Author: ollo

Majka je priznala da je ubila svoju ćerku tinejdžerku sa invaliditetom dozvoljavajući joj da postane morbidno gojazna.

Kejlea Titford, 16, pronađena je mrtva u svom domu u Njutaunu, u Velikoj Britaniji, 10. oktobra 2020, pošto je patila od zdravstvenih problema povezanih sa njenom gojaznošću.

Njen otac Alun Titford (44) i majka Sara Lojd Džons (39) su kasnije optuženi za ubistvo iz namernog nemara i izazivanje ili dozvoljavanje smrti deteta ili ugrožene osobe.

Lloid-Jones je promenila svoju molbu da prizna ubistvo Kailee iz nehata. Priznala je da je prekršila dužnost staratelja prema svojoj ćerci sa invaliditetom i bilo je “predvidljivo” da je to dovelo do ozbiljnog i očiglednog rizika od smrti.

Dok njen muž Titford odbacuje optužbe za ubistvo iz nemara i izazivanje ili dozvoljavanje smrti njegove ćerke tinejdžerke.

On će se od 17. januara će se suočiti sa dvonedeljnim suđenjem u Mold Crovn sudu. 

Navodi se da između 24. marta i 11. oktobra 2020. nije uspeo da obezbedi Kejlin zdravu vrstu ishrane što je njenog zdravlje zahtevalo, što je dovelo do morbidne gojaznosti.

On je dalje optužen da nije obezbedio da se dovoljno vežba, da je u higijenskom stanju i da ima bezbedno i čisto životno okruženje.

U ranijoj istrazu otkriveno je da Kejlea, koja je imalatokom svog života teški oblik invaliditeta, ali je patila od “više zdravstvenih problema” i bila je nepokretna.

Milan Laća Radulović, sin Marine Tucaković i Aleksandra Fute Radulovića, pronađen je mrtav na ulici u Tel Avivu u Izraelu. Pre 14 godina njihovu porodicu je zadesila velika tragedija, kada su izgubili sina Miloša.

Pokojna Marina Tucaković svojevremeno je ispičala da je jednu pesmu posvetila svom pokojnom sinu Milošu.

– Pesmu sam pisala u svom najtežem životnom periodu, kada sam izgubila sina! Dugo sam razmišljala ko bi mogao ove snažne emocije da prenese publici, a onda je izbor pao na Anu Nikolić – ispričala je Marina.

Tekst pesme “Mišo moj”

Kad ljudi vide me, znam ja da pomisle

Da ono najgore ipak sam prošla

Dobro se pretvaram, sve živo zavaram

A svaka pomoć bi dobro mi došla Sećanja sam zaledila

Al’ nisam bol pobedila

Ne mogu više da zadržim bol

Ne pomažu tablete uz sav alkohol

I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima Još ukus tuge peče na mojim nepcima

Ne mogu više da zadržim bol

Ma neka sam sto puta ja slabiji pol

e pomažu tablete uz sav alkohol

I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima

Još ukus tuge peče na mojim nepcima

Ne mogu više da zadržim bol

Ma neka sam sto puta ja slabiji pol

Ostaju ožiljci u nama svima

Milan Laća Radulović, sin Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute rođen je 1986. godine. Laća je pošao stopama svoje majke, pa je pisao tekstove pesama za mnoge naše poznate ličnosti. Njegov život obeležile su dve tragedije, smrt brata Miloša 2008. godine i majke Marine Tucaković.

Dražen Mihajlović, rođeni brat preminulog velikana fudbalske igre i legende srpskog i svetskog sporta Siniše Mihajlovića, obratio se javnosti otvorenim pismom u kojem se zahvalio svima koji su u bolu i tuzi uz porodicu.

