledila velika potraga. U okolini Martonoša, pregledano je oko 40 hektara šume kraj Tise, ali od Benjamina nije bilo ni traga ni glasa. Pored meštana i vatrogasaca iz Martonoša, mladića su tražili i radnici firme njegovog oca. Nekoliko dana kasnije, na žalost, u naše selo je stigla strašna vest- kazao je Gergelj.

Kurir.rs/S.U.

U Univerzitetsko kliničkom centru (UKC) u Nišu rano jutros preminuo je Zvonko Đ. (53) koji je upravljao traktorom 29. juna kada je vozilo sletelo s puta oko 16 časova, a pritom poginuo meštanin sela Jasenovik Najdan Krstić (56).

– Uprkos svim naporima lekara, pacijent Z.Đ., povređen u nesreći prilikom prevrtanja traktora, podlegao je povredama danas 3. jula u ranim jutarnjim satima, saopštiio je UKC. Ranije je ova institucija obavestila javnost da je Zvonko Đ. bio u indukovanoj komi zbog višestrukih povreda celog tela, a pre svega glave. Zvonko Đ je tog dana vozio traktor, a Najdan je bio u obližnje selo Rujnik po hleb u prodavnici. Zvonko je bio za volanom pa je povezao Najdana. Na ulasku u selo Leskovik desna prednja i zadnja guma su proklizale tako da su se survali niz padinu gde je došlo verovatno i do prevrtanja traktora.1 / 6 FOTO: KURIR.RS/M.S.

– Zvonko je bio pravi domaćin. Nije pio, čuvao je okućnicu i onda je nekako često počeo da ide u tu prodavnicu u Rujniku. On ima veliku familiju, ima čak i rođake u Australiji. Iz dobre porodice potiče. On i pokojni Najdan su se družili jer su i bili komšije – ispričali su Kuriru u selu Leskovik.

Ovo selo je pogodila velika tuga ovih dana jer svi pričaju sa žaljenjem zbog pogibije dvojice dobrih drugara.

U kući Krstića u kojoj je Najdan živeo sam, takođe smo zatekli veliku tugu, a pre svega Najdanove sestre Nadice.

Kurir.rs/M.S.

Goran Bregović, muzičar koji ima svetsku slavu i veliko bogatstvo prvi put se u javnosti prisetio detinjstva i skromnog života ali i situacije u kojoj je kako sam kaže pobio dvoje ljudi!

Mislim da očevi nisu neophodni u životu, ne zna se čemu tačno slučaj i danas to malo bolje razumem. U mom odgoju, otac je bio nevidljiv, ali je, samim tim što je bio prisutan, morao biti i neki model – počeo je svoju priču Bregović, istakavši da mu je otac bio dobar model, napominje i to da je na nesreću, bio alkoholičar.

– Zbog toga se razveo od mame. Tako je propala jedna ogromna ljubav. Imao sam deset godina, moj mlađi brat pet. Kada čoveku umre majka, to je velika katastrofa. Jer, ona je neko s kim se volite svakodnevno. Otac vam nikada na taj način ne poverava osećaje. I kada umre, vi zapravo krenete da proveravate svoj odnos sa njim. Što sam stariji, čini mi se da sve više ličim na oca. Kada se penzionisao, otac se vratio u svoje selo, u Zagorje, Sveti Petar Čvrstec. Prvih pet ili šest godina nije hteo da u kuću uvede struju. Ni vodu. Eto, nije hteo. Kada dođete kod njega, morate da razgovarate i nema televizora. Inače, u tom selu je bio jedini koji je otišao u partizane, ostali su bili u domobranima. Moja mama ga je uvek zafrkavala kako je u partizane otišao jer su tamo bile bolje ribe. Seoski pop ga je u šali nagovarao da ne ide iz sela, da ostane da kod njih umre, jer na groblju nisu imali nijednog partizana. Kuća mu je bila malo izvan sela, u nekom šumarku. Sećam se, jednom sam, vraćajući se sa neke turneje, iznenada svratio do njega; nisam se ni mogao najaviti jer nije imao telefon. Već je bio pao mrak. Pričao sam i provirio kroz prozor. Otac je sedeo za stolom, pustio tranzistor i peva. Sam. Ide pesma, a on hvata one seljačke kvarte i kvinte. Ponekad bi, sa tim svojim seljacima, svirao violinu. Često o sebi mislim na taj način. Mogu se zamisliti – ispričao je i kaže da kada razmišja o ocu shvata da bi voleo jednu stvar:

