Author: ollo

Udovica jedva hoda, otac jeca nad grobom svog sina!

Danas je sahranjen pevač Saša Katančić, koji je preminuo 17. aprila u 49. godini od posledica srčanog udara.

Od njega su se na Novom Bežanijskom groblju oprostili porodica, prijatelji i brojne poznate ličnosti.

Nakon opela u crkvi Svetog apostola Tome na Novom bežanijskom groblju, tužna povorka krenula je ka grobu.

Suze i jecaji odzvanjali su grobljem, dok je udovica Maja sve vreme hodala držeći sina i ćerku za ruke, još uvek maloletnu decu.

Uplakani su sve vreme išli iza kovčega, sve do mesta gde će sahraniti voljenog oca i supruga.

Po dolasku na grob održan je potresan govor:

– Prijatelja, oca, supruga, velikog pevača… Saša nije bio samo poznati srpski pevač, nije pevao samo glasom, već i dušom. Njegove pesme bile su deo naših života. U njegovom glasu živela je emocija koju je retko ko umeo da prenese, ali iza tog glasa i imena koje su mnogi znali stajao je jedan skroman, iskren čovek. Čovek koji je voleo pecanje i tišinu pored vode, čovek koji je voleo kafanu. Znao je da voli, a najviše je voleo svoju porodicu. Njegova Maja, deca Vanja i Vukašin bili su njegov svet. Iza sebe je ostavio oca Ivana, sestru Snežanu, zeta, sestrića i sve nas koji smo ga mnogo voleli. Danas ne ispraćamo samo pevača, već čoveka koji je obeležio naše živote. Ostaje tišina tamo gde je bila njegova pesma, ostaje praznina tamo gde je bio njegov osmeh – glasio je govor na sahrani.

Saša je sahranjen je uz orkestar, a njegov otac Ivan potpuno se slomio dok su sanduk spuštali u grob i ponavljao:

-Sine moj, pozdravi majku puno – jecao je on.

Bio omiljen među kolegama

Svoju dugogodišnju karijeru Katančić je gradio nastupajući širom dijaspore, po klubovima i na privatnim veseljima.

Bio je poznat i kao klavijaturista Harisa Džinovića, a važio je za izvođača sa ogromnim muzičkim repertoarom i prepoznatljivom, pozitivnom energijom.

Širu popularnost stekao je učešćem u televizijskim formatima “Zvezde Granda” i “Pinkove zvezde”.

Iako u ovim takmičenjima nije stigao do finala, ostao je upamćen zahvaljujući harizmi i specifičnoj boji glasa.

Osim u muzičkim takmičenjima, Katančić se oprobao i u rijalitiju “Farma” 2013. godine, gde je uspešno izbegavao konflikte i svoj boravak koristio da pesmom podigne atmosferu među učesnicima.

Njegov život, međutim, obeležila je i jedna nedavna velika tragedij, bio je kum porodici koja je tragično nastradala na Novom Beogradu, kada ih je usmrtio vozač pod dejstvom alkohola.

Ono što celoj priči daje dodatnu draž jeste činjenica da će se emisija emitovati uživo iz studija u Šimanovcima

Pobednik “Zadruge 5” Dejan Dragojević sutra stiže na Pink televiziju.

Voditelj Ognjen Amidžić saopštio je vest koja je sve gledaoce bacila u trans.

Naime, u utorak veče nas očekuje spektakularno izdanje njegove autorske emisije “AmiG Show”, a specijalni gost biće niko drugi do Dejan Dragojević.

Ono što celoj priči daje dodatnu draž jeste činjenica da će se emisija emitovati uživo iz studija u Šimanovcima, koji se nalazi nadomak samog imanja i tik uz zidine Bele kuće.1 / 4 Foto: Printscreen Instagram/dejan_dragojevic_official_

S obzirom na to da je Dragojević poznat po tome što uvek otvoreno i bez dlake na jeziku komentariše sve aktuelnosti iz rijalitija, javnost već uveliko bruji o tome šta će Dejan sutra uveče otkriti pred milionima gledalaca i da li će uslediti novi udar na pojedine učesnike.

O tužbi sa Aleksandrom Nikolić

Inače, Dejan Dragojević nedavno je govorio o tome kako je izgubio na sudu od Aleksandre Nikolić koja je tužila njega i njegovu mamu, a sada se oglasila i ona sa tvrdnjom da je istu tužbu povukla, pa otkrila razloge.

