Policijski službenici Policijske uprave Novi Pazar, Odeljenja kriminalističke policije, u saradnji sa kolegama iz Policijske uprave Novi Sad i nadležnim tužilaštvima, uhapsili su tri osobe zbog sumnje da su počinile više krivičnih dela prevare i iznude.
– Uhapšeni su N.J. (51), N.B. (49) i A.B. (29), svi sa teritorije Novog Sada. Sumnja se da su putem jedne društvene mreže obmanjivali građane širom Srbije, predstavljajući se kao osobe sa “natprirodnim moćima” koje mogu da uklone magiju i vradžbine – potvrđeno je za RINU.
Osumnjičeni su od oštećenih tražili velike sume novca i zlatni nakit u zamenu za navodno “skidanje čini”. U jednom od slučajeva, žena je prevarena za čak 1.400.000 dinara. Zahvaljujući brzoj reakciji policije, novac i nakit će biti vraćeni oštećenoj.
Policija nastavlja rad na utvrđivanju svih okolnosti i identifikovanju eventualno drugih oštećenih osoba na teritoriji Srbije.
Večeras oko 18.15 sati starica (84) poginula je u Kačarevu kada jena nju naleteo automobil, potvrdio je za zdravopancevo.rs Željko Grujić, portparol Policijske uprave u Pančevu.
“Oko 18.15 časova dobili smo prijavu da je došlo do obaranja pešaka u naseljenom mestu Kačarevo. Na mesto događaja izašla je ekipa Službe hitne medicinske pomoći Pančevo koja je nažalost mogla samo da konstatuje smrt osamdeset četvorogodišnje ženske osobe iz ovog mesta. Nakon uviđaja će biti utvrđeno kako je došlo do ovog tragičnog događaja” izjavio je Grujić.
On je još jednom apelovao na vozače da prilagode brzinu kretanja vozila stanju puta i uslovima saobraćaja i da poštuju propise, ali i na pešake da se u saobraćaju ponašaju odgovorno i da ne izlažu sebe opasnosti.
“Nažalost, ovakve tragedije možda snažnije od svih naših čestih apela podsećaju vozače koliko je važno da prilagode svoje kretanje stanju puta i uslovima saobraćaja naročito u noćnim časovima kad je smanjena vidljivost, i da nikada ne sedaju za volan umorni, dekoncentrisani ili pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, te da ni po koju cenu ne koriste mobilni telefon dok su u vožnji. Apelujemo i na pešake da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju svoje bezbednosti i da ne preduzimaju radnje koje mogu doprineti nastanku saobraćajne nezgode” poručio je Grujić.
On je podsetio kako bi pešaci trebalo da se ponašaju u saobraćaju, pogotovo kada je vidljivost smanjena:
“Preporučljivo je da pešaci imaju na sebi nešto lakše uočljivo, poput reflektujućih detalja na jaknama, rančevima i slično, kako bi u uslovima smanjene vidljivosti ostali učesnici u saobraćaju mogli brže i lakše da ih primete. Apelujemo na pešake i da koriste površine koje su namenjene za njihovo kretanje, odnosno trotoare i pešačke staze, da prelaze kolovoz na mestima koja su za to propisana i da tokom prelaska ne upotrebljavaju mobilni telefon, slušalice i druge stvari koje bi mogle uticati na njihovu pažnju i pravilnu procenu situacije, te da se pre prelaska kolovoza uvere da li je vozač uočio njegovu nameru” poručio je Grujić.
Snimak iz jedne emisije na Prvom programu RTS-a postao je viralan na društvenim mrežama, ali ne zbog neke slatke izjave deteta, već zbog jako lošeg događaja koji se desio u školi.
Dečak je u emisiji ispričao kako je doživeo neprijatnost u svom drugom razredu i to dok se pravila grupna fotografija sa školskim drugovima.
Naime, jedan od njegovih školskih drugara odbio je da se slika sa njim, što je izazvalo reakciju učiteljice. Ali ne onakvu kakvu smo svi očekivali…
Foto: Instagram
Umesto da zaštiti dečaka koji je ostao izolovan, učiteljica je zatražila od njega da istupi iz grupe i ne fotografiše se, što je dodatno pojačalo osećaj odbacivanja i neprijatnosti.
