Svetlana Ceca Ražnatović, jedna od najpopularnijih pevačica na Balkanu, već decenijama intrigira javnost ne samo svojim muzičkim talentom, već i privatnim životom. Njena karijera, koja traje više od tri decenije, obeležena je neverovatnim uspehom, ali i stalnim interesovanjem medija za njen intimni svet.
Poslednjih meseci, pažnju javnosti privukle su glasine o njenoj navodnoj vezi sa Andrejem Kulundžićem, poznatim reli vozačem. Iako ni Ceca ni Andrej nisu nikada zvanično potvrdili vezu, spekulacije su nastavile da kruže, podstaknute njihovim zajedničkim pojavljivanjima i medijskim nagađanjima.
Početak glasina: Susret na aerodromu
Sve je počelo kada su paparaci zabeležili Cecu i Andreja na ljubljanskom aerodromu, neposredno pre njenog koncerta u Celju. Ovaj susret odmah je izazvao buru komentara, iako je pevačica brzo demantovala glasine, objašnjavajući da su se slučajno sreli tokom leta iz Beograda za Tivat.
Uprkos njenom demantiju, spekulacije su nastavile da rastu, jer su se pojavili novi snimci i priče o njihovim zajedničkim druženjima. Ljudi iz Cecinog okruženja tvrdili su da je njen odnos sa Andrejem postajao sve prisniji, dok su mediji pažljivo pratili svaki njihov korak.
Romansa ili prijateljstvo?
Iako su nagađanja o ljubavi između njih dvoje postala sve glasnija, ni Ceca ni Andrej nikada nisu dali konkretnu izjavu koja bi potvrdila ili negirala ove tvrdnje. Prema pojedinim izvorima, njihova povezanost započela je u emisiji o automobilizmu, koju je Andrej vodio, a gde su se prvi put sreli.
Kako su se njihove interakcije nastavile, javnost je počela da veruje da među njima postoji nešto više od prijateljstva. Ipak, Ceca je dosledno izbegavala komentarisanje privatnog života, što je dodatno podsticalo misteriju.
Kraj priče: Tiho udaljavanje
Navodna veza između Cece i Andreja trajala je oko sedam meseci, prema izvorima bliskim pevačici. U početku, sve je izgledalo idilično, ali kako je vreme prolazilo, njihova zajednička pojavljivanja postajala su ređa.
Mediji su tada počeli da spekulišu o razlozima raskida – dok su neki tvrdili da su profesionalne obaveze uticale na njihovu vezu, drugi su sugerisali da je Andrej odlučio da se pomiri sa bivšom suprugom Marinom Kulundžić. Marina je, međutim, demantovala sve glasine, izjavljujući da između njenog supruga i Cece nikada nije bilo ničega osim spekulacija.
Zaključak: Mit ili stvarnost?
Iako se priča o Cecinoj i Andrejevoj vezi provlačila kroz medije mesecima, nikada nije potvrđena. Ovaj slučaj još jednom je pokazao koliko je javnost fascinirana njenim privatnim životom, dok je Ceca ostala dosledna svojoj politici privatnosti.
Bilo da je reč o istini ili samo o još jednoj medijskoj konstrukciji, jedno je sigurno – Ceca Ražnatović je i dalje muzička ikona čiji život intrigira fanove i novinare podjednako. Njena snaga, harizma i uspeh ostaju neosporni, dok misterija njenog srca ostaje neotkrivena.
Pevačica Snežana Đurišić, ikona narodne muzike i žena čiji glas već decenijama odzvanja scenom Balkana, poznata je po svom velikom profesionalnom uspehu. Međutim, iza reflektora i aplauza, njen privatni život nosi priču ispunjenu bolom, razočaranjem i tugom.
Tragičan trenutak koji je promenio sve
Snežanin sin, Marko, našao se u centru tragične priče kada je nesrećnim slučajem, zbog svoje greške, izazvao nesreću u kojoj je jedna devojčica izgubila život. Ovaj događaj bio je prekretnica za Marka, čije se unutrašnje stanje srušilo pod težinom krivice i očaja. Njegova savest nije mogla da podnese teret onoga što je učinio, a depresija ga je potpuno obuzela.
Kako se situacija pogoršavala, Marko je završio u zatvoru. Tamo, dok je bio slomljen i potpuno sam, pokušavao je da pronađe utehu i podršku kod svoje majke. Nadao se da će Snežana, uprkos svemu, biti njegova sigurna luka. Međutim, stvarnost je bila drugačija i mnogo surovija nego što je mogao da zamisli.
Reči koje su ga dotukle
Kada je uspeo da je kontaktira, moleći za razgovor i podršku, dobio je odgovor koji ga je potpuno slomio:
“Ovdje više nemate ništa, nemate dom i niste dobrodošli. Ne vraćajte se.”
Te reči su ga pogodile kao najteži udarac, jer su dolazile od osobe koju je smatrao svojom poslednjom nadom. Marko je bio zatečen, osećao se napušteno i iznevereno. Odbacila ga je žena koju je smatrao stubom podrške, i taj momenat je zauvek promenio njegov život.
