Author: ollo

Blažić se nalazi u pritvoru od 5. maja, kada je i uhapšen.

Urošu Blažiću (20), mladiću koji je osumnjičen za masakr u selima Dubona i Malo Orašje, izrečena je disciplinska kazna ograničenja posete za sve članove porodice.

Njemu je ova kazna izrečena nakon što se potukao sa drugim pritvorenikom.

– Dana 29. juna 2023. godine sudija za prethodni postupak Višeg suda u Smederevu doneo je rešenje kojim je pritvoreniku Urošu Blažiću izrečena disciplinska kazna ograničenje posete za sve članove porodice za dane 14. jul i 21. jul, a u postupku odlučivanja o disciplinskoj kazni prema osumnjičenom povodom događaja od 17. juna koji se desio u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Smederevu kada je došlo najpre do verbalnog, a potom i do fizičkog sukoba između pritvorenika i Uroša Blažića – kažu iz Višeg suda u Smederevu.

Uroš Blažić se sumnjiči da je 4. maja na teritoriji Smedereva i Mladenovca, hicima iz automatske puške ubio devet, a pokušao da ubije 12 osoba, dok je još jedan mladić prošlog vikenda podlegao povredama koje je tada zadobio.

Sumnja se da je Blažić nakon ubistva došao do naplatne rampe “Mali Požarevac”, gde je pretio taksisti i putnici taksija bombom, čime je prinudio vozača da ga odveze do sela kod Kragujevca gde je i uhapšen.

Blažiću se stavlja na teret krivična dela teško ubistvo, nedozvoljena proizvodnja držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, kao i otmica i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.

On se nalazi u pritvoru od 5. maja, kada je i uhapšen.

Nekoliko dana kasnije uhapšeni su njegov otac, ujak i brat od ujaka. Svi se nalaze u pritvoru.

Vozač automobila marke “fijat” poginuo je u saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila kod Negotina kada je sleteo s puta, pa se prevrnuo na krov.

Kako se nezvanično saznaje, stravična saobraćajna nesreća dogodila se jutros oko 6 sati na putu od Zaječara ka Negotinu kod sela Sikole.

– Vozač je sleteo s puta i prevrnuo se na krov. Obaveštena je policija i Hitna pomoć koja je nažalost samo mogla da konstatuje smrt vozača. Sumnja se da je uzrok nesreće neprilagođena brzina kretanja, a možda je čoveku i pozlilo – rekao je izvor Informera upoznat sa slučajem.

On je dodao da je scena bila strašna.

– Video sam samo prevrnut automobil i čuo da je vozač preminuo. Policija je obavila uviđaj kojim će biti utvrđeno kako je došlo do tragedije. U trenutku dok sam bio tamo nije se znalo ni ko je nastradao kao ni koliko ima godina – rekao je sagovornik koji je prolazio putem sa kog je automobil sleteo.

Promisli tada Marija “maicu vam vašu, zapamtićete vi Maru uštipak i dan kada ste me tako u sprdnji nazvali”. I bi tako

I tako jednom pre 17 godina Marija Vučković iz sinjskog zaseoka Vučkovići, uđe u garažu i prvi put u životu ispeče na vrelom ulju uštipke, ravno njih 88 komada.

Zapakuje ih onako tople, stavi ih na tacnu uz kuvane i pečene kukuruze, krene na sinjske ulice, i nakon nekoliko sati vrati se kući s praznom korpom. Upali se Mariji lampica i evo već sutra nje na ćošku kraj sinjske katedrale, naoružana do zuba s pokretnom pečenjarom. Svet se propeo na zadnje noge, “usprdecao se s nazadnim dobacivanjima, ismijavanjima, ruganjima”. Išli su dotle da joj ubrzo i nadimak Mara uštipak dali.

Promisli tada Marija “maicu vam vašu, da vam maicu vašu, zapamtit ćete vi Maru uštipak i dan kada ste me tako u sprdnji nazvali”. I bi tako. Danas se Sinj po tri simbola poznaje, Gospi, Alci i sinjskom uštipku Mare uštipak.

