Pijan mahao pištoljem u dvorištu i pucao sebi u šaku, metak pogodio i dete.
Muškarac (34) iz sela Kuršanec u Hrvatskoj neoprezno je rukovao pištoljem u dvorištu kuće. U jednom trenutku je ispalio metak koji mu je prošao kroz šaku te je pogodio i dete u nadlakticu. Oboje su završili u bolnici, prenosi 24sata.
Međimurska policija završila je kriminalističko istraživanje te je utvrđeno da je 34-godišnjak počinio krivično delo dovođenja u opasnost života i imovine opšteopasnom radnjom ili sredstvom.
Naime, sumnja se kako je u nedelju, oko 19.30 sati u Kuršancu, u dvorištu porodične kuće, pod uticajem alkohola neoprezno rukovao pištoljem usled čega je došlo do pucanja. Zrno ispaljeno iz pištolja prošlo je kroz levu šaku osumnjičenog te potom pogodilo dete koje je pritom zadobilo prostrelnu ranu desne nadlaktice.
Povređeni su privatnim vozilom prevezeni u čakovečku bolnicu, gde su zadržani na daljem lečenju.
Ujedno, protiv 34-godišnjeg osumnjičenog podneće se optužni predlog Opštinskom sudu u Čakovcu zbog počinjenja prekršaja iz Zakona o nabavci i posedovanju oružja građana.
Evo kako je izgledalo kada je našu zemlju pogodio najjači zemljotres u modernoj istoriji.
Iako je datum 24. mart ostao u jezivom sećanju većine građana Srbije jer je tada, 1999. godine, započeo napad NATO alijanse na našu zemlju, ovaj datum ranijim generacijama poznat je po jednoj drugoj katastrofi.
Naime, tog datuma, ali sada 1922. godine, Srbiju je pogodio najjači zemljotres u njenoj modernoj istoriji.
Zemljotres je bio toliko jak da su radnici padali sa skela, majke zaboravljale decu kod kuće, a Tašmajdan je, kako su tadašnji mediji izvestili, pukao na pola.
Kako je taj zemljotres izgledao? Da li je bilo štete? A panike? Kako su tadašnji stanovnici Beograda reagovali?
Da krenemo od početka.
Srbija nije toliko trusno područje. Tokom poslednjih stotinu godina imali smo tek deset zemljotresa preko 5 po Rihteru, što nije tako strašno.
Srpska zemlja se tresla najčešće tokom proleća i jeseni, a zanimljivo je da nijedan zemljotres nije bio tokom zimskih meseci. Najčešće su bila pogođena područja oko Kopaonika i u centralnoj Srbiji.
Tako se jedan od jačih zemljotresa dogodio baš u Gornjem Milanovcu kada je život izgubilo sedam osoba, dok je čak osam njih bilo povređeno. Bilo je to 15. maja 1927. godine, a intezitet zemljotresa je bio 5,9 po Rihteru.
Iste jačine bio je i jedan noviji zemljotres koji je 1980. godine pogodio Kopaonik. Iako je, ovaj put, povređeno čak trideset ljudi, niko nije poginuo. Ovaj zemljotres je karakterističan po tome što se posle njega tlo smirivalo narednih pet godina, te je zabeleženo još nekoliko izuzetno snažnih potresa.
Srbiju najčešće pogađaju zemljotresi koji ne prelaze šest stepeni po Rihteru. Imajući u vidu da su tek oni koji imaju 7,5 po Rihteru katastrofalni i tek oni ruše zgrade, možda ne bi trebalo da budemo mnogo zabrinuti.
Ipak, upravo je tih šest stepeni bila snaga zemljotresa koji je tog 24. marta 1922. godine pogodio našu zemlju i koji je delovao apokaliptično.
Kako je izgledao taj zemljotres kada je, kako seizmolozi kažu, a fotografija potvrđuje, “Tašmajdan pukao na pola”?
– Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene – izveštavala je Politika dan nakon potresa.
– Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja.
Kako su buka i potresi postajali sve jači ljudi su počeli da paniče „kao da je nastao smak sveta“.
– Sve živo pojurilo je najpolje iz kuće – opisivao je novinar Politike.
– Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući, pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže… Sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula se piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća.
Najveću štetu su, kako su tada izveštavali mediji, pretrpeli kelneri kojima su se mušterije razbežale, a da nisu platili račune koje su napravili.