Dragojević je nedavno gostujući u podkastu Lune Đogani otkrio da je njega i njegovu majku Biljanu tužila Aleksandra Nikolić, da je proces dugo trajao ali da je sada priveden kraju.

Njegove reči potvrdila je i Aleksandra Nikolić, ali pobednica “Zadruge 6” navodi da je Dragojević izostavio činjenicu da je ona tužbu povukla pred svoj odlazak iz Srbije.

– Odgledala sam snimak u kom se priča o toj famoznoj tužbi. Neću nikoga imenovati i pominjati, niti bilo šta ružno pričati o bilo kome. Nije mi to cilj, niti su mi ti ljudi interesna sfera, verujem ni ja njima. Samo mi nije jasno zbog čega se o tome priča sada i to odjednom nakon toliko vremena. Istina je sve što ste čuli, samo što je jedna činjenica izostavljena, a to je da sam ja tu tužbu povukla – rekla je Aleksandra.

Ona je navela i razloge iz kojih se odlučila na taj korak.

– Ja sam tu tužbu povukla iz razloga jer ne želim da se povlačim po sudovima, jer to traje i traje… Kada sam odlazila iz Srbije ja sam kontaktirala advokata i rekla mu da želim da povučem tu tužbu. Takođe sam u to vreme bila u pregovorima za posao sa televizijom na kojoj je bila zaposlena i osoba koja je komentarisala tužbu. Razgovarala sam tada sa glavnim čovekom televizije između ostalog i o toj tužbi i shvatila sam da nema potrebe da se povlačim po sudovima i da dokazujem šta je rečeno. Nismo se dogovorili oko poslovnog angažmana, jer sam ja organizovala odlazak iz Srbije – rekla je Nikolićeva.

Praznik Prvog maja, poznat kao Međunarodni praznik rada, ima bogatu historijsku pozadinu i duboku emotivnu simboliku za mnoge ljude širom svijeta. Ovaj dan nije samo prilika za odmor i proslavu, već također nosi značajnu poruku o zajedništvu, solidarnosti i radničkim pravima. Prvi maj se obilježava u različitim kulturama i zemljama, a svaka od njih unosi svoje specifične običaje i tradicije. U nekim mjestima, ovaj dan se slavi protestima za prava radnika, dok u drugim predstavlja priliku za uživanje u prirodi i okupljanju s porodicom i prijateljima. Među onima koji ovaj praznik doživljavaju na poseban način je i poznata pjevačica Snežana Đurišić, koja kroz svoje uspomene i muzički izraz oslikava važnost ovog datuma u svom životu.

Za Snežanu, Prvi maj nije samo datum na kalendaru, već simbol povezanosti s njenim djetinjstvom i porodicom. Ova proslava je za nju prilika za refleksiju, ali i povratak u prošlost, gdje su se okupljali najbliži članovi porodice i prijatelji. Tokom tih okupljanja, svi su se zaboravljali na brige svakodnevice, uživajući u trenucima sreće, smijeha i zajedništva. Ove uspomene su oblikovale njen identitet i umjetnički izraz, dajući joj inspiraciju za stvaranje muzike koja dotiče srca slušaoca. U njenim pjesmama često se mogu čuti elementi folklorne muzike, što dodatno naglašava dublje korijene i tradiciju koju nosi sa sobom.

Njen odnos prema Prvom maju posebno se ističe kroz porodična okupljanja. Svake godine, ona i njena porodica organizovali su izlete u prirodi, uživajući u jednostavnim radostima života. Ova okupljanja nisu bila samo prilika za druženje, već su predstavljala i način jačanja porodičnih veza. U parku, okruženi prirodom, članovi porodice su se sjećali starih anegdota, pričali o svojim snovima i izazovima, a svaki trenutak proveden zajedno jačao je njihov osjećaj pripadnosti. Ovakvi trenuci su bili ispunjeni radošću, a Snežana često ističe da su ti izleti bili temelj njenog emocionalnog zdravlja, jer je osjećaj zajedništva bio neizostavni dio njenog odrastanja.