Težak put bez podrške
Nakon izlaska iz zatvora, Marko je bio beskućnik. Proveo je noći na klupi u parku, bez krova nad glavom, prepušten sam sebi. Iskreno je priznao da se osećao kao da je potpuno sam na svetu, bez ikakve šanse za novi početak. Tražio je pomoć od prijatelja i povremeno našao utočište, ali osećaj gubitka porodice i sigurnosti ostao je duboko urezan.
“Da mi je tada pružila ruku, možda bi sve bilo drugačije”, rekao je Marko, prisećajući se noći kada je spavao na klupi.
Snežanina strana priče
Iako se na prvi pogled može činiti da je Snežana donela hladnu i tešku odluku, njena perspektiva je kompleksna. Kao majka, bila je pogođena tragedijom, ali i razočarana postupcima svog sina. Njeno srce bilo je ispunjeno brigama i pitanjima, a osećaj nemoći ju je naterao da se distancira, verovatno iz osećaja bola i bespomoćnosti.
Snežana Đurišić je javno priznala koliko je teško balansirati između profesionalnog uspeha i lične tragedije. Njen muzički put je bio obeležen brojnim priznanjima i ljubavlju publike, ali privatno je morala da se suoči sa gubitkom poverenja i nesigurnošću kada je u pitanju Marko.
Majka i sin – Rane koje teško zarastaju
Ova priča nije samo o javnoj osobi i njenim izazovima – ona je priča o majci i sinu, o greškama koje su nepopravljive i o ljubavi koja je, uprkos svemu, duboko ukorenjena. Dok Snežana i dalje nastavlja svoj profesionalni put, ostaje pitanje da li će majčinska ljubav jednog dana prevazići bol i razočaranje.
Marko, sa svoje strane, i dalje traži način da se pomiri sa svojom prošlošću i da pronađe snagu za novi početak, uprkos tome što je izgubio osećaj porodične topline.
Ova dirljiva priča podseća nas na to koliko su odnosi komplikovani i kako, čak i kada izgleda da nema izlaza, postoji nada da će se ljubav na kraju ipak izboriti sa bolom i razočaranjem.
U Sremskoj Mitrovici zavladala je duboka tuga nakon smrti Nemanje Crnića, jednog od najvažnijih i najpredanijih sportskih radnika koje je grad imao.
Čovek koji je gotovo čitav život posvetio razvoju sporta u svom gradu preminuo je u 53. godini, prenosi Ozon.
Rođen 1973. godine u Mitrovici, Crnić je još kao dečak ušao u svet sporta, najpre kroz fudbal, trenirajući u Radničkom od 1980. do 1992. godine, a paralelno je aktivno igrao i rukomet. Dres Mitrosa nosio je od 1986. do 1989, a potom Sirmijuma do 1993. godine.
Njegov doprinos lokalnom sportu bio je mnogo veći od igračke karijere. Dva puta je bio predsednik RK Srem (2000–2002. i 2004-2012), a značajan trag ostavio je i u ŽRK Srem, gde je obavljao funkcije predsednika i sportskog direktora. Od 2012. godine nalazio se na mestu generalnog sekretara Sportskog saveza Sremska Mitrovica, gde je svojim radom dodatno učvrstio poziciju saveza kao stuba sportskog života grada.
Saradnici govore o njemu kao o čoveku koji je sport doživljavao kao zajednički prostor za sve Mitrovčane, uvek dostupan, uvek spreman da pomogne trenerima, sportistima, roditeljima i klubovima. Delovao je nenametljivo, ali je njegova posvećenost bila vidljiva u svakom segmentu mitrovačkog sporta.
Odlazak Nemanje Crnića ostavlja veliku prazninu, ali i snažan trag, priču o čoveku koji je više od 40 godina sport živeo bez rezerve i bez potrebe za ličnom promocijom, verujući da se zajednica gradi radom i predanošću.
Dokumentarni film o životu i karijeri legendarnog Saše Popovića uveliko se snima, a njegova udovica Suzana Jovanović otkrila je nove detalje o ovom projektu, koji već izaziva veliku pažnju javnosti.
Dokumentarni film o životu i karijeri legendarnog Saše Popovića uveliko se snima, a njegova udovica Suzana Jovanović otkrila je nove detalje o ovom projektu, koji već izaziva veliku pažnju javnosti.
Kako je potvrdila, u filmu će se pojaviti i Lepa Brena, Sašina dugogodišnja prijateljica i saradnica.
Lepa Brena i Popović zajedno su gradili karijeru još od vremena Slatkog greha, a kasnije i kroz Grand produkciju, koju su zajedničkim snagama podigli na najveću muzičku kuću u regionu. Lepa Brena / Izvor: ATAImages/Antonio Ahel
– Naravno da Brena govori u filmu o Saši. “Slatki greh” je obeležio jednu epohu, jedno prelepo vreme, a Brena će svojim učešćem to najbolje dočarati u dokumentarnom filmu o Saši – rekla je Suzana za “Informer“.
