Na auto-putu ka Novom Sadu, kod skretanja za Batajnicu, noćas oko 1 sat prolaznici su zatekli muškarca u lokvi krvi bez svesti i odmah pozvali policiju i Hitnu pomoć.
Povređeni, identifikovan kao M.M. (40), prevezen je u bolnicu, gde je utvrđeno da ima krvarenje na mozgu. Njegovo stanje je kritično.
Za sada nije poznato ko ga je i kada udario, a postoji sumnja da je povrede zadobio u naletu automobila. Ne isključuje se mogućnost da je pretučen na drugom mestu, a kasnije izbačen iz automobila.
Na današnji dan u ponoć se dogodilo najmonstruoznije trostruko ubistvo koje jug Srbije odavno ne pamti kada je penzionisani vatrogasac Goran Džonić (60) iz koristoljublja ubio svog brata Gorana Đokića (57), njegovu suprugu Gordanu (56) i svoju bratanicu Lidiju (25).
Džonić je zbog zločina 26/27. septembra 2021. godine osuđen na doživotni zatvor i trenutno je iza rešetaka. Najveći dokaz za njegov krvavi pir u selu Moravac kod Aleksinca je pištolj na kome je nađen biološki materijal devojke Lidije za koju se ceo ovaj kraj pita “kako je imao srca da puca u nevinu devojku” i to zbog para.
Kako smo pisali, ovaj osuđeni trostruki ubica Goran Džonić iz sela Moravac izdržava kaznu doživotnog zatvora, a uskoro će morati opet da bude podvrgnut medicinskom veštačenju kako bi se ustanovilo da li može da prati sudski proces za takozvanu naplatu nematerijalne štete na sudu u Nišu jer je navodno isfrustriran. Kako nezvanično saznajemo, on i dalje negira da je sam izvršio ovo ubistvo i kao i ranije tvrdi “da mu je sve namešteno”.
Goran Džonić Foto: Privatna Arhiva, Kurir/D.Ilić
On ih je zbog koristoljublja odnosno novca ubio pištoljem na mestu Dudine bare kod sela Moravac, a potom pokušao da ih zapali.
Kako nezvanično saznajemo, ovaj penzionisani vatrogasac se žali na depresiju zbog po njegovom tvrđenju, visoke zatvorske kazne. Posle istrage, dokazano je da je na njegovom placu u Moravcu, ali i u kući, nađeno ukupno 43.000 evra. Taj novac potiče, kako je forenzika dokazala na sudu, iz automobila Gorana Đokića. On je, za nesreću, često nosio velike svote novca u vozilu jer se bavio menjačkim poslovima.
Porodica Đokić, ali i Gordanina familija će izaći na groblje na pomen svojim najmilijima, a meštani Moravca se i dan danas pitaju kako se ovaj plašljivi čovek, kako su ga ranije okarakterisali, usudio i izveo sam tako monstruozan zločin. On je tog dana sačekao Đokiće da krenu za Aleksinac iz Moravca jer su bili na ručku kod baka Stojanke, Goranove majke.
Ubijena porodica Đokić Foto: Privatna Arhiva
Sačekao ih je na raskrsnici, a onda je verovatno pod prisilom pištoljem odveo na mesto Dudine bare. Tamo ih je likvidirao pa seo za volan u bratovljev “Pasat” da bi se odvezao kod sela Trnava i u šumi zapalio automobil. Vratio se žutim skuterom koji je prethodno ostavio na tom mestu. Kamere iz okolnih kuća i lokala su ga usnimile mada je na sudu tvrđeno kako to on nije bio on. Porodici je rekao da je išao na pecanje. Nakon toga je prošlo desetak dana kada je potraga za telima bila intenzivirana. Đokići su nađeni ustreljeni u jednoj jarugi gde je pokušano i da se zapale njihova tela.
On je neki dan ranije vratio u celosti dug od 10.000 evra nekom rođaku što je saznala policija tako da su ga “pritisli” da prizna, a on im je odao da se pištolj nalazi u kaminu kuće u Aleksincu. On je čak naznačio i svoja dva sina kao moguće saučesnike tako da su i oni dugo bili u pritvoru. Dokazano je da nisu imali nikakve veze sa zločinom, a imali su i čvrst alibi. Motiv bi, kako je ranije rečeno na sudu, trebalo tražiti u pohlepi i ljubomori prema bratu Goranu Đokiću.
