Author: ollo

Sprema se haos!

Kako se približava početak sedme sezone Zadruge, mnoge su spekulacije ko će biti takmičari Elite koji će se takmičiti za glavnu nagradu od 100.000 evra.

Produkcija je objavila i prvo ime, a to je Milena Kačavenda, te je sad sigurno da je ona prvi učesnik Zadruge 7.

Na internetu su glavna tema takmičari koji se drže u strogoj tajnosti, a po društvenim grupama se već provlače mnoga imena.

Na primer, na društvenoj mreži Fejsbuk u okviru fan grupe, jedna od spekulacija je da će Marko Đedović ući u Zadurgu 7  ali kao učesnik, ne kao voditelj Elite:

Učesnici Zadruga 7Foto:Facebook printscreen

– Zvanično potvrđeno: Prbva tri učesnika Elite su Milena Kačavenda, Marko Đedović (kao učesnik, ne voditelj) i Ermina Pašović – pisalo je u objavi na pomenutoj platformi.

Koliko je ovo istina, budući da je zvanično saopštenje bilo samo za Kačavendu, ostaje nam da saznamo…

I Srbiju očekuje haos.

U pojedinim delovima Slovenije sinoć je počela obilna kiša, a slovenačka Agencija za životnu sredinu (Arso) izdala je crveno upozorenje za severni deo zemlje.

Najviše kiše palo je na jugu podnožja Julijskih Alpa i na području prema Gorenjskoj i Koruškoj. 

U tim krajevima je već tokom noći palo između 100 i 200 litara kiše po kvadratnom metru, što je ravno mesečnoj količini padavina, izjavio je meteorolog Brane Gregorčič za Radio Sloveniju.

On je dodao da, međutim, na moru i u Beloj Krajini nije pala ni kap kiše. 

– Danas smo pooštrili upozorenje za severni deo na crveno, obilnijih pljuskova biće tokom današnjeg dana, a takođe i tokom noći. Težište padavina će se preneti sa zapada na istok, gde ponegde još nije ni padala kiša – rekao je Gregorčič.

Najviše problema bilo je u oblasti Koruške i Gorenja, gde u pojedinim delovima već ima poplava, a ponegde kreću i odroni.

Tokom dana i sutra očekuje se izlivanje reka i na istoku zemlje.

Kako je saopšteno iz saobraćajno-informacionog centra, zbog posledica nevremena zatvoreni su pojedini putevi.

Stana Cerović bila je zakleta devica (virdžina) i najverovatnije poslednji izdanak neobične porodične običajne prakse koja je postojala na Balkanu. Prema ovoj tradiciji, devojčicama je ili oduzimano pravo da odrastu u žene, ili su se same odricale njega i preuzimale rodnu ulogu muškaraca u društvu.

Ova pojava je, osim u zabačenim selima Crnoj Gori, bila tipična i kod Albanaca na Kosmetu, u severnoj Albaniji, kod Malisora i na području Kninske Krajine, gde je bilo sramota nemati muškoga poroda, baš kao i u Gusinju. Običajna praksa još od srednjeg veka nalagala je da ukoliko glava stroge patrijarhalne porodice premine i ne ostavi za sobom nijednog muškog naslednika, jedna od ćerki postaje – muškarac.

Jedinstvena balkanska porodična tradicija vremenom je postala opšteprihvaćena praksa, jer se nije kosila ni sa jednom od tri glavne religije koje se praktikuju u regionu Balkana: pravoslavljem, islamom i rimokatolicizmom.

Ona je bila muško u svakom smilu

U vreme Stanine smrti, pre sedam godina, ona je bila poznata kao poslednja takva žena/muškarac u zemlji. Koliko ih je još i da li ih ima, nije poznato, ali jedno je izvesno: zbog priče koja ju je pratila, Stana je bila najpoznatija crnogorska virdžina.

