Author: ollo

Posle jednog dana zatišija u naselju Hajdukovo kod Subotice, kada je srpska policija nedavno iz šume u kojoj su se sukobili kriminalci koji kontrolišu trgovinu ljudima i iznela mrtve i ranjene, sinoć su nastavljeni sukobi ovih grupa na nekoliko mesta u okolini Subotice.

Sinoć se pucalo u okolini Subotice i to na nekoliko mesta u okolini ovog grada koji već mesecima, ako ne i godinama muku muči sa bandama krijumčara ljudi koji praktično kontrolišu delove šume od Subotice ka mađarskoj granici.

„Pucnjava se juče čula u Hajdukovu, Makovoj sedmici i kod Palića. Ne znam da li je neko ubijen ili ranjen. U sredu je bilo zatišije, nije bilo pucnjave. Pre toga, u utorak, bilo je sukoba, a bila je i policija. Jedan migrant je poginuo, a dvojica su ranjena. Skoro svake noći čuju se rafali, ovo je strašno šta se dešava“, kaže za jedan Subotičanin.

Po njegovim rečima ljudi u prigradskim naseljima moraju da se kriju po kućama, jer iznad njihovih glava fijuču kuršumi, a po neko zrno završi i u zidu. Strah je veliki, a pucnjava počinje čim padne mrak, već oko 21.00 čas, dok ljudi još sede u baštama, posle vrelih dana. U policiji je potvrđeno da se u noći između četvrtka i petka dogodila pucnjava.

„Za sada nema izveštaja o poginulima i povređenima. Policija je na terenu, a pripadnici Interventne policije i Žandarmerije postavili su kontrolne punktove“, rečeno je iz PU Subotica.

Već duže od godinu dana traju sukobi nekoliko grupa krijumčara ljudi koji se bore za prevlast oko unosnog posla krijumčarenja migranata preko srpsko-mađarske granice. Te bande kriminalaca koji zarađuju na muci svojih zemljaka, naoružane su do zuba, a sve češće i više se upotrebljava i automatsko oružje. Puca se rafalno, ne štedi se, a policijske akcije u kojima bude zaplenjen poneki „kalašnjikov“, po svemu sudeći, ne daju veće rezultati.

Pre skoro tačno godinu dana, početkom jula prošle godine, dogodio se još jedan sukob među kriminalcima, kada je jedna grupa upala u kamp druge grupe.

Avganistanac (26) koji je kasnije uhapšen, otvorio je vatru po ljudima koji su bili u šatorima. Jedna osoba je ubijena, nekoliko ih je ranjeno, uključujući i devojčicu od 16 godina. Situacija od tada ne da se nije popravila, a pucnjave su učestale.

Kurir.rs/Nova

Dečak ubica je počinio zločin koji je potresao celu Srbiju

Apelacioni sud u Beogradu produžio je za još tri meseca pritvor ocu dečaka ubice koji je počinio masovno ubistvo u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.

Pritvor okrivljenom po ovom rešenju može trajati do 30. oktobra, objavljeno je na sajtu tog suda. Prilikom razmatranja predloga Višeg javnog tužioca u Beogradu da se njemu produži pritvor Apelacioni sud je, imao u vidu činjenicu da iz do sada prikupljenih dokaza proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti. 

Apelacioni sud je naveo da postoje osobite okolnosti krivičnog dela koja se odnose na postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni u dužem vremenskom periodu obučavao svog maloletnog sina od 13 godina da rukuje vatrenim oružjem, municijom i da vežba gađanje meta iz vatrenog oružja, da mu je radi obuke u rukovanju oružjem u više navrata i davao vatreno oružje i municiju i da istovremeno u stanu, u kom živi sa maloletnim sinom, nije savesno čuvao vatreno oružje i municiju na način da ne dođe u posed njegovog maloletnog sina i ne ugrozi bezbednost ljudi i objekata.