Dražen Mihajlović ovim putem poslao je poslednji pozdrav Siniši. Naglasio je da on i porodica nikada neće zaboraviti podršku koja je data sa svih strana. Od Mihajlovićevih saigrača, kolega, saradnika, prijatelja, poznanika…

Otvoreno pismo Dražena Mihajlovića, koje je dostavljeno Kuriru prenosimo u celosti:

Nikada reč ne može da opiše tugu, nikada rečenica ne može da iskaže pravu bol. Ko ovakav gubitak oseti, zna šta su bol i tuga. Bol onaj najgori, tuga ona najveća. Izgubili smo naše svetlo, stub naše kuće i naših života, našeg brata, sina, supruga, oca i dedu. Svesni smo da Siniša nije bio samo naš i da su ga i srpska i italijanska nacija smatrale svojim i zato osećamo da u ovom bolu nismo sami. Fudbalski svet koji smo videli, narod i podršku, zasigurno govore koliko je bio veliki. I za fudbal i za narod. I za Srbiju i za Italiju. I kao igrač i kao trener.

Želim da se ispred porodice Mihajlović zahvalim i izrazim duboko poštovanje svima koji su nam uputili reči ohrabrenja i saučešća, svim srpskim, italijanskim i evropskim medijima, svima iz sveta fudbala, Sinišinim saigračima, kolegama, saradnicima, prijateljima, poznanicima, svima koji su ga voleli i poštovali i u čijim mislima je bio tokom njegove duge i naporne borbe. Vašu podršku nikada nećemo zaboraviti.

Za trenutak su se ujedinile dve crkve na tome posebnu i neizmernu zahvalnosti iskazujemo patrijarhu Porfiriju koji je dao saglasnost vladiki Andreju Ćilerdžiću da održi opelo. Patrijarh lično je dao odobrenje da se napravi pravoslavni krst kako bi bio dopremljen u Rim.

Posebnu zahvalnost izražavam predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije na neizmernoj podršci koju smo imali od njih. Ambasadi Srbije i Ambasadi Srbije pri Svetoj Stolici. Takođe, ambasadorki Crne Gore u Rimu Mileni Šofranac Ljubojević.

Hvala rukovodstvu Crvene zvezde na čelu sa Zvezdanom Terzićem i Svetozarom Mijailovićem koji su nam još jednom pokazali koliko je naš Siniša neotuđiv deo crveno bele porodice.

Sve boje i timovi bili su ujedinjeni u našem bolu. U ovoj utakmici zvanoj borba za život navijali su svi kao jedan. Hvala navijačima Crvene zvezde, podjednako Partizana koji su mu odali počast. Ništa manje i navijačima Lacija, Bolonje, Intera, Rome, Sampdorije, Milana, Fiorentine, Torina…

Delu delegacije FSS koji je došao na poslednji ispraćaj našeg Siniše. Jedino ostaje nejasno zašto se nisu udostojili da izjave saučešće članovima porodice i pruže reči utehe.

Zahvaljujemo se čak i onima koje je moj brat smatrao velikim prijateljima i učestvovao u stvaranju njihovih karijera, a koji se nisu pojavili na sahrani niti izjavili saučešće porodici. Njima na čast.

Hvala zemlji Italiji koja je upriličila ispraćaj dostojan najviših državnih činovnika i time još jednom pokazala da je za njega drugi, a sada i večni dom.

Na kraju, hvala do neba mojoj snaji Arijani. Ženi koja je lavovski sa mojim bratom vodila ovu borbu od prvog do poslednjeg dana. Samo nas dvoje znamo kroz šta smo prošli i koliko nas je ova bol učinila jačim i jedinstvenijim.

Pamtimo Sinišu onakvog kakav je bio, a bio je veliki. Nije samo bio, nego je i ostao. Nikada zbogom, samo doviđenja dragi moj brate.

Dražen Mihajlović

Kurir sport

Siniša Mihajlović u ponedeljak sahranjen u Rimu.

Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, bivši selektor Srbije i trener brojnih italinskih klubova Siniša Mihajloivić sahranjen je u ponedeljak u Rimu pošto je preminuo u 54. godini posle duge i teške bolesti. Od njega su se oprostili porodica, prijatelji, građani glavnog grada Italije, saigrači kao i veliki broj navijača Lacija, Bolonje, Crvene zvezde i drugih klubova u baziliki ”Santa Mara degli Angeli e dei Martiri”.