Činilo se kao da u toj kući nema nikoga, svetlo nije gorelo, samo se čuo plač bebice
Sve je počelo jednog dana, kada je komšija u blizini čuo plač bebe. Nije mnogo obratio pažnju i vratio se svojim svakodnevnim aktivnostima, ali stanovnici ruskog grada Jaroslavlja, nikada neće zaboraviti taj incident.
Međutim, sledećeg dana je čuo isto! Činilo se kao da u toj kući nema nikoga, svetlo nije gorelo, samo se čuo plač bebice. U tom trenutku, čovek je pozvao policiju. Kada je policija ušla unutra, kuća je bila potpuno prazna. Ljudi koji su tu živeli, nestali su bez traga. Jedino što su za sobom ostavili je mala beba.
Jednogodišnja devojčica je pronađena na hladnom i prljavom podu i bilo je jasno da je danima bila sama! Tokom istrage, saznali su bebino ime, ali nikako nisu mogli da pronađu njene roditelje.Bebu su preimenovali u Liza i odveli je u bolnicu, gde se za nekoliko dana oporavila.
U toj istoj bolnici, našla se i žena po imenu Ina Nika, koja je došla u posetu svom bolesnom sinu. Jednom prilikom, čula je plač u susednoj sobi, pa je ušla da vidi o čemu se radi. Videla je malu Lizu i istog momenta joj je proradio majčinski instinkt. Od tog dana, Ina je svakog dana malenoj donosila igračke, odeću i hranu.
Jednog dana, Ina je shvatila da Lize više nema. Kako se Liza oporavila, odveli su je u sirotište. Mnogo joj je nedostajala, pa je odlučila da je nađe. Kada ju je ponovo videla, bilo joj je jasno da želi da je usvoji.Nakon zakonske procedure, konačno ju je dovela kući!
Liza je tada imala dve godine i bila je pomalo traumatizovana.Ina nije posustajala, dajući joj pažnje i ljubavi koliko i svojoj biološkoj deci. Bila je sigurna da će, uz mnogo ljubavi i topline, malena biti u stanju da prebrodi i zaboravi crne dane.
Kada je Liza malo porasla, majka ju je upisala u plesnu školu, nadajući se da će devojčica da se oslobodi, stekne samopouzdanje i probudi svoja čula. Očigledano je bilo da je to bila sjajna odluka! Uz ples, ali i ljubav nove porodice, Liza je procvetala u divnu i srećnu devojčicu!
Kako je Liza tamnoputa, dodatno se isticala među svojim vršnjakinjama, pa su je često vređali. Međutim, ona je dana tinejdžerka koja ima nekoliko nagrada sa takmičenjima lepote, a čak je dobila i svoj prvi angažman kao model! Njena neverovatna priča i karijera modela, učinili su da postane poznata širom Rusije!
Ubrzo, njena biološka majka je saznala za to. Sada, kada je Liza poznata, majka je pokušala da stupi u kontakt sa njom, ali nije u tome uspela. Liza je upoznata sa slučajem i primila je dosije o svojim roditeljima, pa je na njoj da odluči da li želi da upozna ženu koja ju je ostavila samu, na hladnom i prljavom podu kuće koju je napustila.
Svake jeseni vraćamo kazaljke unazad i podsjećamo se da vrijeme, iako neumoljivo, još uvijek zavisi od naših dogovora. Iako se mnogi raduju dodatnom satu sna, sve je više onih koji se pitaju – ima li pomicanje sata danas uopće smisla?
Ova praksa, koja se iznova ponavlja svake godine, nekada je bila predstavljena kao praktično rješenje za uštedu energije. Ideja je bila jednostavna: više dnevnog svjetla navečer znači manju potrošnju struje. U doba kada je radni dan bio strogo vezan za prirodnu svjetlost, to je možda i imalo logike.
Kada dani postaju kraći, a noći sve duže, pomicanje sata često unosi zbrku i nelagodu. Svake godine barem neko u porodici zakasni na posao ili prerano stigne na dogovor jer je zaboravio da prilagodi analogni sat. Digitalni uređaji tu promjenu obavljaju automatski, ali zidni satovi i budilnici traže ručnu intervenciju, što dodatno naglašava zastarjelost cijelog koncepta.
