Драги моји, немојте да дозволите да вас родитељи дозивају са сузама из болничких соба, старачких домова, старих родних кућа…Немојте, те сузе су теже од свега. Кад вам падну на душу и савест, никакав новац, никаква каријера нити лажна слава овог пролазног живота неће вам помоћи да се осећате боље.Док су живи, обиђите их, пружите им љубав и утеху.Неко би све дао да може да загрли мајку или оца и каже Опрости ми, Волим те, Недостајеш ми.Немојте само на себе да мислите, сетите се и њих.Најгоре кад је човек ,стар, немоћан и сам. То боли јако и нико од нас не зна када ће бити на његовом месту.Ако смо такви хладни према онима који су нас одгајали какви ћемо бити према другима који само пролазе кроз наш живот или према свом мужу, деци, пријатељима…Или се све свело на себичну љубав према себи, ЈА И НИКО ДРУГИ НЕ ПОСТОЈИ?Исправите себе, мајка и отац увек чекају да нас загрле и опрост
Categories