Držane Mihajlović, Sinišin brat, obratio se javnosti otvorenim pismom u kojem se zahvalio svima koji su u bolu i tuzi bili uz porodicu, a ujedno poslao poslednji pozdrav Siniši. Pismo prenosimo u celosti.

– Nikada reč ne može da opiše tugu, nikada rečenica ne može da iskaže pravu bol. Ko ovakav gubitak oseti, zna šta su bol i tuga. Bol onaj najgori, tuga ona najveća. Izgubili smo naše svetlo, stub naše kuće i naših života, našeg brata, sina, supruga, oca i dedu. Svesni smo da Siniša nije bio samo naš i da su ga i srpska i italijanska nacija smatrale svojim i zato osećamo da u ovom bolu nismo sami. Fudbalski svet koji smo videli, narod i podršku, zasigurno govore koliko je bio veliki. I za fudbal i za narod. I za Srbiju i za Italiju. I kao igrač i kao trener.

– Želim da se ispred porodice Mihajlović zahvalim i izrazim duboko poštovanje svima koji su nam uputili reči ohrabrenja i saučešća, svim srpskim, italijanskim i evropskim medijima, svima iz sveta fudbala, Sinišinim saigračima, kolegama, saradnicima, prijateljima, poznanicima, svima koji su ga voleli i poštovali i u čijim mislima je bio tokom njegove duge i naporne borbe. Vašu podršku nikada nećemo zaboraviti.

– Za trenutak su se ujedinile dve crkve na tome posebnu i neizmernu zahvalnosti iskazujemo patrijarhu Porfiriju koji je dao saglasnost vladiki Andreju Ćilerdžiću da održi opelo. Patrijarh lično je dao odobrenje da se napravi pravoslavni krst kako bi bio dopremljen u Rim.

– Posebnu zahvalnost izražavam predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije na neizmernoj podršci koju smo imali od njih. Ambasadi Srbije i Ambasadi Srbije pri Svetoj Stolici. Takođe, ambasadorki Crne Gore u Rimu Mileni Šofranac Ljubojević.

– Hvala rukovodstvu Crvene zvezde na čelu sa Zvezdanom Terzićem i Svetozarom Mijailovićem koji su nam još jednom pokazali koliko je naš Siniša neotuđiv deo crveno bele porodice.

– Sve boje i timovi bili su ujedinjeni u našem bolu. U ovoj utakmici zvanoj borba za život navijali su svi kao jedan. Hvala navijačima Crvene zvezde, podjednako Partizana koji su mu odali počast. Ništa manje i navijačima Lacija, Bolonje, Intera, Rome, Sampdorije, Milana, Fiorentine, Torina…

– Delu delegacije FSS koji je došao na poslednji ispraćaj našeg Siniše. Jedino ostaje nejasno zašto se nisu udostojili da izjave saučešće članovima porodice i pruže reči utehe.

– Zahvaljujemo se čak i onima koje je moj brat smatrao velikim prijateljima i učestvovao u stvaranju njihovih karijera, a koji se nisu pojavili na sahrani niti izjavili saučešće porodici. Njima na čast.

– Hvala zemlji Italiji koja je upriličila ispraćaj dostojan najviših državnih činovnika i time još jednom pokazala da je za njega drugi, a sada i večni dom.

– Na kraju, hvala do neba mojoj snaji Arijani. Ženi koja je lavovski sa mojim bratom vodila ovu borbu od prvog do poslednjeg dana. Samo nas dvoje znamo kroz šta smo prošli i koliko nas je ova bol učinila jačim i jedinstvenijim.

– Pamtimo Sinišu onakvog kakav je bio, a bio je veliki. Nije samo bio, nego je i ostao. Nikada zbogom, samo doviđenja dragi moj brate.

