Author: ollo

Sveštenik Majk Hol radio je u Velsu kada su ga zabrinute komšije pozvale i rekle da su videli neke ljude na njegovom imanju. Vratio se u Luton u Bedfordširu i otkrio da u kući nema njegovih stvari i da su u toku građevinski radovi.

Šokiranom vlasniku kuće je otac “novog” vlasnika naredio da izađe napolje i da je na “tuđem posedu”. Kako prenosi BBC, istragom je utvrđeno da je Hol bio prevaren, a da su “novi vlasnici” kupili kuću za 131.000 funti na osnovu falsifikovanih dokumenata navodnog prodavca.

Policija mu je, prema navodima, prvobitno rekla da nije počinjena nikakva prevara jer je imovno-knjižna dokumentacija na internetu pokazala ime novog vlasnika. Policajci su mu savetovali da kontaktira svoje advokate u vezi sa građanskim malverzacijama, ali su od tada pokrenuli istragu o razornom incidentu. Hapšenja pak nije bilo.

Govoreći u emisiji na BBC Radiju 4, gospodin Hol je rekao da je “došao do ulaznih vrata, pokušao da otključa svojim ključem koji je uvek otvarao, ali da nije uspeo i da se tom prilikom na vratima pojavio nepoznati muškarac.

– Gurnuo sam ga u stranu i ušao u kuću. Zaista nisam znao šta on tamo radi. Kada sam ugledao enterijer, potpuno sam se šokirao. Nameptaj, tepih, zavese, sve je bilo novo, a moje stvari su izbačene. Zaprepastio sam se, a policija mi je rekla da ne veruju da je ovde počinjeno krivično delo. Prosto neverovatno – rekao je ogorčeni čovek.

Kasnije je otkriveno da je vozačka dozvola gospodina Hola korišćena za lažno predstavljanje, dok je bankovni račun otvoren na njegovo ime.

Advokati nisu davali izjave za medije povodom ovog slučaja kako ne bi ometali sudski proces, dok iz zemljišnih registara kažu da se svake godine registruje “veoma mali broj lažnih transakcija”, uprkos napora nadležnih da to spreče. (objektiv.rs)

Iza svakog uspesnog deteta stoje roditelji koji su verovali u njega, a pravi dokaz za to jesu majka i otac Novaka Đokovića koji su se tokom odrastanja svojih sinova susretali sa veoma teškim životnim okolnostima dok su proslavljenog Noleta pripremali za sam teniski vrh. Mnogo su žrtvovali oni u svakom smislu, a između ostalog i finansijski zbog ogromnih izdataka koje tenis iziskuje, međutim uvidevši njegov talenat, veliku želju i požrtvovanost, bili su spremni na svaki vid rizika. Preuzeo je Novak presto belog sporta i roditelje učinio najonosnijima, međutim sve te godine ostavile su određenog traga što se u jednom momentu odrazilo i na zdravstveno stanje Srđana Đokovića kao i njegove supruge Dijane.

Nije do sada na te osetljive teme u javnosti govorio otac teniskog šampiona, te mnogi ne znaju kroz kakve probleme je sve prolazila porodica Đoković, ipak odlučio je Srđan da otkrije mnoge detalje iz života svog sina, a dotakao se i bolesti koju je jedva preživeo:

– Nekih petnaest godina života smo moja žena Dijana i ja posvetili Novaku i žrtvovali zbog njega da bi on bio to što jeste. Naši sinovi Đorđe i Marko su takođe patili zbog toga, njima nismo mogli toliko da se posvetimo, ni psihički ni finansijski. Mogu da kažem da je Đorđe bio čak i veći talenat za tenis od Novaka u tim nekim mlađim godinama, ali smo mi morali da se fokusiramo na Novaka. Bilo je mnogo teških situacija. Čak sam i od Novaka krio koliko je teško jer sam pred decom morao da budem jak. A onda se zatvorim u kupatilo i tu se slomim da oni ne vide. Noletu sam tek kada je imao 17 godina rekao kakve sve probleme imamo jer on ništa od toga nije znao. Nije znao čak ni da smo živeli u iznajmljenim stanovima, a morali smo pet stanova da promenimo. Tek kada su njemu neki ljudi počeli da pune glavu šta treba da radi i kako, tada sam mu rekao koje smo sve probleme imali – otkrio je Noletov otac, a kao posledica stresa zdravstveno stanje Srđana Đokovića, ali i njegove supruge Dijane bilo je ugroženo.