Stručnjaci već godinama upozoravaju na negativne posljedice ovog sezonskog rituala. Brojna istraživanja pokazuju da promjena sata remeti biološke ritmove, povećava rizik od saobraćajnih nesreća i može uticati na srčano zdravlje. Iako je Evropska unija još 2019. predložila da se ova praksa ukine, politički dogovor o tome da li bi se trajno zadržalo ljetno ili zimsko vrijeme još uvijek nije postignut. Rezultat? Kazaljke se i dalje, uporno i bespotrebno, pomiču dva puta godišnje.
Ove jeseni, u noći s 25. na 26. oktobar 2025. godine, sat će se u tri ujutro pomaknuti unazad na dva sata. To znači da ćemo dobiti dodatni sat sna, ali i još kraće dane. Na prvi pogled to izgleda kao mala pobjeda – ko bi se bunio zbog dužeg jutra? Međutim, već nakon nekoliko dana osjeti se da mrak dolazi ranije, što mnogima utiče na raspoloženje i motivaciju.
Ljekari savjetuju da prelazak na zimsko računanje vremena ne shvatamo olako. Iako je riječ o samo jednom satu, tijelo osjeti promjenu i treba mu nekoliko dana da se prilagodi. Stručnjaci preporučuju da se nekoliko dana ranije postepeno prilagođavamo – odlazak na spavanje i buđenje pomjerati za 10 do 15 minuta, kako bi prelazak bio što bezbolniji.
Dok čekamo da se političari konačno dogovore o ukidanju ove prakse, ostaje nam da se snalazimo kako znamo. Većina građana želi da se pomicanje sata ukine, ali odluka o tome hoćemo li trajno ostati na ljetnom ili zimskom vremenu i dalje je na čekanju. U međuvremenu, jedina sigurna korist od ove promjene je dodatni sat sna – mala nagrada koja barem na kratko ublažava nelagodu zbog sve kraćih dana.
Zimsko računanje vremena tako ostaje kao podsjetnik na prošla vremena kada je svjetlo značilo uštedu, a ritam života bio jednostavniji. Danas, u eri digitalne povezanosti i umjetne rasvjete, sve više djeluje kao zastarjela navika koja samo unosi stres i zbunjenost.Sat vremena dužeg sna bez grižnje savjesti možda i nije veliko rješenje, ali je mali podsjetnik da ponekad i najstarije navike mogu pružiti trenutak odmora – makar na jednu noć.
Strahuje se da je najmanje 100 ljudi poginulo u urušavanju rudnika zlata u nigerijskoj saveznoj državi Zamfara, izjavili su danas preživeli i meštani.
Rudarsko okno na nalazištu Kadauri u oblasti lokalne samouprave Maru urušilo se juče dok je desetine rudara radilo pod zemljom, rekli su očevici za Rojters. Akcije spasavanja nastavljene su i danas.
Sanusi Auval, lokalni stanovnik koji učestvuje u spasilačkim operacijama, rekao je da je iz ruševina izvučeno najmanje 13 tela, a među njima i telo njegovog rođaka.
“Imali smo sreće što smo spaseni. Od više od 100 ljudi, samo nas 15 je spaseno”, rekao je Isa Sani, koji je trenutno na lečenju zbog povreda.
Muhamedu Isa iz Udruženja rudara savezne države Zamfara potvrdio je da je došlo do incidenta i dodao da su se neki spasioci ugušili dok su pokušavali da iskopaju žrtve.
Ilegalna eksploatacija zlata česta je u Zamfari, gde naoružane bande često kontrolišu nalazišta, podstičući nasilje i nesreće sa smrtnim ishodom.
Pevačica narodne muzike poznata pod umetničkim imenom Gili (pravo ime Gul Tut) tragično je preminula nakon pada sa balkona svog stana u Činarčiku, u provinciji Jalova.
Vest o njenoj smrti potresla je njene obožavaoce i muzičku scenu u Turskoj.