Stana Cerović rođena je 1936. godine u selu kod Šavnika u Crnoj Gori, kao ćerka Ande i Milivoja Cerovića. Kako je već imala tri sestre i dva brata koja su preminula u detinjstvu, prema navodima na Vikipediji, Cerovićeva je ocu dala obećanje da će da nastaviti da čuva porodicu i da živi kao muškarac.

Počela je da se oblači kao muško i da se druži samo sa muškim društvom. Već sa pet godina je propušila, a sa sedam je uveliko obrađivala očevu zemlju.

Njena majka je u početku pružala veliki otpor suprugu što nameće njihovoj najmlađoj ćerki muške osobine, jer ju je ovaj fizički jačao i pretvarao u muškarca, i sve do Stanine zakletve neprestano je pokušavala da promeni njeno oblačenje i utiče na poslove koje je obavljala. Međutim, Stana je već stekla sve tradicionalno muške veštine, uključujući i pucanje.

Njen zavet na celibat i obećanje da će čuvati majku, sestre i imanje porodice bile su njen lični i doživotni izbor. Zapravo, to je ujedno bio i jedini način da žena nasledi porodično bogatstvo.

Strast prema lovu i streljaštvu nastavila je da neguje ceo život. Poznata kao Cerović (u muškom rodu) obično je sa muškarcima učestvovala u lovu na vukove, mada nikada nije stekla lovačku dozvolu. Kad je u obližnjem selu osnovano streljačko društvo, prijavila se za članstvo, ali je odbijena.

Legenda kaže da je jednom prilikom klub organizovao turnir u lovu, i da je Stana, kad je videla da svi muškarci promašuju cilj, istupila iz publike i zgrabila pušku, a potom sa prvim hicem pogodila cilj. To je bio dovoljan dokaz da je bila odličan strelac.

Život zaklete device

Njen život bio je tipičan život crnogorske virdžine. Kao zakleta devica, preuzela je ulogu muškarca i ostajala neudata i bez dece tokom celog života.

No, iako su mnoge virdžine bile primorane na ovu praksu zbog porodičnih potreba ili krvne osvete, Cerović je bila ponosna na svoj muški identitet i verovala je da je priroda kriva za njen biološki pol. Dugo je bila glava porodice oko koje su se svi okupljali, a obećanje koje je dala ocu – nikada nije prekršila.

Ceo život nastavila je da živi u svom selu, gajeći stoku, a sa 35 godina postala je glava porodice. Ostala je u roditeljskom domu nakon njihove smrti, gde je čuvala svoje sestre.

– Sebe je smatrala muškarcem, a njene sestre su je tretirale kao brata – prisetila se jednom prilikom njena rođaka Mara Cerović, kako prenosi National Geographic i objasnila da se Stana nikad nije oblačila u žensku odeću, te da su “tradicionalno ženske poslove” poput pranja veša i čišćenja, radile njene sestre:

– Oduvek je bila muško u porodici.

Uz to, njena porodica je smatrala da je Stana sebe uvek smatrala privilegovanom, a ne uskraćenom za ženski identitet. Čvrsto je verovala da je za ženu velika čast da preuzme ulogu muškarca, što je i vekovima bila osnova ovog običaja.

Tako mre poslednja virdžina

No, kako su godine prolazile, smrt najbliže sestre Vukosave veoma ju je uznemirila. Stana je sa njom delila najveći deo svog života, a zajedno su radile i na polju, zajedno – kao brat i sestra.

Nakon što ju je u osamdesetoj godini života, tokom 2015. godine povredilo jedno od njenih goveda, odlučila je da rasproda svu stoku.

Tada se pojavila u intervjuu na crnogorskoj televiziji, nakon čega se cela zemlja podigla na noge da sakupi novčanu pomoć za osiromašenu i ostarelu virdžinu. Lokalne vlasti su joj 2016. godine organizovale preseljenje u starački dom u Risnu za starije i siromašne, a ona je ubrzo, 2. avgusta 2016. godine – preminula.