– Punih petnaest godina smo živeli pod velikim stresom zbog Novaka. Zato mi je srce stradalo. Dijana je pre nekih dvanaest godina imala zdravstvenu krizu iz koje se jedva izvukla, a ja sam pre devet godina jedva preživeo. Imao sam sepsu, vodu u plućima i dve jake bakterije. Kada sam stigao u bolnicu u Minhen nisu hteli da me prime jer su mislili da sam gotov. Nisam mogao ni vazduh da udahnem. Jedva su me nekako primili, a onda sam se iz inata izborio. Snaga uma mi je pomogla da preživim tu situaciju, baš kao što Novaku pomaže snaga uma da izdrži na terenu kada mu je najteže – ispričao je Srđan Đoković, a kako prenosi “Svet”, on je takođe otkrio i da Noletovu i Jeleninu decu, Taru i Stefana ne viđa često iako su u Srbiji:

– Oni idu u vrtić ovde u Beogradu. Viđam ih, ali ne tako često zato što imaju mnogo obaveza – zaključio je otac proslavljenog sportiste. 

Pjevačica Dragana Todorović poznatija kao Jana, je odlučila podijeliti par infomacija u znak sjećanja na njenog kolegu i velikog prijatelja, legendarnog Šabana Šaulića.

Ona se prisjetila i ispričala trenutak kada je saznala za Šabanovu smrt. Jana je navela da se vozila automobilom, kada joj je zazvovnio mobitel i predstavio se novinar koji je htio da ona da izjavu i kaže svoju reakciju na vijest o Šabanovoj pogibiji. Rekla je da je u tom trenutku zaustavila automobil i vrisnula. Jana tvrdi da se osjećala kao da je izgubila bližeg člana porodice, i da je to bio jako težak period za nju.

Jana i Šaban su imali zajedničke turneje po inostranstvu, iz razloga što su oboje jako traženi i popularni pjevači.

Prisjetila se i najgoreg odnosno najtužnijeg nastupa kojeg su imali zajedno. Gazda slavlja se toliko napio, da je tražio da njih dvoje stoje pored njegovog  stola i da pjevaju jednu te istu pjesmu ‘Milicu Stojan voleo’. Dok je Šaban pjevao to, on je pred njihovim očima počeo da tuče svoju kćerku koja je imala oko osamnaest godina. Na kraju je neko od prisutnih pozvao policiju, a suza djevojke je stigla čak do Šabana, koji je poslije rekao Jani da mu je toliko bilo teško, i da je cijelo vrijeme imao pred očima da je to suza Ilde ili Sanele.

Otkako se naslednik Dragane Mirković udostojio da otvori profil na “Instagramu” zantiželjna javnost i mediji prate ga u stopu. Za svega par meseci doznalo se da pevačicin sin voli muziku, da je vatreni fan formule jedan, da ima izuzetno visoko obrazovanje, kao i da je pasionirani ljubitelj putovanja i zaštitnik svoje majke i sestre Manuele. Ono što je ostalo zagonetka je ko jedevojka Marka Bijelića.

Najnovijom fotografijom, međutim, sin Dragane Mirković i u vezi tog detalja pre par dana dao je malu naznaku. Naime, on se pratiocima javio sa hrvatskog primorja na kojem provodi leto, a zaključak je da ne odmara sam, već u društvu devojke, čiji je lik skrio.

Po mišljenju mnogih devojka Marka Bijelića želi da ostane tajnovita, dok on nastoji da joj tu želju ispuni, ipak doznalo se da je reč o lepoj Anastasiji. Novo pitanje javnosti je šta mama Dragana misli o sinovljevoj izabranici.

Kompozitor sad čeka da telo njegovog sina stigne u Srbiju.

Tekstopisac Milan Radulović Laća, sin pokojne hitmejkerke Marine Tucaković i kompozitora Aleksandra Radulovića, pronađen je prekjuče u toku dana mrtav na ulici u Izraelu, a Futa je van sebe otkako je čuo da je izgubio i drugog naslednika, zbog čega mu više nije do života. Kako Republika saznaje, Radulović je juče tokom celog dana bio u kući s kumom Marijanom Petrović i najboljim prijateljem koji ga nisu ostavljali samog, a sve zbog toga što im je rekao da mu se više ne živi i da hoće da ide kod svoje porodice.
Naime, prijatelj porodice Radulović ispričao nam je da je Futu ubila vest da je Laća mrtav, te da sada izgleda kao biljka i samo priča da ne želi više ni on da živi. Kako kaže, Futa samo čeka da se telo njegovog sina prenese u Srbiju da bi mogao da ga sahrani u miru.