Osim okupljanja na otvorenom, neizostavan dio proslava bio je i porodični ručak. U kuhinji su se pripremala tradicionalna jela koja su u Snežaninim očima nosila posebnu simboliku. Miris domaćih pita, sarme i roštilja uveo je sve prisutne u atmosferu doma, dok su zajednički trenuci oko stola postajali rituali koji su jačali emocionalne veze među članovima porodice. Ovi obroci nisu bili samo hrana, već su predstavljali zajedništvo, ljubav i podršku, oslikavajući pravu esenciju života. U takvim trenucima, Snežana je često preuzimala ulogu domaćice, pomažući u pripremama, što joj je dodatno učvrstilo osjećaj pripadnosti i važnosti u porodici.

Snežana se također prisjeća trenutaka kada su se pokloni razmjenjivali tokom proslava. Iako su pokloni često bili skromni, njihova vrijednost leži u pažnji i emociji koju su nosili. Ova razmjena simbolizirala je bliskost i povezanost porodice, pokazujući kako se ljubav može iskazati i kroz male, ali značajne gestove. Za nju, svaki poklon bio je prilika da se izrazi zahvalnost, a svaka sitnica nosila je svoju priču, obogaćujući njihovu interakciju. Ovi trenuci su, kako sama kaže, bili poput malih blaga koja su obogaćivala njihova srca, ostavljajući neizbrisiv trag u njenom sjećanju.

U njenim sjećanjima, posebnu ulogu odigrala je njena majka, čiji su savjeti i mudrost oblikovali njen pogled na svijet. Njene riječi o važnosti uživanja u svakom trenutku ostale su snažan podsjetnik u vremenu kada su prioriteti često pomjereni. Snežana naglašava da su upravo takvi savjeti oblikovali njene vrijednosti i umjetnički izraz, podstičući je da kroz muziku prenese poruku ljubavi i zajedništva. Kroz svoje pjesme, ona želi inspirisati druge da cijene male stvari u životu, jer upravo su one temelj sreće i ispunjenja.

Kako se Prvi maj obilježava u savremenom svijetu, Snežana Đurišić naglašava da je važno održati tradiciju i prenijeti je na mlađe generacije. U vremenu kada su međuljudski odnosi često ugroženi, njena priča postaje podsjetnik na važnost bliskosti i zajednički provedenog vremena. Kroz svoje iskustvo, ona potiče mlađe da se povežu s tradicijom i shvate njeno značenje, kako bi i oni mogli prenositi te vrijednosti budućim generacijama. Snežana se nada da će se među mladima probuditi svijest o važnosti porodičnih okupljanja i da će oni prepoznati značaj zajedništva u gradnji boljeg sutra.

Na kraju, Prvi maj u interpretaciji Snežane Đurišić čini se kao mnogo više od praznika. On postaje simbol ljubavi, pripadnosti i trajnih uspomena koje oblikuju čovjeka. Njena priča, prožeta toplinom i iskrenošću, šalje jasnu poruku: njegovanje porodičnih veza i čuvanje tradicije ostaju temelj stabilnog i ispunjenog života, bez obzira na promjene koje donosi moderno doba. Kroz svaki Prvi maj, Snežana poziva sve da se prisjete važnosti zajedništva, ljubavi i tradicija, jer oni čine suštinu ljudskog postojanja. Ovaj praznik, pored svoje radničke simbolike, nosi i univerzalnu poruku o ljudskim vezama koje nas čine jačima i boljima.

Jovana je naglasila da je njena baka bila otvorena i posebna žena.

 Voditeljka ističe da joj je baba bila neopterećena tabuima.

Voditeljka Jovana Jeremić otkrila je kako je preminula njena baka, koja je, kako je istakla, doživela duboku starost. Jovana je pričala o ženama koje odbijaju da javno pričaju o intimnim odnosima, pa se nadovezala na smrt babe.

– Baba mi je bila svetska žena. Imala je kraljevsku smrt. Brat ju je zatekao na štapu, ovako je samo zaspala… Svi moji su živeli 90 godina, imam dobru genetiku, ja planiram 96 da doživim – zaključila je Jovana u lajv programu, prisetivši se detalja iz prošlosti.

Jovana se, inače, hrani zdravo, što je nedavno otkrio i njen partner, bokser Miloš Stojanović poznatiji kao Tigar. Njih dvoje već puna dva meseca žive zajedno, a sportista ne krije oduševljenje njenim svakodnevnim navikama.

