Author: ollo

Ana Ćurčić, drugoplasirana učesnica “Zadruge 6”, uzvratila je prozivke Žani Đorđević, svojoj doskorašnjoj cimerki iz rijalitija, budući da ju je na negativan način ove nedelje komentarisala u emisijama “Narod pita”.

Žana je, podsetimo, bez dlake na jeziku komentarisala ponašanje Ćurčićeve u “Zadruzi”, ali i po izlasku iz rijalitija. Gledaoce je zaintrigirala svojom teorijom, zapravo ubeđenjem – da je Ana godinama varala Zvezdana Slavnića s Acom Bulićem, a njega je, takođe, komentarisala na podrugljiv način.

Na Žanu su se odmah ostrvile Anine fan grupe, a žestoke prozivke na račun Đorđevićeve Ćurčićeva je podelila na svom zvaničnom nalogu na Instagramu.

– Žanino pravo ime je Radmila, čisto da se zna! Gospođa “Žana” je očito zaboravila ko je bila i šta je sve radila, dok je radila kao konobarica i htela da bude klaberka. Uzor joj je bila Jelena Krunić! Bolje neka priča kako se udala “velika dama” koja nosem para nebo i priča o Ani, koja je za nju u svakom pogledu Sveta Paraskeva i lepotica, pre svega! A tek je smešno da ona priča ko je Aca Bulić, a od svog Bobanca alijas šofera, za kog do “Zadruge” van kraja u kom drži kafić nisu znali ko je – piše u objavi.

Kurir/ Pink

S.O. Iz Pirota (32) pokušao je da ubije majčinog partnera M.K. (60) jer nije odobravao njihovu vezu. Kako kaže njegova majka M.O., ona je sa M.K. u emotivnoj vezi već dvadesetak godina, ali njen sin je uvek bio protiv toga pa čak i kada je zasnovao svoju poroicu. Kako dalje navodi ova žena, stvari su se pogoršale pre godinu dana kada je preminuo Stefanov otac za koga je bio vezan pa je od tada bio još bipe kivan na majku i njenog vanbračnog partnera.

Do krvavog obračuna koji se umalo završio kobno po M.K. došlo je juče oko podneva u dvorištu porodične kuće u niškom naselju Ostrovica gde su M.O. o njen partner M.K. došli u goste iz Pirota gde žive.

„Sedeli smo na terasi kada sam ga videla kako nam prilazi vičući. Pokušavala sam da ga smirim, rekla sam mu da sedne da popričamo, da se dogovorimo. Međutim, on je odbio da me sasluša, zgrabio je lopatu i mog prijatelja udario u glavu. Zadao mu je samo jedan udarac ali je to bilo dovoljno da ga ozbiljno povredi, sin mi je mlad, zdrav, jak… Sada brinem za obojicu, sin mi je u zatvoru, ali izaći će kad, tad ali ko zna šta će biti sa mojim partnerom, znam da je ozbiljno povređen. Evo baš se spremam da krenem u nišku bolnicu da ga obiđem“, priča uznemirena žena.

Komentarišući ovaj događaj objašnjava da njen sin nikada ranije nije bio nasilan ni prema njoj ni prema M.K.

„Jeste bio protiv naše veze, uvek mi je to prebacivao ali me nikada nije napadao a još manje mog prijatelja. Sada smatram da bi bolje bilo da je na men difgao ruku nego na čoveka čija je jedina krivica što živi sa mnom. Mnogo mi je žao zbog svega, uvek sam govorila sinu da pazi šta radi i na poslu i uopšte u životu. Ne razumem šta mu je ovo trebalo, oženjen je, ima dečicu, dobar posao, lep život a sve je to sada odbacio ni zbog čega. On je odrastao, imam i kćer koja je takođe zasnovala porodicu i htela sam samo da i ja nastavim život onako kako želim“, zaključuje ova Piroćanka.

Niška policija je saopštila da je tridesetdvogodišnjak iz Pirota uhapšen zbog pokušaja ubistva jer je šezdesetogodišnjem mušarcu naneo teške telesne povrede opasne po život udarajući ga lopatom i nogom.

