5 kom belanaca
5 kašika šećera
100 gr mlevenih oraha
1 kašika brašna
Fil 1:
10 kom žumanaca
10 kašika šećera
8 (punih) kašika gustina
600 ml mleka
250 gr putera
5 kašika prah šećera
aroma vanile
Fil 2:
300 gr šećera
200 gr rezge oraha
300 ml slatke pavlake
PRIPREMA:
Kore:
Umutiti čvrst sneg od belanaca, potom dodati šećer. Lagano mešajući dodati brašno i orahe.
Masu sipati u plehu koji je prethodno podmazan i posut brašnom. Peći u
zagrejanoj rerni na oko 180 stepeni dok se kora lagano ne odvoji od
ivica pleha.
Peći ovakve dve kore.
Ja sam pekla u plehu prečnika 28 cm.
Fil :
Sipati 400ml mleka u šerpu, tome dodati šećer pa sve staviti na šporet da provri. Posebno umutiti 200 ml mleka sa žumancima i gustinom. Vodite računa da vam se ne stvore grudvice. Kada mleko provri dodati masu od mleka, žumanaca i gustina. Sve zajedno prokuvati, neprekidno mešajući dok se masa ne zgusne. Ostaviti da se ohladi. Posebno umutiti maslac sa prah šećerom. Kada je fil hladan sjediniti ga sa umućenim maslacem. Na kraju dodati aromu vanile.
Fil :
Šećer staviti u šerpu, lagano ga istopiti mešajući da se ne bi
zapalio. Kada je šećer skroz istopljen u njega dodati rezge oraha. Sve
izliti na pek papir i ostaviti da se ohladi.
Kada je masa ohlađenja samleti je (ja sam je samlela u secku) ili je usitniti tučkom.
Umutiti slatku pavlaku. Vodite računa da je ne umutite previše. Ako je
previše umutite dodajte malo mleka oko 1dl tako da masa bude kremasta i
lagana za mazanje.
Odvojte malo grilijaša za posipanje preko torte, oko 3-4 kašike.
U slatku pavlaku dodajte izmrvljeni grilijaš.
Umesto slatke pavlake možete koristiti i šlag.
Namastite i pobrašnite kalup za kuglof. Suhe marelice narežite. Omekšani maslac miješajte mikserom da postane pjenast.
Jedno za drugim umiješajte ulje, šećer, vanilin šećer i sol te sve
povežite. Dodajte jedno jaje, miješajte pola minute najvećom brzinom pa
umiješajte i drugo jaje. Brzo umiješajte sir.
Pomijšajte brašno i prašak za pecivo, prosijte, pa polovicu
umijšajte u smjesu miješajući srednjom brzinom. Dodajte mlijeko pa drugu
polovicu brašna. Grožđice i nasjeckane marelice umiješajte najmanjom
brzinom.
Z.C. (64) iz Niša teško je povređen danas oko podneva prilikom seče ogrevnog drveta kada mu je cirkular odsekao desnu šaku.
Kako Informer saznaje, njega je ekipa Hitne pomoći transportovala do Univerzitetskog kliničkog centra gde je u toku njegovo zbrinjavanje.
Prema navodima ove zdravstvene ustanove, čovek je primarno zbrinut u odeljenju reanimacije zbog teške povrede desne šake i u toku su pripreme za operaciju.
Kurir.rs/Informer
Z.C. (64) iz Niša teško je povređen danas oko podneva prilikom seče ogrevnog drveta kada mu je cirkular odsekao desnu šaku.
Kako Informer saznaje, njega je ekipa Hitne pomoći transportovala do Univerzitetskog kliničkog centra gde je u toku njegovo zbrinjavanje.
Prema navodima ove zdravstvene ustanove, čovek je primarno zbrinut u odeljenju reanimacije zbog teške povrede desne šake i u toku su pripreme za operaciju.
Hamza Gušić bio je jedan od favorita za pobedu u ovogodišnjoj sezoni „Zvezda Granda“, ali mu je pobeda izmakla za dlaku.
FOTO: PRINTSKRIN / YOU TUBE
Pevač tvrdi da nije razočaran zbog plasmana, jer je osvojio publiku svojim talentom.
Iako je na sceni ostao upamćen kao pravi narodnjak sa upečatljivom i vrcavom energijom, pevač je privatno mnogo ozbiljniji i veoma privržen porodici i usmeren ka pogledima za bolje sutra.