Dodaju i da je tim opasnim radnjama izazvao opasnost za život i telo ljudi, usled čega je njegov maloletni sin u njihovom stanu lako došao u posed vatrenog oružja i poneo je ga sobom u školu u kojoj je pucanjem iz tog vatrenog oružja, upravo zahvaljujući prethodnoj obuci u rukovanju i gađanju iz vatrenog oružja, lišio života osmoro dece i čuvara i teško telesno povredio šestoro dece i nastavnicu.

Kao razlog da postoje osobite okolnosti da će ukoliko se nađe na slobodi ponoviti krivično delo u kratkom vremenskom periodu, između ostalog navode i to što je u njegovom stanu pronađeno više komada oružja i velika količina municije.

Dečak ubicaFoto: Srbija Danas/Printscreen

Takođe, stoje i zakonski razlozi za pritvor, jer su način izvršenja i težina posledica krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka budući da je opšte poznata činjenica da postoji ogromno interesovanje javnosti za ishod ovog postupka.

Apelacioni sud je, takođe, imao u vidu i da istraga još uvek nije okončana, budući da je neophodno dalje u toku postupka pribaviti nalaz i mišljenje veštaka, te preduzeti eventualno druge radnje za kojima se ukaže potreba tokom istrage radi rasvetljavanja svih okolnosti navedenog krivičnog dela.

Pucnjava na VračaruFoto: Srbija Danas

Tužilaštvo je ranije saopštilo da je otac dečaka ubice na saslušanju negirao izvršenje krivičnog dela i detaljno je izneo odbranu. Dečak ubica nije krivično odgovoran prema važećim propisima,  jer nema navršenih 14 godina života.

Milić Vukašinović, popularni roker, operisan je juče, nakon što je danima trpeo bolove. Uz njega je sve vreme njegova supruga Suzana, koja mu je najveća podrška.

Ljubav između Milića i Suzane desila se, verovali ili ne, putem Fejsbuka.

U to vreme je roker obožavao da provodi vreme na toj društvenoj mreži, pa je tako, jednog dana, do njega došla i Suzana.

– Sa bivšom nevenčanom ženom Planinkom sam raskinuo jer ona nije mogla da se suoči sa mojom virtualnom vezom sa izvesnom ženom. Kada se završio taj šou na “Fejsbuku”, pojavila se moja stvarna i prava ljubav Su – rekao je svojevremeno Milić.

Suzana je ubrzo napustila svoj dom u Smederevu i preselila se kod Milića, u stanu koji je iznajmio nakon što ga je, tada već bivša devojka, izbacila iz kuće.

Kako je Suzana bila u braku, barem na papiru, kada je započela vezu sa Milićem, oni su morali da sačekaju da stignu papiri da se razvela.

Čim se to desilo, dva dana kasnije, Milić i ona su se venčali.

Suzana, koja je od Milića mlađa 24 godine, nosila je venčanicu, dok je Milić bio u svom prepoznatljivom rok izdanju.

Zanimljivo je i da je Suzana ta koja je spremila zakusku za njihove najbliže, sa kojima su slavili. Suzana je sve sama napravila, kao i svadbenu tortu koju je ukrasila sa dva bela labuda i natpisom „Srećno venčanje“.

Iako su u to vreme oboje imali decu iz prethodnih brakova, želeli su da imaju i zajedničko dete. Nažalost, to im nije pošlo za rukom.

– Prvu trudnoću Suzana je pobacila na najgori način, drugi pobačaj nas je oboje dotukao. Nakon što smo saznali da ćemo postati roditelji, otišli smo kod mog prijatelja doktora i Suzana je obavila medicinski pregled. Slušali smo i bebino srce. Na seledećoj kontroli plod nije nastavio da živi – ispričao je Milić svojevremeno.

Suzana je bila velika podrška Miliću kada je preminula njegova ćerka, a kako je tada govorio, da nije imao nju uz sebe, možda bi i on završio tragično.