– Poslednje informacije koje Futa ima iz razgovora sa sinom jesu da je 19. decembra trebalo da se vrati u Srbiju. Od 12. decembra ne zna šta se dešavalo s Laćom, zato je prijavio njegov nestanak, ali je mislio da je sve u redu jer je znao da je daleko i da je na putu. Kad su mu javili da su ga našli mrtvog, njemu se slošilo, ceo svet mu se srušio u tom trenutku, a kome ne bi?! Zamislite, nedajbože, u takvoj situaciji vas. Čovek je izgubio sve.To više nije isti čovek – kaže za naš list porodični prijatelj porodice Radulović i otkriva da se od Fute sada ne odvajaju kuma Marijana i još nekoliko Laćinih drugova, koji sad strahuju da ne presudi sebi s obzirom na to da se ne miri s činjenicom da je ostao bez oba deteta:

– Futa plače, gleda u jednu tačku, čovek više ne zna za sebe. Celu noć pričaju s njim, pokušavaju da ga uteše, ali šta možete da kažete čoveku koji je sahranio sina, ženu, posle i drugog sina?! Samo priča da mu se ne živi, da će sebi da presudi. Kumi priča: “Čim sahranim sina, odoh i ja, ne mogu više i neću da živim. Otišao bih i pre mog Laće, ali moram i njega da sahranim. Meni je mesto pored Marine i moje dece?!” Evo, dok s vama pričam, i ja plačem, nedajbože nikom takve crne sudbine. Ja razumem Futu kada tako priča, to su teške muke.

Nakon što smo se čuli s Futinim prijateljem, stupili smo u kontakt i s kumom pokojne Marine Marijanom Petrović, a ona nam je potvrdila da je kompozitor loše, te i da mu ni razgovori ne pomažu da se bol bar malo umanji.

– Nemamo nijednu novu informaciju otkako su nam javili da je Laća preminuo. Bila sam dokasno s Futom, šta da vam kažem. Futa je mrtav čovek u šoku je. Ostao je zatečen, nema više nikoga, kako čovek može da se oseća. Ja nakratko odem kući, ali nikad ga ne ostavljam samog. Tamo je žena non-stop koja je radila i dok je Marina bila živa, dolaze Laćini drugari kod njega, tako da je uvek neko tu s njim. Futa mi je juče rekao: “Sve sam mogao da zamislim da me u životu strefi, ali ovako nešto nikad ne bih pomislio.” Ne znam šta se Laći desilo, meni je to sada misterija. U Tel Avivu je bio smešten u hotelu, na put je otišao s društvom – priča Marijana i objašnjava da ništa nije ukazivalo na to da će da se dogodi tragedija kad se poslednji put čula s Milanom:

– Kad smo se poslednji put čuli Laća i ja, bio je veseo, normalno je pričao i imao je razne planove. Meni sad nije jasno kako je sam nađen, a nije se odvajao od ljudi koji su išli s njim. Što se obdukcije tiče, Futina želja je da se to ne radi, a ja sad ne znam da li ćemo morati zbog uzroka smrti. Futa ima želju da se odmah napravi sahrana, da se Laća sahrani u porodičnoj grobnici. N mu do života, čovek priča da mu se ne živi više. Šta da vam kažem… Laća je bio buntovan, svojeglav, išao je često protiv vetrenjača, ali je bio dobar. Žao mi je što se ovo desilo. Ne mirim se s tim da ga više nema – rekla je kuma za naš list.

Podsećamo, tekstopisac Milan Radulović Laća pronađen je mrtav u utorak na ulici u Tel Avivu, gde je ekipa Hitne pomoći po dolasku konstatovala smrt na licu mesta. Njega je otac Aleksandar Radulović prijavio kao nestalog 12. 12, kada mu se gubi svaki trag, kao i kontakt s bliskim ljudima iz Srbije.

Laća: Kad stignem kući iz Jerusalima,
doneću sveće da ih pustim u nebo

Laćina prijateljica Vera Vuksanović, konceptualna umetnica, na Instagramu se oprostila od tekstopisca objavivši poruku koju joj je poslao.