Nakon Sašine smrti, Suzana je nasledila veliku imovinu, vilu na Bežanijskoj kosi, više stanova i lokala, dva apartmana u Opatiji i nekoliko luksuznih automobila čija vrednost prelazi milion evra. Ipak, pre nekoliko meseci otkriveno je da su apartmani u Opatiji prodati.
To je potvrdio pevač Dejan Ćirković Ćira, blizak prijatelj pokojnog Popovića. Suzana Jovanović / Izvor: Srbija Danas
– Nije istina da je Suzana bila u Opatiji nakon Sašine smrti, oba stana koja su bila u vlasništvu mog kuma prodata su jednom čoveku iz Beograda. Suzana je sve stvari iznela i donela u Beograd. Cene u Opatiji su nenormalne, sve je poskupelo, a što se tiče jahte i ona je na prodaju, ali nisam sigurna da još ima kupca. Mislim da je odluku o prodaji apartmana doneo Saša još dok je bio živ, šta će Suzani toliko nekretnina, žena je sama – rekao je pevač tada za Alo.
Na stepeništu zgrade na Trgu Republike Hrvatske, na riječkom Korzou, oko 8 časova pronađena je teško povređena žena koja je, uprkos naporima lekara, kasnije preminula.
Policija je u stanu zatekla i povređenog muškarca koji se dovodi u vezu sa ovim događajem, saopštila je PU primorsko-goranska.
Prema zvaničnom saopštenju, policajci su po prijavi na stepeništu zatekli ženu koja je još davala znake života. Odmah joj je ukazana lekarska pomoć, ali uprkos pokušajima reanimacije, nesrećna žena je preminula na licu mesta. Imala je oko 30 ubodnih rana u gornjem delu tela, saznaje 24sata.
„U stanu je pronađen i muškarac sa povredom vrata. On je zbrinut i nalazi se pod nadzorom policijskih službenika jer se dovodi u vezu sa izvršenjem krivičnog dela. U toku je sprovođenje uviđaja, a kriminalistička istraga se nastavlja kako bi se utvrdile sve okolnosti i relevantne činjenice ovog događaja“, saopštila je policija.
Žrtvu pronašao Nepalac i pozvao pomoć
– U vezi sa jutrošnjim događajem, reč je o ubistvu mlađe ženske osobe i pokušaju samoubistva mlađe muške osobe. Dinamički deo uviđaja je završen, a sada će se nastaviti dalje provere radi utvrđivanja motiva. Naložena je obdukcija, a mogu vam potvrditi da je ubistvo izvršeno hladnim oružjem, kao i da smo pronašli sredstvo izvršenja“, rekao je za Novi list zamenik županijskog državnog tužioca Darko Karlović.
Komšije su za Novi list ispričale da se sve dogodilo na četvrtom spratu zgrade na Trgu Republike Hrvatske u Rijeci, odmah pored ulaza u kafić.
– Znate koliko je krvi bilo po stepeništu? Užas. Video sam i da nekoj devojci ljudi iz hitne pomoći daju veštačko disanje. Grozno je to što se desilo. Još uvek ne možemo da se oporavimo od šoka – rekao je jedan komšija.
Devojku je na stepenicama pronašao strani radnik iz Nepala i pozvao pomoć. Hitna pomoć je vrlo brzo stigla i pokušala da je reanimira, ali nije bilo spasa.
– Pozvali su hitnu, ušli i ugledali devojku kako leži. Koliko mi je poznato, bila je sva krvava, ali su mislili da je krv iz glave. Navodno je više puta izbodena- prepričao je vlasnik kafića.
Kako portal Burin neslužbeno saznaje, mladić koji je pokušao da oduzme sebi život nakon što je ubio devojku nalazi se u bolnici sa povredom vrata. Ima 23 godine i ranjen je u stanu svojih roditelja na četvrtom spratu zgrade. Ubijena devojka, takođe u dvadesetim godinama, navodno je bila u vezi sa njim relativno kratko, možda oko mesec dana.
Iako su tri tela pronađena danas u porodičnoj kući u Čačku, prema nezvaničnim saznanjima “Blica”, dvostruko ubistvo i, kako se sumnja, samoubistvo se nije dogodilo danas, već nekoliko dana ranije, ali još uvek nema informacija o tačnom datumu.
Prema informacijama, sumnja se da je sin ubio roditelje, a zatim sebi oduzeo život. Iako su u komšiluku živeli punih 26 godina, komšije gotovo ništa o ovoj porodici nisu znale – bili su povučeni, neobičnog načina života, retko su izlazili iz kuće, a mnogi su među meštanima govorili da se u njihovom domu “dešavaju čudne stvari”.
Komšije su i dalje u šoku, a nastavljaju da se pojavljuju neobična saznanja o porodici koja se pre više od dve decenije doselila u ovu kuću iz Bosne i Hercegovine. Pre njih, u istoj kući je živela četvoročlana porodica. Kuća je tokom bombardovanja 1999. godine oštećena, a tadašnji vlasnik stradao je nekoliko meseci kasnije. Nakon toga, njegova supruga je prodala kuću današnjim stanarima.