U jeku pandemije, Milić i njegova supruga Suzana rešili su da otvore svoju prodavnicu kućne hemije.

Kako su pričali, Suzana je bila ta koja je vodila sve, jer se razumela u posao. Kada im je oboma pukao film zbog toga što Suzanu vlasnici drugih prodavnica ne tretiraju kako treba, odlučili su da pokrenu svoj biznis.

Međutim, sudeći po podacima koji se nalaze u Agenciji za privredne registre, oni su, čini se, radnju zatvorili u junu prošle godine, jer je obrisana iz registra APR.

Kurir.rs/ 24sedam

Sanda je glumila u mjuziklima kao što su Jalta, Jalta i Poljubi me Kato, a publika ju je znala i iz televizijskih serija

Sanda Langerholc, hrvatska glumica umrla je u 91. godini života, pišu tamošnji mediji.

Sanda je glumila u mjuziklima kao što su Jalta, Jalta i Poljubi me Kato, a publika ju je znala i iz televizijskih serija: Smogovci, Veliki i mali, Punom parom i dr.

Poznate su i njene uloge u filmovima Ispod crte, Zlatne godine, Voz na jug, Sasvim malo okreta, Slučajna romansa… Bila je i voditeljka televizijske emisije Ekran na ekreni.

Izvor: alo.rs

Danas bi Matej Periš (27) iz Splita, koji je nastradao za doček Nove 2022. godine u Beogradu, proslavio svoj rođendan, a ovim povodom se oglasio njegov otac Nenad Periš.

Nenad, koji je te 2022. godine pet meseci tragao za svojim sinom koji se vodio kao nestao, sve dok njegovo telo nije pronađeno u Dunavu na Adi Huji u Beogradu, objavio je tužnu poruku posvećenu svom pokojnom sinu.

– Pre dve godine na današnji dan bio sam kao i danas, večeras u ovoj dalekoj zemlji, pričali smo. Rekao si mi tada: “Volim te”… Danas, evo, na isti dan koji nisam ni mogao zamisliti da će doći, ja tebi kažem: “Fališ mi, do boli ,do boli …”. Danas, kada bi na tvojoj torti bilo 29 sveća grlim te svom snagom. Zajedno smo kao i tada… Zajedno zauvek – napisao je Nenad Periš na svom Fejsbuk profilu.

Ispod ove njegove objave nizali su se komentari podrške, utehe i lepih reči za pokojnog Mateja.

– Matej, neka ti je srećan rođendan među anđelima u večnom životu. Šaljem vam ljubav i puno snage, a Mateju mir u duši. Nije uteha, ali nismo ga zaboravili. Uvek je u našim srcima – samo su neke od poruka ispod objave Nenada Periša.

Podsetimo, mladi Splićanin je prošle godine sa društvom iz Splita fdošao u Beograd na doček nove godine. Prijatelji su uoči dočeka, u noći između 30. i 31. decembra 2021, otišli u Beton halu, gde su bili u nekoliko kafića, a na kraju su otišli u klub “Gotik”. On je u jednom trenutku otišao od svojih prijatelja, izašao napolje u majici i počeo da trči beogradskim ulciama.

Njegovo kretanje snimile su sigurnosne kamere. Trčao je, iako ga niko nije jurio, sve do kafića “Savanova”, gde se spustio do reke, ušao u vodi, malo plivao i nestao u talasima.

Matejevi prijatelji prijavili su njegov nestanak ujutru.

– Zbog čega je Matej napustio klub do danas nije razjašnjeno. Njegovi drugovi su ispričali u istrazi da su mislili da je otišao sa nekom devojkom ili do toaleta, kao i da im njegov odlazak nije bio čudan, jer je i ranije imao običaj da ode tokom izlaska, ali se uvek ispostavilo da je otišao s nekom devojkom ili društvom – kaže sagovornik i dodaje da je Matej poslednji poziv uputio svojoj drugarici iz Splita, Maji Sopti, koja je u to vreme takođe bila u Beogradu. Međutim, ona mu se nije javila.