Pevač je otvorio je dušu i progovorio o detaljima iz svog života koje publika sigurno nije znala. Prvo se dotakao svog porekla i objasnio zašto su ga tokom takmičenja predstavljali kao kandidata sa dva mesta prebivališta.
– Uspeo sam da u „Zvezdama Granda“ zbunim publiku jer sam na audiciju došao direktno iz Zagreba i rekao da dolazim odatle, a rođen sam u Bosni. Posle su me predstavljali da sam malo iz Bosne, a malo iz Zagreba, a ja zapravo živim na toj relaciji godinama – započinju priču Hamza i otkriva kako je iz Bosne otišao u hrvatsku prestonicu.
– Za Zagreb sam otišao još 2004. godine, tu sam završio srednju školu, upisao fakultet. Eto, uskoro mi počinje i semestar, predavanja – kaže pevač koji je nedavno upisao Višu medicinsku školu, odsek neurohirurgija.
Kao razlog za dalje obrazovanje, iako se godinama bavi pevanjem, navodi i ljubav, ali i budućnost.
FOTO: PRINTSKRIN / YOU TUBE
– Moraš imati neku siguricu, a i volim medicinu. Zadnjih šest godina sam radio na neurohirurgiji, na operaciji tumora glave, kičme…. Uz posao u bolnici sam i pevao, posle sam dao otkaz i posvetio se samo pevanju. Ali fakultet mi je za „ne daj Bože“, ako zatreba, ako pukne grlo ili se nešto desi.. Imam porodicu, moram da imam neku sigurnost. Možda se jednog dana zaposlim, možda otvorim svoju ordinaciju, to se nikad ne zna – istiće Gušić.
On se dotakao i svoje dece i njihovih imena.
– Birali smo tako. Za Evelin smo tražili da ga nema nigde u Hrvatsko, Ema se meni dopalo, jer volim kratka imena i ja sam joj dao to ime, a Din je zato što u našoj veri Din znači vera – objašnjava i dodaje da je zbog imena druge ćerke prevario suprugu.
– Ema je trebalo da se zove Ajlin, ali me je žena poslala na upis i ja upisao Ema (smeh). Nije žena reagovala previše burno, ali nije baš ni da je bilo tiho, žargonski rečeno htela je da me ubije (smeh) – priseća se Hamza.
Kao primer povezanosti u vremenu raznih podela, u zlatiborskom kraju neuobičajena svadba. Istovremena ženidba dva brata, a mladenci su na svetkovinu stigli na još neobičniji način.Prvi put u užičkom kraju neobična svadba u svakom smislu. Dve mlade iz Prijepolja i Novog Pazara sa mladoženjama iz Balića kod Brodareva početak bračnog života obeležile su letom helikopterom.
– Eto dva brata, našli žene istovremeno. I to je neki spektakl koji nije svakodnevno. Svakako smo uvjek zajedno, eto i zajedno se oženismo što kažu. Zajednička svadba i tako – kaže Ervin Žigović, jedan od mladoženja.
FOTO: PRINTSCREEN RTS
Drugi mladoženja, njegov brat Benjamin Žigović ističe da je važno vratiti se u svoj zavičaj:
„Rođeni u Berlinu, Nemačkoj, tamo živimo, tamo radimo. Ipak je ovo naš kraj i treba se nekad vratiti ovde.“ Kako su imali iste planove sa svojim izabranicama, priča Ervin, odlučili su se za zajedničko svadbeno veselje. A roditelji su odlučili da poštuju njihovu odluku.
FOTO: PRINTSCREEN RTS
– Sve želje je naravno nemoguće ispuniti, ali mi kao roditelji pokušavamo. Naravno, sve ovo radimo zato što smo ponosni na njih što su nam, što kažu, dobri momci, dobri sinovi – objašnjava Bazo Žigović.
Žigovići planiraju da dolete trajno i u Srbiju, jer su dobro učvrstili poslovne temelje, a sada će se posvetiti stvaranju porodice.
Hamdija Ramulj iz Viteza, zvani “Bosanski Hulk” postao je popularan na društvenim mrežama jer je tvrdio da je najjači čovek u Bosni i Hercegovini.
Na jutjubu je objavljivao snimke na kojima se vidi kako demonstrira svoju snagu. Tako je po ciči zimi i u snegu samo u donjem vešu brijao i umivao u šumi, ubio je bika, a kazao je jednom prilikom da u teretanu nije išao.