Stvorila je ona od njega brend, ispekla ga prva u uličnoj prodaji u celoj Hrvatskoj. I pokrenula lanac onih koji kopiraju njenu ideju. Od uštipaka je postala preduzetnica, od njih sagradila i prvi sinjski penthaus u svojoj kući za odmor, uz njega i zatvoreni bazen s grejanom vodom za turizam od 365 dana. Dobila i titulu ambasadorke turizma.

“Kada sam s tih prvih 88 na pladnju iz garaže izašla, mater i pokojni ćaća su mi počeli vikat “stani, ne sramoti se, ne ajde vani, šta se glupiraš”. Ali ja sam tvrdoglavi živac, kad nešto naumim i znam da je to to, nema stajanja, gonim svoje. I evo mene sutradan na ćoši kraj katedrale, usrid Sinja”, priča Mara pred novinarima kao pred komšijama pa kaže: “Donila sam sa sobom školsku klupu, plamenik šta nam služi kad bi doma klali prasad i onda topili mast, kaciolu od materinog vojničkog graha, sić od “jupola” ka kantu za mišanje smjese i roštijeru onu od ispod peke jer je bila najšira…

… Krenula ja peć, krenu odma i pusti zlobni komentari. To je taj naš mentalitet, čim nešto radiš, a nisi kopira dugoga onda si na pladnju za ruganje. Počeli su mi govoriti, ‘a sramote peć uštipke, to nas je i potralo od kuće, pa kako možeš,…‘. I kako mi je ime Marija, dadu mi nadimak Mara, Mara uštipak. Ali neka, kako su mi ga dali, dobro su ga dali, sada me cila Dalmacija i šire po njemu poznaje. Fala im na tome – veli Marija, kasnije i prva pobednica na takmičenju u kvalitetu sinjskih uštipaka.

Veli Mara, krenulo ko ludo

– Krenem ja od jednog štanda, s vremenom nastanu dva, pa dođu i kućice, tri zaposlenika i ja četvrta, posao je bujao kao kvasac. Godine rada i rada, dan, noć. Slobodne dane imam samo za Božić, Uskrs i Novu godinu. Sve ostalo ja sam na nogama kraj štanda i u mom malom prostoru iza, svaki dan isti, svaki dan radni. Kad se pripremam za sajam u Benkovcu spavam samo sat vremena. Lani sam posle Alke i Velike Gospe pukla ko cvrčak od posla, Bože dragi koliko sam ih tada napekla. I prvi put da sam tada otišla na godišnji odmor, pet dana u komadu.

Šta bi rekla onima što “na kavama i po zidićima” sede plačući da posla nema

– Jučerašnjeg kruva da mi Bog prosti, da ga umaču u vodu, ja im ne bi dala. Ko mene pita kako je meni dok radim od jutra do sutra. Jer ako ja ne otvorim svoj dućan i štand, neće biti ni centa zarade, ni dinara kod kuće. Meni je dan kratak. Ali mi je taj rad donio i moj penthouse, kuću za odmor i bazen. Sve je to od temelja uštipaka počelo i stvoreno”, kaže Mara.

Samohrana je majka dvojice sinova, sama ih je uz pomoć svojih roditelja na pravi put izvela, obojica joj kada treba u poslu pomažu. Ljudi je prepoznaju, traže da se s njom slikaju. Misle kako se iza nadimka Mara uštipka krije neka bakica. A kad ono, zgodna žena, vitka, crne kose duge, uvek složene u urednu punđu, našminkana, s finim nakitom, lepo obučena, dugih nalakiranih noktiju. Mare uštipak je dama, ali i poslovna žena. Nakon što je uvidela da u Sinju fali turističkih kapaciteta, dedovinu je pretvorila u kuću za odmor. Na vrhu kuće u prvom sinjskom penthausu krije se vidikovac i đakuzi za goste.

“Svaka kuća za odmor uvek ima istu stvar, krevet za leć, zahod, tuš, pećnicu, TV. A ja sam želila više, želim ponuditi emociju, sinjsku alkarsku tradiciju i kuću koja će turizam imati 365 dana u godini. Zato je puna detalja”, kaže Mara.