Kako smo tada pisali, bazne stanice locirale su signal Periševog mobilnog telefona prvo kod “Savanove”, a tek kasnije i kod Velikog ratnog ostva. Ono što je zanimljivo jeste da je njegov telefon lociran čak dva i po sata nakon što je Matej poslednji put snimljen i to kako se spušta stepenicama do Save.

– Telo muškarca koji je na sebi imao garderobu koju je Matej nosio u noći nestanka, pronađeno je 18. maja 2022. oko 9 časova ujutru. Telo su pronašli mornari koji su se nalazili na Adi Huji. U džepu je pronađen mobilni telefon, a na ruci srebrni sat. Već na licu mesta prema odeći se zaključilo da je reč upravo o nestalom Splićaninu. Zvanična informacija MUP-a stigla je sutradan, 19. maja. Saopšteno je da je DNK analizom utvrđeno da se radi o Mateju, kao i da je prema nalazu obdukcije, smrt nastupila nenasilnim putem – podseća naš izvor.

U crkvi Svetog Ante u Beogradu, potom je bila održana misa koju je zajedno sa srpskim patrijarhom Porfirijem održao i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Nadbiskupija Srbije pripremila je 27 belih ruža za 27 godina Matejevog života, a stotine građana došlo je da ga isprati na večni počinak.

(Kurir.rs)

Dragan Kobiljski, otac devojčice ubijene u OŠ “Vladislav Ribnikar”, oglasio se na društvenim mrežama potresnim pismom.

Pismo prenosimo u celosti:

Kako misliti i kako živeti? Zašto nas zovu roditeljima “stradale” dece? Nisu naša deca stradala nesrećnim spletom okolnosti, naša deca su ubijena (streljana, likvidirana) sa vrlo jasnom namerom, planom i željom za fatalnim ishodom… ništa se tu slučajno nije desilo… slučajno su se samo neki spasli…

I kako sada žive, dišu i uopšte postoje roditelji ubijene dece? Kakvo je detinjstvo i mladost braći i sestrama, kakva je starost bakama i dekama? Kakav je život ranjenih i kolike su traume preživelih?

Koliko je tu zapravo svetova razoreno?

Može li se ovo popraviti? – ne može! Mogu li se deca vratiti? – ne mogu!

A da li je važno ipak utvrditi odgovornosti u ovom zlodelu? – Važno je! Važno je kako se nikad ovako nešto ne bi ponovilo.

Niko od nas nije sudija ni na ovom svetu, a ponajmanje na “onom” svetu i niko ne pokušava to da bude, ali da zlo ne bi ostalo samo zlo, morala bi makar pouka iz ove tragedije da se ponese.

Utvrđivanje odgovornosti i zakonska kazna ne predstavlja našu osudu. Ona predstavlja stav društva da su radnje koje su do zla dovele neprihvatljive i da za cilj ima njegovo uređenje.

Ni pokajanje ni oprost nemaju za posledicu oslobođenje od odgovornosti, niti bi sa tim trebalo da se meša.

Bog će prihvatiti iskreno pokajanje, naš oprost će značiti nastavak života bez besa i gneva, a podnošenje odgovornosti i izricanje kaznenih mera imaju za cilj stvaranje i gajenje društveno prihvatljivih normi ponašanja.