– Ta kuća kao da nosi neku lošu sudbinu. Bila je oštećena u bombardovanju, a kasnije renovirana – pričaju šokirane komšije za medije.
“Niko ih nije znao”
Prema rečima komšija, porodica je od prvog dana izbegavala druženje sa meštanima.
– Viđala sam starijeg gospodina koji bi rano ujutru bacio smeće ili otišao do prodavnice. Nikada nije želeo da kaže kako se zove. Leti je povremeno dolazila njihova ćerka sa decom, ali ni oni se nisu puno družili – kaže jedna komšinica za medije.
Kako su mediji preneli, ćerka porodice živi u Italiji, gde je i obaveštena o tragediji.
Studije novinarstva završila je na Filozofskom fakultetu.
U 82. godini života preminula je ugledna slovačka književnica, novinarka, scenaristkinja i dramaturškinja Olga Feldekova.
Vest su potvrdili njen sin, obe ćerke i porodična prijateljica porodice Feldekov Ana Olvecka.
Olga Feldekova rođena je 28. marta 1943. u Martinu, a odrasla je na gornjoj Oravi, u mestu Tvrdošin.. Maturirala je u Trsteni 1960. godine, nakon čega je jedno vreme radila kao radnica u fabrici Tesla Orava u Nižnoj nad Oravom.
Studije novinarstva završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta Komenskog 1967. godine. Tokom tog perioda bila je na slobodnoj umetničkoj sceni, ali i majka koja je podizala petoro dece.
Rad u medijima i objavljivanje knjiga
Od 1978. do 1982. godine honorarno je radila kao urednica lista “Novo slovo mladih”, gde je od tekstova mladih autora sastavila dve antologije savremene slovačke proze: „Za večeru biće deteline“ (Na večeru budú štvorlístky) i „Daska na točkovima“ (Doska na kolesách).
Posle gašenja lista, od 1982. do 1990. radila je kao dramaturškinja u “Slovenskoj filmskoj produkciji”. Nakon 1990. ponovo se vraća slobodnom stvaralaštvu.Olga / Izvor: Youtube printscreen/Televízia JOJ
Književni opus
Njen književni prvenac „Selidba na mestu“ (Sťahovanie na mieste) objavljen je 1976. godine, dok je naredna zbirka priča „Devojka i sreća“ (Dievča a šťastie) izašla 1979.
Treći ciklus pripovedaka, „Neposlata pisma“ (Neodoslané listy), objavljen je najpre kao deo knjige Svet je i drugde (Svet je aj inde, 1999), a sva tri ciklusa kasnije su objedinjena u izdanju „Pripovetke“ (Poviedky, 2003), dopunjenom pričom „Kad muškarci jubilej obeležavaju“ (Keď muži jubilujú).
U želji da što bolje razume Urošev svet, profesor Nestorović je počeo da izučava ovaj poremećaj koji najčešće biva otkriven u drugoj godini života
Kao pulmolog i alergolog, prof. dr Branimir Nestorović poznat je po specifičnom odnosu prema malim pacijentima. U radu s decom on se ne oslanja samo na medicinu, već i na instinkt, smirenost i sposobnost da sasluša i vidi ono što drugi ne primećuju.
Strpljenju su ga, kaže, naučile godine, a sposobnost da sasluša i vidi više od mnogih bogato životno iskustvo, razvod i drugi brak u kom je dobio dvoje dece – ćerku Minu i sina Uroša.
Posle mladalačkog braka i razvoda, na samom početku zajedničkog života sa sadašnjom životnom saputnicom Suzanom, profesor dr Branimir Nestorović suočio se sa dva velika izazova.
Ćerka Mina je kao veoma mala imala zdravstvenih problema sa srcem i trebalo je da bude operisana u inostranstvu. Kod sina Uroša, koji je došao na svet posle sestre, Nestorovići su primetili elemente autizma. Za bračni par koji je tek na početku zajedničkog životnog maratona to su bili ogromni problemi.
foto: Nenad Kostić
– To su bile teške godine. Plakao sam kad sam gledao film “Klopka”, jer to je bila ta situacija: zemlja pod sankcijama, nema novca, fond ne šalje na operacije u inostranstvo… Osećaš se kao da si priteran uza zid. Nikad čovek ne zna kako bi reagovao kad bi se našao u takvoj situaciji. Na sreću, kod Mine se sve dobro završilo bez intervencije, krenulo je u dobrom pravcu, ali u takvim situacijama stvarno imaš utisak da nemaš nikakav manevarski prostor. Mislim da nisam sposoban da ubijem, nemam taj poriv u sebi, ali je veliko pitanje kako bi se ko poneo u takvoj situaciji – ispričao je prof. Nestorović u podkastu “Životna priča”.
Nedugo zatim bračni par Nestorović suočio se sa činjenicom da njihov sin Uroš ima poremećaj iz spektra autizma. U želji da što bolje razume Urošev svet, profesor Nestorović je počeo da izučava ovaj poremećaj koji najčešće biva otkriven u drugoj godini života.