“Nisam navikao na toliku pažnju, u početku mi je bilo čudno. Prija mi, ali najbitnije je da smo srećni, da se volimo i da smo zajedno”, ispričao je on i dodao da ga je voditeljka posebno oduševila u kuhinji: “Kuva mi svaki dan. Oduševila me je tu! Najviše kuva zdravu hranu, tu smo se poklopili. Ona, takođe, živi spartanski i trenira mnogo”.

Jovana će izostajati iz emisija zbog Tigra

Koliko je njihova veza postala ozbiljna, svedoči i činjenica da Jovana uveliko preuređuje svoj stan na Dorćolu. Kako je voditeljka otkrila, na jednom zidu ostavila je posebno mesto posvećeno isključivo svom dečku bokseru.

Par je iznenadio javnost i nedavno u Jutarnjem programu kada su saopštili zajedničku odluku zbog koje Jeremićeva, po svemu sudeći, neće voditi program vikendom, makar ne uvek, zbog želje da ga prati na putovanjima.

Koleginica zabrinuta.

Zabriпυtost za zdravstveпo staпje pevačice Zorice Brυпclik posledпjih daпa sve je veća, пakoп što se već пeko vreme пe pojavljυje υ javпosti пiti пa sпimaпjima mυzičkih emisija.

Brυпclikova je izostala s više javпih događaja, υkljυčυjυći i sпimaпja emisije “Piпkove zvezde”, što je dodatпo podstaklo spekυlacije o пjeпom zdravljυ. Umesto пje, υ žirijυ sυ se pojavljivali пjeп sυprυg Miroljυb Araпđelović Kemiš i pojediпe kolege sa estrade.

Dodatпυ zabriпυtost izazvale sυ i reči пjeпe dυgogodišпje prijateljice i kolegiпice Nade Topčagić, koja je istakla da пema koпkretпe iпformacije o Zoričiпom staпjυ, ali da jυ je vest o mogυćim zdravstveпim problemima υzпemirila. Kako je пavela za Alo, plaпira da koпtaktira s Kemišem, пaglašavajυći da se plaši, ali se пada da sitυacija пije ozbiljпa.

– Ne zпam šta je sa Zoricom, пismo se čυle. Jao, υplašila sam se sad, пadam se da пije пišta ozbiljпo. Verovatпo je пešto bezazleпo, žυčпa kesa ili slepo crevo. Baš mi je žao – rekla je Nada za Alo i dodala: 

– Moraćυ da zovem Kemiša, plašim se samo da пije пešto opasпo.

Podsetimo, Zorica Brυпclik je пedavпo izašla iz bolпice пakoп operacije i sada se пalazi пa kυćпom lečeпjυ, dok je javпost i estrada zabriпυta za пjeпo zdravstveпo staпje. O tome se sada prvi pυt javпo oglasio i пjeп sυprυg.

Miroljυb Araпđelović Kemiš, koji je υ međυvremeпυ meпjao Zoricυ Brυпclik υ υlozi člaпa strυčпog žirija mυzičkog takmičeпja “Piпkove zvezde”, otkrio je da se пjeп povratak υskoro očekυje, i to пa пjeпo prepozпatljivo mesto υ crveпoj stolici. Na početkυ emisije obratio se ostalim člaпovima žirija i preпeo im Zoričiпe pozdrave.

– Razredпa se υskoro vraća i pozdravlja vas sve – rekao je Kemiš, пakoп čega je zavladao mυk.

– Zпači Zorica se υskoro vraća υ “Piпkove zvezde” – rekla je Bojaпa Lazić odυševljeпo.

Grad je intenzivno padao oko deset minuta i naneo veliku štetu voćnjacima

evreme sa gradom i grmljavinom pogodilo je delove Hrvatske

Oko 13:30 časova, područje Ogulina je jak grad. Prema lokalnim medijima, grad je intenzivno padao oko deset minuta i naneo veliku štetu voćnjacima, uništavajući cveće i plodove koji su počeli da se formiraju. Štetu su primetili i oni koji su posadili sadnice povrća.

Fotografije koje su se pojavile na društvenim mrežama pokazuju da je područje Ogulina bukvalno pobelelo zbog grada.

Trajalo je nekoliko minuta. Horor. Zamračilo se, počelo je da grmi, seva, kiša je postala jača… nakon čega se razvedrilo“, rekla je jedna meštanka.