Pevačica je imala 52 godine. Stanovala je u ulici Vali Akı, u naselju Harmanlar, na petom spratu jedne zgrade. Prema rečima očevidaca, komšije su odmah pozvale hitnu pomoć kada su primetile šta se dogodilo, ali je hitna pomoć po dolasku mogla samo da konstatuje smrt. Telo je potom prebačeno u mrtvačnicu bolnice u Jalovi.
Komšija Halit Bečergen (73) izjavio je da je Gili bila mirna i povučena osoba, koja nikome nije pravila probleme: „Neka joj Bog oprosti grehe i podari snagu njenoj porodici“, rekao je on.
Drugi komšija Sezgin Kaja takođe je pretužan: „Bio sam veoma potresen kada sam čuo vest. Bila je dobra osoba i umetnica koju su mnogi voleli. Cela mahala je pogođena ovom tragedijom.“
Po nalogu tužilaštva, Policijska uprava u Činarčiku pokrenula je istragu zbog sumnjivih okolnosti pod kojima je došlo do njenog pada.
Mladić M.B. je već poznat policiji zbog ranijih slučajeva nasilja prema nastavnicima u školi
Policija je razgovarala s mladićem i roditeljima, dok je slučaj prosleđen nadležnim organima
Tokom dana u blizini Medicinske škole u Čačku dogodilo se brutalno nasilje kada je mladić M.B. (20) fizički nasrnuo na petnaestogodišnju devojčicu N.P.
– Kako smo čuli incident je počeo kada je osumnjičeni u prolazu udario devojčicu ramenom. Nekoliko trenutaka kasnije, dok je N.P. sela na klupu zajedno sa drugaricama, M.B. se vratio i počeo da je udara pesnicama u predelu glave. Od siline udaraca devojčica je pala na zemlju, dok su njene drugarice u šoku posmatrale napad – kaže za RINU jedan od očevidaca.
Dodaju da je scena bila potresna i da su odmah obavestili nadležne službe.
Inače, M.B. je od ranije poznat policiji – već je prijavljivan zbog nasilja u školi koju je pohađao, i to nakon što je napao nastavnike.
– Uprkos tome, očigledno je da agresivno ponašanje nije sankcionisano na vreme, što je sada rezultiralo novim incidentom, kaže očevidac.
Policija je obavila razgovor sa mladićem i njegovim roditeljima, a slučaj je prosleđen nadležnim organima.
Italijanski pevač Kristijan, koji je tokom osamdesetih godina postigao veliki uspeh pesmama “Cara” i “Daniela“, preminuo je u 82. godini.
Nedavno je bio hospitalizovan na Poliklinici u Milanu zbog cerebralnog krvarenja, a vest o njegovoj smrti saopštila je porodica.
Poznati pevač bio je u braku sa voditeljkom i pevačicom Dorom Moroni. Nakon nekoliko iskustava u pozorištu i na filmu, Kristijan je vrhunac karijere dostigao osamdesetih godina, najpre pesmom “Daniela” (1982), a zatim i hitom “Cara” (1984).
Učestvovao je na šest izdanja Festivala u Sanremu, ali nikada nije pobedio. Godine 1984. sa pesmom “Cara” osvojio je treće mesto.
Tokom tih godina održao je brojne turneje širom sveta, u zemljama poput Australije, Južne Afrike i Sjedinjenih Američkih Država, gde je između ostalog nastupao i u čuvenom Madison Square Gardenu u Njujorku.
Zbog svog muzičkog stila i popularnosti koju je stekao osamdesetih, često su ga poredili sa španskim pevačem Hulijom Iglesijasom.
U jednom porodilištu u Moskvi 1972. godine, dežurna medicinska sestra je slučajno spazila koleginicu kako sedi na krevetu u ordinaciji, nespretno naslonjena na zid. Prišla je da vidi šta se dešava i izgledao je kao da drema, dok je u rukama držala buket ruža. Medicinska sestra je protresla koleginicu za rame, pokušavajući da je probudi. Zatim se u strahu trgla, videvši mrlje od krvi na belom mantilu i dršku noža koja je virila…
U roku od pola sata, stručnjaci i detektivi iz istražne grupe bili su u punom zamahu u porodilištu. Preminula je bila 47-godišnja Marija Ljubašina, gnekolog sa dvadeset godina iskustva. Asistirala je na bezbroj porođaja, stotine srećnih roditelja joj je bilo zahvalno, a sada joj je neko cinično oduzeo život baš na poslu, stavljajući joj buket crvenih ruža u ruku. Prva teorija koja im je pala na pamet bila je očigledna: osveta za lekarsku grešku. Ali upravo taj buket je zbunjivao detektive. Delovalo je nelogično za osvetu. Dok su tražili bilo kakve kontroverzne slučajeve u medicinskoj praksi Marije, odlučili su da provere i njenu porodicu.