Pokazuje kako se sve može, i biti samohrana majka i voziti kombi, i preko svojih ženskih ruku doneti sav, ali sav, kompletni građevinski materijal potreban za gradnju njenih nekretnina. Dvadeset kilograma je smršala u godini dana na “baušteli” dok je kuću i bazen građom opskrbljivala, i radnike na gradilištu nadgledala.

Priča i kako ju je malo pre kretanja u akciju bazen, tu pred kafićem kraj kuće zaustavila grupa lokalaca. Sede oni, sunčaju se ko stari mačci, piju, zaebavaju u dokolici. Evo i Mare u kombiju punom građevine…

– Alo Mare, stani, a šta ćeš sada kada si penthaus napravila, šta se opet novo spremaš, di ćeš sad – provociraju oni, a Mare se muški nalakti na prozor kombija: – Sad ću u Beograd, na operaciju promene pola – veli ona. Na njihovo pitanje zašto, Mara bezobrazno odgovara: Da postanem muško i … vam mater, a oni ućutali u sekundi. I produži na svoje gradilište.

Piše i poeziju, jednu knjigu već je izdala, a ima već u pripremi i zbirku za decu.

Tako je prva svoje uštipke obukla u papirnatu haljinicu sa svojom pesmom na poleđini. Zovu je kraljicom dalmatinskog uštipka.

Kurir.rs / Slobodna Dalmacija

Da li ste znali da je u Srbiji moguće otići u penziju i sa 50 godina, tj. sa 14 godina radnog staža manje nego što je imače potrebno, i da vam pritom penzija bude i do 20 odsto veća?!

Iako zvuči nadrealno dobro i ne radi se o prevremenom odlasku u penziju, ova vrsta benefita ipak postoji. Na nju imaju prvo desetine hiljada radnika u Srbiji iz više od 20 industrija. Jedna godina provedena na takvom radnom mestu se računa kao 14,15, 16 ili 18 meseci.

Pravo na beneficirani radni staž imaju svi koji su zaposleni na poslovima na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan po zdravlje sa jedne strane. Na listi su i poslovi čije je obavljanje ograničeno navršenjem određenih godina života, ali i oni koji utiču na pad fizioloških funkcija u meri da onemogućavaju rad.

Pravo na beneficirani staž imaju zaposleni u MUP, BIA, VBA, VOA, Ministarstvu spoljnih poslova, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Poreskoj policiji, Vojsci Srbije, a od decembra 2019. godine i sudije, tužioci i zamenici tužioca. Jedna godina provedena na takvim radnim mestima se računa kao 14, 15, 16 ili 18 meseci.

• MUP, MSP, BIA, VBA, VOA, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Poreska policija, Vojska Srbije: sa navršenjem 55 godina života i 24 godine staža osiguranja od čega 14 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staža osiguranja računa sa uvećanim trajanjem
• podoficir i oficir u Vojsci Srbije: 53 godine života i 40 godina penzijskog staža
• pukovnik u Vojsci Srbije: 54 godine života i 40 godina penzijskog staža
• pripadnici specijalnih jedinica BIA, VBA i VOA: 53 godine života i 20 godina efektivno provedenih na određenim specifičnim poslovima u specijalnoj jedinici
• ostali policijski službenici: 60 godina života i 25 godina rada od čega 15 godina efektivno preovedenih na radnim mestima na kojima se staža osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Sa druge strane, pravo na beneficirani radni staž imaju i zanimanja definisana u Pravilniku o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Na tom spisku se nalazi 37 različitih industrija, tj. sektora:

• Rudnici
• Geološka i rudarska istraživanja
• Crna metalurgija-železare
• Obojena metalurgija
• Livnice
• Kovačnice
• Proizvodnja vatrostalnog materijala
• Vatrostalno zidanje
• Proizvodnja i prerada nafte i proizvodnja tečnog naftnog gasa
• Šumarstvo i drvna industrija
• Hemijska industrija
• Namenska proizvodnja eksploziva i eksplozivnih materija
• Rečna brodogradnja i brodoremont
• Proizvodnja stakla
• Saobraćaj
• Izgradnja i održavanje dalekovoda i nadzemnih vodova
• Graševinarstvo
• Grafička industrija
• Kožarsko-prerađivačka industrija
• Tekstilna industrija
• Gumarska industrija
• Farmaceutska industrija
• Proizvodnja električne energije (termoelektrane i toplane)
• Proizvodnja akumulatora
• Industrija mesa
• Industrija kablova
• Rad na niskim temperaturama
• Rad pod vodom
• Indstruija viskoznih proizvoda i celuloze
• Proizvodnja hlora i lužine
• Komunalna delatnost
• Zdravstvene ustanove
• Proizvodnja vagona
• Umetnička delatnost
• Nuklearna postrojenja i laboratorije