Međutim, kako je ispriičao za Jutjub kanal u emisiji kod Srećka Stipovića, sve je propalo, primoran je da se snalazi i svakodnevno bori da prehrani porodicu.
Otac je petoro dece, do skoro je radio u šumi, sekao drva, međutim, sada mora da taksira.
Dodatni problem predstavlja i policija jer ne može da namiri porezne obaveze, a i nezakonito je radio u šumi. Hamdija nema završenu školu, samim tim ne može da se prijavi ni kao porezni obaveznik.
Kako je ispričao, želeo bi i da plaća porez i da mu se vodi radni staž, ali veliki problem predstavlja pronalazak posla.
– Moram nešto da radim, slomila me i šuma, prete mi zatvorom. Ako me uhvate da radim na crno 500 maraka je kazna. Ne daju mi da se osiguram, da mi ide staž. Hteo sam da kupim kombi, da idem da vozam Arape kao turiste, da se učlanim u agenciju – započinje priču Hamdija.
Kada je reč o taksiranju, kaže da svakakvog naroda ima, ali je zarada slaba.
– Nije loše, ima svakakvih. Ustao sam u pet, do devet sam zaradio 10 maraka. Moram nešto da radim. Ne mogu u šumu, otići ću u zatvor. Mogao sam upisati u školu, jedino preko veze neko da mi sredi. Šta da radim, bolje mi je i da taksiram nego da idem u zatvor. Ne daju mi u šumu, sebi sam napravio Jutjub, a oni mi prete zatvorom jer sam objavljivao te snimke – priča Hulk.
Dnevno zaradi 20 maraka, ali to mu nije dovoljno da prehrani svoju mnogobrojnu porodicu. Kaže da ni njegova supruga ne radi.
– Sad sam napravio i vizit karte, da me zove ko god treba i malo dalje relacije jer je to skuplje, pa da zaradim više. Deset ode za gorivo, deset meni. Šta ja mogu sa tim?! Ali i ovo što radim je nezakonito, odmah su mi rekli – radi dok te ne uhvate.
– Kupio sam 300 pilića, to su mi ljudi na TikToku pomogli, ali i to sam propao. Šta god da sam probao – propao sam. Četiri ovce su mi krepale, četiri koze su mi krepale – kaže Hulk.
Hamdija tvrdi da se mnogima obratio za pomoć, ali da ništa nije dobio.
– Ljudi mi kažu, ajde Hulk, hoćemo da se tučemo. Pa nisam ja Hulk, nisam budala, snimak je to tako bio. Treba da zaglavim zatvor, a moja deca nemaju da jedu. Ja im kažem da sam porodičan čovek, koji samo hoće da izvede decu na pravi put – kaže Hamid.
I pored svih nedaća koje su ga zadesile, ne krije osmeh sa lica. Priča i da ima onih koji ga vređaju po društvenim mrežama, ali i da je među decom postao jako popularan.
– Kada me deca vide, viču “Eno Hulka”, i zaustavljaju me. Planiram da ugasim TikTok, znaš kako je to, žene mi šalju bezobrazne slike, počinju se skidati. Ne znam zašto ne ukinu tu društvenu mrežu – ispričao je Hulk.
On je istakao da mu je cilj da se samo bori za svoju porodicu.
Na auto-putu između Ćićevca i Paraćina u pravcu Beograda dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je povređena devojka.
Automobil je prevrnut na krov, a devojka leži na putu. Prema rečima očevidaca, u svesnom je stanju. Kako sa lica mesta kažu za Telegraf ona je ispala iz automobila.
Kurir.rs/Telegraf
Na auto-putu između Ćićevca i Paraćina u pravcu Beograda dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je povređena devojka.
Automobil je prevrnut na krov, a devojka leži na putu. Prema rečima očevidaca, u svesnom je stanju. Kako sa lica mesta kažu za Telegraf ona je ispala iz automobila.
Nepoznati muškarac skočio je večeras sa terase u beogradskoj opštini Mladenovac.
Na instagram profilu “mladenovac_danas” objavljena je fotografija na kojoj se vidi da je policija izašla na lice mesta.
Detalji nesreće nisu poznati.
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
– Ne mogu da uđem u sopstvenu kuću od straha, kako krene da pada mrak ponovo su mi pred očima cigle koje mi lete oko glave. Policija radi na tome, ali moj strah ne mogu da otklone – vidno potresena priča Rozalija Husar (68) iz Novog Itebeja kod Zrenjanina. Ona i njen suprug Janoš (72) žive u neprekidnom strahu od prošle srede, kada je grupa muškaraca demolirala njihovu kuću. Sve je, kako dodaje, počelo još u subotu 5. avgusta.