– Voleo bih da umrem kao i on. Otišao je srećan, lako. I ispunio je želju seoskog popa. U tom svom selu Sveti Petar Čvrstec kod Križevaca. Nasledio sam vinograd, ali nisam imao kada da pravim vino. Dobijao sam ga od rođaka koji su se jedno vreme brinuli o očevom vinogradu. Od tih hiljadu litara, stotinu je bila građevina, a ostatak ono domaće koje se seče kiselom vodom. Seljaci su voleli očevo vino. Kada je otac umro, dogovorio sam se sa rođakom da pazi na vinograd. Hteo sam da nastavim. Zbog oca. Rođak je krenuo da radi i da mi šalje građevinu, a za sebe je zadrživao ostatak, takav je bio dogovor. Nakon pola godine, pozvao me je i rekao da ne može dalje. Njegova žena je pokušala da se ubije, bacila se pod voz, pa eto. Otišao sam u selo da vidim tu ženu. Voz joj je otkinuo ruku. Kao bivši student filozofije gotovo profesor, krenuo sam da razgovaram o smislu života sa ženom koja je nekoliko dana ranije pokušala da se baci pod voz. Govorio sam o deci, o porodici. Svakog jutra se budim u četiri ujutro, radim do uveče i ništa ne stižem. Ništa ne stižem. To je bilo sve što je rekla. I, šta ćete onda uopšte govoriti nekome ko vam tako nešto kaže? Otišao sam. Rođak mi je ubrzo javio da je njegova žena, u sledećem pokušaju, uspela da se ubije. Obesila se. Više nije imalo smisla tražiti od njega da se bavi mojim vinogradom. Pronašao sam drugog, ali je on, nakon pola godine, dobio rak grla i umro. E, onda sam seo i izračunao: celo selo ima dvadeset kuća, a ja sam, zbog tog vinograda, za nepune dve godine uspeo da pobijem dvoje ljudi. Bolje ga ostaviti s mirom, pa kada odem u penziju, sam ću se njime pozabaviti – ispričao je Bregović.

Kaže da može sebe da vidi kako se vratio u to zagorsko selo.

– Mogao bih, da, da. I ovde u Beogradu sam na sličan način organizovan: imam svoju baštu, svoju boraniju, paradajz, šargarepu. Rečju skoro poljoprivredni proizvođač! Moj baštovan je Hercegovac, pa posadi i raštan. Evo, danas jedemo raštan. Direktno iz moje bašte! Tako je počeo i moj otac, na balkonu je sadio paradajz. Majka je umrla ranije, dok sam bio u vojsci. I ona je iz Hrvatske, iz Virovitice. Njeni Perići su poreklom iz sela Kazanci, granica Crne Gore i Hercegovine. Deda je bio Solunac i posle Prvog svetskog rata je u Slavoniji, kao nagradu, dobio neku zemlju. Kolonisti. Iz svog zavičaja su dovukli i ime sela Čemernica. Divno! Samo Crnogorci i Hercegovci mogu davati takva grozna imena selima. Kada je počeo Drugi svetski rat, moj deda je otišao u partizane, a moju babu, dva ujaka, tetku i moju mamu odveli su u Jasenovac, na vratima logora su razmenjeni za neke zarobljene Nemce. Onda su stigli u Srbiju i moja baba je ceo rat izdržavala decu tako što je švercovala duvan iz Hercegovine. Iskakala je iz voza pre nego što ude u železničku stanicu Beograd ispričao je Bregović.

Prisetio se i priče o tome kako su se njegovi roditelji upoznali:

– Posle rata, otac je ostao u vojnoj školi, u vojsci, tako su se našli u Virovitici. Kasnije, otac je dobio prvo zaposlenje u Sarajevu, u vojnoj školi, gde je predavao balistiku. Kada su se razveli, preselio se s mojim mladim bratom u Livno. Bio je tamo komandant kasarne. Posle razvoda ja sam sa majkom ostao u Sarajevu, iako sam svakoga leta išao kod oca i brata u Livno. Kasnije se moj brat doselio kod mene u Sarajevo. Tu je studirao. A mama je pomagala stvari koje druge majke možda i ne bi. Recimo, kupila mi je prvu gitaru. Iako smo živeli skromno, moja majka je imala visoke uzore: uvek joj se, recimo, sviđalo kako se oblači Jovanka Broz i nosila je punđu kao ona – završio je Bregović.

kurir.rs/skandal

Voditeljku Draganu Katić javnost godinama unazad gleda na malim ekranima. Ona je pred kamerama uvek bila nasmejana i raspoložena, pa čak i kada je doživela veliku tragediju.