Devičanstvo za rodovsko-plemensko društvo

Ovaj arhaični običaj potiče iz planinskih sela Crne Gore, juga Kosova i severa Albanije još od 15. veka. Neki delovi Dalmacije takođe su ga usvojili. Crnogorske virdžine se razlikuju od onih iz Albanije i sa Kosmeta, jer su se na “celibat” uglavnom opredeljivale nakon raskida veridbe, pa su zbog mogućnosti krvne osvete bile prisiljene da do kraja životnog veka ne sklapaju brak, dok je u Crnoj Gori glavni motiv bio to što je porodica bila bez muškog poroda i naslednika.

Preuzimanjem identiteta muškarca, osim povlastica koje im je crnogorsko društvo tradicionalno davalo, virdžine su znatno više “koristile” pravo da svojim radom pomognu porodici da se prehrani i da, shodno nepisanim načelima rodovsko-plemenske organizacije društva, doprinose njenom opstanku.

Zauzvrat one su sekle kosu, oblačile se u mušku odeću, a neretko i menjale imena u muška. Mnoge su usvajale i muške manire i pokrete.

Američki fotograf Džil Peters, kako piše B92, putovao je severom Albanije 2012. i zabeležio jedinstvenu kolekciju portreta virdžina kako bi dokumentovao ovaj fenomen koji nestaje.

Običaj opstaje još u Albaniji, ali je izumro u Dalmaciji i Bosni, a prolazi mu vreme i u Crnoj Gori. Roman “Sworn Virgin” albanske spisateljice Elvire Dones, objavljen u Londonu 2007, prati život žene koja, uz pomoć sestre, uspeva da se poveže sa svojim ženskim identitetom izgubljenim u zakletvi. Italijanska rediteljka Laura Bispuri snimila je i film na osnovu te knjige 2015. godine.

Nezaobilazan je, naravno, i “Virdžina”, jugoslovenski film iz 1991. godine Srđana Karanovića, koju je maestralno odigrala naturčšik Marta Keler.

Za razliku od heroine romana i filmova, Stana Cerović nikada nije zažalila zbog svoje odluke. Pre nego što je preminula, njena poslednja želja bila je da je se sete na porodičnom groblju kao jedinog preživelog sina njenog oca.

Na lice mesta izašao je veliki broj policajaca, vatrogasci i lekari hitne pomoći

Teška nesreća dogodila se jutros u Nišu kada je automobil marke fijat punto sleteo jutros oko 7 časova sa kolovoza ispred mosta kod nekadašnjeg Niteksa u Nišavu.

Prema prvim informacijama automobil je idući iz pravca Panteleja ka Delti sleteo s kolovoza i nastavio niz bedem ka Nišavi.00:27

Automobil uleteo u reku u Nišu

Automobil se i prevrnuo, na šta ukazuje i oštećenje na krovu, prenosi Blic. Na lice mesta izašao je veliki broj policajaca, vatrogasci i lekari hitne pomoći.

Prema rečima očevidaca automobilom je upravljala žena koju su izvukli na obalu.

„Čuo sam samo kako je jako puklo. Nisam video šta se desilo. Tek kada sam malo kasnije izašao napolju ugledao sam vatrogasce u Nišavi kako otvaraju auto da bi izvukli vozača. Strašno“, priča jedan od meštana tog kraja Niša.

Kurir.rs/Blic

Muk, jezivu tišinu, sablasne, prazne ulice i neopisivu tugu prekidaju crkvena zvona koja zvone svaki dan u Malom Orašju kod Smedereva, nakon maskara koji je počinio pomahnitali U. B. (21) pre 12 dana, kada je u tom selu ubio petoro, a u susednoj Duboni troje mladih ljudi.
Osumnjičeni
Osumnjičeni foto: Printscreen RTS, EPA/Andrej Cukić

Meštani dva sela kod Smedereva i Mladenovca, koje je pogodila tragedija, kažu za Kurir da ono što se njima desilo ne sme više nikad da se ponovi, jer tuga, bol i praznina su veliki i neobjašnjivi.