Naročito je bila velika gužva u Moskvi, tako da kada su svi gosti u stampedu pojurili ka vratima “na svim izlazima nastao je odmah zastoj u kojem je mnogo rebro dobro prignječeno”.
– Neki Rus bio je potegao stolicom da razbije veliki kafanski prozor pošto na vrata nije mogao da izađe. A neki oficir Jugosloven držao je sve vreme stolicu nad glavom da bi se sačuvao da ga ruševine ne zatrpaju – pisala je Politika.
Upravo je jedan od kelnera iz Moskve bio jedan od povređenih jer mu se “preturio vreo čaj na ruke i opario ga”. Pored njega povređeni su bili i neki radnik “koji je skočio sa trećeg sprata nove zgrade francuskog društva Nacional koji je pri skoku slomio nogu i ruku i ostao onesvešćen na zemlji”, kao i još dvoje radnika koji su “lako povređeni razbijenim stakletom”.
Ovaj zemljotres, ma koliko panike izazvao, nije odneo nijedan život.
Materijalna šteta takođe nije bila znatna.
– Neke su kuće prepukle, neki zidovi popucali, neki odžaci pootpadali, nešto je posuđa porazbijano, ali do pravog rušenja nije nigde došlo – pisala je Politika.
U centru grada najviše je stradala kuća na Terazijama koja je “svom visinom prepukla”, dok su se u nekim kafanama srušili odžaci, a u, već spomenutoj, Moskvi je pukla tavanica u celoj kafani.
Što se tiče periferije grada takođe su uglavnom pucali zidovi i rušeni neki odžaci.
Ako mislite da su teorije zavere pošast modernog doba i deca interneta grdno se varate.
Nedugo posle ovog zemljotresa počelo je da se priča kako “će se na Avali pojaviti vulkan i tada teško Beogradu”.
– Kažu, veli sinoć jedan starac, jednoj grupi mlađih ljudi radnika, koja je stajala kod Slavije, i diskutovala o zemljotresu, kažu da će se taj vulkan skoro pojaviti – pisali su tadašnji mediji.
– Na to, deco, neću dočekati, a i bolje je. To je biti pomor sveta. Slušao sam da tada iz zemle izbija vruća voda u kojoj prasiće možeš da šuriš.
A odmah posle zemljotresa, dok se prašina još slegala, krenula je priča “kako je ‘opservatorija’ prorekla da će u četiri sata naići novi zemljotres”.
– Ta je vest proletela brzo kroz ceo Beograd, išla je bez prestanka od usta do usta, od telefona do telefona, i kad je bilo pred četiri sata, u kućama beogradskim ostalo je vrlo malo sveta; sve se našlo napolju, na sigurnom mestu – piše ondašnja Politika.
– I tek kad je i četiri sata prošlo, a zemljotres se nije ponovio, taj isti svet počeo je dokazivati kako niko živi pa ni “opservatorija” uopšte nije ni kadra da proreče zemljotres.
Ovaj zemljotres čiji je epicentar bio u Lazarevcu osetio se, ne samo u tadašnjoj prestonici, već i u gradovima poput Smedereva, Požarevca, Kruševca, Ćuprije, Valjeva, pa čak i u Nišu i Vranju.
– U celom svetu je došlo do porasta broja zemljotresa – izjavio je, gostujući nedavno u jednoj emisiji, meteorolog Ivan Ristić.
– Na svakih pet, šest dana pričamo o nekom zemljotresu. I to se dešavaju baš jaki zemljotresi.
Ipak, ne smatra da nam preti velika opasnost od baš velikih zemljotresa.
– Mi nismo toliko trusno područje – otkrio je.
– Kod nas idu do 6 po Rihteru, i ne očekuje se nešto preterano više od toga.
Tinejdžer iz lajkovačkog sela Nepričava sinoć se utopio u reci Kolubari, potvrđeno je medijima iz više izvora.
Do utapanja mladića došlo je u blizini starog železničkog mosta na Kolubari u Lajkovcu, oko 19 časova. Po nezvaničnim informacijama, on je sa društvom sinoć bio na proslavi rođendana prijatelja koji je organizovan na obali Kolubare, kada je u jednom trenutku, pod za sada nerazjašnjenim okolnostima, ušao u reku.
