Author: ollo

Policiju i lekare Hitne pomoći rano jutros pozvali su građani koji su na parkingu zatekli telo muškarca.

Sumnja se da je čovek pao sa zgrade.

Na telu nisu vidljive povrede.

Po nalogu tužilaštva naređena je obdukcija.

Kurir.rs/Telegraf

Petar P. (30) iz Ćićevca koji je teško povređen u saobraćajnoj nesreći 2. marta u tom gradu, preminuo je jutros u Univerzitetsko kliničkom centru Niš, potvrđeno je za Kurir!

Podsetimo, na mladića je kobnog dana automobilom naleteo osumnjičeni M. M. (22) koji je posle udarca pobegao, ali ga je policija ubrzo pronašla i uhapsila. Nakon što je saslušan u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, određen mu je jednomesečni pritvor zbog dva krivična dela – teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja i nepružanje pomoći povređenom licu.

– Nesreća se dogodila 2. marta, sat vremena iza ponoći u Karađorđevoj ulici u Ćićevcu ispred jednog kafića. Petar P. je bio izašao iz kafića i krenuo najverovatnije kuću kada ga je auomobil velikom brzinom pokosio. Mladić je sanitetom Hitne pomoći najpre odvezen u lokalnu bolnicu, ali je zbog težina povreda potom transportovan u UKC Niš – ispričao je izvor Kurira.

Petar P. podlegao povredama Foto: Društvene Mreže

Za Kurir je govorio i rođak Petra P. koji je tada naveo da se cela porodica moli za Petra i da se svi nadaju da će uspeti da se izvuče.

–  Mi smo svi neutešni nakon nesreće koja se dogodila. Molimo se svakog časa da nam Petar ozdravi i da se digne na noge. Njega je kolima bahato udario mladić, a onda pobegao. Zamislite, skrivite nesreću, a onda pobegnete bez trunke osećanja i empatije da ste nekoga povredili. Nemam reči – rekao je tada rođak. Nažalost, mladić koji je od nesreće bio u komi, izgubio je bitku za život posle 10 dana lavovske borbe lekara za njegov život.

Rođak je tada naglasio i da će se prodica boriti za pravdu.

– Zalažem se za adekvatnu kaznu za osumnjičenog! Niko ne sme da prođe nekažnjeno, pogotovo ne nakon što je neljudski onako pobegao i nije mu pomogao. Ja razumem da se nesreće dešavaju, ali da nemaš osećaj da nekome pomogneš, to mi već ne ide u glavu – isšrićao je ranije rođak Petra P. 

Osumnjičeni M. M. (63) kako se sumnja nakon svađe ubio je svoju bivšu vanbračnu partnerku D. V. (56) u okolini Smedereva. 

Kako saznajemo, ubistvu je prethodila svađa bivših emotivnih partnera. 

– Osumnjičeni M. M. i žrtva D. V. nekoliko godina bili su u skladnoj emotivnoj vezi, ali su se pre nekoliko godina razišli. Žena nije živela ovde, ali je povremeno dolazila da poseti kuću koja se nalazi u istom dvorištu gde i kuća osumnjičenog M. M. – kaže naš dobro obavešten izvor i dodaje da je došla jutros na imanje. 

– Iz za sada nepoznatog razloga osumnjičeni je napao žrtvu i došlo je do žustre rasprave, koja je na kraju tragično završila. Osumnjičeni M. M. zadavio je rukama D. V. dojučerašnju partnerku s kojom nije imao zajedničke dece – kaže izvor.

Ilustracija Foto: Shutterstock

Prema tvrdnjama našeg sagovornika, i osumnjičeni i žrtva imaju decu, koja su već odrasli ljudi, iz prethodnih brakova.

– Za sada nije poznato ko je policiji prijavio da se zločin dogodio, da li komšije ili neko od članova porodica aktera zločina. Telo je prevezeno na obdukciju, a osumnjičeni M. M. je lišen slobode – navodi naš sagovornik. 

Kako saznajemo, ranije nije bilo prijava za nasilje u porodici u slučaju osumnjičenog i žrtve. 