Hrabri dečak je priznao da se osećao odbačeno.
Priča je izazvala buru na društvenim mrežama, a Srbi su izrazili ogorčenje zbog postupka učiteljice, tražeći da ona bude sankcionisana. Mnogi ističu da je ovakav pristup neprihvatljiv i da dodatno stigmatizuje decu koja se već osećaju isključeno.
Dečak je, kroz svoj iskreni iskaz, priznao koliko ga je ovaj događaj povredio, a viralnost snimka otvorila je širu diskusiju o tome kako bi škole i nastavnici trebalo da se ponašaju u situacijama vršnjačkog odbacivanja i diskriminacije.
Učiteljica je apsolutno postupila potpuno neprimereno i loše, umesto da zaštiti dečaka koji se osećao odbačeno i povređeno, ona je još više pogoršala situaciju tražeći od njega da napusti grupnu fotografiju.
Vidi galerijuKomentari osude učiteljice koja je izbacila dečaka sa školske fotografije Foto: Printscreen Društvene Mreže
Time je ne samo ignorisala njegova osećanja, već je javno potvrdila njegovu izolaciju pred celim razredom, što je izazvalo osećaj poniženja i nepravednosti. Takav postupak je neprofesionalan i emocionalno štetan, jer deca u tom uzrastu posebno trebaju podršku i razumevanje, a ne dodatnu stigmatizaciju.
Narod je ogorčen i bes ne jenjava! Nakon što se proširila vest o učiteljici koja je pred celim razredom izdvojila dečaka i zabranila mu da se fotografiše sa drugarima, društvene mreže su eksplodirale.
Komentari osude stižu sa svih strana – roditelji, prosvetni radnici i građani zahtevaju hitnu reakciju nadležnih i pokretanje disciplinskog postupka protiv učiteljice. Mnogi poručuju da “takva osoba ne sme više da radi sa decom” i da je vreme da se pošalje jasna poruka da ponižavanje i isključivanje deteta nikada neće biti prihvatljivo!
Život na točkovima nije lak, a o tome je za Grand govorio pevač Rajo Simonović koji je doživeo jezivu saobraćajnu nezgodu u Crnoj Gori i kako kaže, za dlaku izbegao smrt.
Nemilog događaja se i dan danas seća do detalja, a na sreću nije zadobio teške telesne povrede, iako je automobil bio potpuno uništen.
-To se dogodilo u pola šest ujutru tačno pred svitanje, bio je kraj novembra. Sećam se, rominjala je neka kišica, bila je baš slaba vidljivost, nisu pomagali ni farovi, veoma klizav put… Radio sam u Budvi u jednom klubu do kasno i kada smo se kolega i ja vraćali sa svirke, ja sam spavao na suvozačevom sedištu do možda, nekih 200 metara pre mesta udesa- počeo je priču Rajo za Grand, a potom otkrio jezive detalje kobne noći.
-Na jednom proširanju je kolega stao, probudio me i rekao mi da je umoran, da ne može više da vozi i zamolio me da se zamenimo. Odmah sam prešao na mesto vozača i već nakon 200 metara, pri izlasku iz krivine, bilo je pet konja na ulici. Nisam vozio brzo, možda 60 na sat, ali nisam uspeo zbog klizavog kolovoza da ukočim. Bilo je jako jezivo, ma strašno- prisetio se Simonović.
Kako kaže, Bog ga je sačuvao te je prošao sa nekoliko kopči na glavi, ali i velikom traumom zbog koje mesecima nije imao hrabrosti da sedne za volan.
-Rasekao sam glavu, imao sam četiri konca. Skočio mi je u momentu adrenalin, šećer, bukvalno sam osetio da mi se nešto hladno sliva niz glavu i pogledao se u ogledalo. Cela glava mi je bila krvava! Iskreno odreagovao sam dosta smireno, pozvao Hitnu pomoć sam, očistio glavu maramicama dok nisu stigli lekari. Transportovali su nas u Urgentni centar gde su mi šili glavu. Pustili su me iz bolnice tek sutradan ujutru- ispričao je Rajo i otkrio kako se osećao u trenutku nezgode.