– Nama je to bilo jako stresno, jer odmah sledeće godine posle ćerke se Uroš rodio, pa otkrivamo autizam… Sve to zahteva mnogo mentalne čvrstine. Ali ja mislim da je glavni problem roditelja koji imaju decu sa autizmom što ih ne prihvataju, kao da ih se na neki način stide. Ovo društvo je naučeno da ljude valorizuje po novcu, po efikasnosti, po uspešnosti, a oni su nekako izbačeni iz trke. Zna se da deca koja imaju poremećaj iz spektra autizma neće moći da završe fakultet, da budu direktori i onda se njihovi roditelji stide da kažu da im dete ima autizam. Meni se dešavalo da dovedu dete zbog problema sa plućima i kad im kažem da dete ima elemente autizma, oni to ne vole da čuju – navodi prof. Nestorović.
“Moj sin ima fotografsko pamćenje”
Danas se, kaže, zna kako funkcioniše mozak autističnog čoveka – intenzivnije nego mozak neurotipične osobe.
– Moj Uroš ima 30 godina i drugačiji osećaj i viđenje sveta. Veliki procenat dece sa poremećajem iz spektra autizma ima sposobnosti koje neurotipični ljudi nemaju. Oni imaju strahovito pamćenje, naročito kad je reč o brojevima, o datumima. Kad ne možemo da se setimo koje godine smo negde bili, mi kažemo: “Uroš, Pariz”, a on odmah kaže datum, mesec i godinu kad smo bili u Parizu. Vozili su ga helikopterom iznad Londona i on je sve ulice posle toga seo i nacrtao – otkrio je prof. Nestorović.
foto: Printscreen/Youtube/TV Hram
Pored toga što ima specifično pamćenje, Uroš ima izraženu umetničku crtu. Iza sebe ima nekoliko izložbi slika, a posvećen je i vajarstvu. Roditelji su ga maksimalno podržali kad je u desetoj godini pokazao interesovanje za slikanje i to je, navodi profesor Nestorović, veoma važno za svakog roditelja čije dete ima poremećaj iz spektra autizma – podržite ga u svemu što će ga činiti srećnim.
– Mi smo puno radili sa njim, vodili smo ga svuda gde smo mi išli, leteo sa nama za Ameriku 11 sati avionom i bio je oduševljen. Sve što mi radimo radio je i on. Kad smo primetili da je zainteresovan za crtanje, upisali smo ga na privatne časove kod Biljane koja ga voli kao da joj je mlađi brat. Njegovi radovi su prepoznatljivi, njegove slike govore. Ja se držim one priče kad je učiteljica pitala Džona Lenona šta želi da bude kad odraste, a on joj odgovara da želi da bude srećan. Učiteljica mu kaže kako on nije razumeo pitanje, a on joj kaže kako ona nije razumela odgovor. Najvažnije od svega je da odgajaš dete koje će biti srećno i zadovoljno i mi smo mnogo radili na tome – kaže profesor Nestorović.
POGLEDAJTE I – “TO JE KAO DA STE POPUŠILI 20 CIGARETA”
Pulmolog dr Branimir Nestorović upozorio je na opasne hemikalije u sredstvima za čišćenje koje mogu ozbiljno oštetiti disajne puteve i kožu, sugerišući da preterana čistoća može oslabiti imuni sistem.
Preporučio je korišćenje prirodnih alternativa poput sode bikarbone i sirćeta kao bezbednije opcije za održavanje higijene, ističući da je važno koristiti blaža sredstva kako bismo zaštitili svoje zdravlje.
Norveška dvadesetogodišnja studija, objavljena u časopisu American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine, istraživala je dugoročne efekte korišćenja sredstava za čišćenje na respiratorno zdravlje.
Istraživanje koje je obuhvatilo više od 6.000 učesnika, uključujući one koji čiste isključivo kod kuće, profesionalne čistače i one koji ne čiste uopšte, pokazalo je da 10 do 20 godina čišćenja može biti jednako štetno kao pušenje pakle cigareta dnevno!
Pulmolog dr Branimir Nestorović je za “Blic” TV izjavio da su sredstva za čišćenje često napravljena od korozivnih materija koje mogu ozbiljno oštetiti disajne puteve i kožu.
“Uglavnom su to jake baze, koje mogu skidati fleke stare više dana. Zamislite šta te materije rade koži i disajnim putevima”, rekao je Nestorović.
On je naglasio da preterana upotreba ovih sredstava može dovesti do smanjenja imunološke reaktivnosti i problema sa respiratornim zdravljem.
Zdravstveni rizici
Nestorović je objasnio da preterana čistoća može imati neželjene efekte poznate kao “higijenska hipoteza”.
“Kad je previše čisto, imuni sistem nema na šta da reaguje i praktično se ne razvija imuni odgovor. Mala količina određenih bakterija može stimulisati imuni sistem”, dodao je pulmolog.
foto: Printscreen Pink
Takođe je istakao da su sredstva za čišćenje slično kao ženska kozmetika, nedovoljno regulisana i bez zakonskih ograničenja u vezi sa koncentracijom štetnih materija.