– Ići ću u Jerusalim, sigurno. Moja drugarica uzela mi je sveću u Jerusalimu i napravila zaštitu, i sad me tera, moram da nosim u rancu, da svuda nosim te sveće pošto ću sveti put da obiđem i onda na kraju donesem kući sveće iz Jerusalima i pustim u nebo da se zapale – obećao joj je Laća u poruci. Vuksanovićeva, skrhana bolom za prijateljem, objavila je i njegovu fotografiju.
– Lepoto, zar je moralo ovako? Počivaj u miru. Nek te anđeli čuvaju – napisala je Vera uz emotikone slomljenih srca.

Nije mi se vraćalo kući, u njoj je previše
crnila, u njoj sam izgubio brata i majku

Nedavno je Laća pričao u medijima da mu je lepše van Beograda pošto ga on asocira samo na tugu, smrt i depresiju. Kao da je predosetio smrt, govorio je da ne želi, kao majka i brat, u istim hladnom stanu da izgubi život, to jest da se ne uguši od jakih, a bolnih emocija.

– Pobegao sam od sebe, od svoje kuće, u kojoj je previše crnila, previše depresije, koja se sastojala samo na tome da radim. Ne spavam, i to prosto ne može zdrav mozak više da izdrži. Ne nedostaje mi Beograd, nedostaju mi roditelji, određeni prijatelji i uvek kad se vratim u Beograd ne prija mi, ne legne mi dobro. Traumatično je, dosta se toga desilo. To je kuća gde mi je umro brat, to je kuća gde mi se majka razbolela, pa umrla, tu je i moj stan koji je i hladan, gde je stara instalacija, ne vraća mi se tu. Ti neki ljudi, svako je otišao na svoju stranu, što je meni potpuno okej. Imam taj stav da ne moram da se čujem s nekim deset godina. Ako je meni drag i neko koga volim, kad me pozove na telefon, ostaće ista emocija – kazao je on tada.

Bivša devojka: S Laćom
sam se čula 6. decembra

Nakon tragične i iznenadne smrtni sina Marine Tucaković, oglasila i Laćina bivša devojka pevačica Teodora Baković. Iako se o njegovom privatnom životu nije mnogo znalo, veza s ovom pevačicom je obelodanjena 2012, neposredno pre njenog pojavljivanja na muzičkoj sceni. Njih dvoje su i nakon raskida ostali u dobrim odnosima, a Teodora se potom povukla s estrade i udala. Međutim, s Laćom je ostala u kontaktu, a poslednji put su se, kako je sada otkrila, čuli dve nedelje pre njegove smrti.

– Laća će zauvek biti upamćen po svojoj genijalnosti, duhovitosti i vanserijskom talentu. Sam njegov glas me iste sekunde terao na smeh i pamtiću ga takvog, veselog. Zadnji kontakt smo imali 6. decembra, nakon kog je nestao s ovog sveta, ali će nastaviti da živi u srcima svih naših prijatelja, među kojima je bio neizmerno voljen i obožavan. Jedina uteha u svemu je što ga sada čuvaju Marina i Miloš – rekla je Teodora.

Komšije: Futa nam ne otvara vrata,
ne znamo da li će ovo preživeti

Futine komšije su šokirane još jednom tragedijom koja ga je zadesila i tvrde da ga niko od njih nije čuo ni video jer se zatvorio između četiri zida.

– Futa je van sebe od očaja. Ne znam kako će ovo preživeti. Slabog je zdravlja, a i retko je izlazio još otkad je naša Maki preminula. Ne otvara ni kad mu pozvonimo, a nema gde sada ići, sigurno je unutra… Svi smo uplašeni za njega! Juče po podne je bila jedna gospođa, mislim da im je to kuma. Čuli su se plač i jauci. Velika tragedija. Laća je u poslednje vreme slabije dolazio. Delovao je dobro i raspoloženo, ali majčina smrt ga je zauvek promenila, videlo se to – pričaju komšije.

Negotinac Vlada B. (65), nemački penzioner, poginuo je dok je, na neosvetljenom delu, prelazio put Negotin-Kladovo u neposrednoj blizini motela Jaz kod Negotina gde je bio svat na svadbi kod komšija iz ulice.

Na njega je “opel vektrom” naleteo K.D. (38) iz Dušanovca.