Pošto se izvesno vreme nije pojavljivao iz vode, okupljeni su počeli da ga traže i dozivaju, pozvavši i policiju na lice mesta. Na žalost, njegovo telo je ubrzo potom pronađeno u blizini mesta na Kolubari, nedaleko od mesta na kojem je poslednji put viđen, a ekipa Hitne pomoći mogla je samo da konstatuje smrt utapanjem.
Naložena je i obdukcija tela maloletnika, koja treba da pokaže šta je uzrok utopljenja.
Folk pevač Ljuba Aličić uključio se uživo u emisiju “Narod pita” i otkrio da bi ušao u narednu sezonu najgledanijeg rijalitija na ovim prostorima, koja će se od ove jeseni nositi naziv “Zadruga 7 elita”. Naime, folker je priznao da redovno gleda emisije o “Zadruzi”, a sada je odlučio da se uključi u program zbog velikog prijatelja Ace Bulića, koji je u nekom momentu ušetao u studio i pridružio se Ani Ćurčić i Lazaru Čoliću Zoli.
– Ja non-stop gledam “Narod pita”. Sve najbolje mom bratu Aci Buliću, on zna ko mu je pevao najviše na svetu, a što se Ane tiče, ubedljivo je trebalo da bude prva. Možda je bila malo zaplašena, ali ona je moralni pobednik – rekao je Aličić, koji je na početku razgovora zapevao da bi sve u studiju uverio da je to stvarno on jer su bili skeptični, dok drugi gledaoci, a među njima i Lepi Mića, nisu počeli da šalju poruke da se zaista radi o Ljubi Aličiću.
FOTO: PRINTSCREEN
Pevača je voditelj zatim zamolio da prokomentariše estradni i zadrugarski rat Lepog Miće i Zorice Marković.
– S oboma sam radio i ne bih želeo da komentarišem to. Mića je veliki radnik, čovek koji živi za “Zadrugu”, verujte, i sve je u pravu što kaže. Hoću Zolu da pozdravim i neka kaže Caru da se javi na telefon – diplomatski je odgovorio Ljuba, a onda ga je voditelj upitao zašto se Zorica i Miloš Bojanić ne vole, ali mu je on opet izvrdao:
– Uf, duboka je to tema, ali ne padam na te fore, Darko. Ubedljivo mi je bilo žao Ane Ćurčić jer su je svi napadali.
FOTO: IVAN STANIVUKOVIĆ
Na kraju mu je voditelj pročitao poruku Lepog Miće, koji mu upućuje zvanični poziv za “Zadruga elitu”, a Aličić je otkrio pod kojim uslovima bi postao jedan od učesnika.
– Uf, nedajbože, ja sam nervozan čovek – bila je Ljubina prva reakcija, a onda je omekšao i priznao da bi se pojavio u rijalitiju, ali samo s prijateljem Bulićem, zbog kog se i javio u emisiju:
Kad nije zadovoljio dress code za muškarce, Mostarac se snašao pa u prvom butiku našao odjeću koja je prošla zaštitareve radare11.7.2023. u 14:49
Bio jednom jedan čovjek u Mostaru i htio je u kratkim hlačama ući u Zavod za mirovinsko osiguranje.
Strogi zaštitar ga je dočekao i rekao: ‘Ne može!’
Okrenuo se muškarac na peti pa potražio prvi butik. I u njemu kupio haljinu.
Vratio se muškarac do mirovinskog, zaštitar je na trenutak ‘blenuo’, a onda ga je pustio. Protiv haljine jednostavno nije mogao.
Ova priča zaista zvuči kao kakav vic, no stvarno se dogodila u Mostaru kada je Safet vratio s ulaznih vrata te ga nije pustio da uđe u službene prostorije Federalnog zavoda za mirovinsko i invalidsko osiguranje zbog kratkih hlača.
Svoju fotografiju objavio je na Facebooku i izazvao lavinu smjeha.
“Rođak treba malo kraća suknja i sve prolazi”, kaže jedan dok drugi pitaju “Jel noge moraju biti obrijane ili smiju biti čupave”.
Poručio je tako građanima Mostara da ako trebaju u zgradu mirovinskog moraju biti ovako odjeveni, a dolje cipele ili opanke zvane kalose.