Prirodne alternative za čišćenje
Dr Nestorović je preporučio prirodne alternative poput sode bikarbone kao bezbednije opcije za čišćenje.
“Soda bikarbona može raditi isto što i moderna sredstva za čišćenje, bez neželjenih efekata. Priprema se kao pasta i veoma je efikasna za skidanje prljavštine”, rekao je.
Pored sode bikarbone, istakao je sirće kao još jedno prirodno i bezbedno sredstvo za čišćenje.
Nestorović je dao konkretne savete za bezbedno čišćenje. Preporučio je svakodnevno usisavanje, korišćenje prečišćivača vazduha, posebno u velikim gradovima poput Beograda, i redovno, nedeljno čišćenje kupatila i dezinfekciju površina.
“Važno je da koristimo blaža sredstva i prirodne alternative kako bismo zaštitili svoje zdravlje”, zaključio je pulmolog.
KO JE ZAPRAVO BRANIMIR NESTOROVIĆ?
Dr Branimir Nestorović rođen je u beogradskom porodilištu, ali je živeo u Obrenovcu, gde je završio i Gimnaziju, prirodno-matematički smer, nakon koje je upisao Medicinski fakultet u Beogradu.
Na Dečjoj klinici je specijalizovao pedijatriju, a nakon toga i pulmologiju.
Njegovo lice ćete videti na televiziji kada se priča o alergijama, ili o kombinovanju različitih metoda lečenja, jer je čvrstog uverenja da retko kada samo jedan metod može dati rezultate.
Kako kaže dr Nestorović, život u malom mestu, Obrenovcu, koji se nalazi pored velikog Beograda imao je prednosti. Bio je više u kontaktu sa prirodom, upućeniji na komšije i povezivanje u maloj zajednici, a opet sve vreme u mogućnosti da koristi prednosti velikog grada koji je odmah tu, iza tarabe. Bio je nemirno dete koje je skoro po svim kriterijumima ispunjavalo ono što se danas zove poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD), stalno u jurcanju, dečačkom ispoljavanju agresije kroz igre osvajanja teritorija i preispitivanju tuđih granica. Veliku ulogu u njegovom vaspitavanju i odrastanju imale su majka i baka, snažne i slobodoumne žene zbog kojih je, kako u šali kaže, “postao edipovac”.
Poreklo te snažne energije kojom dr Nestorović kreira život postaje jasno kada čujete priču o njegovoj baki koja je iz Like u Obrenovac došla sa zavežljajem na leđima da bi pred Drugi svetski rat, uz neverovatnu volju i upornost, stvorila pravu malu poslovnu imperiju. Ista ta upornost i rešenost pa i spremnost na žrtvu vodile su je kroz rat kada je trebalo očuvati porodicu i spasavati živote.
Ne čudi što je cela porodica oslobođenje dočekala osiromašena, ali netaknuta. Uloga mater familias tu se ne završava, do kraja života ona čvrsto drži kormilo u svojim rukama pa čak nalazi i odgovarajućeg udvarača za kćerku. Otac dr Nestorovića bio je trgovac i partijski sekretar, kome Partija nikada nije oprostila ženidbu sa lepom ćerkom fabrikanta.
Disciplina gradi karakter
Iako su ga oduvek više zanimale društvene nauke, posebno psihologija, upisao je prirodno-matematički smer u Obrenovačkoj gimnaziji, gde je i pored ogromne strasti prema muzici i sportu bio najbolji đak. Vojnički sistem koji je gimnazija nametnula svojim đacima ispostavio se kao plodonosan jer su iz tog perioda izašle mnoge uspešne generacije:
“Mnoge stvari koje ti u mladosti smetaju,disciplina koja se nameće ili odluke za koje misliš da te ograničavaju na kraju se ispostave kao dobre jer formiraju čvršći karakter,” kaže dr Nestorović.
U gimnaziji se bavio sportom i uvek je zamišljao da će mu životni poziv biti muzika ili psihologija, ali kormilo u odlučivanju o daljem školovanju preuzeo je njegov stariji brat: u Branimirovom odsustvu predao je dokumenta za upis na Medicinskina fakultet i tako je naš sagovornik, hteo-nehteo, krenuo putem koji je izgleda morao da se desi.
Kako napominje, medicina mu je oduzela muziku i sport, to su žrtve koje je morao da podnese tokom školovanja.
Radoznalost i spremnost da se angažuje nisu ga napustile ni tokom studija, te ga pitam kako je uspevao da pomiri interesovanja iz tzv. graničnih oblasti i zvaničnu školsku medicinu: “Jako teško, jer je naš fakultet reproduktivan po karakteru. Nema razvoja mišljenja, ni inicijative. Medicina je umetnost, ili bi to trebalo da bude. Tu najveći broj odluka treba da se donosi intuitivno, a ne po svetskim preporukama. Postoje bolesti koje mogu da se leče po nekim standardima, ali gomila obolenja leči se sasvim instinktivno. Ako posmatraš život, vidiš da je on fantastična interakcija različitih pravaca, škola, mišljenja i uticaja. Međutim, zvanična medicina tu interakciju koja rađa intuitivno lečenje jednostavno ne može da prihvati.”