Nesrećni čovek je tek stigao na svadbeno veselje oko 22 sata i odmah se, po priči familije, vratio do svog automobila da proveri da li je zaključao vrata.

Automobil je bio parkiran sa druge strane puta, a u povratku ka restoranu, na nesrećnog čoveka je naleteo automobil i usmrtio ga na licu mesta.

– Vlada je sa familijom stigao u restoran nešto kasnije u odnosu na većinu svatova. Šta ga je teralo da se vrati da proveri svoj automobil zauveć će ostati tajna. Niko na svadbi nije video šta se desilo, samo je odjednom nastala pometnja, a mi nismo odmah shvatili šta se dogodilo – priča jedan od svatova.

Kako kaže, na samoj svadbi je bilo lekara koji su odmah izašli da pomognu nesrećnom čoveku, međutim mogli su samo da konstatuju njegovu smrt.

– Strašno je što se to uopše dogodilo, a pogotovu što je bilo na svadbi njihovih komšija. Svadba je bila velika sa više od 600 svatova, nastupale su poznate zvezde sa folk estrade, domaćini su se posebno potrudili, a tragičan događaj je sve poremetio. Najteže  je familiji, ali je teško i domaćinima, jer je tragedija upravo tada dogodila  – kaže svat.

Takođe, vozač automobila nije bio pod dejstvom alokohola i odmah se zaustavio i pokušao da pomogne nesrećnom čoveku, potvrdili su u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu.

Vlada je bio nemački penzioner, a u Berlinu gde je na radu proveo više od 40 godina, sada žive i rade njegovi sin i ćerka sa porodicama.

U kuči ožalošćene porodice okupili su se prijatelji i brojna familija. Najbliža porodica nije bila u stanju da govori o tregadiji koja ih je iznenada snašla.

Vlada B. sahranjen je u nedelju na negotinskom groblju.

Siniša Mihajlović bio je veoma emotivna osoba. Njegov karakter beskompromisnog borca na terenu bio je samo ljuštura, iza koje se skrivalo lice osećajnog i nežnog čoveka.

Njegova smrt potresla je celu Srbiju i Italiju. Iako je sahranjen u ponedeljak, na Svetog Nikolu, svoju krsnu slavu, o Siniši Mihajloviću se i danas priča sa posebnom pažnjom, osećajem i pijetetom. O velikom čoveku, još većeg srca, po čijem imenu bi trebalo da nosi ime budući nacionalni stadion u Srbiji.

Koliko je Siniša bio emotivan pokazuje njegov odnos sa roditeljima, ocem Bogdanom i majkom Viktorijom.

– Moj otac je bio vozač kamiona i umro je u 69. godini od raka pluća. Kada je umro nisam bio tamo pored njega. Mislim o tome svaki dan. Tokom rata molio sam ga da dođe u Italiju, ali je želeo da ostane u svojoj zemlji. Voleo bih da vidi kako su mu unuci odrasli. Kada su snovi u pitanju, ne razmišljam o podizanju Lige šampiona ili Skudeta. Moj san nije ostvariv, želeo bih da ponovo zagrlim svog oca. Majka me i dalje gleda istim očima kao kad sam bio dete. Ona ne govori italijanski, a moja deca slabo govore srpski. Ali svaki put kada nam dođe u posetu u Rim i vidim kako ih gleda, razumem da za ljubavi nisu potrebne reči – objasnio je Siniša Mihajlović u jednom intervjuu za “Gazetu”.

Jednom prilikom Siniša Mihajlović je tokom TV intervjua u Italiji otkrio da je njegov otac imao omiljenu pesmu, poznatu sevdalinku “Ne klepeći nanulama”. Bogdan Mihajlović rođen je u Bosni, u lijevčanskom selu Kukulje kod Srpca, danas je to Republika Srpska. Tamo i danas žive Mihajlovići, Sinišini stričevi i braća, veliki deo porodice po ocu.

Bogdan je kao mladić došao u Borovo, tamo se zaposlio u najvećem gumarskom kombinatu bivše Jugoslavije, zaljubio u Viktoriju i sa njom osnovao porodicu. Kupio i opremio kuću, dobio sinove Sinišu i Dražena. A, onda je došla 1990. godina, kada su mnoge stvari koje su bile duboko skrivane u Hrvatskoj počele da izlaze na videlo… Posebno prema svojim komšijama Srbima.