Iz niškog Univerfzitetskog Kliničkog centra saopšteno je da je pacijent zadobio povredu glave sa krvarenjem u mozgu zbog čega je hitno operisan, te da je nakon hirurške intervencije u stabilnom stanju i da diše spontano.

Kurir.rs/Nova

Srpski državljanin D. J. (31) ove sedmice je izveden pred sud u Hajlbronu, optužen za dva ubistva i više pljački.

Prema medijskim napisima, dokazi su neoborivi te ovom čoveku preti doživotna robija. Tabloidna štampa ga je prozvala “ubicom penzionera“ ili “ubicom udovica“. Nedeljnik Štern čak piše o „fantomu iz Švapskog Hala“.

“Došao je u Nemačku da pruži bolji život porodici. Ali, nije dobio radno mesto kojem se nadao. Da li je zato postao ubica?“, piše tabloid Bild.

Prema optužnici, D. je prošlog decembra i januara ubio i opljačkao dve starice u njihovim stanovima u pitoresknom Švapskom Halu nadomak Štutgarta. Žene je usmrtio čekićem.

“Jadni plen koji je koštao dva ljudska života iznosio je ukupno 1.500 evra“, piše Bild.

D. za sada ćuti, ali Bild citira psihijatra Matijasa Mihela koji je pričao sa optuženim u pritvoru.

“Optuženi nije dobio radnu vizu jer srpski poznanik nije mogao da mu obezbedi željeno radno mesto u jednoj vrtlarskoj firmi. Tada je primetio da u Nemačkoj neće ići.“ Navodno je D. potrošio šest hiljada evra koje je poneo iz Srbije, odakle je došao sa suprugom i dvoje maloletne dece. Kako prenosi Bild, D. je imao probleme sa alkoholizmom.

Štern piše da je D. obilazio kuće, praveći se da deli reklamni materijal. U Nemačkoj se takav materijal inače ubacuje u poštansko sanduče. Tako je D. nalazio svoje žrtve. Tako je i primećen, te je urađena skica koja je kasnije pomogla istražiteljima.

Kako iz sudnice izveštava list Zidvest prese, istražitelji su kao dokaze predstavili i DNK analizu nađenu na rukavicama D. J, kao i otiske cipela u lokvi krvi. Nađen je i čekić.

Prema pisanju Bilda, pomogla je “veštačka inteligencija“. Naime, D. J. je ostavio otiske na kvaki prilikom pokušaja pljačke jednog penzionera sredinom januara. Nedelju dana kasnije ubio je drugu žrtvu.

Još sedmicu kasnije rešio je da spakuje porodicu i vrati se u Srbiju. Ali, do tada mu je policija već uzela uzorak pljuvačke. I tu je, tvrdi Bild, pomogla “veštačka inteligencija“ koja je pokazala poklapanje dve probe DNK za samo sat i po vremena.

“Uobičajenim metodama dokazivanje poklapanja DNK može da traje i dva dana. U najgorem slučaju, morali bismo da ga pustimo da ode“, rekao je jedan istražitelj Bildu.

Ovako, D. J. je uhapšen samo dan pre nego što bi napustio Nemačku. Presuda je najavljena za decembar.

Kurir.rs/DW

Petnaestogodišnjak iz Svilajnca koji je smešten na Infektivnu kliniku UKC Kragujevac, nakon što ga je ujela zmija, u dobrom je opštem stanju sa urednim respiratornim i kardio-cirkularnim parametrima.

To su potvrdili lekari Infektivne klinike u Kragujevcu.

Dečaka A.R. je, noćas oko ponoći, zmija ujela za ruku dok je sa drugom sedeo na klupi u Svilajncu.

Na osnovu kliničke slike i otoka na prstu, lekari Hitne pomoći DZ Svilajnac posumnjali su da je u pitanju ujed zmije otovnice, pa je dečak nakon zbrinjavanja sanitetom prevezen u Klinički centar u Kragujevcu gde je odmah primio zaštitnu terapiju.