Pale sveće

• U Malom Orašju je sve sablasno, tišinu prekidaju samo crkvena zvona, koja se oglašavaju u 23 sata svake večeri, kada je i došlo do pucnjave. Takođe, svakodnevno u porti crkve može se videti veliki broj vernika, koji dolaze da zapele sveće za stradale, ali i da se pomole za ozdravljenje 14 ranjenih, od kojih su troje u kritičnom stanju i lekari im se bore za život u Beogradu – kaže jedan od žitelja sela i dodaje:
• Tuga koja nam ostala je neizdrživa, ovde su svi rođaci, kumovi i prijatelji, i svako je izgubio nekog, ili mu je ranjeno dete. Kad sretnemo nekog od porodica, koje su izgubile dete ne znamo ni koju reč utehe da im uputimo. Čovek ne zna šta da kaže. Jednostavno, nemi smo.
  Sahrana, Mladenovac
  foto: Nenad Kostić

Kako dalje navode žitelji, situacija je isuviše bolna, a oni se saosećaju sa svojim komšijama koje je masakr direktno pogodio.

• Polako se trudimo da se život nastavi, poslovi se moraju završavati, ali mimo toga svi se zatvaramo u kuće i pritaljujemo na neko vreme. Mi našu decu ne možemo vratiti, ali treba da se čuvamo i da se mere pooštre kako se ovo više ne bi dešavalo – kaže jedan od žitelja dok drugi dodaje:
• Svi i dalje pričaju o masakru, mi više nemamo drugih tema. Sad nam je u mislima i dogovaramo se da kod spomenika gde su deca pobijena podignemo spomen-ploču kako se nikad ne bi zaboravili ti mladi ljudi.

Život u strahu

Kako su dalje naveli, oni i dalje žive u strahu, jer je situacija i dalje, kako opisuju, opšta katastrofa.

• Oni su nastradali ni krivi ni dužni, to su sve jedna predobra i mila deca, koja su izašla to veče da popričaju malo, da se druže. Za nas je vreme stalo!
  Sahrana, Mladenovac, Malo Orašje
  foto: Nenad Kostić

Podsetimo, samo dan nakon nezapamćenog masakra na Vračaru, Srbiju je u crno zavio i U. B. koji je tog 4. maja iz svoje kuće izašao sa kalašnjikovim, otišao do Malog Orašja zaustavio se kod spomenika i počeo da rešeta omladinu, a potom otišao u selo Dubona i ispred škole otvorio rafalnu paljbu po tinejdžerima, koji su sedeli na klupici i tako ubio troje mladih. Uhapšen je sutradan u kokošnjicu svog rođaka nadomak Kragujevca.

Ja sam bila majka jednom detetu 21 godinu, a 4. maja sam prestala to da budem. Dan mi prođe nekako, noć nikako, sve se nadam doći će moj sin, doći će majki svojoj.

Ovako za Kurir priča neutešna Mirjana Milenković Stevanović, majka Nemanje Stevanovića (21) iz Malog Orašja kod Smedereva, koji je pre tačno ti meseca brutalno ubijen u masakru koji je počinio osumnjičeni U. B. (21) iz Dubone kod Mladenovca. U. B. je u svom krvavom piru 4. maja ubio devet mladih ljudi, dok je njih 13 ranio, nakon krvoprolića je pobegao, oteo taksi u kom je bila putnica i do ujutru se skrivao u kokošnjicu svog ujaka nadomak Kragujevca.