Tokom studiranja je, kaže, bilo dosta profesora koji su imali snažan pozitivan i formativan uticaj na njega, a jedan od njih je bio i profesor Mrkulja. On mu je poveravao ozbiljne eksperimente na katedri za biohemiju i tako podsticao da razmišlja i preuzima inicijativu. Ogromna odgovornost koju mu je profesor prepuštao uz reči “Siguran sam da ćeš ti to odlično uraditi” bila mu je snažan podsticaj da poverenje i opravda.
“Srećom, imao sam fantastičnu garnituru profesora koji su me dosta naučili. Mislim da je velika greška što se danas ne podstiče poznavanje opšte medicine, jer to kruni kreativnost. Medicina je postala kombinat i to kreće već od školovanja. Ne može novac biti glavni regulator, to obesmišljava koncept lečenja ljudi. Neke stvari jednostavno ne mogu da budu tržišno orijentisane. Moraju da se stvore uslovi za sistemsko obrazovanje,” objašnjava dr Nestorović.
foto: Antonio Ahel/ATAImages
Okružen snažnim, brzim i energičnim ljudima, ni on nije mogao da sazreva drugačije: “Dosta sam svestan svojih mana, znam da sam težak i pokušavam da ljudima oko sebe olakšam. Zbog svoje energije i prirode imao sam problema jer sam stalno ulazio u sukobe, ali bilo mi je i još uvek mi je nemoguće da ne ukažem na glupost i besmislenost jer te mane nisu bezazlene.”
I u izboru specijalizacije kod dr Nestorovića brat je imao ključnu ulogu, te pedijatrija postaje glavni izbor: “Kada sam došao na pedijatriju, prvih sedam dana stalno me bolela glava jer ovde bez prestanka neko plače, uvek je neko komešanje i buka. Mislio sam da to neću moći da izdržim. Međutim, sada ne mogu da radim sa odraslima. Deca ne foliraju, ne pokušavaju da ostvare korist i imaju razvijenu empatiju. Sa njima je divno raditi, ona su otvorena i kod njih može da se primeni empatijski pristup. Zatim, deca veoma ozbiljno shvataju svoje lečenje: znaju dijagnozu i koju terapiju uzimaju. Često ih potcenjujemo, a zaista ne bi trebalo to da činimo.”
Različita interesovanja vodila su ga do fantastičnih uvida koji su uticali na to da je on danas lekar kakav jeste: okrenut čoveku kao celini a ne zbiru odvojenih delova.
Rano se zainteresovao i za naučne parapsihologije: “Bio sam toliko zaljubljen u jednu devojku koja se bavila parapsihologijom da mi ni duhovi nisu smetali, a sa tom oblašću bliže sam se upoznao na prvoj katedri za parapsihologiju u Evropi, na Medicinskom fakultetu u Frajburgu u Nemačkoj”.
O potrebi da sagleda širu sliku kaže: “Skloni smo da opažamo čulima, a naša čula dosta toga ne vide. Mi opažamo samo mali deo realnosti i to prihvatamo kao datost, dok se zapravo oko nas odvija bezbroj procesa koji nam promiču ali značajno utiču. Fizičari se i dan-danas spore oko toga da li mi zaista postojimo ili smo nečija ideja.”
OTKRIO I KAKO JE LEČIO NOVAKA ĐOKOVIĆA
“Moj pacijent na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu bio je Novak Đoković. Imao je tada oko deset godina. Dve godine je dolazio kod mene. Ljudi koji su ga gledali kako trenira su došli i rekli mi: “Ima jedan mali, neviđeno je talentovan, ali ima zdravstvenih problema.” Ne mogu mnogo da otkrivam iz etičkih razloga, ali tačno je da sam ga lečio”, rekao je Nestorović 2020. godine za Informer.
Nestorović je istakao da je lečenje bilo uspešno i da je sa Novakom i dalje u kontaktu.
foto: EPA/JOHN G. MABANGLO
“Kad lečenje nije uspešno, pacijent ne ostane u kontaktu sa doktorom, a Novak i ja smo se baš pre neki dan čuli. Trebalo je da se vidimo, ali on je od dolaska u Srbiju kao pušten sa lanca, uželeo se domovine. I njegov otac Srđan mi je rekao da ne može da ga uhvati”, dodao je tada Branimir Nestorović.
Srpski pedijatar je prokomentarisao i Novakov način ishrane i tom prilikom ga uporedio sa čuvenim naučnikom Nikolom Teslom.
“Novaku nisu potrebni proteini i mišići. Imate grupu sportista poput španskog tenisera Rafaela Nadala. On je mišićav, a mišići se hrane šećerom i belančevinama. Za ovo što Novaku treba, a to je izdržljivost, njegova način ishrane je idealan. Tu dijetu je upražnjavao i Nikola Tesla”, istakao je nosilac liste “Mi, glas iz naroda”.