Mi jos nismo stavljeni na iskušenje, niti je od nas neko tražio oprost, ni sa kim nismo zagrljeni plakali nad slikama ili telima naše ubijene dece – kažu neprijatno im je da gledaju… i uporno se trude da objasne kako je sve bilo u redu:

– dete sa potpunim odsustvom empatije izlagano od strane roditelja sadržaju neprimerenom njegovom emocionalnom razvoju i obucavano u streljani – ne bi trebalo da je u redu

– detetu dostupno oružje u kuci – ne bi trebalo da je u redu

– oglušenje roditelja na savete o potrebnoj psihološkoj podršci i detaljnom ispitivanju deteta usled “krize svesti” – ne bi trebalo da je u redu, jer je za posledicu imalo zataškavanje slučaja deteta koje je zapravo trebalo da se leči

– promena smene i odeljenja bez i jednog pisanog traga u vidu Molbe/Zahteva i Odobrenja, gde će jasni razlozi za preduzimanje takvih mera biti navedeni i nadalje proceduralno praćeni…- ne bi trebalo da je u redu, jer dokazuje odsustvo sistematičnog i organizovanog pristupa

– plasiranje neistina o vršnjackom nasilju i viktimizacija zločinca – ne bi trebalo da je u redu, jer dovodi do stvaranja idola pogubnih za ovo društvo

– video snimci i skrnavljenje identiteta žrtvi, njihovih porodica i potencijalnih žrtvi – ne bi trebalo da je u redu iz svih moralno etičkih i bezbednosnih normi

Toliko toga nije u redu… Nepravda boli, izvrtanje činjenica boli, jeziva realnost boli, pokušaji izbegavanja odgovornosti bole, a mi?

Mi treba da nastavimo da podnosimo komentare o zločinu, o pravnom postupku, o nama i našoj pobijenoj deci, da podnosimo javno dostupne video snimke gde našu decu u crnim džakovima smeštaju u kamion, da imamo stalno pred očima foto dokumentaciju naše streljane dece uporno uveravajući sebe da imaju spokojan izraz lica, da se utešno i sa zahvalnošću vraćamo poslednjim poljupcima i dodirima u Gradskoj kapeli gde smo makar imali prilike da ih poslednji put usnule vidimo… da gutamo suze, suzbijamo krike, jer su nam ruke na pola ostale prazne… i da podnosimo svoju bol…

I znamo mi da niko “osim” zločinca “nije hteo” loše, ali loše (ne)činjenje je imalo ključnu ulogu u ovoj nezapamćenoj tragediji.

Podnošenje odgovornosti za izabrane postupke je minimum na koji društvo, koje želi bolje, ima pravo.

Kurir.rs

Majka iz Ohaja uhapšena je i optužena za ubistvo nakon što je svoju ćerku ostavila samu kod kuće i otišla na odmor.

Kristel Kandelario iz Klivlenda u Ohaju optužena je za ubistvo nakon što je ostavila svoju ćerku staru šesnaset meseci samu u stanu kako bi otišla na odmor.

Policija je u svom saopštenju navela da je tridesetjednogodišnja Kristel Kandelario bila na odmoru u Portoriku i Detroitu u periodu od osmog do šesnaestog juna.

Kada se, prošlog petka, vratila kući primetila je da njena ćerka ne daje znake života.

Istražitelji su izjavili da je devojčica bila izuzetno dehidrirana.

Da li se majka nadala da će dete zateći živo?
Komšije su za medije rekli da bi bili spremni da pričuvaju dete da ih je neko zamolio.

Jedan od njih je ispričao kako Kristel nije dobra majka i da se o devojčici obično brinula baka.

– Bebina majka je samo želela da izlazi, a ćerku je najčešće ostavljala sa bakom – izjavio je.

Lekari su saopštili da je devojčica preminula 16. juna, ali nisu želeli da otkriju uzrok smrti.

I dalje nije poznato gde je otac nesrećnog deteta. Takođe nije jasno da li je majka očekivala da će se ćerka sama pobrinuti za svoje potrebe.

Policija je navela da se majka trenutno nalazi u pritvoru i da joj je, na ročištu u utorak, određena kaucija od milion dolara.

Sledeće ročište zakazano je za kraj juna.

Izvor: srbijadanas.rs/scallywagandvagabond.com

Letovanje u Hrvatskoj za nemačkog doktora završilo se kobno.