Dražen Mihajlović.

Pisac Dejan Tijago Stanković preminuo je u 57. godini, potvrido je izvor za “Kurir”.

Književnik i prevodilac preminuo je u svojoj kući u Lisabonu u kom je i živeo decenijama.

Legendarni pisac rođen je u Beogradu 1965. godine, a u svojoj biografiji napisao je da je u Beogradu živeo dok nije diplomirao arhitekturu 1991. godine.

– Ali arhitekturom se nikada potom nisam bavio. Čim sam okončao školu, a pre nego što sam odrastao, iz puke radoznalosti i želje da upoznam svet odselio sam se u inostranstvo, gde nisam nameravao dugo da ostanem, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu sam živeo do 1995, kada sam se, umesto da se vratim kući u Beograd, preselio u Portugal. Obitavam u Lisabonu, dobio sam njihovo državljanstvo i gledaju me kao svog – zabeležio je svojevremeno pisac.

Objasnio je i kako je „naučio da piše“:

– Spisateljski zanat naučio sam od najboljih, prevodeći književna dela. Tokom godina objavio sam nevelik broj prevoda, ali samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem. Objavio sam knjigu pripovedaka „Odakle sam bila, više nisam“ i roman „Estoril“, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru. „Zamalek“, moj drugi roman, plod je mojih višemesečnih boravaka u Kairu tokom četiri godine, onoga što sam tamo doživeo i priča koje sam tamo čuo.

(Kurir.rs)

Zimska kratkodnevica je odlično vreme da se fokusirate na svoju karijeru

Od davnina zimska kratkodnevica simbol je početka sledeće faze u ljudskom životu. Prema verovanju, zimska kratkodnevica koji pada između 21. i 22. decembra je dan kada se Sunce ponovo rađa. Ovaj dan idealan je za razne obrede i rituale, jer on obeležava rođenje novog života. Prema drevnoj legendi, sve želje i misli u noći zimskog solsticija biće ispunjene.

Ovo je savršena prilika da razmislimo o našem putovanju tokom protekle godine i da vizualizujemo naše sledeće korake.

Zimska kratkodnevica se u astrologiji događa u isto vreme kada Sunce ulazi u znak Jarca i počinje sezona Jarčeva. Zato će u ovim danima mnogi imati kreativnosti, ali i discipline i posvećenosti. Moguće je da će se kvaliteti kojima težite u ovim danima promeniti.

Zbog Jarčeve energije, zimska kratkodnevica je odlično vreme da se fokusirate na svoju karijeru. Iskreno razmislite da li vidite smisao u svom poslu. Da li se osećate usklađeno sa svojim poslom? Da li ste adekvatno plaćeni? Da li osećate podršku na poslu? Zapišite svoje odgovore i počnite da pravite planove za budućnost.

Papir se spaljuje simbolično kako bi se oslobodili od svih starih i beskorisnih iskustava. Energija zimske kratkodnevice definitivno će nam pomoći da ispunimo svoj plan. Svoje želje za narednu godinu treba staviti ispisane na papir pod novogodišnje drvce i tog dana usmeriti duhovne molbe za ispunjenje.

Za poseban ritual za dan zimske kratkodnevice nisu vam potrebni bilo kakvi predmeti, biljke, sveće ili aromatična ulja. Dovoljni su čisto srce i rešenost da uradite nešto lepo za sebe. Idealno bi bilo da se izvodi napolju, ali ako to nije moguće, može se praktikovati u kući, ili još bolje na terasi.

Kada padne noć, izađite napolje, uspostavite ritam disanja koji vama odgovara, sa uživanjem udišite i izdišite vazduh. Pogledajte u nebo, pokušajte da “osetite” zvezde, njihovo pulsiranje… Ispružite ruke prema nebu i izgovorite: “Noći, pozdravljam te”.