Osumnjičeni je nakon zločina uhapšen i njemu je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će biti saslušan u Višem javnom tužilaštvu u Smederevo, koje vodi istragu povodom ubistva. Motiv ovog zločina za sada nije poznat. 

Ivan Marinković, bivši muž Goce Tržan, koji se trenutno nalazi u rijalitiju “Elita”, izneo je šokantne detalje braku sa pevačicom.

Naime, rijaliti igrač je otkrio šta je uradio za bivšu ženu i kako se žrtvovao za nju.

Vidi galerijuGoca Tržan i Ivan Marinković Foto: Marina Lopičić

– Ja kada sam upoznao Gocu ona i ja smo počeli da živimo zajedno posle dva dana. Ona je imala neku ušteđevinu veliku cifru, ali je ona to pozajmila bivšem momku, nekom menadžeru, ona je bila jako utučena zbog toga što ne može da naplati pare, ona je meni rekla to, a on je nju lerao sve vreme. Ja sam tada angažovao neke svoje drugare, i naplatio sam jedan deo, a onda sam od nekih svojih para dodao za drugi deo. Takođe mi smo onda kada je ona zatrudnela, mi smo tada jurili da kupimo stan, te smo nekom liku platili da nam reši to. Nama je taj lik trebao da vrati par hiljada evra koje naravno nije vratio, i ja sam tada uzeo pare od svog gazde, i nakon toga sam ih odrađivao svojim poslom, ja sam se dosta žrtvovao zbog žena – rekao je Ivan.

Razvod je bio jeziv

Vidi galerijuGoca Tržan i Ivan Marinković Foto: Marina Lopičić

Podsetimo, Goca Tržan je godinama u srećnom braku sa Rašom Novakovićem, a svojevremeno je otkrila kako je preživela razvod od rijaliti učesnika Ivana Marinkovića.

Kako je Goca istakla, ona nije mogla da bude više sa čovekom koji pije i koji se kocka.

– Nisam mogla da budem sa čovekom koji se kocka i pije. Ukazala mi se prilika da odem u „Survivor”, jer sam pomislila da će nam ta razdvojenost pomoći i da ćemo uspeti da popravimo stvari. Govorila sam sebi da ću se promeniti. Stalno sam tražila greške u sebi, ali za tako nešto je potrebno dvoje. Ja tog čoveka ne mogu da krivim za to što je došlo do razvoda. On je sigurno bio nesrećan u braku sa mnom, jer nije mogao da svari moju energiju, profesiju, nije on kriv za to – rekla je Goca.

– Udavio se pored mene, oboje smo krivi. Razvela sam se kada sam došla iz rijalitija, iako sam nakon povratka mislila sam da se vraćam svojoj kući, porodici i da će sve biti super, a zatekao me haos. Samo sam ućutala i kada sam shvatila da ja tog čoveka ne poštujem iz milijardu razloga, a samim tim i da ne mogu više da ga volim, odlučila sam da se rastanemo. Razvod je bio jako jeziv, trudila sam se da sve sakrijem od javnosti, ali on je želeo da mi se osveti kroz medije. Ipak, sve bih opet isto uradila da bih imala moju ćerku – kaže Goca za domaće medije.

Marija Šerifović peti put zaredom napunila je Sava centar. I ove večeri su mnoge njene kolege došle da uživaju u muzičkom spektaklu. Među njima je i Aleksandra Prijović, koja blista u drugom stanju.

Trudna pevačica je stigla u Plavu dvoranu s osmehom na licu i poručila samo jedno:

– Dobro sam, hvala.

Vidi galerijuPoznati na koncertu Marije Šerifović Foto: ATA images

Aleksandra je za ovu priliku odabrala da obuče belu košulju i crne pantalone.

Vidi galerijuVerica Šerifović na koncertu ćerke Marije Šerifović Foto: ATA images

Osim nje, na peti koncert Marije Šerifović došla je i folk zvezda Tanja Savić s dečkom Mukijem, a tu je i Goca Šaulić.

Spektakl nije propustila ni Marijina majka Verica Šerifović, koja je s punom pažnjom pratila sve ono što se dešava na sceni.

Vidi galerijuPeti koncert Marije Šerifović u Sava centru Foto: ATA images

Marija će održati još jedan koncert u Sava centru.

Cela Srbija se molila za njega.