Kurir.rs/TV Centar

– Za čim žališ? Imaš li poslednju želju? Daj da kažemo, pa ako jedna ostane, da može preneti – velim Zoki na više od 1.300 metara nadmorske visine, na vrh Stolova, dok su pucali gromovi, lila kiša, a nas dve bile u neuspeloj potrazi za divljim konjima. Neuspeloj, doduše, u prvom pokušaju.

Sabajle, već 25 stepeni. Krećemo iz Beograda. Sunce. Sa Slavoljubom Slavkom Nikolićem iz Žiče već smo se dogovorili da nas sačeka kod kuće, pa da se njegovom “nivom” penjemo.

– Donekle možete tim vašim autom, al’ do Kamarišta nema šanse – džombe, kamenje, odvalićete auto – veli nam.

Eto nas u Žiči. Al “niva” neće da upali. Uzima Slavko džačić soli i ajmo u “škodu”, druge nam nema. Vozi naš Deki polako. Nestvarni predeli. Lepota. Al’ pusto.

– Eno ga zaseok Gradi, tamo u brdu. Tu sam rođen. Bile samo dve babe, pa nisu govorile. Brujala Srbija, pisale novine. I pomreše. Dolazio nekad i Đinđić ovde, davo kocke šećera konjima. Sećam se, pa zaboravi sako, vraćaše se. Ugostio ga jedan naš domaćin. Nema ni domaćina, nema ni Đinđića. Život je ništa. Svi odemo pod zemlju – priča Slavko.

Sa bezmalo 73 leta napatio se otkako se rodio. S konjima porastao, od konja živeo. Gazimo kroz šumu. Balvani su tu. A i traktor.

– Momci ih odozdo izvlače. Govorim im da to ne rade. Rudnik je crn i pod zemljom, ali šuma je najcrnja. Koliko sam samo građe izvuko u životu. I s konjima i s volovima. Puca kičma, ode zdravlje. Kad ga izgubiš, nema nazad. Al’ ne slušaju – veli.

Konje još ’73. preko leta poče puštati u planinu, pa zimi u štalu. Tako i drugi meštani.

– Nekad si za dobrog konja mogo svašta. Sećam se, komšija prodo dva dobra konja, obučena za rad, i kupio “fergusona”. Ej, traktor – povika, pa nastavi:

– Sad ništa! Sad ti je ždrebe 500-600 evra uvrh glave. I to ako ga hoće. Pokloniš. Tražio mi neki da mu poklonim kobilu, da se oždrebi. Uze je. Kad veli: “Joj, kobila jede. Skupo.” Pa jede. Normalno da jede. Sve – kukuruz, zob… I vrati kobilu, zadrža ždrebe.1 / 5 FOTO: ZORANA JEVTIĆ

I Slavko, ko i drugi meštani, ostaviše konje u planini. Ne može odavno s njima raditi. Sad gaji prasiće i ovce, pa prodaje u pečenjare.

Postaše konji divlji. Ili bar poludivlji. I simbol Stolova.

– Zna svako koji je čiji konj. Žive, ždrebe se i preživljavaju u planini. Ali ih i jedu kurjaci. A kradu i ljudi. Jednom vidim moju kobilu i ždrebe kod nekog dole. Kaže: “Moji”, al’ ja imam dokaze. “Joj, molim te, ne tuži me.” I oprostih mu. Vrati ih. U planini je sad 40-50 konja, u nekoliko krda – kazuje.

A glavni je Moro. Pastuv od dvadesetak leta. Gospodar Stolova. Ušao je i u sudske anale. Beše to kad neki Kraljevčanin izađe s besnim džipom u planinu. I ogrebaše konji auto. Pade tužba – Slavkov Moro je uništio skupoceno vozilo.

– Platio sam i veštaka 8.000 dinara da dokažem da to nije uradio moj Moro. Al’ reče mi da bi trebalo svih 16 konja pohvatati pa oterati u Novi Sad, da se svi zubi, otisci vilice analiziraju. Skuplja dara nego mera. Odustah. Ali dobi Moro spor. A ja ni dinara. I tih osam hiljada oprostih – priča.