Rekla je da je svuda bio led, da je jako duvalo, a automobili su jedva mogli da voze po putevima.

„Zimska idila usred proleća“, rekla je.

Foto: Printscreen | Društvene mreže

Kako prenose hrvatski mediji u ponedeljak je nevreme pogodilo i područje Šenkovca iza Zaprešića, blizu granice sa Slovenijom.

Prema izjavama meštana dok je tutnjila grmljavina palala je kiša i grad.

U kragujevačkom naselju Korićani došlo je do tragedije kada je preminula beba, koja je vozilom Hitne pomoći transportovana do bolnice.

– Beba je bila u teškom zdravstvenom stanju i vozilom Hitne transportovali su je u bolnicu. Međutim, došlo je do saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovalo upravo to sanitetsko vozilo, kaže za RINU izvor upoznat sa ovim tragičnim događajem

Kako se saznaje, smrt bebe ipak nije usledila kao posledica ove saobraćajne nezgode, već je preminula usled jako teškog zdravstvenog stanja.

Daljom istragom biće utvrđene sve okolnosti koje su dovele do ovog tragičnog događaja.

Kako najavljuje RHMZ, duvaće slab i umeren vetar, u Vojvodini i na istoku povremeno i jak, severozapadni

U Srbiji u ponedeljak, 20. aprila, ujutru na severu i zapadu, a sredinom dana i posle podne i u ostalim krajevima očekuje se prolazno naoblačenje mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom, navodi se u prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Kako najavljuje RHMZ, duvaće slab i umeren vetar, u Vojvodini i na istoku povremeno i jak, severozapadni.

– Jutarnja temperatura od 5 do 11 stepeni, a najviša dnevna od 15 do 20 stepeni – dodaju.

Vremenska prognoza za Beograd

U Beogradu će danas biti promenljivo oblačno i svežije vreme, povremeno sa kišom i kratkotrajnim pljuskovima sa grmljavinom.

– Duvaće slab i umeren, severozapadni vetar. Jutarnja temperatura biće oko 11 stepeni, a najviša dnevna oko 17 – kažu iz RHMZ.

Vremenska prognoza za ostatak sedmice

U utorak će biti promenljivo oblačno vreme i malo svežije, mestimično sa kratkotrajnom kišom ili pljuskom koji će u brdsko-planinskim predelima biti praćen i grmljavinom.

Zatim se očekuje promenljivo oblačno vreme u većini mesta sa sunčanim intervalima uz postepeni porast temperature od četvrtka, a retka pojava kratkotrajne kiše ili pljuska očekuje se uglavnom u brdsko-planinskim predelima.

Krajem perioda (od nedelje 26. aprila) uslediće novo, jače naoblačenje sa padavinama.

Narednih 48 sati na snazi upozorenja na grmljavinu

Narednih 48 sati u Srbiji će na snazi biti žuti meteoalarm koji upozorava da vreme može biti opasno, i to zbog pljuskova i grmljavine.

Stanje bebe je ozbiljno i nalazi se pod stalnim nadzorom lekara.

Beba od svega mesec dana primljena je tokom protekle noći u bolnicu u Beogradu sa teškim povredama glave.

Prema nezvaničnim informacijama, stanje bebe je ozbiljno i nalazi se pod stalnim nadzorom lekara. Policija je odmah nakon prijave obavila razgovor sa roditeljima i članovima porodice.

Tokom razgovora sa policijom, članovi porodice, navodno su naveli da je reč o nesrećnom slučaju.

Navodno, do povređivanja je došlo kada su se prevrnula dečija kolica. Beba je tom prilikom pala sa visine od oko 30 centimetara. Devojčica je udarila glavom direktno o beton.

Sa velikim glumcima je stvar uvek izgledala veoma čudno

Vladimir Stojšin za 729. broj NIN-a napisao je tekst o glumcu P. V. i njegovoj sahrani na kojoj je došlo do incidenta. Tekst je objavljen pod naslovom „Priče između redova: Pozorišne i neke druge daske” 27. decembra 1964. godine.

Ceo tekst prenosimo iz arhive NIN-a.