Na VMA-a noćas je umro muškarac (42) rodom iz BiH kog je “škodom” van pešačkog udarila žena (56).

Podsećanja radi, saobraćajna nezgoda dogodila se 29. januara ove godine na Vračaru.

Stigla tužna vest sa VMA, posle duge borbe ugasio se život povređenog u nesreći koja je potresla Srbiju

Muškarac je pokušao da van pešačkog prelaza pređe ulicu kada ga je “škodom” udarila žena. On je u teškom stanju primljen u bolnicu. Međutim, uprkos borbama lekara umro je posle osam dana.

Kako saznajemo, žena  nije bila pod dejstvom alkohola niti opijata.

O smrti muškarca obavešteno je i nadležno tužilaštvo.

Izvor: Telegraf

Tužilaštvo BiH izdalo naredbu za privođenje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, premijera Radovana Viškovića i predsednika Narodne skupštine RS Nenada Stevandića

Optuženi se terete za krivično delo ‘napad na ustavni poredak’

Tužilaštvo BiH, čije delovanje je zabranjeno u Republici Srpskoj, izdalo je sudskoj policiji naredbu za privođenje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, premijera Radovana Viškovića i predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića, potvrđeno je za RTRS iz kabineta premijera Vlade Republike Srpske.

Naredbu za privođenje Dodika, Viškovića i Stevandića je izdao tužilac Ćazim Hasanspahić, a neustavno Tužilaštvo im na teret stavlja da su izvršili krivično delo “napad na ustavni poredak”.

Tužilaštvo je za privođenje naredbu izdalo sudskoj policiji, i zatražilo asistenciju MUP-a Republike Srpske, ali i SIPA-e, koja, takođe, ima zabranu delovanja u Republici Srpskoj.

Takođe, direktor Sudske policije Republike Srpske Željko Dragojević rekao je za RTRS, da Sudskoj policiji Srpske nije, niti može biti izdat nalog. Ovo je u nadležnosti SIPA i Sudske policije Suda BiH.

SIPA-i stigla naredba za asistenciju pri privođenju
Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (Sipa) u Sarajevu, koja više nije nadležna na teritoriji Republike Srpske, stigla je naredba Sudske policije Suda BiH za asistenciju pri privođenju predsednika Republike Milorada Dodika, premijera Radovana Viškovića i predsednika Narodne skupštine Nenada Stevandića.

Naredbu za privođenje Dodika, Stevandića i Viškovića izdalo je Tužilaštvo BiH, koje takođe više nije nadležno na teritoriji Republike Srpske.

Ukoliko ne budu privedeni, biće raspisana poternica

Kako prenose federalni mediji, ukoliko Dodik, Stevandić i Višković ne budu privedeni, za njima će biti raspisana unutrašnja poternica prema kojoj ih, kako navode, može privesti bilo koja policijska agencija unutar BiH, uključujući i Graničnu policiju BiH.

Za slučaj da ne budu privedeni po unutrašnjoj poternici, onda se, kažu, raspisuje Interpolova odnosno međunarodna poternica.

Dodik proglašen krivim, Lukić oslobođen optužbi
Politička i institucionalna kriza u BiH nastala je nakon što je neustavni Sud BiH izrekao osuđujuću nepravosnažnu presudu predsedniku Republike Srpske Dodiku, koja im, kako je juče saopštio advokat Goran Bubić, još nije dostavljena u pisanom obliku.

Dodik je tom presudom, izrečenom 26. februara, osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora i šest godina zabrane bavljenja političkim radom.

Optužnicom Tužilaštva BiH Dodik i v.d. direktor Službenog glasnika Republike Srpske su optuženi za neizvršavanje odluka Kristijana Šmita, koji u Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika, jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN, kako je to predviđeno Dejtonskim sporazumom.

Drugooptuženi Lukić je presudom Suda BiH oslobođen svih optužbi.

UDARNO! IZDAT NALOG ZA PRIVOĐENJE PREDSEDNIKA: Srpski narod u šoku!

Izvor: Blic.rs

Srpski studenti blokirali su zgradu RTS-a u Beogradu. Najavili su da će blokada trajati 22 sata. Isto su sa zgradom RTV u Novom Sadu uradili tamošnji studenti. U Beogradu je došlo do sukoba Žandarmerije i studenata.