KONJ CRKO, JA ŠTETIO I NIKOM NIŠTA

– Oterali neki turisti konje, dva bila u paru, nisu im dali da piju vodu. Zagrađeno tamo, poguraju se konji kod jednog mesta, strmo ko da ideš u kacu. I jedan ne stigne da se vrati, padne, leteo je 40-50 metara u provaliju. Konj crko, ja štetio i nikom ništa – priča Slavko.

Izbismo na čistinu podno Čikera, drugog najvišeg vrha – 1.325 metara.

– Odi na! Na! Na! Pa bili su ovde pre dva dana – viče Slavko, ali konja nigde.

– Prrrrr! Na, na, na!

Ma jok. Ostaju njih dvojica u “škodi”. Poče da duva. U daljini oblaci. Uši bole od pritiska. Dekijev šuškavac, koji stoji pozadi za ne daj bože, dobro mi dođe. Nas dve idemo dalje. Tri uspona, tri ravni, pa stena Čikera. Polegla trava, zemlja “poorana”, tuda su prolazili. Balega ko taze. Al’ konja nigde, dokle pogled doseže. Ništa se ne mrda.

– Odi na! Na! Na! – vičem.

– Prrrr – oponaša Zoka Slavka.

Džaba. Odozgo, od krsta, na vrh Kamarišta trešte narodnjaci.

Zalazimo oko Čikera, al’ od šume se ne može dalje. Sedamo. Duša u nosu. U daljini se spusti munja. Puče i kod nas! Po obrvici vrha gazimo duboku travu. Propadaju noge. Uzimam Zokin ranac. Da je malo odmenim. Teško ko tuč.

Izlazimo na čistinu pod samim vrhom. Lije i puca. Kad smo put ugovarali, na pamet mi nije palo da mi u taj dan pada rođendan.

– Još ću na rođendan da poginem! Ko prababa mi. Ista kulisa – brdo, čistina, iza šuma. I grom je ubi! Samo bi Zlatibor – vičem Zoki.

Ćuti. Negde je iza mene. Puče. Okrećem se. Tu je.

Al’ ajmo sad, poslednju…

– Žalim što sam 16 godina… – povika.

– A ja što mi deca još mala – vičem.

Rascepi. Ko blizu da je. Čučnemo instinktivno.

– Džaba sad, već je negde puklo – vičem.

Setih se svih upozorenja MUP. Skoro behu. Na čistini, u planini čučnuti i mirovati. Nikako pokret. Al’ ne stajemo. Samo da se dočepamo auta. Nikako da ga ugledamo.

– Dekiju ima srce da stane. Znaš da ima visok pritisak. Misliće da smo gotove – velim.

I dalje ćuti.

Izbijamo, beli se auto. Dobro je. Još malo. Klizam se. Dva puta. U rancu dron, foto-aparat, objektivi…

– Kuku, preživeću izgleda, a na kraju ću da štetujem hiljade evra – mislim se.

Upadamo u auto.

– Stvarno sam mislila da nas ubi grom! Baksuzi – progovori Zoka bela ko kreč.

– Već sam se od vas oprostio – Deki će.

– Joj, deco, najžalije mi što pokisoste. Što ste gola voda, noge mokre – eto ga Slavko.1 / 7 FOTO: ZORANA JEVTIĆ

– Ma pustite kišu. Konja nigde – uglas ćemo.

– E, osam kilometara sam išao peške u školu. Po snegu, dođem sav mokar, zaleđen. Sednem kod peći da se sušim. A danas decu voze kilometar do škole. Samo telefon drže, nigde ne izlaze. Da izviniš – sva kilava. Ni za šta sposobna. Ne kažem da treba da se muče ko mi. Ali moraju malo da očvrsnu – priča.

Stade kiša. Na krivini, na livadi, prasići trče. Srbija. Selo. Davno zaboravljeni kadrovi.

