Danas, četvrtog februara Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna unija za borbu protiv raka obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka. Na tu temu je sa nama podelila priču Beba Golubović, koja se sedam godina bori sa melanomom
Na osnovu podataka registra Zavoda za javno zdravlje Srbije, svake godine u Srbiji se dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva raka i više od 20.000 osoba umre od malignih bolesti. Tokom poslednje decenije obolevanje od raka u Srbiji poraslo je i kod muškaraca i kod žena. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike i želuca.
Kod žena maligni proces se najčešće lokalizuje na dojci, debelom crevu, plućima, grliću materice, telu materice i pankreasu. Nešto ređe žene obolevaju od melanoma (raka kože), ali je proces lečenja jedan od najkomplikovanijih, a rizik od neizlečenja, nažalost, ogroman. Svoje iskustvo je za “Naj ženu” podelila Beba Golubović koja se godinama bori sa melanomom.
– Pre sedam godina je počelo moje putovanje kroz bolest koje još uvek traje, a ja i dalje učim kako da živim sa strahom, a da nosim radost u srcu. Rak kože mi je otkriven u II stadijumu, a danas sam pacijent u IV stadijumu melanoma, najagresivnijeg oblika raka kože.
Rak kože traje ceo život, a boja posle sunčanja se gubi
U današnje vreme malanom je vrlo rasprostranjen. Naša sagovornica Beba Golubović smatra da je važno da se automatski reaguje i da se preventivno reaguje.
– Od tinejdžerskih godina želela sam da imam taman ten. Ja, riđokosa, svetle boje kože, s pegama na nosu i tu i tamo mladežima po telu, želela sam da me kad se vratim s mora prijatelji pohvale kako sam „pocrnela”. Sunčala sam se ne vodeći računa o tome koje je doba dana i koristila kreme s nižim zaštitnim faktorom. Često mi se dešavalo da pocrvenim na Suncu, ponekad i previše, pa sam imala i opekotine po koži. Poučena bolom koji opekotine od Sunca sobom nose, rešenje sam potražila u solarijumu. Svake godine sam pre odlaska na more odlazila u solarijum da „pripremim“ kožu za vrelo morsko Sunce, ali nikad nisam uspevala da poprimim tu preplanulu boju. Naravno, o rizicima koje to krije, tada nisam ništa znala – Ispričala je Beba za “Naj ženu”.
Od sitnog mladeža se razvio rak
Melanom je rak koji počinje kao tačkica na koži. Ako se na vreme odstrani, lečenje može tu da se završi. Međutim, ukoliko se zanemari problemi postaju vrlo ozbiljni i opasni, a borba postaje jako teška.
– Sve je počelo promenom na jednom mladežu na stomaku 2015. godine. Ta mala tamna mrlja koju sam imala od rođenja najpre se zacrvenela, pa zasvrbela. Nisam mislila da je to razlog za posetu lekaru, imala sam previše obaveza koje sam smatrala važnijim od čekanja na lekarski pregled. Tek kad sam na mladežu primetila male tragove krvi, otišla sam u Kliniku za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije. Tri nedelje posle hirurškog odstranjivanja mladeža, dobia sam hp nalaz na kom je pisalo da imam melanom u II stadijumu i doktor me je uputio na dalje lečenje na Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
Tamo sam se upoznala s drugim terminom – limfoscintigratija.
Kada je Beba izvadila ostale nalaze, pokazalo se da u njenom telu nema metastaza, pa je pomislila da je bolest zaustavljena na vreme.
– Tri meseca sam bila potpuno mirna, nastavila sam svoj život kao da se ništa nije deslio. Međutim, posle tri meseca limfni čvorovi u pazuhu počeli su da mi otiču, zbog čega sam ponovo morala da idem na hiruršku intervenciju. Od osamnaest izvađenih limfnih čvorova, čak jedanaest je bilo s metastazama – ispričala je Beba.
Saopšteno joj je da je u III stadijumu bolesti
Nakon saznanja da se kod Bebe razvio metastatski melanom, veći joj je šok bio kada joj je saopšteno da je u III stadijumu bolesti.
– Taj trenutak mi je bio teži od onog kada se mi saopštili da imam melanom. A onda sam doživela novi šok kad mi je rečeno da lekova za moje stanje nema. Otpuštena sam iz bolnice sa sugestiom lekara da dolazim na svaka tri meseca na ultrazvučni pregled abdomena i male karlice, kao i na rendgensko snimanje grudnog koša. U slučaju da se primete neke promene, opet bih morala na hiruršku intervenciju, i to je bio jedini vid lečenja.
Nedugo potom, Beba saznaje da na VMA započinju kliničku studiju o inovatinoj adjuvantnoj terapiji za melanom, odnosno preventivnoj terapiji čiji je cilj da utvrdi u kom se procentu može sprečiti dalji razvoj bolesti kod visokorizičnih pacijenata u III stadijumu.
Kroz svoju borbu sa rakom je prolazila sama
– Kada sam posle pet meseci ponovo operisana i kada su otkrivene metastaze u 11 limfnih čvorova, suočila sam se sa strahom koji me je gutao, a nisam imala sam kim da ga podelim. Polako sam tonula, i to je bio jedan vrlo težak period za mene. O tome nisam mogla da pričam sa svojim devojčicama. Bile su na početku tinejdžerskih godina, znale su šta je rak a ja nisam imala hrabrosti da o tome s njima razgovaram. Krila sam istinu od njih što sam duže mogla. Posle su mi zamerale što nisam bila iskrena prema njima. U godinama koje su došle pa sve do danas sa njima sam uspela da izgradim odnos pun poverenja i razumevanja – priseća se Beba za “Naj ženu”.
Beba kaže da nije mogla da razgovara ni sa ocem. Mesec dana pre postavljanja njene dijagnoze majka joj je umrla od raka jajnika. Plašila se kako će njen otac to da prihvati, pa je ćutala o tome.
Pored borbe sa rakom, prolazila je i kroz traume razvoda
Kroz svoju najveću bitku je sama prolazila i najteže momente nije imala s kim da podeli. U momentu rasipanja sopstvenog života, udata, ali sama. Suprug joj nije bio podrška.