– Od subote do te kobne srede trajalo je neprekidno puštanje glasne muzike od koje suprug i ja noćima nismo mogli da zaspimo. Sve se dešavalo u kući do naše, sa kojom nas deli jedna ograda. Izdržavali smo koliko smo mogli, zaista – počinje svoju priču Rozalija.
Jedno lupanje na prozor, pa napad
Kako dodaje, u sredu je Janoš odlučio da skrene pažnju ljudima u susednoj kući da malo utišaju muziku.
– Moj suprug je otišao do zajedničke ograde i vikao da smanje muziku. Međutim, niko nije ni mogao da ga čuje jer je buka bila prevelika, muzika je preglasno svirala. Zatim je počeo da im lupa na prozor kako bi ga čuli. Utom se desilo da jedan mali kvadrat od prozora napukne, što zaista nije imao nameru. Od buke nije bio svestan da je jako udario u prozor – priča Rozalija
FOTO: PRINTSCREEN
Ono što je potom usledilo ostavilo je ovo dvoje ljudi da žive u neprekidnom strahu i grču od novih napada.
– Malo nakon toga ja sam sedela i slikala, dok je suprug bio u dnevnoj sobi. Odjednom mi je pored glave, svega 5 do 10 santimetara dalje proletela cigla. Odmah sam začula novo pucanje stakla i cigle su letele na sve strane. U dnevnoj sobi gde je bio suprug cigla je proletela 20-ak centimetara od njegove glave – drhtavim glasom nam priča Rozalija.
Kako dodaje, grupa muškaraca potom je razvalila kapiju kuće sa ulice, ušla u dvorište, a zatim uz povike da izađu razbijala stakla na traktoru, automobilu, crepove na šupi i sve što im se našlo pod rukom.
– Čuli smo lomnjavu, udarce, viku, nismo znali šta nas čeka. Zvali smo policiju u toj panici, nismo znali ni koliko ih je tačno napolju, delovalo je da ih ima najmanje deset. Srećom, naš vučjak je bio u tom momentu unutra, on je glasno lajao i možda je to jedini razlog što nisu odlučili da provale i unutar kuće i da nas više ne bude – prepričava traumatično iskustvo Rozalija, koja je od tog trenutka gotovo svakodnevno po bolnicama.
Dolazak policije
Prema rečima naše sagovornice, policija je došla na lice mesta, napravila uviđaj, a nešto kasnije uhapšena su četvorica muškaraca.
– Policija je došla, tražili su i čaure od metaka jer je valjda ispaljeno nekoliko metaka. Mi to nismo ni znali, od buke koja je bila, razbijenih stakala, lupnjave cigala. Kako su nam rekli, četvorica ih je uhapšeno. Ja znam da policija radi svoj posao, ali moj strah ne mogu da poprave, ne može niko – kaže 68-godišnja Rozalija.
Kako nam je potvrđeno iz policije, 10. avgusta je ovaj slučaj prijavljen, a po nalogu Osnovnog javnog tužioca ubrzo su identifikovana i uhapšena četiri lica iz okoline Žitišta zbog sumnje da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje.
FOTO: ANDREJ CUKIC EPA
“Samo želimo da živimo u miru”
Prema rečima porodice Husar, nakon svega što se dogodilo oni žive u strahu.
– Ne mogu da uđem u sopstvenu kuću od straha, kako krene da pada mrak ponovo su mi pred očima cigle koje mi lete oko glave. Pritisak mi je od tada 220 sa 110, dolazila je i Hitna pomoć tada, jer mi je bilo jako loše zbog straha koji sam doživela – navodi Rozalija Husar.
Od ovog događaja prinuđena je da ide po lekarima, a suprug ne može ni da sanira štetu na kući i svemu drugom jer mora da je vodi po bolnicama.
– Mi bismo samo da živimo u miru. Imamo mi i decu koja žive svoje živote sa svojim porodicama. Ne želimo da ih opterećujemo i da oni budu u strahu za nas. Jedino što želimo je da povratimo mir, ali posle svega što se dogodilo, mislim da će to teško biti moguće. Svaki put kad zatvorim oči, pred sobom vidim kako puca staklo i proleću cigle. Pa zar je to normalno, da u sopstvenoj kući ne možemo da boravimo od straha? – sa razočarenjem i pesimizmom pita se ova žena.