Nekoliko hiljada studenata se, javlja Danas, okupilo sinoć ispred zgrade RTS-a u Beogradu. Studenti su najavili blokadu rada javnog servisa Srbije ali su najavili i da će izlaz iz zgrade biti omogućen. Objavili su da u zgradu niko neće ulaziti dok RTS ne bude oslobođen.

POČEO HAOS: Napadnuti su studenti u Beogradu!

“Večeras smo od strane voditeljke RTS nazvani ruljom. Zato večeras blokiramo zgradu RTS. Bez upada, bez nasilja”, rekao je jedan od studenata a prenosi beogradski Danas.

Na društvenim mrežama kasnije je objavljeno kako je u zgradu RTS došla policija. Objavljen je i video napada policije na okupljene građane ispred zgrade RTS-a.

Nova S izvještava jutros da je situacija nakon sinoćnjeg sukoba policije i studenata ispred zgrade RTS jutros mirna ali da studenti i dalje ne dozvoljavaju ulazak u zgradu. Plan je da blokada traje do 21 sat večeras.

Dio studenata je, prema nepotvrđenim informacijama sa društvenih mreža, pokušao blokadu i RTS studija na Košutnjaku jer je RTS najavio da će program nastaviti da emituje sa te lokacije. Reagovala je policija koja od jutros od 5 časova obezbjeđuje tu zgradu javnog servisa Srbije.

Izvor: Pozitivnasrpska.com

Odavno se nije desila ovako tragična saobraćajna nesreća.

Najmanje 13 ljudi je poginulo, a 20 je povređeno kada je autobus udario u stenu i skrenuo sa puta u zapadnom bolivijskom regionu Potosi, saopštila je danas lokalna policija.

Policija je ukazuje na pojavu brojnih klizišta izazvanih obilnim padavinama širom regiona, preneo je Rojters.

Današnja nesreća je poslednja u nizu smrtonosnih sudara na putevima u toj južnoameričkoj zemlji.

Sestra Zorana Đinđića samo je jednom otvorila dušu pred kamerama i pričala o pokojnom bratu za kojeg je bila veoma vezana. Kada je čula da ga više nema, srce je htelo da joj prepukne.

Mnogi se slažu sa mišlju da je Zoran Đinđić bio mnogo više od političara, a njegova neverovatna energija je bila upravo ono po čemu se izdvajao. Nakon njegove tragične smrti 12. marta 2003. godine za njegovu porodicu više ništa nije bilo isto, a iako je prošlo više od 2 decenije od atentata, bol u njihovm srcima se nikako ne smanjuje, naprotiv, nedostajanje je sve veće. Pored supruge Ružice, dvoje dece i majke, iza sebe je ostavio i sestru Gordanu koja je samo jednom govorila javno o detaljima iz života voljenog brata.

Porodici je bilo jasno od rođenja Zorana Đinđića da se radi o posebnom detetu koje se razlikovalo od većine svoje generacije i po razmišljanju i po ponašanju. Sa sestrom Gordanom Đinđić Filipović imao je neverovatno blizak odnos, te uprkos brojnim obavezama koje su došle sa pozicijom premijera Srbije, uvek je imao vremena za njihove duge razgovore.

Iako im se život zbog rata menjao više puta, svoje korene nisu zaboravljali, a jedno drugom su bili veliki oslonac i vetar u leđa. Kada je ubijen, Gordani je deo duše zauvek nestao.

– Đinđići su, dušo, poreklom s Kosova, ja – Bosanka iz Šamca. Moj suprug Drago bio je vojno lice, penzionisan u činu pukovnika Jugoslovenske narodne armije. U Šamcu smo se upoznali i venčali. Tamo su rođeni Gordana i Zoran. Zoran je osnovnu školu završio u Šamcu, a dva razreda gimnazije u Travniku. Lepo smo živeli, složno: Srbi, Hrvati, muslimani… Svi! Nikad se nismo delili. Taj prokleti rat! Gordana je maturirala u Travniku, a onda je, kad smo se doselili u Beograd, upisala medicinu, pa specijalizirala. Često smo se selili. Negde 1967. godine smo se doselili u Beograd, čini mi se – pričala je Mila Đinđić, Zoranova i Gordanina majka, objašnjavajući kako su živeli u Bosni pre sukoba. Nije mogla ni da zamisli da će jednoga dana i njen sin tragično nastradati.