– Deco, dođite opet. Mora da su kod krsta – pozdravljamo se.

Prošlo je osam dana od tragedije koja je BiH zavila u crno. Nizama Hećimović brutalno je pretučena pa ubijena od strane nevenčanog supruga Nermina Sulejmanovića u Gradačcu i to pred očima njihove kćerke od devet meseci. Njeno ubistvo je prenosio uživo na Instagramu, piše “Avaz”.

Nizama se u danima pre tragedije krila kod tetke Zijade. Ubica ju je, nažalost, pronašao i presudio joj, ali i ranio Zijadinog sina koji je pokuša da joj pomogne. Prema rečima Nizaminog teče Samira Pamukovića njena beba je dobro, ali, odraslima je trauma ostala za čitav život.

– Beba je dobro, mašala. Još se sređuje ta papirologija. Teško je sve ovo. Vrača se film na onaj teški dan koji se nikada neće zaboraviti. Nije lako – kaže Pamuković za “Avaz”.

Rekao je i da mu se sin Nedim oporavlja i da je izašao iz bolnice.

– Što se tiče rane još je malo… Sve je to još sveže. Nedim je izašao iz bolnice, ali još je sve sveže. Ostale su traume. To se ne može zaboraviti nikad. Ona je sve to gledala kao i moja supruga Zijada. Samo da Zijada ostane psihički zdravo. Teško ovo sve podnosi – kazao je Pamuković.

Takođe je potvrdio i da radnik sa benzinske pumpe, na koju je Nermin došao i tražio mu da natoči gorivo, od straha još nije progovorio.

– Neću nikog da optužujem. Neka sud i policija odluče ko je kriv za smrt naše Nizame – kazao je Pamuković.

Nije joj mogla pomoći

O krvavom danu kada je ubica došao na vrata, Zijada je za “Avaz” nedavno rekla da je Nermin uzeo bebu i odneo je do automobila. Vratio se u kuću po Nizamu.

– Tu je bila vriska, drama, tukao ju je… Šakama je udarao, ja sam plakala i dozivala pomoć. Kada su izašli iz kuće, on je Nizamu vukao za kosu, e, to nikada neću zaboraviti. Ona je stala nasred puta i plakala je, pogledala je u mene i rekla mi: ‘Pomozi mi, tetka.’ Ja joj nisam mogla pomoći. Zvala je, molila za pomoć – rekla je Nizamina tetka i briznula u plač.

Tragična sudbina legendarnog pevača nikoga ne ostavlja ravnodušnim!

Tomislava Čolovića svi pamte po pesmi “Mali mrav”, koja je i dan-danas legendarni hit, a svojevremeno je proglašen “literalnom pornografijom”. Pevač je umro u kafani 2008. godine, samo devet dana nakon Nove godine.

Rođen je u Kraljevu i bio je poznat kao kafanski čovek, a od ostatka estrada se izdvajao svojom upornošću i šarmom zabavljača. Nastupao je na više od 1.000 dobrotvornih koncerata. Čeda, vlasnik kafane u kojoj je Tomislav preminuo, prisetio se legendarnog pevača.

– Pamtim, kako ne pamtim. Desilo se uveče, tačnije noću, oko dva sata posle ponoći. Tomislav je došao iz jedne kafane gde je bila muzika. Naručio je pivo i porciju pršute, popio je gutalj i pao je – priča gazda Čeda za “Kurir” i nastavlja:

– Nisam bio tu, bio sam kod kuće. U kafani je bila konobarica. Ona ga je pronašla. Pozvala me je i odmah sam došao. Srce ga je izdalo. Pao je tu na pod. Čekali smo da dođe policija, kao i lekari iz bolnice – seća se Čeda.

Pevača pamti po dobrom i poznavao ga je od malih nogu.