-Osećam sam se čudno, mada ne mogu ni da se setim tačno. Pitao sam se kako baš meni to da se desi, otkud to, ali sam već u sledećem trenutku rekao ‘Ko zna zašto je to dobro, Bog me voli’. Bio je to težak udes, totalna šteta na automobilu, ali sam razmišljao samo da sam srećan što sam preživeo- priznao je pevač.
Iako je veliki ljubitelj vožnje, posebno dvotočkaša, Rajo priznaje da su mu meseci bili potrebni da prevaziđe strah.
-Petnaestak dana nakon toga, kada sam prolazio istim putem uhvatila me je tolika jeza i neki nemir…Bilo mi je potrebno pola godine da dođem sebi. Nakon toga su me uglavnom kolege vozile ili neko iz porodice, nisam bio u stanju da vozim dugo- rekao je u razgovoru za naš portal, a potom dodao:
-Prošlo mi je kroz glavu u tim momentima kakav je naš posao, shvatio sam koliko nepredvidivih momenata nosi sa sobom, kako u saobraćaju tako i sa ljudima u kafani. Nažalost, mnogo naših kolega je izgubilo živote na taj način, vraćajući se sa svirki kasno. To stalno treba da nam bude na umu jer se vraćamo veoma umorni. Nije džabe noć za spavanje, a ne za posao, ali šta ćemo naša profesija je takva. Kad drugi uživaju i provode se mi radimo i zabavljamo druge, to nam je izvor prihoda, to je naš život.
Vlada Švedske odlučila je da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i da sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog, kako navodi, pogoršanja stanja vladavine prava, korupcije i slobode medija.
U saopštenju švedskog Ministarstva spoljnih poslova navodi se da je „razvoj u Srbiji išao u pogrešnom pravcu – od rastuće korupcije do nepoštovanja principa vladavine prava“.
„Zemlje ne mogu očekivati švedsku podršku ako ne sprovode reforme i napredak koje od njih očekujemo. Zato sada uvodimo ove promene“, izjavio je ministar za razvojnu saradnju i spoljnu trgovinu Benjamin Dousa.
Stokholm navodi da već duže vreme prati nedostatak reformskog napretka u Srbiji, posebno kada je reč o vladavini prava, borbi protiv korupcije i zaštiti osnovnih sloboda, uključujući slobodu izražavanja i medija.
U skladu sa principima “zasluga za evropske integracije”, Švedska poručuje da će zemlje koje pokazuju napredak biti nagrađene, dok će se podrška smanjiti ili zamrznuti onima koje ne poštuju osnovna prava i demokratske standarde.
„Zbog toga smo odlučili da prekinemo pojedine oblike pomoći srpskoj državi i preusmerimo sredstva na organizacije civilnog društva“, navodi se u saopštenju.
Kompozitor Ljubiša Kovačević umro je danas u 76. godini nakon kraće bolesti. Ljubiša će ostati upamćen po brojnim hitovima među kojima su “Zvezda Danica”, “Moja da l’ si”, “Bele Rade”, “Da l’ si omče iz Nikšića”, “Ne idi iz srca”… Tokom karijere je sarađivao sa brojnim pevačima poput Vere Matović, Mire Škorić, Ere Ojdanića, Šekija Turkovića, Dragane Mirković…
Ljubišina supruga Katarina Kovačević potvrdila je tužne vesti.
– Danas nas je napustio. Razboleo se nedavno i ubrzo preminuo. Svi smo van sebe od tuge, njegovi prijatelji i kolege zovu neprestano, svi su ga voleli. Mnogi pevači su odmah došli i pružili mi podršku, uz mene su Srki Boj, Mirko Ćajić, Zoran Vujisić, Goran Ratković Rale, Miša Mijatović, ma svi – rekla je ona.
Sahrana poznatog kompozitora Ljuniše Kovačevića biće u sredu, 5. novembra u selu Vrčani, opština Čačak, dok će komemoracija biti održana u utorak, a vreme i mesto biće naknadno objavljeni.
Impozantna karijera Ljubiše Kovačevića
Ljubiša Kovačević nedavno je za Telegraf dao intervju o svojim hitovima i saradni sa brojnim pevačima. “Bele rade” je zasad najveći, verovatno i nedostižan hit u karijeri Jelene Broćić, i najveći kompozitorski uspeh Ljubiše Kovačevića.