Sada zažmurite, “zaronite” u sebe i pokušajte da “izvučete” sve strahove i brige, i da im date neki oblik. Ne izbegavajte ih, već se suočite sa njima, neka slobodno naviru, neka izlaze iz vas… Nemojte ih zadržavati, nego zamislite kako odlaze, kako se kreću prema zvezdama i nestaju.

U tom trenutku obuzeće vas osećaj opuštenosti, sreće, a vaše telo će biti preplavljeno divnom, toplom energijom. Zamolite nebo i zvede da prihvate vaše strahove, da vas oslobode od njih, a potom im se zahvalite.

Čeka nas 2023. godina, a u njoj će se dosta toga izmeniti.

Sa obzirom na to da vlada Venera u Jarcu, ovaj mesec ali i početak nove godine biće pogodan za radne i vredne ljude, jer će i karma svojevito odigrati ulogu, pa će većina dobiti onoliko koliko zaslužuje.

Ovim povodom, gost “Pulsa Srbije” kod Ivana Gajića bila je Vesna Rivas, pevačica i astrolog, a ona je detaljno otkrila za šta i koga je novogodišnji period pogodan.

Naime, ona je prvo podsetila da svi vrhovni ljudi imaju svoje astrologe kao savetnike, ali i to da će ovo biti godina sedmice, a da su njene energije već počele da deluju.

– Mnogi carevi i kraljevi su išli kod astrologa pred bitku. Danas političari koriste prognoze njihovih savetnika iz astro sveta. Svi to koriste, a nekada nas ne posluišaju, pa se pitaju kako smo omanuli. Ulazimo u 2023. godinu, odnosno godinu sedmice, a njene energije su već počele. Karma će nas navesti da radimo po pravdi, većinski će svako dobiti ono što zaslužuje, trud će biti nagrađen – započela je Rivas.

01:03

ULAZIMO U GODINU SEDMICE, SADA KARMA ODLUČUJE! Astrolog upozorio: Smeškam se 2023. godini JER ĆE SVAKO DOBITI ŠTA ZASLUŽUJE

Nakon toga, konkretno je spomenula ko i u kojoj branši će biti posebno produktivan.

– Mnogo nas očekuje od školovanja i edukacije. Neko će učiti jezike, a neko u oblasti medicine. Naši zdravstveni radnici mnogo rade, stalno dopunjuju svoje znanje i idu na kurseve. To će najpre da bude vidljivo, videćete koliko će zdravstvo da napreduje, biće nam bolje svima. Sada je pogodno vreme za školu, zato što je Venera u Jarcu. Sada ćemo se uozbiljiti, ne samo po pitanju ljubavi i emocija, nego svi naši odnosi i angažmani. Ko bude vredan i uporan samo može da se nada dobrom, zato se ja smeškam 2023. godini – rekla je astrološkinja.

Milan Radulović Laća preminuo je u 36. godini iznenada u Izraelu. Sin pokojne hitmejkerke Marine Tucaković i kompozitora Aleksandra Fute Radulovića pronađen je mrtav na ulici u Tel Avivu.

Pokojni tekstopisac je u više navrata prethodnih godina govorio o mukama koje su snašle njegovu porodicu, a u jednom momentu odlučio je bio da se odseli iz Srbije.

– Pobegao sam od sebe, od svoje kuće u kojoj je previše crnila, previše depresije, koja se sastojala samo na tome da radim, radim… Ne spavam, i to prosto ne može zdrav mozak više da izdrži. Trebalo je da se upoznam sa Darkom Dimitrovim, da probamo neku saradnju, upoznali se, probali sa Severinom “Fatamarganu”, krenuli da se družimo. Počeli smo da radimo i shvatio sam da savršeno funkcionišemo kao tandem – govorio je Laća jednom prilikom.

Beograd ga je asocirao na mnogo toga lošeg, o čemu je pričao pre nešto više od dve godine, pre nego što mu je umrla majka.