U nekim od ovih sektora i industrija sam nekoliko zanimanja ima pravo na beneficirani radni staž, dok se u drugima na spisku nalazi veći deo radnih mesta u industriji. Zanimljivo je da se na spisku beneficiranih zanimanja nalaze i baletski igrači i operski pevači, rame uz rame sa rudarima, roniocima, pilotima.

Koji su uslovi za beneficirani radni staž?

Da bi se staž osiguranja računao sa uvećanim trajanjem (tj. da bi se računao beneficirani radni staž) potrebno je da se lice efektivno bavilo opasnim poslovima minimum 10 godina, za starosnu penziju, i 5 godina, za invalidsku penziju.

Takođe, pravo na beneficirani radni staž imaju i svi koji sami sebi plaćaju staž, pod uslovom da se utvrdi da su zaista radilil teške i opasne poslove koji su zakonski obuhvaćeni ovom beneficijom.

Radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem utvrđena su sa nekoliko pravlnika, ističu nam u Fondu. Tako, pojedinačni pravilnici utvrđuju radna mesta sa beneficiranim stažom osiguranja u određenim državnim organima, koje donose zajednički ministar za rad i nadležni ministri, odnosno direktor BIA u čijoj su nadležnosti ti organi.

Što se tiče samog koeficijenta, on se obračunava u zavisnosti od težine posla, opasnosti i štetnosti za zdravlje kao i preduzetih mera zaštite na radu. Jedna godina provedena na takvom radnom mestu se računa kao 14,1 5, 16 ili 18 meseci.

Što se tiče obračuna penzije, jedina razlika je što se za obračun ličnog koeficijenta kod beneficiranih penzija uzimaju zarade ostvarene od 1. januara 1996. godine. Kod ostalih osiguranika u pitanju je 1. januar 1970. godine, što penziju po beneficiranim uslovim uvećava za 20 odsto.

Snižavanje starosne granice zbog beneficiranog radnog staža

Kako piše na sajtu Zavoda za socijalno osiguranje, starosna granica se snižava osiguraniku, koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž), navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja, zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:

• za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;
• za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;
• za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;
• za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Starosna granica se može sniziti najviše do 55 godina života, a osiguranicima koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem tako da se 12 meseci računa kao 18 meseci, starosna granica se može sniziti najviše do 50 godine života.

I redovno i vanredno povećanje penzija do kraja godine

Do kraja godine, penzionerima stiže novac po više osnova.

Zahvaljujući novim merama i pomoći države, prosečna penzija u Srbiji ide na oko 45.390 dinara u proseku! I to vrlo brzo. Na novu linearnu povišicu će imati pravo svi najstariji građani, njih oko 1,65 miliona. Do kraja godine penzionerima stiže i po 800 dinara od besplatnih akcija koje su dobili od države pre deset i više godina

Nesvakidašnji slučaj stiže iz Nemačke, tačnije sa suda u gradu Vurzburgu. Sve se odvilo u maju prošle godine, kada je jedna žena pozvala svog poznanika da nakon noćnog pijančenja prespava kod nje u stanu, a ponudila mu je i …. piše Fenix.

– Da ovo idete prodati nekome kao scenario filma, odbili bi ga i rekli da je to nemoguće – tako je viši javni tužilac sažeo slučaj.

A priča kreće ovako, 48-godišnjak Marko otišao je da poseti svoju 62-godišnju prijateljicu Sandru S. u Vurzburg. Pre toga je otišao u provod. Ona mu je poslala SMS: ‘Ključ ti je iznad sandučića, dođi kad poželiš’.