Pozorišne i neke druge daske

Sa velikim glumcima je stvar uvek izgledala veoma čudno a P. V. je bio veliki glumac. Bar je on za sebe verovao da je veliki glumac. Kad je neko veliki glumac onda to uključuje mnoge stvari. I tako je veliki glumac došao u situaciju da njegovo ime bude sve ređe na plakatima koji vise ispred pozorišta. Bavio se i filmom. Ali je i na špici sve ređe moglo da se pronađe njegovo ime. Prosto nije dobijao uloge. Tako to ide.

Stare plakate su se pogubile. Njegove fotografije, što ih je imao, razlile su se od vlage. To zaista više nije bio on na fotografijama.

Stajao je ispred ogledala. Šiljato lice. Koža zategnuta. Kao hartija. Osobito je nejasno zašto se čoveku zateže koža na licu. Uvek se pronađe veliki broj osoba koje će ogovarati velikog glumca. Glumac je mislio, sada će ga sigurno ogovarati zbog njegovog lica.

Ljudi vide pozorišne glumce na poseban način. To nikako ne ide u sklad sa onim što glumci misle o sebi. Ti je jedino neslaganje ali je sasvim dovoljno.

Bio je već star. To su svi videli sasvim jasno sem njega. Razboleo se. Jednoga jutra je umro.

Sve što je ostalo od njega bilo je ono što je ostvario na daskama. E, upravo je to stvar koju on nije mogao jasno da vidi dok je živeo na daskama, disao, ponavljao ko zna čije solilokvije sa pozornice. A to što nije video nalik je na izmišljenu priču. Naravno, niko ne bi mogao da zna kako će izgledati stvari kada bude umro.

Nekoliko meseci pred smrt veliki stari glumac se najčešće sretao u filmskim preduzećima. Trudio se da dobije neku ulogu. Makar sasvim malu. Ona bi mu mnogo pomogla da dokaže kako on još uvek postoji, kako njegova biografija nije izmišljena, kako on može tu ulogu da odigra bolje od nekog drugog gdumca. Zašto mu ne pružiti tu mogućnost? On je zaista mogao da odigra poneku ulogu bolje nego neki drugi glumac.

Filmske kuće su mu davale poneku beznačajnu ulogu: da obuče kaput na filmu, da pređe preko ulice, ali sasvim nenametljivo, nenamešteno. Dvadeset puta dnevno prelazimo preko ulice i ne razmišljamo o tome – kad bi tu bio neki režiser, vratio bi nas, jer ulicu treba preći sasvim nenamešteno. Glumac je znao kako treba preći ulicu, za možda je mogao i velike uloge da igra ali mu velike uloge nisu davali. On je verovao da bi trebalo da igra Jaga. Osobito bi mu Šekspir odgovarao. Svakako Šekspir. Ljudi su slegali ramenima. Nerazumevanje.

Često su ga sretali u kafanama i kafanicama oko filmskih kuća. Ali ostareli glumac nije pio. U umetnosti poslovi se najbolje prave u kafani. Kafane i poslovi, odavno su poznata stvar u umetnosti. Tu i nema šta da se doda.

Uvek se u glumčev život uvlačila neka kafana. To je ono što je bilo fatalno. On je čak i stanovao iznad jednog bara. Bar, kafane oko pozorišnih i filmskih kuća, a on već godinama nije pio. U pozorištu ljudi veruju da umetnik teško može biti umetnik ako ne pije.

„Dobro… jednu čašicu. Znate, lekar je zabranio…”

Izlazio je iz kafane i njegov izraz lica je zavisio od toga da li je uredio da dobije ulogu ili nije. Pa, to je uvek tako.

Bio je bolestan. Lekari nisu hteli da mu kažu da je to rak. Lekari o tome ne govore. Ali, on je slutio. Bolesnici uvek znaju. A lek protiv raka nije pronađen. Dugo je razmišljao o tome. Umreće a neće stići ni da ponovi neke svoje velike korake na daskama. I on je izgradio jednu malu istančanu bolesničku filozofiju. Svakako, i tu se umešalo ono umetničko u njemu. Od svih osoba koje je sretao uzimao je tablete, ako su ih slučajno imali u džepovima. Razne ciklopirine, kofecetine, aspirine, dugmad… Znao je on da to ne pomaže njegovoj bolesti, ali je sve te tablete gutao. Iako ne pomažu ti lekovi, sasvim je moguće da se među tolikim lekovima pronađe jedan lek koji će pomoći. I on je revnosno gutao tablete. Tako je to u umetnosti.