Siniša Mihajlović nikada nije bežao od teme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.

– Ratovi, svi ratovi su sranje. Ali to bratoubilaštvo koje smo doživeli u bivšoj Jugoslaviji je najgore što može da se desi. Prijatelji su pucali jedni na druge, porodice su se rasturale. Video sam kako moj narod strada, gradovi bivaju razoreni, sve uništeno. Moj najbolji prijatelj je zapalio moju kuću. Moj ujak, Hrvat brat moje majke, hteo je da „zakolje kao svinju“ mog oca, samo zato što je Srbin. Njega, tog mog ujaka, pronašao je Arkan, trebalo je da ga ubiju, ali su kod njega pronašli moj broj telefona. Tako sam mu spasio život. Taj rat bio je poražavajuće za sve. Sve što ja kažem, mogu reći i neki Hrvat ili Bosanac. Doživeli smo ludilo istorije – bio je jasan Siniša Mihajlović.

Kurir sport

Aleksandra Božić (20), mlada Novosađanka koja se u noći između petka i subote ubila skokom sa Mosta slobode, sahranjena je danas na Petrovaradinskom novom groblju.

Na večni počinak Aleksandru su ispratili porodica, drugari iz škole i fakulteta, profesori, a među svima njima provejavalo je samo jedno pitanje – zašto? Nikome od onih koji su došli na njenu sahranu nije bilo jasno zašto je mlada Novosađanka digla ruku na sebe.

– Lutko, što nas napusti…srećo, što nas napusti…što nam ode – lelekala je nad belim kovčegom Aleksandrina majka koju su, skrhanu od bola, sve vreme pridržavali da ne padne. Uz suze i jauke, ona je primala saučešća za svoju mezimicu, i dalje ne verujući da je digla ruku na sebe.

Nekolicini ljudi, koji su bili na sahrani je zbog velike vrućine pozlilo, pa su odvedeni u hlad.

Od Aleksandre su se oprostila i trojica sveštenika Srpske pravoslavne crkve, ali bez obreda, uz prigodne reči jednog od njih.

– Smrt je ono što dođe svima nama, a ne znamo ni otkud, ni zašto baš tada. Pogotovu je običnom ljudskom umu neshvatljivo kada ode neko ovako mlad – rekao je sveštenik SPC i pozvao prisutne da se od Aleksandre oproste uz molitvu ”Oče naš”.

Jedna od njenih profesorica podsetila je da je Aleksandra rođena 1998. godine u Prištini, ali da je osnovnu i srednju školu završila u Novom Sadu, kao i da je studirala na dva fakulteta.

– Otišlo je naše milo dete, ali bez odgovora na pitanje: ”zašto tako?”. To će ostati za sve nas večita zagonetka i pitanje da li je moglo, a moglo je drugačije – ocenila je profesorica pokojne Aleksandre.

Podsećamo, Aleksandra je nestala u noći između petka i subote, a prema rečima očevidaca, devojka koja je odgovarala njenom opisu skočila je sa Mosta slobode oko dva sata posle ponoći.

Nakon dvodnevne pretrage Dunava, pripadnici specijalnih ronilačkih jedinica Žandarmerije pronašli su u nedelju oko 19 sati Aleksandrino telo u vodi u Petrovaradinu kod Udruženja ribolovaca “Šaran”.

Aleksandrin brat Luka i dalje ne može da veruje da mu više nema sestre i kaže da ništa nije ukazivalo na to da je nameravala sebi da oduzme život.

Aleksandru je iz centra grada taksista dovezao do autobuske stanice u blizini mosta. Iz izvora bliskih istrazi saznajemo da je taksista na saslušanju rekao da ništa nije odavalo da će devojka učiniti sebi nažao, kao i da je taj vikend imao dosta vožnji na toj relaciji.

On je rekao da devojka tokom vožnje nije pričala, da je izašla na stanici pre mosta i platila vožnju, a da je on otišao misleći da će odatle ići autobusom kao i mnogi mladi koji žive u tom delu Novog Sada.

Obdukcioni nalazi Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu potvrdili su da na devojčinom telu nije bilo tragova nasilja, objavile su “Novosti”. Tokom narednih dana biće završena i toksikološka analiza.