Poslednji u nizu zločina koje su počinila deca samo pokazuju koliko su nažalost mališani u Srbiji postali surovi i skloni nasilju
Javnost je još uvek pod utiskom jezivog zločina koji je počinio dečak-ubica (13) koji je 3. maja ubio devet učenika i radnika obezbeđenja “OŠ Vladislav Ribnikar” na Vračaru, a već je stigla nova strašna vest.
Naime u Tovariševu su 14. aprila dečaci stari samo 10 i 13 godina pretukli penzionera (75) jer nije imao da im da novac koji su mu tražili kako bi kupili banane. Dečaci su ga tada udarili kamenom u grudi, oborili na zemlju i u stilu pravih batinaša nastavili da ga šutiraju dok je ležao bespomoćan.
Čovek je u ponedeljak uveče preminuo, a po našem zakonu ovi dečaci nisu krivčno odgovorni. Oni neće ići u Vaspitno-poravni dom u Kruševcu, ne mogu da budu osuđeni na boravak u maloletničkom zatvoru u Valjevu, ili dobiti neku drugu sličnu kaznu, njima eventualno Centar za socijalni rad može da izrekne meru pojačanog nadzora. A sada se postavlja potanje da li je to dovoljno.
Dečak-ubica koji je počinio nezapamćen zločin trenutno se nalazi na veštačenju u Klinici za decu i omladinu u Beogradu, ali to je to. Zakon je jasan on nije krivčno odgovoran. Sada imamo i dvojicu malih siledžija u Tovariševu, a pre toga smo imali i tragediju u Međulužju kada je brat (14) posle banalne svađe iz lovače puške ubio brata (12).
Mnogi sada kažu ranije nije bilo tako. Nažalost to nije tačno. Podsetićemo samo na neke od zločina koje su počinila deca a koji su zgrozili javnost.
Trojica dečaka su u decembru 2016. godine iz obesti, da bi se zabavili zapalili dvojicu beskućnika iza jednog marketa u centru Novog Sada. Nažalost tada je Dragutin Todorčević (64) zadobio takve opekotine da je u bolnici preminuo.
Svi se sećaju i braće, koji su bili strah i trepet u Beogradu i koji su 2014. godine pretukli književnika Rašu Popova, a pre toga i još jednog penzionera koji je nažalost od povreda preminuo.Ta dva dečaka su danima punili crnu hroniku surovim napadima i tek su uhapšeni kada su napunili 14 godina i onda smešteni u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu.
Nezaobilazan događaj je onaj iz januara 2005. godine kada su trojica maloletnih prosjaka bacili Maradonu Lazića (11) sa Brankovog mosta u ledenu Savu. Telo nesrećnog Maradone nikada nije pronađeno, a trojica delikvenata su imali ipak toliko godina da budu poslati u Kruševac. I nakon što su izašli iz doma nisu se promenili pa su i posle toga u više navrata hapšeni.
Nažalost mogli bi ovako da nabrajamo do sutra. Strašno je da kada se desi nešto ovako svi podignu glas, a onda se sve zaboravi, pa svi budu iznenađeni kada se ponovi. Plašim se samo onoga što bi moglo da usledi posle toga što je učinio dečak-ubica, da li je moguće da neko dete uradi nešto gore.
Iskustvo nas je naučilo da ćemo dočekati i tako nešto, jer nažalost nije pitanje da li će se tako nešto dogoditi, već samo kada će se to desiti.
Nekadašnje zadrugarke Jovana Tomić Matora i Anita Stanojlović zaklele su se jedna drugoj na večnu ljubav i vernost na romantičnoj ceremoniji u Crnoj Gori, gde su istopolni brakovi legalizovani.
Ipak, teoretičari zavere na društvenim mrežama tvrde da je venčanje zapravo lažno, premda na snimcima koji su se pojavili na Instagramu sve deluje autentično.01:15
Matora i Anita izgovorile sudbonosno DA
“Je l’ vi čujete šta je rekla matičarka? Uopšte nije rekla ispravno Anitino prezime, sve vreme je oslovljava sa Stanojević a devojka se preziva Stanojlović! Ovo je dokaz da je venčanje lažno!”, napisao je jedan tviteraš, što je izazvalo podeljene reakcije: “Iju, nisam primetila, stvarno kaže pogrešno prezime”, “Lapsus ne znači da je venčanje lažno”, “Ko zadrugarima išta veruje?!”, “Ostavite devojke na miru ako već niste srećni zbog njihove sreće…”
Večeras se u Ulici Đorđa Jovanovića u beogradskom naselju Dorćol dogodio još jedan napad nožem, a prema prvim, nezvaničnim informacijama, uboden je mlađi muškarac.