Marija Ljubašina bila je udata za anesteziologa Nikolaja Ljubašina, koji je bio znatno stariji od nje; nisu imali dece. Svu svoju neistrošenu ljubav posvetila je tuđim bebama, brinući se o svakoj od njih. Pažljivo procenivši situaciju, policajci su odlučili da se fokusiraju na verziju moguće osvete.
Marija Ljubašina Foto: Printscreen Youtube
Spisak zaposlenih nestao
Za početak, detektivi su odlučili da razgovaraju sa Ljubašinim kolegama, u slučaju da neko zna da li je pokojnica imala neke loše odnose ili pretnje. Onda je policajce čekalo iznenađenje: spisak zaposlenih u porodilištu je nestao iz kadrovske službe. Bio je tamo juče, ali danas ga više nema! Zapanjujući nedostatak nepažnje. Dok je razgovarala sa detektivima, glavna lekarka Svetlana Kurjohina se ponašala nervozno i stalno je skretala pogled, što je privuklo njihovu pažnju. Odlučili su da je drže na oku. Ubrzo je policajac koji ju je posmatrao primetio kako Kurjohina napušta svoju kancelariju i kreće ka toaletu. Policajac je oklevao na vratima, ali osetivši miris paljevine, odbacio je stid i upao u ženski toalet. Kurjohina je stajala pored lavaboa, brzo spaljujući neka dokumenta. Kada je videla operativca, zbunjeno se ukočila, a zatim je briznula u plač. Dokumenti su se ispostavili kao spiskovi zaposlenih i lični dosijei nekih od njih.
Tokom ispitivanja, otkriveno je da je Kurjohina ukrala spisak zaposlenih kako bi prikrila prevaru. Koristeći svoj službeni položaj, registrovala je nepostojeće ljude kao ginekologe i naplaćivala im plate. Bila je to jednostavna šema koja je glavnoj lekarki donosila lep profit svakog meseca. Slušajući priznanje Svetlane Kurjohine, detektivi su smislili novu teoriju: možda je Ljubašina saznala za šeme glavne lekarke i platila za to svojim životom? Ali ova teorija je odmah odbačena, jer je u vreme Ljubašinine smrti glavna lekarka prisustvovala simpozijumu u Lenjingradu i vratila se na posao tek sledećeg dana, nakon što je dobila prijavu o zločinu. Ova informacija je proverena i potvrđena. Svetlana Kurjohina je pritvorena i optužena, ali samo za prevaru i proneveru javnih sredstava, a detektivi su nastavili istragu.
Marija je bila cenjena i voljena doktorka
Intervjuisali su celokupno osoblje porodilišta i nisu dobili nikakve informacije. Svi su tvrdili da je Mariju Ljubašinu poštovali i kolege i pacijenti. Istraga je došla do ćorsokaka. Onda je izvesni Arkadij Pavlov kontaktirao policiju. Ljubašina je nekoliko dana ranije pomagala njegovoj ženi na porođaju, i saznavši za smrt babice, mladi roditelji su bili šokirani, a Pavlov se nečega setio. Kada je njegova žena rodila sina, napravio je plakat sa čestitkama i popeo se na krov kotlarnice pored porodilišta.
Nažalost, pogrešio je, a soba njegove žene bila je malo dalje, ali je nenamerno video kako se dvoje ljudi u belim mantilima svađaju ispred prozora jedne od kancelarija. Muškarac i žena, a žena je veoma ličila na Mariju Ljubašinu… Detektivi su ovo svedočenje shvatili ozbiljno. Muškarac u belom mantilu? U porodilištu nije bilo toliko muškaraca, samo trojica – neurolog, pedijatar i anesteziolog (muž pokojnice).