– Kod “Belih rada” se sve spojilo: i melodija, i tekst, i pevanje i aranžman. I danas kad slušamo foršpil pesme “Bele rade” malo je profesionalaca koji će prepoznati Zlaju Timotića kao aranžera celog albuma Jelene Broćić iz 1993. Prepustio sam mu sve ostale, ali sam insistirao da čujem foršpil samo za ovu pesmu. Dok sam ja ispio kafu, Zlaja je odsvirao harmonuku i uradio foršpil – priča Ljubiša Kovačević, kompozitor i tekstopisac lepe narodne muzike.
– Sećam se, kad smo snimili pesmu, rekao sam Jeleni Broćić: “Dao sam ti ličnu kartu (Ko ostavlja ruže), sad imaš i pasoš”. Jednostavno, kad komponujem dobru pesmu, kad se spoje sve kockice, ja mogu da prepoznam hit.
Ljubiša Kovačević je napustio siguran državni posao (šef vojnog odseka) da bi se posvetio komponovanju i pisanju pravih narodnjaka.
– Rođen sam u okolini Čačka, u tom “cveću livada”, gde su svi zadojeni narodnom muzikom. Imao sam veliku rodbinu, i po ocu i po majci. Kad god se napravi neko veselje, ja sam od malena visio kraj muzike pa, kad neko od mojih poručuje, ja sam bio taj koji kiti muziku. I kao klinac sam se nadavao para muzici, tuđih naravno. Već kad sam postao tinejdžer, imao sam svoje društvo zaduženo za atmosferu, ne lupanjem čaša, nego svirkom i izborom muzike. Počeo sam i gitaru da sviruckam, ali sam i u školi dobro prolazio. Završio sam Fakultet odbrane i bezbednosti, diplomirao sa desetkom. Službovao sam u opštini Voždovac, bio sam najmlađi šef vojnog odseka od svih 16 beogradskih opština. Imao sam ozbiljan državni posao, i nisam ni pomišljao da se bavim narodnom muzikom.
Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, izjavio je večeras (3. novembra) da nadležni organi već tri dana pokušavaju da pronađu dvojicu snajperista koji su, prema obavještajnim podacima, došli u Beograd i da se zna odakle je novac koji su dobili.
“Mi trenutno u Beogradu jurimo dvojicu snajperista, za koje znamo da se nalaze u gradu. I ne možemo već tri dana da ih pronađemo. Nadam se da ćemo uspeti, ko su i kako mete, videćemo. Dakle, znamo da su stigli, znamo i odakle je novac. Verujem da će nadležne službe uspeti to da reše. Dakle, to im je jedini način”, rekao je Vučić gostujući u emisiji Ćirilica na TV Prva.
Vučić je rekao da se “‘blokaderima’ žuri da je nervoza velika, poslije debakla 1. novembra u Novom Sadu.”
“Mi smo prethodnih dana i nedelja imali različite bezbednosne obaveštajne podatke koji nisu naivni. Nismo ni obaveštavali javnost. Nismo hteli da govorimo zato što šta god da kažete, rekli bi da vlast plaši narod i to posebno pre 1. novembra i tako dalje”, rekao je Vučić i dodao:
“Postoji samo jedan način, ne postoji nijedan drugi, da ja prihvatim silu, nasilje, da prihvatim spoljni uticaj za bilo kakvu promenu vlasti. Na pamet mi ne pada. Postoji samo jedan način.”
Drugog načina, kaže on, nema.
“Moju volju da pokolebaju ne mogu. Da me pobede na izborima ne mogu. I to oni odlično znaju, kad god da se održe”, istakao je Vučić.
Dona je bila poznata po radu sa bendom Grateful Dead od 1971. do 1979. godine
Pevačica benda Grateful Dead, Dona Džin Godčo (Donna Jean Godchaux), preminula je u 78. godini, nakon duge borbe sa rakom.
Dona, koja je pored Grateful Dead-a sarađivala i sa Elvisom Preslijem i Šer, primala terapiju, ali spasa nažalost nije bilo. Izgubila je dugu bitku sa opakom bolešću.