Naime, Klaus Ot (41), doktor anesteziolog bolnice u Augzburgu, iznenada je umro u apartmanu u Hrvatskoj od trovanja krvi.

Za njegovu suprugu Martinu i njihove dve kćeri Luisu (8) i Paulu (5) njegova smrt došla je iznenada.

– S doktorom gubimo sjajnog kolegu i doktora, koji je uvek bio zabrinut za dobrobit pacijenata i zaposlenih – rekli su iz bolnice Augzburg povodom doktorove smrti.

Ubrzo nakon dolaska na odredište za odmor početkom juna, doktor je rekao svom bratu da ima sve simptome prehlade. O tragičnom slučaju javnost je obavestio njegov brat Hartmut. Kako se osećao sve lošije, otišao je u bolnicu, tamo su mu dijagnostikovali streptokoku.

Bakterija je dospela u krvotok i u roku od nekoliko sati uzrokovala otkazivanje organa 41-godišnjaku.

Bilo kakva pomoć stigla je prekasno: doktor je bio mrtav dvanaest sati nakon što je zatražio pomoć u bolnici. Tako se opuštajući letnji odmor sa porodicom pretvorio se u noćnu moru, tvrdi brat žrtve, koji je bio pokrenuo kampanju za prikupljanje novca ženi i ćerkama njegovog brata.

– Svaki prikupljeni cent dar je supruzi mog preminulog brata i njegovoj deci – objašnjava Hartmut.

(Kurir.rs,Fenix magazin)

Letovanje u Hrvatskoj za nemačkog doktora završilo se kobno.

Naime, Klaus Ot (41), doktor anesteziolog bolnice u Augzburgu, iznenada je umro u apartmanu u Hrvatskoj od trovanja krvi.

Za njegovu suprugu Martinu i njihove dve kćeri Luisu (8) i Paulu (5) njegova smrt došla je iznenada.

– S doktorom gubimo sjajnog kolegu i doktora, koji je uvek bio zabrinut za dobrobit pacijenata i zaposlenih – rekli su iz bolnice Augzburg povodom doktorove smrti.

Ubrzo nakon dolaska na odredište za odmor početkom juna, doktor je rekao svom bratu da ima sve simptome prehlade. O tragičnom slučaju javnost je obavestio njegov brat Hartmut. Kako se osećao sve lošije, otišao je u bolnicu, tamo su mu dijagnostikovali streptokoku.

Bakterija je dospela u krvotok i u roku od nekoliko sati uzrokovala otkazivanje organa 41-godišnjaku.

Bilo kakva pomoć stigla je prekasno: doktor je bio mrtav dvanaest sati nakon što je zatražio pomoć u bolnici. Tako se opuštajući letnji odmor sa porodicom pretvorio se u noćnu moru, tvrdi brat žrtve, koji je bio pokrenuo kampanju za prikupljanje novca ženi i ćerkama njegovog brata.

– Svaki prikupljeni cent dar je supruzi mog preminulog brata i njegovoj deci – objašnjava Hartmut.

(Kurir.rs,Fenix magazin)

Aco Pejović ne krije ljubav, ali ni ponos koji oseća prema svojim ćerkama, a razlog za to ovog puta dala mu je srednja naslednica Marija.

Naime, Marija je pre nekoliko meseci zvanično postala doktor medicine.

Pejović je pre za medije otkrio da je Marija nastavila školovanje u Tokiju, gde je otišla na specijalizaciju, a nedavno je zbog iste stvari otputovala i u Brazil.

Marija se po ljubavi prema obrazovanju i usavršavanju ne razlikuje puno od svojih sestara, a ono što je karakteristično za nju je da obožava medicinu, kao i da joj je san da jednog dana postane kardiolog.

Pejović je pre za medije otkrio da je Marija nastavila školovanje u Tokiju, gde je otišla na specijalizaciju, a nedavno je zbog iste stvari otputovala i u Brazil.