“HTEO SAM DA NAPUSTIM PEDIJATRIJU ZBOG SMRTI JEDNE DEVOJČICE”
U epizodi Sceniranja kod Ljiljane Stanišić, gostujući dr Branimir Nestorović privukao je pažnju svojim izuzetno zapaženim izjavama. Svaki put kada se pojavi u medijima, njegove reči izazovu pravu buru.
Poznati pedijatar za decu podelio je svoja iskustva uemisiji, dotičući se tema kao što su detinjstvo, bolesti, pedijatrija, izazovi u karijeri, porodica i brojni drugi aspekti iz njegovog života.
Dr Nestorović je otkrio kako je slučajno završio u pedijatriji, opisujući prve dane na poslu kao pravu “kataklizmu”. “U prvih nekoliko meseci, svaki doktor koji kroči u svet pedijatrije suočava se s konstantnim glavoboljama i čestim prehladama zbog infekcija koje se mogu pokupiti na odeljenju. Prve tri godine su bile najteže, ali sada, kada se osvrnem na svoju karijeru, nikada je ne bih menjao. Rad s decom je divan. Sećam se svog prvog radnog dana, 27. novembra 1979. godine – to je bilo davno, ali sećam se kao da je bilo juče”, delio je svoje sećanje dr Nestorović.
Iako je tokom cele karijere čuvao privatni život daleko od očiju javnosti, ovog puta je otvoreno govorio o nekim najtežim trenucima, uključujući i trenutak kada je razmišljao o napuštanju pedijatrije.
“Bilo je tih nekih trenutaka, ali meni lično najteži od svih, kada sam zaista razmišljao da napustim pedijatriju, je bilo u trenutku pri kraju mog boravka na dijalizi, kada je umrla jedna devojčica iz okoline Tuzle. Cela porodica se otrovala pečurkama, ona je jedina preživela, ali je zadobila veliko oštećenje bubrega. Godinama je ležala na odeljenju i vezala se za mene, jer nije imao ko da je obilazi. Svaki dan sam se sa njom šetao, kupovao joj sladoled, bukvalno po ceo dan sam provodio sa njom. Ona je umrla meni na rukama, iskrvarila je, kao što se često događa kod pacijenata koji su dugo na dijalizi. Mnogo mi je teško bilo i nakon toga sam prešao na drugo odeljenje, što je bio i jedan od glavnih razloga mog prelaska. To su jezive situacije, pomišljao sam da će mi sa odraslima biti lakše, malo je falilo da napustim pedijatriju, međutim, ipak sam rešio da ostanem”, iskren je bio doktor.
Kako kaže zadnjih dvadeset godina rešio je da ne preduzima nikakve akcije, nego je čekao da se stvari same od sebe dešavaju. Tvrdi da vreme ne zaceljuje rane, a na pitanje kako da se ljudi nose sa životnim nedaćama ima jednostavan odgovor.
“Ne postoji način da se čovek oporavi do gubitka voljene osobe. To je sve individualno od osobe, do osobe. Ova moderna medicina preporučuje tablete, ja sam protivnik toga. Ne možeš da piješ tablete protiv duševnog bola, to ne može da se leči na taj način. Postoje načini druge vrste, po meni religija je odlična za ljude koji su doživeli velike traume, nije slučajna ona da čujete da je neko otišao u manastir. Neki ljudi počnu više da rade, nego počne da forsira hobi, bitno je da se nađe način da se skrene pažnja koliko toliko. Kažu vreme zaceljuje rane, ali to nije tako, ako si nekoga voleo, voliš ga podjednako i kada ga nema. Bitno se samo ne držati stvari u sebi, jer se to višestruko odrazi na zdravlje”, savetuje dr Branimir.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić oglasio se putem zvaničnog Instagram naloga.
U objavi, predsednik Aleksandar Vučić kaže da zna šta je država i da Srbiju voli više od svega.
– Ja znam šta je država. Srbiju volim više od svega.
– Država ne počinje i ne završava sa mnom. Država je postojala pre mene i postojaće posle mene. Moram da se ponašam odgovorno. Moram da se ponašam prema svima u svetu odgovorno, suviše smo mali da bismo se ponašali neodgovorno, ili prema Amerikancima, ili prema Rusima, ili prema Kinezima, ili prema Evropljanima – naveo je predsednik i dodao:
– I da ne ulazite u te navijačke priče, kladioničarske priče, hoće li se dogoditi ovo, da li će se dogoditi ono, dogodiće se to da će Srbija da ima svega dovoljno, to će svakako da bude slučaj.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će izbori biti ili u maju ili u decembru sledeće godine, ali da je realnije da će se održati u decembru 2026. godine.
On je u četvrtak gostovao u Nacionalnom dnevniku TV Pink i dotakao se teme izbora, koje toliko priželjkuju blokaderi. Šef države je naglasio da će se tek razmatrati da li će biti održani istovremeno predsednički i parlamentarni izbori.