I došao je. S 1,8 promila alkohola u krvi. Ušao je u pogrešan stan, kod komšije. Bilo je kasno u noć i sva su svetla bila ugašena i muškarac je na kraju otišao u krevet s drugom ženom, 33-godišnjom komšinicom.

Žena koja je u tom trenutku ležala u krevetu mislila je da joj je stigao muž i njih su dvoje spavali zajedno – on misleći da je ona njegova poznanica, a ona da je on njen muž. Grešku su uočili tek kad je muškarac ženu oslovio sa ‘Sandra’.

Stajao je go ispred mene, noćna mora

– Odmah sam ga odgurnula i upalila svetlo. Stajao je go ispred mene. To je bila moja noćna mora – rekla je žena na sudu, piše nemački Bild. Zatim je vrisnula upomoć. Njen suprug je dojurio i pretukao čoveka uz pomoć svojih prijatelja.

Slučaj protiv muškarca koji je spavao s krivom ženom obustavljen je na sudu u ponedeljak i on mora platiti 2400 evra odštete iako je i on žrtva u celoj priči jer su ga pretukli suprug žene s kojom je spavao i njegovi prijatelji.

Brzom i efikasnom akcijom, policija je uhapsila osumnjičenog mladića

Mladić (20) teško je povređen u Batajnici, u Primoštenskoj ulici, nakon što ga je napao nožem drugi momak (22).

Brzom i efikasnom akcijom, policija je uhapsila osumnjičenog, prenosi Blic.

– Policija i Hitna pomoć zatekli su teško povređenog mladića ispred jednog ugostiteljskog objekta. On je bio povređen u predelu vrata, a povreda je opasna po život. Prevezen je u Urgentni centar – kaže izvor.

Kako se navodi, do incidenta je došlo tokom tuče, gde je povređen i napadač (22) koji je nakon medicinskog pregleda priveden u policijsku stanicu Zemun.

Dalibor Voja (47) nestao je 2. jula u Vršcu. Poslednji put je viđen ispred Hotela Vila Breg u 22.30 časova, kada mu se gubi svaki trag, rekli su njegovi najbliži.

– Mobilni telefon, dokumenta i lične stvari ostavio je kod kuće, kada je krenuo u šetnju po Vršačkog bregu, što mu je inače jedna od omiljenih aktivnosti. Nije poneo čak ni flašicu vode – kažu Daliborovi najbliži za naš portal.

Kako su dalje naveli, u trenutku nestanka na sebi je imao maskirnu garderobu, plave patike, a kosa mu je bila vezana u rep. Dalibor ima smeđu kosu i plave oči.

Porodica koja je veoma zabrinuta zbog njegovog nestanka, uputila je apel da ukoliko imate psa tragača, koji bi veoma pomogao, priključite se potrazi.

Takođe, ako bilo šta znate u vezi sa Daliborovim nestankom, možete se javiti na broj 062 604 161 ili najbližoj policijskoj stanici.

Kurir.rs/Blic

Ispraćaj legendarnog čuvara Zejtinlika deda Đorđa Mihailovića bićeorganizovan u četvrtak, 6. juna na tom srpskom groblju u Solunu i to, uz kako je najavljeno, vojničke počasti i prisustvo delegacija iz Srbije i Grčke.

Troškove sahrane deda Đorđa na večni počinak snosiće Srbija, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, saznaje Kurir.

– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će platiti sve troškove sahrane našeg čuvara Zejtinlika – kaže naš izvor.

Podsetimo, kako je Kurir juče pisao Srbija će ispuniti poslednju želju deda Đorđa da bude sahranjen upravo na srpskom groblju u Solunu, pored oca, dede i naših vojnika.

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, rekao je za Kurir da je deda Đorđe biti sahranjen u četvrtak.

– Najverovatnije će počivati na dedinoj i očevoj parceli – kratko je rekao Dačić.

Podsetimo, Đorđe Mihailović je 1. maja ove godine, kada smo mu čestitali rođendan, rekao u intervjuu za Kurir da želi da bude sahranjen među našim vojnicima.