– Ne nedostaje mi Beograd, nedostaju mi roditelji, određeni prijatelji i uvek kad se vratim u Beograd ne prija mi, ne legne mi dobro. Traumatično je, dosta se toga desilo. To je kuća gde mi je umro brat, to je kuća gde mi se majka razbolela, tu je i moj stan koji je i hladan, gde je stara instalacija, ne vraća mi se tu. Ti neki ljudi, svako je otišao na svoju stranu, što je meni potpuno okej. Neki su postali kao ljuti što me nema, što se ne javljam, ja svima kažem da dođu u Makedoniju, ali su svi lenji. Imam taj stav, da ne moram da se čujem s nekim deset godina, ako je meni drag, i neko koga volim, kad me pozove na telefon ostaće ista emocija – kazao je tad za “Novu”.

– Mislim da ljudi misle da je meni sad mnogo gore. Svi znaju kakav sam ludak, i kako destruktivan znam da budem, ali meni je bolje, a da njima objašnjavam da mi je bolje, glupo je. Ne bi mi ni verovali, ne bih napisao nijednu dobru pesmu, nijedan hit ne bih imao da mi nije bolje. I tu sam nenormalno zahvalan Darku Dimitrovu, ne kao producentu, kao saradniku nego kao prijatelju i čoveku – pričao je.

Ljubav Siniše Mihajlovića i njegove žene Arijane ostaje da živi kao legenda u svetu sporta i romantike, a uz zavet svom mužu, lepa Italijanka ima i novi brend o kojem treba da brine zbog svog supruga i porodice.

“Ljubavi, ja sam ti obećala”, piše Arijana svom Siniši Mihajloviću. Poruka je objavljena na njenom Instagramu na dan kad je preminuo čovek kojeg je volela 26 godina.

“Ja ću da vodim računa o njima, ne brini”, nastavlja ona u opisu uz porodičnu sliku, na kojoj su nasmejani, uz petoro dece koje je lepa Italijanka rodila slavnom fudbaleru. “Oni su naše najveće remek-delo. Nikad nećemo prestati da se volimo.

Siniša Mihajlović je preminuo 16. decembra, posle duge bitke sa leukemijom.Bolest mu je otkrivena slučajno, kad je otišao na testiranje koje je redovno obavljao nakon smrti oca. Pokojni Bogdan Mihajlović je, naime, preminuo od raka pluća, u 69. godini.

Arijana je bila uz Sinišu u najtežim trenucima njegove borbe sa bolešću. On je uspeo da je pobedi čak dvaput, a nekadašnja TV voditeljka je uvek naglašavala da muža neizmerno poštuje i zbog te njegove ogromne snage. Svoj posao ona je napustila upravo da bi se posvetila mužu i porodici.

“Najvažnija stvar u vezi u paru je poštovanje… Veoma te poštujem, zbog svega sa čim si se suočio u životu i zbog načina na koji si uvek brinuo o svojoj porodici”, napisala je jednom prilikom na Instagramu. Njene slike sa Mihom oduševljavale su i njene pratioce i Sinišine obožavaoce.

“Bila si divna supruga… Uvek uz svoju, i izvini što to kažem, takođe, i našu ljubav… Mi u Laciju to nikada nećemo zaboraviti”, napisao joj je jedan navijač tima u kojem je Siniša igrao šest sezona.

Arijana je s velikom ljubavlju dočekala i unuče koje im je podarila ćerka Virdžinija. “Ljubav se ne meri, ljubav se prosto daje”, pisala je o bebici Violante, a setan pogled u unučicu otkriva da je i sama bila spremna da rodi još jedno. Miha je nedavno priznao da je Arijana zatrudnela u 50. godini, ali je ova trudnoća izgubljena.

Kao što se Siniša borio za život, tako se i njegova žena borila za njega, ali i za svoju decu, porodičnu slogu, mir i svoju sopstvenu snagu. Pre nekoliko nedelja pokazala je i novog kućnog ljubimca, priznavši da je mali pomeranac tu kako se ona “ne bi osećala sama”.