Njen predstavnik za medije potvrdio je tužnu vest da je pevačica preminula 2. novembra u Nešvilu.
“Bila je nežan i toplo divan duh, i svi koji su je poznavali ujedinjeni su u tuzi. Porodica moli za privatnost u ovom periodu žalosti”, izjavio je Denis Meknali.
“Rečima tekstopisca Grateful Dead-a, Roberta Hantera: ‘Neka joj četiri vetra donesu miran povratak kući.’“
Dona je bila poznata po radu sa bendom Grateful Dead od 1971. do 1979. godine, doprinosivši albumima kao što su What a Long Strange Trip It’s Been i Wake of the Flood.
Oproštaj od Legende: Halid Bešlić i Njegovo Nasljeđe
U trenucima kada se suočavamo s gubitkom, sjećanja na voljene osobe postaju izvor snage i emocija. Smrt Halida Bešlića, jednog od najomiljenijih izvođača narodne muzike, duboko je pogodila mnoge. Njegov sin, Dino Bešlić, doživio je trenutke ispunjene tugom i poštovanjem prilikom posjete grobu svog oca dan nakon sprovoda. Ovi trenuci nisu samo simbolizirali gubitak, već su i osvetlili duboku povezanost između oca i sina, koja se ne može slomiti, čak ni smrću. Preminuo je 12. oktobra 2023. godine, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u srcima hiljada obožavatelja i prijatelja.
Halid Bešlić: Ikona Narodne Muzike
Halid Bešlić nije bio samo muzičar, već i simbol generacija koje su odrasle uz njegove pjesme. Njegova karijera trajala je decenijama, a svaki hit koji je objavio oblikovao je kulturni identitet regiona. Pjesme poput “Miljacka” i “Prvi poljubac” nisu samo melodije, već su i emocionalni mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Bez obzira na to gdje ste se nalazili kada ste prvi put čuli Halidovu muziku, ona vas je uvijek vraćala na posebne trenutke u životu. Njegov iznenadni odlazak ostavio je prazninu u srcima mnogih, ali i svijetle uspomene koje će trajati vječno.
Bešlićeva sposobnost da prenese emocije kroz svoje pjesme je ono što ga čini jedinstvenim. Njegovi tekstovi, često inspirisani svakodnevnim životom i ljubavnim pričama, dodavali su sloj autentičnosti koje su mnogi ljudi prepoznali i doživjeli kroz vlastita iskustva. Tokom svoje karijere, Halid je izdao brojne albume, od kojih su mnogi postali istinski hitovi. Njegov glas, snažan i emotivan, bio je sredstvo kojim je dodirivao srca slušatelja.
Sprovod koji je okupio Hiljade Obožavalaca
Sprovod Halida Bešlića, održan 13. oktobra u Sarajevu, privukao je ogroman broj ljudi, procjenjuje se da je bilo između 50.000 i 100.000 posjetilaca. Ova masovna okupljanja nisu samo svjedočila o njegovoj popularnosti, već i o dubokom poštovanju koje su ljudi gajili prema njegovom nasljeđu. U skladu sa islamskim običajima, ceremonija je uključivala komemoraciju, dženazu i svečanost na gradskom groblju “Bare”. Ovaj događaj bio je mnogo više od običnog oproštaja; to je bila proslava života i dela jednog od najvećih umjetnika ovog prostora. Na sahrani su se mogli čuti emocije obožavatelja koji su dolazili iz svih dijelova zemlje, a mnogi su se prisjetili trenutaka koje su proveli uz Halidovu muziku. Ljudi su donosili cvijeće, slike i čak su pjevali njegovi hitove, stvarajući tako atmosferu zajedništva i zahvalnosti. Ovaj sprovod nije bio samo oproštaj od muzičke legende, već i prilika da se oda počast čovjeku koji je svojim radom i talentom oblikovao živote mnogih.