– Nema leka, nema utehe i nema nade da vreme leči ovu ranu. Moj Nemanja je pogođen sa šest metaka, bio je živ skoro dva sata, pričao je sa ocem i sa mnom, a onda smo u toj čekaonici u smederevskoj bolnici, gde je sekund bio kao godina izašli ujutru kao roditelji koji su izgubili dete – kaže neutešna majka:

– Svaki dan se pitam zašto je neko bez razloga pobio našu decu. Ne mogu da shvatim da neko u 21. veku može da vam ubije dete bez ikakvog razloga. Ta deca su se samo veselila, pa pozvala su ga čak i da im se pridruži. Kako neko može da vam oduzme dete, a da nema povoda, onog zašto, zbog čega?

Mirjana od 4. maja više ne radi jer ne može, kako kaže čak ni da diše.

– Svakodnevno sam na lekovima kako bih uspela da funkcionišem. Dan mi prođe nekako, noć nikako. Sve se nadam doći će moj sin, doći će majki svojoj. Stalno sam na groblju, samo mi je to ostalo, kao i ostalim porodicama ubijenih. Nemamo mi više život, satima sedimo, nemamo šta ni da pitamo jedni druge – kaže Mirjana i dodaje: “Kako da ih pitam kako su, kad znam da se rapadaju, ista nam je sudbina”.

Neutešna majka objasnila je kako je izgledao trenutak kada je saznala da joj je dete ranjeno i da se dogodio masakr.

– Suprug i ja samo poslednji saznali za tragediju, pozvala me je majka Nemanjine devojke i rekla: “Miro, dođi brzo u Ravni gaj, pobi nam decu!“. Kad smo došli kod spomenika, krici, jauci… Deca su ležala krvava jedna preko drugih. Horor – u jednom dahu priča:

– Videli smo Nemanju ranjenog i bio je svestan. Kolima Hitne pomoći prevezen je u Smederevo, ali mi tada nismo znali gde ga voze. S druge strane, tražili smo ćerku Teodoru. Bila je nedostupna, ali je posle 15 minuta javila i rekla da je u Duboni, pa smo otišli po nju i pravac za Smederevo. 1 / 6 Foto: Petar Aleksić

Ubica je u Nemanju ispalio šest metaka i ranje u prvom trenutku nisu bile opasne po život. Nemanja je nekoliko sati kasnije preminuo od izlivanja krvi na nozi.

– Sve se u trenutku srušilo, moje dete je tog dana došlo s posla, sa dva prijatelja je otišao prvo da sređuje i kosi kod trešnje, vratio se da se istušira i pošao na proslavu, jer je ubijeni Marko postao ujak – kaže ona i dodaje da nije znala da će to biti poslednji put da ga vidi.

– Verujte, za nas više nema reči utehe, pobio nam je decu koju više ne možemo da vratimo.

Prava drama odigrava se u Nišu, dok vatrogasci pokušavaju da izvuku vozača koji je automobilom sleteo u reku.”Automobil uleteo u reku u Nišu. Na terenu su vatrogasci, hitna pomoć i policija koji pokušavaju da spase vozača koji je trenutno bez svesti”,

Vojno-policijska akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije

U Prijedoru će danas biti održana centralna manifestacija Dana sjećanja na sve Srbe stradale i prognane u vojno-policijskoj akciji „Oluja“ koja je počela 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu. U akciji je protjerano 220.000 Srba, a skoro 2.000 ubijeno.

Obilježavanju tog tragičnog događaja za srpski narod koji Hrvatska slavi kao dan pobjede i domovinske zahvalnosti prisustvovaće predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i zvaničnici Srbije i Republike Srpske, a skup počinje u 19.00 časova.Srbija i Republika Srpska zajedno obilježavaju Dan sjećanja na stradale i prognane Srbe u „Oluji“ od 2015. godine, a ove godine prvi put u Republici Srpsko.

Vučić je rekao i da će danas na Petrovačkoj cesti odati počast djeci koja su ubijena samo zato što su nosila srpsko ime.

On je rekao i da se ove godine prvi put obilježava godišnjica stradanja Srba u „Oluji“ na teritoriji Republike Srpske, koja je prihvatila dio srpskih izbjeglica iz Srpske Krajine koje tu i danas žive.