Prvog novembra, ona je najavila da osnivaju novi modni brend koji će nositi ime Lemiha. Bilo je to ostvarenje njenog sna, a nije tad znala da će nadimak njenog muža, legendarnog fudbalera, uskoro postati znak koji im on ostavlja u nasledstvo.

Kada je kobnog 16. decembra u 6.30 objavila odlazak svog muža nije imala snage da nešto sama kaže. Odabrala je Šekspira, jedinog koji može da opiše ljubav kakvu su njih dvoje imali: “Kad više ne budeš deo mene, od sitnih zvezda ću načiniti tvoj lik na nebu, toliko lep, da će se čitav svet zaljubiti u noć i prestati da obožava sunce.”

Siniša je sahranjen 19. decembra, u Rimu, a na poslednji počinak ispratili su ga porodica i stotine prijatelja i kolega, kao i hiljade navijača i obožavalaca.

Afšin Esmail Gaderzade (20) iz Irana upravo je proglašen za najnižeg čoveka na svetu prema Ginisovoj knjizi rekorda. Visok je 65,24 cm i po veličini sličan lubenici.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Afšin Esmail Gaderzadeh (20), je proglašen za najnižeg čoveka na svetu jer je visok samo 65,24 cm. Prethodni rekord za najnižeg čoveka držao je Edvard Ninjo Ernandes iz Bogote u Kolumbiji, koji je bio visok 72,1 cm.

Afšin je rođen u zabačenom selu u okrugu Bukan, provincija Zapadni Azerbejdžan u Iranu, i njegov život nije uvek bio lak. Kuća u kojoj živi je skromna i iako njegova porodica vredno radi, ponekad je prava borba da obezbedi dovoljno za život, lekove i lečenje.

“Samo razmišljanje o tome da ste u društvu ljudi koji drže Ginisove rekorde je kao san. Ponekad ne mogu da verujem. To je kao da se sutradan probudiš i ceo svet sada zna ko si. Magično je. Sviđa mi se pažnja koju dobijam od ljudi. Zbog toga se osećam posebno. Moj san je da mogu da pomognem roditeljima. Ovo globalno priznanje bi moglo da mi pomogne da to postignem”, rekao je Afšin.

Pošto nije u mogućnosti da ide u školu, Afšin ne može dobro da čita i piše, iako je oduševljen što je nedavno naučio da piše svoje ime. Takođe je bio zadovoljan što je nedavno dobio telefon od prijatelja, što mu je omogućilo da se više poveže sa drugim ljudima.

Afšin je dodao: “Uopšteno govoreći, telefoni su teški za dugotrajnu upotrebu, ali ipak uspevam”, Veoma je otvoren i prijateljski nastrojen – i stoga je veoma popularan među meštanima u svom selu. Afšin ne može sam da putuje u selo i uvek je u pratnji jednog od roditelja. Iako zapravo može da hoda, ponekad više voli da ga nose.

Dodao je: “Znam ko je najviši čovek na svetu. Možda stanem u njegove dlanove”.

Glavni urednik Ginisove knjige rekorda Kreg Glendej i zvanični sudija Kanzi El Defravi bili su prisutni na dan merenja zajedno sa dr Binduom Devaradžanom. Merenja su obavljena tri puta na dan verifikacije, što je rezultiralo tačnom rekordnom visinom, piše Dejli star.

“Bila je privilegija upoznati Afšina i njegovu porodicu i potvrditi da je on novi najniži odrasli muškarac na svetu. Sa samo 65,24 cm ne samo da je nadmašio postojeći rekord, već je i jedan od najnižih ljudi koji su ikada nosili ovu titulu. Sudeći po entuzijazmu koji je pokazao tokom posete Dubaiju, on je više nego spreman da uživa u svom novostečenom statusu slavne ličnosti i postane poznato ime. Već je precrtao jednu stavku sa liste želja: da poseti vrh Burdž Kalife, najvišu zgradu na svetu”, rekao je Kreg.

(Kurir.rs/Mondo)