– Bio je naš gost i prijatelj. Znali smo se iz detinjstva. Pamtim ga kao dobrog čoveka i dobrog muzičara. Znate, nije on uvek bio u Kraljevu, on je povremeno dolazio i kad dođe, odsedao je ovde. Voleo je da dođe sam, i to kasno posle dvanaest. Voleo je da se osami. Poručivao je meze, pršutu, sir, a od pića je voleo pivo. Nije nikada pevao. Ovde je imao svoj mir. Odličan i dobar, ali pri alkoholu nije bio najbolji. Bio je pošten, nije nikog prevario. Cenili su ga – ističe Čolovićev prijatelj.

U gazda Čedinoj kafani je stajala i fotografija Tomislava Čolovića, i to iznad stola gde je preminuo.

– Tri-četiri godine je posle njegove smrti iza stola stajala njegova fotografija. Tada su dolazili i njegova bivša žena, sinovi, pa su rekli da će doći ponekad, ali nikad više nisu došli. Dugo smo se znali Tomislav i ja, čak i njegovog brata poznajem. Tad se prvi put desilo da neki gost umre za stolom. Ali kafana je bila njegov život, on je ceo život proveo u kafani. Volim da slušam njegove pesme, ali ne znam da pevam, bio sam u podrumu kad je bog sluh delio – zaključuje on.

Tomislav je iza sebe ostavio dva sinove Aleksandra i Milana, koji su nasledili njoegv dar. Aleksandar je sa 12 godina svirao bubnjeve u bendu Aca Pejovića, a sada prati Dženana Lončarevića, dok je Milan član orkestra Aleksandra Sofronijevića i oženio je “Zvezdu Granda” Radu Sarić.

Niška policija uhapsila je pljačkaše benzinske pumpe u Aleksincu koji su nakon razbojništva oteli 238.000 dinara.

Uhapšeni su D. К. (26) i B. D. (47) iz Prokuplja, zbog sumnje da su izvršili krivično delo teška krađa.

– Oni se sumnjiče da su juče iz jedne benzinske pumpe, u okolini Aleksinca, ukrali novac i veću količinu cigareta u vrednosti od oko 238.000 dinara. Brzom i efikasnom akcijom policije osumnjičeni su uhapšeni i kod njih su nađeni novac i cigarete za koje se sumnja da potiču izvršenjem ovog krivičnog dela-naveli su nam policajci.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

Kurir.rs/M.S.

Tradicije se menjaju i sve više parova se opredeljuje za manja, intimnija, venčanja jer ih sami finansiraju. Ranije su u plaćanju mnogo više pomagali roditelji.

Oko tri četvrtine, ili 75 odstoparovageneracije Z i milenijalaca, reklo je da jepreskupo sklapati brak u sadašnjoj ekonomiji,pokazuje istraživanje Centra za psihologiju. Centar je u junu anketirao 906 nevenčanih parova generacije Z i milenijalaca. Cena prosečnog venčanja dostigla je prošle godine, zbog visoke inflacije, 30.000 dolara, što je 2.000 dolara više u odnosu na 2021. godinu. Generacija Z priznaje da su venčanja skupa, pa sve više parova uspeva da se venča za mnogo manje novca. – Tradicije se menjaju i sve više parova se opredeljuje za manja, intimnija, venčanja jer ih sami finansiraju – rekao je Džejson Ri, planer venčanja iz Kalifornije.

Ovo su načini za uštedu Dajte prioritet onome što vam je važno Samo pre deceniju, roditelji i tazbina su udružvili sredstva da plate venčanje. Danas, kada parovi sami finansiraju skoro polovinu troškova venčanja, mnogi su pažljiviji u donošenju odluka. – Vereni parovi treba da budu realni i da razgovaraju o tome kako će venčanje izgledati. Budite realni u pogledu svog budžeta i uštedite novac na stvarima koje vam nisu toliko važne.Dajte prioritet onome što vam je važno – kaže Ri. On predlaže da se uštedina torti ako želite fotografa iz snova, ili mesto za slavlje koje volite. Smanjite broj zvanica Što manje ljudi pozovete na svoje venčanje, to ćete imati više sredstava za zabavu.Nekada su parovi bili otvoreniji prema gostima koji na prijeme dovode nekoga ili decu, ali to se menja. Danas mladi sve više biraju sa kim žele da podele svoj dan.