Emocionalni Trenuci pored Groba
Kada je Dino Bešlić postavio cvijeće i vjenčiće na grob svog oca, prizor je bio dirljiv. Rukom pisane poruke od obožavatelja, kao što su “Hvala ti za svu sreću koju si nam donio” i “Tvoja muzika će zauvijek živjeti”, svjedočile su o bezgraničnoj ljubavi prema Halidu Bešliću. Svaka poruka, svaka cvjećka, predstavljale su dio čitavog spektra emocija; od tuge do zahvalnosti, koje su se izlivale iz srca svih koji su ga voljeli. Ova scena nije bila samo podsjetnik na njegovu muzičku karijeru, već i na njegovu ulogu u životima mnogih ljudi, kao prijatelja, uzora i inspiracije. U trenucima tišine, Dino je reflektovao o svom ocu, prisjećajući se zajedničkih trenutaka provedenih na koncertima i okupljanjima. Svaka melodija koju je Halid izveo nosila je sa sobom dio njegove duše, a svaka pjesma bila je svjedočanstvo o ljubavi i životnim iskustvima. Ove misli su ga ispunjavale tugom, ali i ponosom jer je znao da je njegov otac ostavio neizbrisiv trag u muzičkom svijetu.
Trajna Veza između Oca i Sina
U trenutku kada je Dino postavljao daske oko lijesa, svaka radnja nosila je težak teret emocija. Ovaj čin nije bio samo dio rituala; on je simbolizirao ljubav i poštovanje prema ocu koji je kroz život pružao podršku svojoj porodici i zajednici. Dino je bio preplavljen sjećanjima na zajedničke trenutke, proslave i muziku koju su zajedno slušali. Tokom tih emotivnih trenutaka, postalo je jasno da će veza između njih, iako fizički prekinuta, nastaviti živjeti kroz uspomene i Halidovu muziku. Povezanost između oca i sina, tako duboka i iskrena, nije samo lična priča, već i priča mnogih porodica koje su uz Halidovu muziku odrasle. Mnogi su se sjećali kako su u svojim domovima slušali njegove pjesme, kako su slali poruke podrške i kako su njegovi hitovi pratili njihove životne trenutke. Halidova ostavština nastavlja utjecati na generacije, oblikujući njihove poglede na ljubav, život i muziku.
Nasljeđe koje Živi
Dok je stajao pored groba, Dino je primijetio mir i tišinu koja je vladala. Pored groba postavljen mikrofon, simbol Halidove muzičke karijere, koji nije bio samo alat, već i sredstvo kojim je dopirao do srca publike. Ovaj predmet postao je svojevrsni most između prošlosti i sadašnjosti, naglašavajući koliko je Halidova muzika i dalje prisutna u životima onih koji su uživali u njegovim pjesmama. Njegove riječi, melodije i emocije koje su ih pratile, ostale su trajne i neizbrisive. Halid Bešlić ostavio je iza sebe bogato muzičko nasljeđe koje će se prenositi s generacije na generaciju. Njegove pjesme su neizostavan dio muzičkog identiteta Balkana, a njegovo ime će se pamtiti kao sinonim za ljubav, sreću i nostalgiju. Mnogi mladi izvođači danas se pozivaju na Halida kao inspiraciju, dok njegovi hitovi nastavljaju da se izvode na raznim manifestacijama, koncertima i proslavama, čime se potvrđuje trajna vrijednost njegovog djela.
Zaključak: Halid Bešlić – Simbol Ljubavi i Poštovanja
Na kraju, prisustvo Dine Bešlića na grobu njegovog oca simbolizira ne samo lični gubitak, već i kolektivno sjećanje koje će trajati generacijama. Halid Bešlić je ostavio za sobom ne samo muzičko nasljeđe, već i lekcije o ljubavi, hrabrosti i ljudskosti. Ove geste, poput postavljanja cvijeća i mikrofon, ilustriraju trajnost ljubavi i sjećanja koja će nadživjeti njihov fizički oblik. Halidova muzika nastavlja živjeti i inspirirati, a njegova ostavština ostaje kao svjetionik nade i ljubavi u srcima svih koji su ga voljeli. U ovom trenutku tuge, kolektivna tuga se pretvara u slavljeničko sjećanje, gdje će Halid Bešlić zauzeti posebno mjesto u srcima svih onih koji su imali privilegiju slušati njegovu muziku. Njegovo nasljeđe će se prenositi kao dragulj, koji svaka nova generacija može otkriti i doživjeti. Halid Bešlić će uvijek biti više od muzičara; on će zauvijek ostati simbol ljudske povezanosti koja se ogleda u snazi muzike.