BMW je najpre udario u žardinjeru i petnaestak metara dalje se zaustavio udarivši u stub zgrade

Srba Živković (20) preminuo nakon što je njegov drug S. B. (27) izgubio kontrolu nad BMW i zakucao se u zgradu na Bulevaru Nikole Tesle u Nišu.

Srba Živković (20) iz Gornje Vrežine poginuo je u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se u noći između subote i nedelje dogodila na Bulevaru Nikole Tesle u Nišu. Živković je bio putnik u automobilu BMW, kojim je upravljao njegov prijatelj S. B. (27), a nesreća se desila kada je S. B. ušao u kružni tok i, umesto da prati put, nastavio pravo i zakucao se u zgradu nekadašnje firme “Niš auto”.

BMW je najpre udario u žardinjeru i petnaestak metara dalje se zaustavio udarivši u stub zgrade. Udarac je bio koban po Živkovića, jer je udarac bio s bočne strane na kojoj je on sedeo.

Jovanku i Đorđa Vučkovića, koji su bili Srbini najbolji prijatelji, bili su na licu mesta dan kasnije.

– Srba je u subotu uveče bio kod S. B. kući, jer su tamo bile i neke drugarice. Oko tri sata ujutro su krenuli da te devojke odvezu kući, a tragedija se desila kada su se vraćali kući u Gornju Vrežinu – pričaju prijatelji i nastavljaju: – Ne možemo da shvatimo da ga više nema. Uvek je bio nasmejan, vedar, spreman na šalu. Voleo je život, boemčina je bio i zato je uvek bio dobrodošao u svako društvo. Radio je u fabrici za proizvodnju kesa.

U porodicu Živkovića juče su dolazili prijatelji, rođaci i komšije da izjave saučešće. Srbin otac Miloš Živković kaže da ga je policija u šest sati ujutro obavestila o smrti sina.

– Njega i sestru nisam očuvao odmalena. Radio sam danonoćno da ih izvedem na put i ne mogu da shvatim da sada treba da sahranim sina, sada kada je postao svoj čovek – kaže otac.

On dodaje da poznaje mladića koji je izazvao sudar i da se njegov sin družio s njim svakodnevno poslednjih godinu dana.

– S. B. je u bolnici i šalje mi poruke da mu je žao i izvinjava mi se. Čuo sam da je vozio pijan i da je vozio brzo – kaže otac.

Meštani Gornje Vrežine kažu da nije tajna da S. B. voli brzu vožnju.

– Čuli smo i da nema dozvolu, pa smo svojoj deci govorili da izbegavaju da s njim sedaju u auto. Priča se da je u trenutku nesreće imao 1,2 promila alkohola – kaže meštanin.

Slaviša Savić, očevidac jezive nesreće, kaže da je pozvao Hitnu pomoć, ali da je mladić već bio mrtav.

– Začuo se jak udarac, lomljava stakla. Dečko koji je izašao iz auta se držao za glavu i stalno ponavljao: “Jao, šta sam uradio!” Pozvao sam Hitnu pomoć i policiju. Pipnuo sam puls drugom momku, nisam ništa osetio. Ovaj momak koji je vozio hteo je da ga izvuče iz automobila, ali ja sam rekao da je bolje da ga nestručno ne izvlačimo, da ne pogoršamo. Nadali smo se da je živ – objašnjava uznemireni Savić.

Za sada nije poznat uzrok smrti.

Maksi Džez preminuo je u 66. godini života saopštili su članovi benda “Faithless” na društvenim mrežama.

Maksi DžezFoto: Youtube Printscreen/ muzikxpress

“Faithless” britanska je muzička grupa čiji je stil, kako sami članovi grupe kažu, između hip hopa i densa. Iako su najpoznatiji po svojim dens hitovima, u njihovoj diskografiji se nalaze pesme širokog spektra žanrova.

–  Srce nam je slomljeno što kažemo da je Maxi Jazz umro sinoć. On je bio čovek koji je promenio naše živote na toliko načina.

– Dao je pravo značenje i poruku našoj muzici. Bio je jedno drago ljudsko biće, iamo je vremena za svakoga i mudrost koja je bila i duboka i dostupna – napisali su oni, pa dodali:

– Bila je čast i pravo zadovoljstvo raditi sa njim. Bio je briljantan tekstopisac, DJ, budist, veličanstvena pojava na pozornici, ljubitelj automobila, beskrajni govornik, prekrasna osoba, moralni kompas i genije.

Za sada nije poznat uzrok smrti.