Kada je Mila videla svog naslednika kako nepomično leži na bolničkom krevetu tog 12. marta pre 22 godine, nije dozvolila lekarima da joj ublaže bol lekovima za smirenje.

– Ušla sam u onu ledenu salu u kojoj je ležao Zoran. Njegova lepa glava… Oči zatvorene… Lep, a dole… Grudi raspukle… Srce mu je bilo prosuto na sve strane… Stajala sam pored njega, grlila ga, kukala… Ponovo su pokušali da mi daju nešto za smirenje. Nisam htela – objašnjavala je Zoranova majka u intervuu za “Njuzvik” i dodala:

– Nisam htela da dozvolim da mi umanjuju bol. „Neka boli!“, vikala sam. „Pobogu, ubili su mi sina!“ Ležao je tako… Miran, čistog lica. Bio mi je sav život… Imam ja i Gordanu, tačno je, ali je Zoran bio moj život. Ružica je već bila kod Zorana, pre mene. Kad sam izašla iz sale, videla sam da razgovara s Mijatom, doktorom. Posle je otišla do prozora, gledala dole kako se ljudi okupljaju. Kako može, pomislila sam. Odozdo su vrebali foto-reporteri. Onda sam otišla…Kod Ružice, u njihov stan. Plakala sam. Videla sam da su nekima zasmetale moje suze. Želela sam da vrištim jer sam znala koga sam izgubila.

Strahovala je za ćerku Gordanu kojoj je, kako je isticala, srce htelo da pukne od tuge.

– Žao mi je samo što je sebe ponizio, što je dozvolio da tako ode, da ga ubiju… Neka mu je laka crna zemlja… To kako su ga ubili, to je najgori zločin! Bedni, mali, nepismeni ljudi! Ubiti takvo čudo! Srce me boli za ovom mojom Gordanom, crći će od tuge. Ja sam jača, majka sam, sve izdržim…

Brat i sestra Zoran i Gordana Đinđić rođeni su u Bosanskom Šamcu. Sa roditeljima su se krajem šezdesetih godina preselili u Beograd, ali njihova veza sa Bosnom nikada nije prekinuta. Prijatelji i uspomene na sretno i bezbrižno detinjstvo predstavljali su nit koja ih je vezivala za zemlju u kojoj su rođeni.

– Mi smo u Travnik došli da živimo 1962, a odselili smo se 1969. godine. Poslednji put u Travniku sam bila 1989. na obeležavanju dvadeset godina mature. Sebe sada ne posmatram kao Gordanu koja je ovde završila gimnaziju, već osobu koja je provela najlepše dane sa svojim bratom. Svaka ulica me ovde podseća na naš zajednički život. Na naš odlazak u školu, šetnje do Plavih voda, mesta gde smo se svi kretali. Zoran je ovde završio dva razreda gimnazije. Bio je jako nemiran, živ, pokretan – otkrila je Gordana Đinđić Filipović u svojoj ispovesti iz 2013. godine za “Slobodnu Bosnu”.

Otkrila je da je od malih nogu Zoran razlikovao od svojih vršnjaka.

– Osim što je bio odličan đak, stizao je sve, da se bavi šah klubom, karateom i devojkama. Njegovim nestašlucima nije bilo kraja. Sećam se kako smo u Popovskom vrtu brali zelene rezdelije (divlje šljive) i od njih dobijali herpese na usnama. Onda smo od mame dobijali batine, jer nas je upozoravala da ne smemo da diramo tuđe, međutim, Zoran se nije izdvajao iz društva. On se u Travniku skijao niz nasip kuda je prolazila pruga iza zgrade u kojoj smo živeli. Bila sam u stanu u kojem smo živeli. Nalazi se na trećem spartu u zgradi stotinak metara od gimnazije, u blizini katoličke crkve. Imam fotografiju gde se spušta na tim pravljenim drvenim skijama. Ja ih imam kod kuće, kao i njegovu gitaru na kojoj svirao u Travniku. Odlučila sam da ih dam u Arhiv Srbije, gde postoji postavka njegovih ličnih stvari – rekla je tada Gordana.