Marija se po ljubavi prema obrazovanju i usavršavanju ne razlikuje puno od svojih sestara, a ono što je karakteristično za nju je da obožava medicinu, kao i da joj je san da jednog dana postane kardiolog.

Slike su nastale u operacionoj sali dok se Marija pripremala da asistira tokom operacije.

Patrijarh srpski Porfirije odgovorio je Dušku Vujoševiću na nedavne navode da je crkva imala ulogu u nedolasku Nikole Mirotića u Partizan.

Vujošević je pre nekoliko dana rekao da se “svašta priča, odnosno da je patrijarh zvao da koristi Mirotićevu religioznost.”

Odgovor patrijarha prenosimo u celosti:

– Sa g. Duškom Vujoševićem delim najmanje dve ljubavi. Volim košarku i sport uopše, a volim i Boku Kotorsku, posebno Herceg Novi. Jasno je da on nije bez preke potrebe zamenio Škver i Savinske plaže sa Beogradom na više od 40 ˚S. Stoga mogu donekle da razumem njegovu neopreznost jer me je kao mogućeg protagonistu uključio u bizarnu, apsurdnu, krajnje neverovatnu izmišljotinu o meni i košarkašu Mirotiću.

– Ne treba da savetujem Duška Vujoševića ali, kada je on kao zreo čovek sa velikim životnim i profesionalnim iskustvom, makar i delimično prihvatio takvu naučno-fantastičnu priču, čiji krajnji cilj nema veze sa Zvezdom i Partizanom, kako će takvu fantastiku, da ne kažem klevete i laži, da shvate oni manje upućeni i sa manje iskustva.

– Jednostavno, poglavar Srpske Pravoslavne Crkve se ne bavi takvim poslovima. U meri koju mi je Gospod podario, bavim se problemima Crkve, spasenjem svih, spasenjem vernog naroda, naravno, tako i sopstvenim spasenjem, kao uostalom i svaki drugi hrišćanin. Trudim se da ispunim ono što pred mene Crkva i Gospod Hristos postave, a nastojim i da sve što činim merim Jevanđeljem i ličnošću Bogočoveka Hrista. Kao i sve druge ljude, i mene posao kojim se bavim i sve što činim približava ili udaljuje od Boga i spasenja. Smatram da je to suštinski važno, tako da predažem i da se svako trudi da radi svoj posao najbolje što može. I to je način da posvedoči šta su za njega bližnji, šta za njega predstavljaju Hristos i Crkva Božija.

– Česte su podvale, klevete ili tračevi poput ovog. Nemam vremena da se na sve to osvrćem, pogotovu da komentarišem, a i kada bih imao, toliko je lepših i korisnijih stvari kojima bih se bavio i kojima želim da se posvetim. Ipak, s vremena na vreme, zbog konfuzije koja se stvara u vernom narodu, moram da ukažem na činjenice.

– Smisao sporta je, zapravo da budemo bolji od samih sebe, da se borimo za vrlinu, za viteštvo. Ni onog koji izgubi utakmicu, ni onog koji pobedi, ne treba da vidimo kao neprijatelja, nego kao nekoga ko je učestvovao u kreiranju onoga što je najbolje, onog što je vrlina. Tu onda nema mesta za bilo koji vid neprijateljstava ili ne daj Bože nasilja. Za to se molim, za to se zalažem. Antička mudrost nas uči poslovicom Orandum est ut sit mens sana in corpore sano, što znači da je potrebno moliti se za zdrav duh u zdravom telu. Više sam puta govorio o objediniteljskoj, isceliteljskoj, duhovnoj ulozi i koristi od sporta. Ipak nedovoljno, treba još više, jer su prepredeni projektanti sukoba u Crkvi i narodu pomislili da mogu da me upletu u nešto sa čim nemam veze – piše u objavi Porfirija na zvaničnoj Fejsbuk stranici.