Draganin bivši suprug ostavio ju je dok je bila u drugom stanju, te je blizance Bojana i Bobana odgajala sama. Ipak, kada je otac njenih sinova preminuo, voditeljka je prošla kroz težak period.

– Otac moje dece je ujutru umro, a ja sam tada morala da idem da završim sve sa njegovom bivšom suprugom, sa svojom decom, njihovom sestrom i posle toga da snimam “Nikad nije kasno”. To je moj posao, vas gledaju milioni, od vas se očekuje maksimum, ako ne možete da date maksimum, onda je bolje da se povučete i ne radite – izjavila je Dragana tada i dodala da je do smrti bio u kontaktu sa sinovima, ali da nije ispunjavao obaveze prema njima:

– Odlučila sam sama da rodim decu, njihov otac je do određenog perioda učestvovao u njihovom odrastanju, kasnije manje, ali kontakti su uvek postojali. Deca su do poslednjeg dana sa njim bila u kontaktu, tu nema zbora. Nijednog trenutka nije bio bitan moj i njegov odnos, nego samo neispunjenje njegovih obaveza prema deci, ali to smo sada zaboravili i nećemo se vraćati na nešto što je bilo i pričati o nekome ko nije prisutan, ni fizički ni mentalno na ovom svetu. To je zatvorena tema. Dok je bio prisutan, ja sam govorila kako je bilo, a onda je i on mogao da odgovori i kaže da li sam u pravu ili ne. Bio je sudski proces. On sada nije tu i ne može da odgovori na bilo šta što bih ja rekla – reklaje tada voditeljka za “Story”.

Katićeva je, inače, pre tragedije odlučila da tuži oca svoje dece za neisplaćene alimentacije.

– Kada sam donela odluku da to učinim, nas troje smo seli i obavili jedan krajnje otvoren razgovor. Objasnila sam im da sam, kao roditelj, odlučila da preko suda tražim svoja prava. Rekla sam im da mogu da budu uz mene ili ne, ali samo istinom, i da tužba jeste moja, ali da će i oni u jednom trenutku morati da se pojave kao svedoci i, pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću, daju izjave i stave svoj potpis na ono što su rekli. Traženje prava na ono što im pripada ne menja činjenice, pre svega da je to njihov otac, da je deo njihovog života i da to ne znači da će prekinuti kontakt sa njim, niti ga promeniti. Nose njegovo prezime i treba da ga prihvate onakvog kakav jeste – ispričala je Dragana za “Hello”.

Kurir.rs/Blic

Pobednik “Zadruge 5”, Dejan Dragojević nakon što je izašao iz pomenutog rijalitija vratio se u rodni Veternik gde nije bio 5 godina zbog nesuglasica sa porodicom zbog tadašnje supruge Dalile Dragojević.

On je sada na svoj Jutjub kanalu objavio snimak i pokazao svojim pratiocima šta planira da uradi sa porodičnom kućom, a proces renoviranja je uveliko počeo. Naime, on i njegovi roditelji su rešili da sobu njegove sestre Suzane pretvara u dnevni boravak nakon njene selidbe, a Dejan je učestvovao u rušenju kuće, što je i pokazao.

– Ovo je Suzanina soba, ona se udaje za 15 dana, ovo će biti dnevni boravak. Razbijamo unutra, vrata se skidaju, plakar se razbija. Keva mi ne da, kaže to je njen tata kupio pre 75 godina, prva vrata u kući, emotivno vezana, krenula plače. Kad vidiš kevine suze, teško ti bude – rekao je Dejan.

– Ja tako, na svakih par godina, dođem, slomim i odem – našalio se Dragojević, pa nastavio pokazuje radove.

– Posle kažu da ja ništa ne radim, kao on iz rijalitija… Vidite ovo, progledao mi žulj, možda i kurje oko na ruci od rada (smeh) – poručio je Dejan.

Inače, Dragojević uživa u porodičnoj kući sa mama Biljanom i bakom Rozalijom, a društvo mu povremeno pravi devojka Jovana.

Kurir.rs/Blic