Budite otvoreni za nove ideje Parovi treba da shvate da slike koje vide na profesionalnim sajtovima za venčanja treba uzeti kao inspiraciju i ideje, a ne kao uklesane u kamen. – Budite otvoreni da shvatite da su stilovi i inspiracije tu kao predloženi oblici ideja, ali slično svemu ostalom u svom životu što radite u okviru budžeta, morate shvatiti da mora postojati neka vrsta fleksibilnosti – kaže Ri. Neki parovi se oslanjaju na poslovično “nešto pozajmljeno” i ozbiljno razmišljaju o iznajmljivanju umesto kupovine, posebno kada je u pitanju cveće, fini nakit, pa čak i njihove venčanice. Pored toga, razmotrite novije lokale za postor za venčanje, jer oni obično nude niže cene. – Razlog zašto su jeftiniji je taj što su noviji, a razlog zašto plaćate više novca za popularne prostore, je taj što oni imaju više iskustva – objasnio je Ri.

Kurir.rs/kamatica.com/Alo

Privukla je veliku pažnju…

Nova sedma sezona rijaliti formata “Zadruga” počinje vrlo brzo, već krajem avgusta – početkom septembra, a budući zadrugari su već krenuli da se pojavljuju na obaveznim sistematskim pregledima kojima se podvrgavaju pred sam ulazak, jer produkcija nikada ništa ne prepušta slučaju.

Povodom navedenog, portal SrbijaDanas je odlučio da se nađe ispred jedne prestoničke klinike ne bi li otkrio koja su to nova lica koja će krasiti ružičastu televiziju narednih devet do deset meseci. Jedna od potencijalnih učesnica jeste i Slađana Lazić koja se ranije takmičila u rijaliti formatu “Parovi“. Budući da sve interesuje ko je nova zadrugarka i nešto više o njenom životu, evo par reči o njoj.

Na samom početku razgovora je šokirala sve prisutne medije kada je izjavila kako se pribojava da ne poklekne u Beloj kući i u tim trenucima prevari svog izabranika, sa kojim je nekada bila u braku, a kasnije se razvela, te ponovo obnovila romansu. Podvukla je kako mu nije pravo što ulazi u “Elitu”, ali da je uvek tu da je podrži u svim “ludostima”.

– Ja sam žena, majka, kraljica, nisam starleta. Imam nevenčanog muža, izuzetno se plaši, iako mi to neće reći, nije mu svejedno. Iskreno plašim se i ja jer ne funkcionišem bez njega, ali viši ciljevi su u pitanju, želim da obezbedim sebe i porodicu, deca su mi na prvom mestu, želim sve da im obezbedim. Plašim se da ne rasturim porodicu, to je mnogo vremena, nije ni meni svejedno, kad ste toliko dugo razdvojeni od nekog… Za sada ne postoji niko ko je tamo moj tip. Ne znam kako ću odoleti i da li ću odoleti udvaračima. Neću reći da mi se neće dopasti neki muškarac i da ću da se zaljubim – priznala je Slađana, pa pomenula kako joj je Filip Car simpatičan.

Buduća zadrugarka je nekada učestvovala u rijalitiju “Parovi” kao što smo na samom početku ovog teksta napisali, a tamo je imala prilično zapaženo učešće. Činjenica je da ume da uđe u konflikte, da stupi u vezu pred kamerama ali i da zašlače kad joj do toga dođe. Kako je i sama pomenula u neformalnom razgovoru, 3 meseca je u vili Parova provela plačući, a to ljudima koji je vole, ali i samoj sebi ne želi ponovo da priredi.

Spreman je na sve i da zavrti priču oko svog imena. Puno obežćava, a da li će je rijaliti progutati, blokirati i publika izbaciti već nakon nekoliko sedmica, ostaje nam da pomno ispratimo.

Sve pikanterije koje je Slađa obećala u razgovoru sa našom ekipom, poslušajte u narednom video zapisu.