Na početku gimnazije prvi put se zaljubio.

– Zoran je neobično voleo Travnik. Imao je svoje društvo s kojim je sve vreme kontaktirao. U prvom razredu gimnazije imao je i prvu ljubav, zvala se Duška. Kada je bio premijer Srbije, do njega se teško dolazilo. Jednom prilikom u Beograd su došli njegovi travnički školski drugovi. Obezbeđenje u Vladi Srbije ih nije pustilo, jer nisu bili najavljeni. Međutim, oni su se dosetili i poslalili mu zajedničku fotografiju. Odmah je prekinuo važan sastanak i potrčao da se vidi s njima – pričala je Đinđićeva sestra, pa dodala:

– Neobično je voleo Bosnu. Podsećala ga je na lep period njegovog života. Beograd je velegrad u kome nema te opuštenosti i bezbrižnosti. Naš otac je bio vojno lice i mi smo u tom duhu vaspitani. Nikada nismo gledali na nacionalnost naših prijatelja. Zoran je u duši bio Jugosloven, kao što sam i ja bila i ostala Jugoslovenka i ne mogu nikako da se pomirim s tim da među narodima postoje razlike koje treba da ih dele. Kakav je ko, sve zavisi od čoveka, a ne da li je Musliman, Srbin ili Hrvat – navodi ona.

Za Zorana je bila izuzetno vezana. I pored njegovih velikih obaveza, redovno su se čuli telefonom i dugo razgovarali.

– Bili smo jako vezani. Na Novom groblju, gde je Zoran sahranjen, prišla mi je jedna mlađa žena i kazala: ‘Znate imam i ja mlađeg brata, njemu kada bi se nešto desilo, ja ne bih ostala živa’. Ja sam je upitala: ‘Koji je vaš predlog? Šta da ja radim?’ Najteže je živeti s tim! Zapravo, teže je živeti s tim nego ne živeti uopšte. Jer jednostavno, sve me podseća na njega. On je moj jedini brat i otkako znam za sebe, znam za njega. Moj muž nema brata, niti sestru. Ružica, Zoranova supruga, takođe, nema nikoga, samo smo mi u porodici imali jedno drugo. Kada preživite ovakvu tragediju, onda više nikada niste isti. Dela duše više nemate. Naučila sam da život živim s tim da ga više nema. Mnogo je teško da to izgovorim. Majka se trudi da meni ne pokaže tu svoju patnju. Mislim da je ona mnogo jača od mene. Ali kada ostanemo same, znamo kako nam je – otvorila je tada dušu Gordana, koja se u poslednje vreme veoma retko pojavljuje u medijima.1 / 8 Foto: ATA Images

Gordana Filipović, rođena Đinđić (1950), završila je medicinski fakultet i specijalizirala medicinu rada. Posle udaje za Filipovića, zapošljava se u valjevskom „Krušiku“ kao lekar u radničkom dispanzeru. Devedesetih otvara privatnu ordinaciju, ali zbog zdravstvenih problema ubrzo odlazi u penziju. U braku je dobila tri ćerke. Gordana je, od trenutka kada joj je stariji brat Zoran postao premijer Srbije, često na ulici doživljavala neprijatne situacije. Danas ne voli da istupa u javnost, a ovaj bračni par u Valjevu, gde žive dugi niz godina, bije glas da su „čestite duše“.

Filipović Đinđić ističe da je od 2003. u velikoj žaloisti, ali ponosna na svog bratza i na sve što je radio.

“Da sam u pravu potvrđuju hiljade poruka, poklona, cvetova, sećanja koje u proteklih 15 godina zatičem na njegovom grobu od ljudi koji misle isto ili slično kao on. Istovremeno još tužnije je pošto su mnoge poruke opraštanja zbog odlaska iz zemlje jer nemaju uslove ovde da ostanu, a radi se o najboljima među njima”, rekla je Gordana 2018. godine za “Nin”.

(Stil / Telegraf / Slobodna Bosna / Danas /Nin / Njuzvik)