Dodik je nedavno rekao da Prijedor zaslužuje da se u njemu obilježi Dan sjećanja na „Oluju“, u prisustvu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Porfirija, jer je prvi prihvatio stradalnike iz „Oluje“, a i sam je bio napadnut.

Vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbjeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.

Prema podacima dokumentacionog centra „Veritas“, tokom akcije hrvatskih snaga poginulo je i nestalo 1.960 Srba, a protjerano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

Među stradalima, prema podacima Veritasa, 65 odsto su civili, među kojima približno tri četvrtine stariji od 60 godina. Takođe, 29 odsto ubijenih su ženske osobe, ogromnom većom starice.

Do agresije je došlo uprkos činjenici da se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a, kao sektori „Jug“ i „Sjever“, kao i da su predstavnici RSK u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice o mirnom razrješenju.

Među zločinima koji su se tada dogodili je i bombardovanje odnosno pucanje po kolonama izbjeglih. Najpoznatiji je zločin na Petrovačkoj cesti, kada je avion hrvatskog ratnog vazduhoplovsta 7. avgusta na putu nedaleko od Bosanskog Petrovca, usmrtio 10 osoba,a među njima četvoro djece.

U prihvatu izbjeglih posebno su se tada istakli građani Prijedora i Banjaluke.

U akciji nazvanoj „Maestral“ koja je bila produžetak „Oluje“, od 8. do 17. septembra 1995, hrvatske snage u sadejstvu sa Petim korpusom armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 Srba sa područja više opština zapada BiH: Drvar, Petrovac, Šipovo, Jajce, Bosanska Krupa, Ključ.

Uslijedila je odmah potom 18. septembra 1995, akcija „Una“ odnosno napad Hrvatske vojske sa prostora Hrvatske, na tri opštine Republike Srpske: Novi Grad, Kostajnicu, Kozarsku Dubicu.

U presudi haškog Tribunala za bivšu Jugoslaviju, aprila 2011, ocijenjeno je da je „Oluja“ bila udruženi zločinački poduhvat, na čijem se čelu nalazio predsjednik Hrvatske Franjo Tuđman. U presudi stoji da je „cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima“.

Drugostepenom presudom od 17. novembra 2012. godine, generali HV Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora. Oslobođeni su po svim tačkama optužbe.

Zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi nisu negirani.

Ljeto ne možemo da zamilsimo bez ove ledene poslastice, a mi vam donosimo najbolji recept za domaći sladoled Spremićete fenomenalnu kremastu poslasticu kao što su pravili vrsni majstori u starim poslastičarnicama.500 ml nezaslađenog kondenzovanog mlijeka

150 g šećera

3 kesice vanilin šećera

5 žumanaca

Priprema:

U šolju sa žumancima sipajte šećer, vanilin šećer i šest do sedam kašika kondenzovanog mlijeka. Promiješajte kašičicom i ostavite sa strane. U manji lonac sipatje kondenzovano mlijeko, zagrijte ga dok ne provri. Izmaknite sa ringle. U mlijeko ulijte pripremljena žumanca.

Vratite na ringlu, pa uz stalno miješanje kuvajte na tišoj vatri dok ponovo ne provri, a onda još jedan minut, da smjesa dobije gustinu rjeđeg jogurta. Izmaći sa ringle i ostaviti da se smjesa ohladi na sobnoj temperaturi, a zatim i nekoliko sati ili preko noći u zamrzivač.

Priprema je vrlo jednostavna, a ni sastojci nisu skupi za ovako predivan i kremast kolač.5 jaja

5 kašika šećera

1 vanilin šećer

100 ml ulja

6 kašika brašna

3 kašike kakaa

1 prašak za pecivo

Za preliv:

100 ml vruće vode

100 g šećera

Za kremu:

400 g kisele pavlake

250 g šećera u prahu

300 g mljevenog plazma keksa

200 g šlaga u prahu

400 ml kisele vode