– Ovde na groblju, pored naših vojnika, kraj kojih smo svi godine proveli, sahranjeni su mi i deda i otac. Sad samo jednu želju imam – da budem sahranjen tu, pored njih, među našim vojnicima. I obavezno da me sahrane u našoj, srpskoj uniformi, u kojoj sam ceo život proveo. Nadam se da će mi Srbija tu želju ispuniti, to joj ostavljam u amanet – rekao je deda Đorđe i dodao:

– Istorija porodice Mihailović počinje s mojim dedom, koji po završetku rata ostaje ovde, u Solunu. Deda Savo bio je prvi čuvar Zejtinlika, pa zatim moj otac i onda ja. Ceo život sam proveo na groblju.

Od 1961, po smrti oca, i sam je postao čuvar groblja.

– Dolazili su vojnici – veterani rata da zapale sveće svojim stradalim drugovima, braći, kumovima… Kasnije, kako su godine prolazile, a oni poumirali, počeli su da dolaze njihovi potomci – prisećao se Đorđe.

Deka Đorđe je rođen 1. maja 1928, a preminuo je u nedelju. Bio je treća muška glava ove srpske porodice iz Crne Gore koja više od 100 godina zadužuje Srbiju i Srbe.

Kurir.rs

Ministarka za brigu o porodici i demografiju prof. dr Darija Kisić posetila je u Kragujevcu porodicu Milovanović sa troje dece, koja je uz pomoć državne subvencije za kupovinu prve nepokretnosti, kupila svoj stan.

Prof. dr Kisić istakla je da je od januara 2022. godine, kada je omogućena ova podrška države, subvenciju za kupovinu prve nepokretnosti po osnovu rođenja deteta ostvarilo 300 majki.

Ministarka Kisić je pozvala sve majke, koje ispunjavaju uslove, da apliciraju za ovaj vid državne podrške, koja je jedna od pronatalitetnih mera koju Srbija primenjuje.

Ministarka Kisić čestitala je porodici Milovanović na tome što su postali vlasnici stana od 88 kvadratnih metara.

„Ovaj stan će biti prepun dečijih osmeha, graje i dečje igre, a naravno i najlepši, jer ga krase tri predivne bebe – Bogdan, Nikola i Nikolina. Porodici želim mnogo lepih i radosnih trenutaka, a mladim roditeljima da uživaju u ovoj najlepšoj ulozi“, poručila je Kisić koja je obišla ovu mladu u vedru porodicu.

Majka Jasmina Milovanović, koja je ostvarila pravo na ovu subvenciju, zahvalila je ministarki Kisić na poseti i državi koja je olakšala kupovinu njihove prve nekretnine.

„Za nas je ovo veoma značajno, jer više ne moramo da živimo u zajednici, već imamo svoj krov nad glavom“, naglasila je Jasmina i istakla da je procedura za prijavu za ovu subvenciju bila jednostavna, kao i da je ceo postupak protekao prema propisanim rokovima.

Neviđena drama nastala je među turistima na jednoj plaži u Hurgadi kad se velike raže približila obali!

Na snimku koji je zabeležio jedan turista iz Srbije vidi se gomila kupača koja je panično istrčala iz vode, majke za svaki slučaj drže decu, a mnogi šokirano posmatraju dve nemani koja plivaju u plićaku.

– Šta je ovo?! Evo je! Raža – čuje se muškarac koji snima.

Drama je prema navodima sa društvenih mreža nastala kad je jedan od posetilaca plaže počeo da viče da se približava ajkula.

– Srpski turisti u Hurgadi snimili ražu. Kupači pobegli iz vode. Strani turisti vikali su “shark shark” misleći da je u pitanju ajkula – navodi se u objavi na Instagram stranici 192.rs.

Komentari na društvenim mrežama se samo ređaju. Mnogi zbijaju šale, a drugi podsećaju da se nedavno dogodila tragedija maltene na istom mestu kad je jednog mladića pojela ajkula.

– Ne bih tu ušao ni za šta na ovom svetu – navodi jedan korisnik.

– Tu su pre neki dan igrali kolo u vodi – dodao je jedan korisnik.

– Da ste došli u Sutomore ko gospoda ne bi begali iz vodu – nadovezao se treći korisnik.

(Kurir.rs)