Na lice mesta je izašla jedna ekipa Interventne jedinice beograske policije, kao i ekipa Hitne pomći, a policija je uhapsila muškarca, osumnjičenog da je ubo drugog čoveka.
Sukob se dogodio blizu Bajlonijeve pijace, gde se često skupljaju ljudi koji vole da popiju, pa je to i jedan od uzroka ovog incidenta.
„Psovali su se, gurali i pretili jedan drugome. Bilo je tu ljudi oko njih, razdvajali su ih. Kako je došlo do ubadanja, nisam videla, ali znam da su uhapsili tu jednog lokalca“, navodi komšinica iz pomenute ulice.
Po jednoj verziji, jedan od muškaraca koji su se svađali, izvadio je nož i zapretio suparniku, ali mu je mlađi rekao: „Šta je, ne smeš da me ubodeš“, a potom mu uzeo oružje i sam sebe isekao.
U toku je istraga koja treba da utvrdi sve okolnosti ovog događaja.
Jutros oko 2 časa došlo je do eksplozije automobila “land rover” u Ulici Stevana Hatale u Bačkoj Palanci.
Kako se saznaje, nepoznati muškarac bacio je eksplozivnu napravu ispod automobila, a potom se udaljio u nepoznatom pravcu. Njega je navodno čekao saučesnik na motoru.
Pored ovog automobila oštećena su dva automobila i roletne na stambenim objektima.
Policija intenzivno traga za počiniocima. Automobil je u vlasništvu poznatog biznismena iz ovog mesta.
Na jednoj stranici gde mnogi pišu svoje ispovesti, žena je otkrila da otkad je u braku, nikad nije kuvala jer jednostavno to ne voli.
Nije svesna koliko je srećna
“Otkad sam se udala, pre dve godine, nisam nijednom skuvala ručak ili spremila večeru (osim možda isprženih jaja ili skuvanih viršli par puta). Sve to radi moj muž i ne žali se, svaki dan. Vrlo ukusnu hranu sprema. Uz to ide u prodavnicu, baca smeće, nekad usisa, a ostalo radim ja. Tako nam odgovara. Iskreno, ja mrzim kuvati, tako da je ovo dobitna situacija. Nekad se sestim bivšeg koji bi jednom nedeljno usisao pod i to je to (ja sam radila sve ostalo), a posle je pričao kako je on zbog toga savršen i kako, ako ga ostavim, takvog muškarca neću nigde naći”, napisala je srećna žena.
FOTO: PROFIMEDIA
Jedna žena je oduševljena njenim suprugom: “Koliko je meni to ‘hot’. Muškarac koji je zapravo sposoban, zapravo vodi domaćinstvo, pravi domaćin i vidi se da to radi i iz ljubavi i poštovanja prema tebi. Drago mi je da si srećna i da si našla blago u moru Balkanaca, koji ne znaju oprati ruke posle nužde.”
“Sve je stvar dogovora između vas i ako ste vi srećni, a ne kako vam ‘društvo’ nameće čiji su koji poslovi. Podržavam”, dodala je druga žena.
Balkancima se to ne sviđa
“I meni je ‘hot’ kad ženi nije problem da vodi domaćinstvo, kad zna voditi domaćinstvo i gde joj je mesto. Kad zna da, koliko god misli da je pametna, da će ipak poslušati muža jer zna da on ipak zna bolje, jer je muško. Kada me čeka skuvano, toplo i oprano. Koliko je sve to super ‘hot’ nama muškarcima. To nam itekako podstiče mušku potenciju i libido, a feministkinje ga maksimalno suzbijaju”, rekao je tipičan Balkanac.
FOTO: PROFIMEDIA
Zaređali su se komentari muškaraca koji su protiv toga: “Meni bi bilo ‘hot’ da je ona barem jednom u dve godine napravila ručak ili večeru. U redu je što su se dogovorili da tako rade, ali da sam ja taj muškarac, meni bi bio veliki znak ljubavi da se barem jednom godišnje, žena koju volim i koja voli mene, potrudi napraviti nešto, barem neku testeninu sa sirom i piletinom ili grašak.”
Uz sve ove komentare netko ju je pitao: “Gde si našla takvog muškarca?”