Nikita Avdejev Foto: Printscreen Youtube
Detektivi su odlučili da sprovedu tajnu identifikaciju. Pozvali su muške lekare u ordinaciju pod izmišljenim izgovorom i procenjivali reakciju svedoka Arkadija Pavlova, koji se suočio sa teškim zadatkom da pokuša da identifikuje čoveka koga je video na prozoru, posebno otpozadi.
Međutim, Pavlov je odmahnuo glavom kada je ugledao sva tri muškarca iz osoblja porodilišta. U tom trenutku, visok, mladić u belom mantilu ušao je u ordinaciju, otkrivši da je to Nikita Avdejev, radnik. Pavlov je odmah reagovao: „To je on! Ovo je bilo neočekivano! Kakve veze ima osamnaestogodišnjak sa Marijom?!“ Sam Avdejev je negirao identitet i tvrdio da je zamenjen sa nekim drugim. Identifikacija od strane svedoka koji je video Avdejeva iz daljine i kroz prozor teško da je bila konačan dokaz njegove krivice, ali je bila dovoljna da dobije dozvolu za pretres Avdejevljeve kuće.
Pronađeni dokazi koji su potpuno promenili tok istrage
Mladi radnik je imao svoju sobu u komunalnom stanu. Detektive je iznenadila ne samo ta činjenica, već i izuzetno skroman nameštaj i gotovo potpuni nedostatak garderobe kod mladića. S druge strane,ne zarađuje mnogo… Iako je soba bila gotovo prazna, pretraga je ipak bila uspešna – ispod jastuka su pronašli fotografiju žene sa bebom. Žena je lako prepoznata kao Marija Ljubašina, samo što je ovde izgledala znatno mlađe! Detektivi su već shvatili opštu sliku, ali je bilo potrebno da ispitaju samog Avdejeva i dobiju dodatne detalje.
Istina, mladić se opirao hapšenju, ali je ipak uhvaćen. Nije više imao mogućnosti da poriče, prizano je da je sin Marije i Nikolaja Ljubašina! Rođen je sa teškom srčanom manom, a roditelji su ga poslali u sirotište, gde je, zahvaljujući lekarima, prevazišao bolest i izrastao u snažnog mladića. Tamo mu je dato ime Nikita Avdejev. Sada je jasno kako je mladić dobio svoju sobu u komunalnom stanu – država mu ju je dodelila jer je bio iz sirotišta.
Marija sa sinom Foto: Printscreen Youtube
Želja za osvetom bila je jača od svega
Ali tokom svih godina provedenih u sirotištu, Nikita je sanjao o jednom: da pronađe roditelje i osveti se. Čak i kao tinejdžer, uspeo je lukavo da sazna njihova imena, zanimanja i adrese. Dok je napuštao sirotište, već je znao kako da se osveti. Našao je posao u porodilištu gde su Ljubašinovi radili. Vremenom se prebacio u kuhinju i dobio je priliku da se pojavljuje u porodilištu, donoseći ručkove i večere pacijentima. Tamo je upoznao Mariju Ljubašinu i ubrzo joj rekao da je on njen sin. Onaj koga je napustila. Ona mu nije verovala.
Izbila je svađa između njih, kojoj je Arkadij Pavlov bio svedok. Sada je Nikita bio uveren da je u pravu. Kupio je buket ruža i smestio se u hodniku, prerušen u mladog oca koji čeka da vidi svoju ženu. Na taj način nije privlačio pažnju osoblja. Napao je Ljubašinu iz zasede, naneo joj je smrtonosne provrede nožem uz reči: „Mama, ovo je za sve!“ Nakon čega ju je pažljivo postavio na klupu pored zida…
Tokom ispitivanja, Nikita je otvoreno rekao istražiteljima da nikada nije oprostio roditeljima i da žali samo za jednom stvari: što nije imao vremena da se osveti ocu. Osuđen je na 15 godina zatvora, ali je tokom služenja kazne preminuo zbog bolesti srca.
A šta se desi kada čovek, koga su kao malu bebu ostavili na pragu crkve, odluči da nađe svoju biološku majku? Kroz koje on drame prolazi i šta saznaje o svojim roditeljima? Od danas gledajte novu, hit seriju “Zauvek tvoj” koja se prvi put u Srbiji prikazuje i to samo na Kurir Televiziji radnim danima u terminu od 15h.