Godinama je bilo važno da li će obući ovo ili ono odelo, bilo je važno što je dug, mršav, što ženski deo publike ima mnogo interesa za njega a sada se to svelo na lekove i kašičice.

Tablete koje je gutao nisu pomogle kao što ni filozofija mnogo ne pomaže. Nije stigao da odigra na filmu jedno prelaženje preko ulice, srušio se rano ujutru, a režiser je uzeo drugog glumca, jer su mislili da je zakasnio. Uzeli su jednog statistu.

Sledećeg dana u novinama, u oglasnom delu, objavljeno je da je stari glumac umro i u koliko sati će biti sahranjen. Na Novom groblju.

To je kao kada biste rekli: bio je dobar umetnik, kada je umro kirija mu je ostala neplaćena.

Ima mučaljivog humora u tome. Neprijatno je govoriti na takav način. Možda stvari i ne izgledaju tako.

Nekoliko godina veliki glumac je proveo u malom provincijskom pozorištu. Tamo su kružile svakakve priče o njemu. Ali niko nije sumnjao u njegov talenat. U provinciji on je jeo, pio, spavao i glumio. To je provincijski „park jelena”. Jednoga dana pobegao je iz provincije u slavu. Zapravo, pobegao je iz provincije u Beograd. Dobio je sporednu ulogu na filmu. Film je snimljen. Bila je, uglavnom, režiserova greška. Čovek mora sebi da pronađe paravan iza koga će da se prikrije kada je to potrebno. To ne može čak ni da mu se zameri.

Na sahrani bilo je ukupno sedam osoba: glumčeva treća žena, njena majka, dva pijana beogradska glumca, jedan reditelj i dva grobara.

Tužno je što je na sahranu došlo tako malo osoba. Ali je isto tako nejasno zašto su ona dva, inače poznata, beogradska glumca morala da budu pijana. Možda zato što su velikog glumca upoznali u kafani. Sve bi još bilo u redu da zbog toga nije došlo do neprijatnih scena.

Pojavio se problem. Da li je P. V. Bio pravoslavac ili katolik. Počela je rasprava. Ljudi na groblju su se zgledali, samo je on bio sasvim miran i nije bilo nimalo tuge u njemu. Duga neinventivna situacija.

Dok je godinama uvežbavao uloge (osobito uvežbavanje uloga ima mnogo umetničkog u sebi) nije nikada ni pomislio da će njegovo poslednje putovanje prekinuti jedan takav neumetnički podatak katolik ili pravoslavac.

Raspravu rođaka i prijatelja prekinuo je mlad i otresit katolički sveštenik. Došao je i držao opelo pet minuta. Zatim je katolički sveštenik održao pravi pravcati govor koji je trajao pola sata i u kome je razjasnio umetničku ličnost starog glumca. Govorio je o njegovim kreativnim sposobnostima, o ulogama na filmu, o žanru u kome je bio nezamenljiv. Nabrajao je detalje. Dva pijana glumca i rođaci bili su iznenađeni. Nisu ni oni bili načisto sa tim da je bio tako dobar glumac i da neko zna u tančine njegovu umetničku biografiju.

Šta ima veliki glumac od toga što je bio veliki glumaca? Kada čovek jednom umre to je svejedno. Prigodna razmišljanja za sahrane. Mogu se naći u introvertnim misliocima koji pišu knjige ili kod starih devojaka koje čuvaju krasne stihove u spomenarima, u fiokama ili u srcu.

Mlađi pijani glumac, koji je starog glumca upoznao u jednom bifeu, premišljao je izvesno vreme i nešto mu nije išlo u glavu. Zašto ne bi i on održao govor. Kad može jedan pop da priča o umetnosti, zašto ne bi i on.

Grobari su hteli da spuste kovčeg u sveže iskopan grob. To je njihov deo posla i jedina njihova uloga u glumčevom životu ili tačnije: posle njegovog života. Međutim, mlađi pijani glumac ih je zaustavio. Pokušao je i on da održi govor ali nikako nije išlo. Opet rasprava. Grobari su ponovo pokušali da spuste kovčeg. Izbila je tuča. Iznad groba starog glumca tukao se mlađi pijani glumac sa dva grobara.

Sumoran svršetak. Zavesa je spuštena.

Vladimir Stojšin, arhiva NIN-a